Mogu li se, zahtevom za otvaranje konzulata u Bijelom Polju, Nikši\u0107u i Herceg Novom, popraviti odnosi dveju dr\u017eava, dovedeni na najni\u017ei nivo posle prošlogodišnje odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova<\/p>\n
Pi\u0161e: Vera Didanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Diplomatija, prema definiciji Enciklopedije Britanike, predstavlja ume\u0107e odr\u017eavanja odnosa u svoju korist bez ula\u017eenja u konflikt. Sude\u0107i prema trenutnim efektima (negativna reakcija primaoca poruke koju nije bilo teško predvideti), jedna ideja lansirana iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, na prvi pogled, ne govori o velikom diplomatskom ume\u0107u. Ipak, prema nekim tuma\u010denjima, u krajnjem ishodu, Srbija bi u "tajnim pregovorima akreditovanih izaslanika" (što je, prema istoj definiciji, jedna od metoda diplomatije) mogla uspešno do\u0107i do poslednje re\u010denice citirane definicije – "izvla\u010denje maksimalne nacionalne koristi, bez primene sile i po mogu\u0107stvu bez zameranja". Ima, me\u0111utim, i onih tuma\u010denja prema kojima \u0107e, nakon prvobitnog konflikta, cela ideja, u krajnjem ishodu, dovesti samo do – zameranja. I neracionalnog pove\u0107anja troškova pride.<\/p>\n Ideja da Srbija u Crnoj Gori otvori tri konzulata – a o tom potezu MIP-a Srbije je re\u010d – ve\u0107 je, doduše, donela neku korist. I to prvenstveno crnogorskoj strani: pokazala se, naime, kao idealan povod da dva tamošnja suprotstavljena politi\u010dka tabora (tzv. independisti\u010dki i tzv. prosrpski) pred svoje bira\u010de još jednom prospu gomilu argumenata u korist sopstvenih stavova i bar malo im skrenu pa\u017enju sa brojnih problema koji ih mu\u010de. Zato i ne deluje previše \u010dudno nezvani\u010dna informacija koju je objavio podgori\u010dki dnevnik "Vijesti", prema kojoj je crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova predlo\u017eilo srpskom Ministarstvu da se inicijativa Beograda podigne na najviši mogu\u0107i nivo i razmotri u neposrednim pregovorima dva dr\u017eavna rukovodstva.<\/p>\n MRZOVOLJA: Diplomatija je obi\u010dno obavijena velom tajne, pa valjda zato iz srpskog MIP-a "Vremenu" nije odgovoreno na pitanje da li je informacija podgori\u010dkog dnevnika ta\u010dna, kao ni na druga pitanja vezana za sudbinu inicijative koja je ušla u zvani\u010dnu proceduru. Nezvani\u010dni izvori, me\u0111utim, nastavljaju da prenose "pouzdane" informacije iz kojih bi trebalo da sledi zaklju\u010dak o pozitivnom krajnjem ishodu srpskog zahteva. U medijima su se, me\u0111utim, oglasili i analiti\u010dari koji ceo slu\u010daj vide kao obi\u010dno neproduktivno nadgornjavanje koje nikako ne mo\u017ee doprineti unapre\u0111enju odnosa Srbije i Crne Gore, dramati\u010dno zahladnelih nakon odluke Podgorice da prizna nezavisnost Kosova donete prošlog oktobra. To tuma\u010denje dodatno potkrepljuju i najave mogu\u0107eg uspostavljanja diplomatskih predstavništava izme\u0111u Prištine i Podgorice.<\/p>\n Šta smo, dakle, imali do sada: Srbija je Crnoj Gori predlo\u017eila otvaranje tri konzulata – u Bijelom Polju, Nikši\u0107u i Herceg Novom (pored ve\u0107 postoje\u0107e ambasade i konzularnog odeljenja u Podgorici). Ideju je najpre, u novinskom intervjuu, izneo ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremi\u0107, krajem aprila ove godine, reklo bi se bez uobi\u010dajenog prethodnog usaglašavanja sa Crnom Gorom. Usledila je podrška predsednika Srbije Borisa Tadi\u0107a, da bi, u junu, inicijativa i formalno podneta Crnoj Gori, bez \u010dije saglasnosti je otvaranje novih srpskih diplomatskih predstavništava nemogu\u0107e. <\/p>\n Zvani\u010dna Crna Gora reagovala je (o\u010dekivano) mrzovoljno – najpre zbog same \u010dinjenice da je ideja upu\u0107ena preko medija, a potom i zbog same njene suštine. Iako je crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Ro\u0107en pokušao da unese miran ton u reakcije na zahtev srpske strane, tvrde\u0107i, u prvoj izjavi tim povodom, da \u0107e "sve biti riješeno na osnovu konzularne konvencije dvije zemlje", drugi podgori\u010dki zvani\u010dnici indirektno su odbili mogu\u0107nost otvaranja \u010dak tri srpska konzulata u nevelikoj primorskoj dr\u017eavi. Premijer \u0110ukanovi\u0107 bio je prili\u010dno jasan u izjavi za "Blic" po\u010detkom jula: "Ja vjerujem da \u0107e se i\u0107i prema racionalnijem rješenju. Crna Gora nije prostorno velika zemlja, da bi neko morao dugo putovati da iskoristi neki administrativni servis… Mo\u017eda bi Crnoj Gori u Srbiji bilo potrebno i više konzulata, jer je Srbija prostorno ve\u0107a zemlja. Vjerujem da \u0107emo, polaze\u0107i od principa reciprociteta, do\u0107i do stava da nije neophodno mno\u017eiti troškove diplomatskog osoblja i da \u0107e se i\u0107i ka racionalnijem rješenju", rekao je \u0110ukanovi\u0107. Odgovorio mu je šef srpske diplomatije Vuk Jeremi\u0107 tvrde\u0107i da je pove\u0107ano konzularno prisustvo Srbije u Crnoj Gori u skladu sa me\u0111unarodnim konvencijama i da se nada "da se Crna Gora ne plaši jer za tako nešto nema razloga".<\/p>\n DRAMATIZACIJA: Jeremi\u0107 srpsku inicijativu tuma\u010di i kao "aktivnu i anga\u017eovanu politiku u regionu, razvijanje ekonomske saradnje i zaštitu Srba u Crnoj Gori", sa \u010dim se sla\u017eu crnogorske opozicione "prosrpske stranke", \u010diji je uticaj na dr\u017eavne odluke – nikakav. <\/p>\n S druge strane, Socijaldemokratska partija (SDP), manji koalicioni partner u crnogorskoj vlasti, reagovala je tako oštro da se, u pore\u0111enju s izjavama njenih predstavnika, \u0110ukanovi\u0107eva reakcija mo\u017ee tuma\u010diti \u010dak i kao pozitivna. Tako je portparol SDP-a Raško Konjevi\u0107 ocenio da je namera Srbije da preko više konzulata "raširi obavještajnu mre\u017eu" u Crnoj Gori, dok je potpredsednik stranke Ivan Brajovi\u0107 ocenio da "sve to li\u010di na staru logiku koja je dovela do zahla\u0111enja odnosa izme\u0111u Srbije i Crne Gore i \u017eelju da se bude prisutan u drugoj dr\u017eavi više nego što je to uobi\u010dajeno za odnose me\u0111u suverenim i nezavisnim dr\u017eavama", dodavši da je srpski zahtev – neprihvatljiv. Najdalje je, ipak, otišao Miodrag Vukovi\u0107, predsednik Odbora za me\u0111unarodne odnose Skupštine Crne Gore i funkcioner \u0110ukanovi\u0107eve Demokratske partije socijalista (DPS), izjavivši za beogradsku "Borbu" da je re\u010d o nacionalisti\u010dkom ispadu koji \u0107e "na kraju balade" i\u0107i na štetu Srbije. "Jeremi\u0107 je mlad i impulsivan i mislim da bi on najradije da cela Crna Gora bude konzulat Srbije, što pokazuje da je on pripadnik one potrošene politi\u010dke grupacije koja konstantno pokušava da okupira Crnu Goru", rekao je Vukovi\u0107 u svom uobi\u010dajenom dramatizovanom stilu. Dodatnu senku sumnje na pozadinu srpske inicijative bacili su pojedini analiti\u010dari, ocenivši da je ideja plasirana kako bi se dodatno poja\u010dale podele na crnogorskoj politi\u010dkoj sceni, te da je, kao što tvrdi direktor Foruma za me\u0111uetni\u010dke odnose Dušan Janji\u0107 "kratko re\u010deno, broj nerealan, ne odgovara potrebama konzularnih poslova, ali šalje, s obzirom na izbor mesta gde bi bili ti konzulati, jednu neprijatnu politi\u010dku poruku". <\/p>\n Ukoliko, posle takvih ocena, srpski zahtev bude uslišen, to bi moralo zna\u010diti da su u "tajnim pregovorima akreditovanih izaslanika" potegnuti neki vrlo jaki argumenti – poput, recimo, ideje za koju mediji tvrde da postoji u MIP-u, da se prihvatanje agremana novog ambasadora Crne Gore u Beogradu ve\u017ee za dozvolu da Srbija u toj dr\u017eavi otvori tri konzularna predstavništva. Prema najavama "Vijesti", ishod bi mogao biti poznat ve\u0107 u septembru (list tvrdi da je Podgorica Beogradu u julu uputila predlog o podizanju teme na nivo neposrednih pregovora dva dr\u017eavna rukovodstva).<\/p>\n MOTIVI: \u010cak i u tom slu\u010daju ostalo bi nejasno zašto je, u jeku ekonomske krize usled koje je najavljeno (kona\u010dno) smanjenje broja zaposlenih u dr\u017eavnoj upravi, potrebno otvaranje tolikih diplomatskih predstavništava na tako malom prostoru. Pore\u0111enja radi, u Americi, u kojoj \u017eivi tri puta više Srba nego u Crnoj Gori, postoje samo dva konzulata – u \u010cikagu i Njujorku, tako da dr\u017eavljani Srbije sa zapadne obale SAD moraju da putuju oko 4000 kilometara da bi, na primer, izvadili srpski pasoš. U Rusiji je još gore – u toj dr\u017eavi postoji samo ambasada Srbije i nikakvo drugo predstavništvo, \u010dak ni kulturni centar. U regionu, Srbija ima najviše konzularnih odeljenja u Gr\u010dkoj i Hrvatskoj – po dva (u Atini i Solunu, odnosno u Vukovaru i Rijeci – konzulat koji bi, prema najavama, trebalo da bude zatvoren, kako bi se otvorilo predstavništvo u Kninu). Po jedno konzularno predstavništvo Srbija ima u Bosni i Rumuniji (u Banjaluci i Temišvaru). U Ma\u0111arskoj, Makedoniji, Sloveniji i Albaniji, Srbija ima samo ambasade.<\/p>\n Prema zvani\u010dnom objašnjenju MIP-a na koje se pozivaju beogradski mediji, otvaranje \u010detiri konzulata ne podrazumeva i ve\u0107e troškove, jer se zatvaraju jedna ambasada (Lima, Peru) i dva konzulata u svetu (u francuskom Lionu i hrvatskoj Rijeci). Ukoliko srpski zahtev u Podgorici bude pozitivno rešen, nesumnjivo je da \u0107e gra\u0111anima srpske nacionalnosti biti lakše da rešavaju imovinska i druga pitanja koja ih mu\u010de. Ostaje, me\u0111utim, nejasno ko je i na osnovu \u010dega izra\u010dunao da su njima takve olakšice neuporedivo potrebnije nego gra\u0111anima srpske nacionalnosti u bilo kojoj drugoj dr\u017eavi na svetu. Sve to, naravno, pod uslovom da je u Beogradu uopšte postojalo uverenje da bi Crna Gora mogla pristati na otvaranje tri konzularna predstavništva i da iza cele pri\u010de ne stoji samo \u017eelja da se postignu odre\u0111eni politi\u010dki poeni. Bez obzira na mogu\u0107nost da se time dodatno pove\u0107a razrokost nekadašnja "dva oka u glavi".<\/p>\n