{"id":47051,"date":"2009-08-16T21:14:57","date_gmt":"2009-08-16T21:14:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47051"},"modified":"2009-08-16T21:14:57","modified_gmt":"2009-08-16T21:14:57","slug":"destruktivni-mit-o-%e2%80%98uspehu-slovenacke-tranzicije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/08\/16\/destruktivni-mit-o-%e2%80%98uspehu-slovenacke-tranzicije\/","title":{"rendered":"Destruktivni mit o \u2018uspehu’ slovena\u010dke tranzicije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Rado Pezdir<\/strong><\/em><\/p>\n

U skoro svim dr\u017eavama bivše Jugoslavije u velikoj meri je još uvek prisutan mit o „uspešnosti" slovena\u010dke tranzicije. Po ovom mitu Slovenija predstavlja uzor politi\u010dke, ekonomske i institucionalne tranzicije za sve zemlje u regionu. Pristupanje EU 2004. godine i EMU 2007. godine predstavlja kona\u010dni dokaz da je Slovenija jedna pri\u010da o uspehu iz \u010dega sledi, da bi bilo pametno, da ostale dr\u017eave nekadašnje federacije slede slovena\u010dki put i usvoje sli\u010dne mehanizme transformacije.  <\/p>\n

Ovde \u017eelim da poka\u017eem, da taj mit baš i nije opravdan i da Slovenija, ako se poredi sa ostalima zemljama u tranziciji teško mo\u017ee da odbrani poziciju pri\u010de o uspehu, te da su mehanizmi na politi\u010dkom i ekonomskom tr\u017eištu (zajedno sa na\u010dinom po kojem funkcioniše pravni sistem) jako sli\u010dni onima u Srbiji i Hrvatskoj. Jedina je razlika u tome što je u Sloveniji na\u010din zloupotrebe institucija prefinjeniji. <\/p>\n

O \u010demu je re\u010d? Mit je nastao na pogrešnim postulatima. Zašto? Kao prvo, Sloveniju nije mogu\u0107e upore\u0111ivati sa ostalima dr\u017eavama bivše Jugoslavije, ne samo zbog po\u010detne razlike u nivou ekonomske razvijenosti, nego i zbog \u010dinjenice da Slovenija nije bila razarana ratom na na\u010din kao ostale zemlje. I drugo, Slovenija je po\u010dela sa transformisanjem svog ekonomskog i politi\u010dkog sistema ranije nego ostale dr\u017eave sa teritorije bivše zajedni\u010dke dr\u017eave. Stoga, da bismo konstatovali uspešnost slovena\u010dke tranzicije, moramo uporediti procese u Sloveniji sa onima u dr\u017eavama srednje i isto\u010dne Europe, koje su u ranim devedesetim godinama prošlog veka bile manje razvijene nego Slovenija ali su ušle u tranziciju pribli\u017eno u isto vreme. Proverimo gde se, u pore\u0111enju sa tim dr\u017eavama nalazi Slovenija danas. <\/p>\n

Rojec et al. (2004) navode zanimljive podatke o dubini strukturnih reformi u tranzicionim zemljama koji indikretno ukazuju na intezitet transformacije proizvodnje, odnosno preorijetnisanja na zahtevnija tr\u017eišta. U vreme „hardcore tranzicije" (1993 – 2000) udeo srednjih i visokih tehnologija u celokupnom proizvodu uve\u0107ali su se najviše u Ma\u0111arskoj (sa 16.70% celokupnog proizvoda u 1993. na 56.80% u 2000.), sledi Slova\u010dka (sa 18.10% na 32.90%), \u010ceška (sa 25.60% na 36.35%), a tek onda Slovenija (sa 25.29 na 29.61%). Zaostatak u restruktuiranju proizvodnje se tako\u0111e mo\u017ee posmatrati uz pomo\u0107 indikatora procenta high-tech izvoza u celokupnom izvozu dr\u017eave (zna\u010di usluga i proizvoda, koji na svetskom tr\u017eištu dosti\u017eu najve\u0107u dodatnu vrednost). Prema podacima Evropske komisije (Key figures 2003 – 2004), malo pre ulazka u EU, 5% celokupnog slovena\u010dkog izvoza predstavljao je high-tech izvoz, u istom vremenskom periodu za Estoniju je vrednost tog indikatora iznosila 16%, za \u010cešku 14%, Ma\u0111arsku 22% i Slova\u010dku 5%.  <\/p>\n

Sad dolazimo do jednog vrlo zna\u010dajnog pitanja. Kako to da Slovenija ima proizvodnju, koja o\u010digledno zaostaje za ostalim tranzicionim zemljama i kako to, da se struktura proizvoda tako sporo menja i prilago\u0111ava? Deo odgovora mo\u017eemo prona\u0107i u na\u010dinima privatizacije i otvaranju tr\u017eišta, što je zajedno uticalo na restruktuiranje preduze\u0107a. Sporost transformacije slovena\u010dke ekonomije dokumentovan je i EBRD indeksom reformisanja preduze\u0107a (EBRD, 2007). Na vrhu tabele nalaze se zemlje koje su se brzo transformisale, poput Estonije i Ma\u0111arske dok se Slovenija nalazi na samom dnu u društvu Litvanije i Letonije. Nešto sli\u010dno se mo\u017ee uo\u010diti u analizi Heritageovog indeksa ekonomskih sloboda u svetu. U godini ulaska u EU (2004) Slovenija je bila na najni\u017eem nivou u pogledu ekonomskih sloboda u regionu. Slovena\u010dko tr\u017eište rada bilo je u periodu najintezivnije tranzicije najmanje fleksibilno u regionu (Cazes, 2000), posebno zbog jake regulacije radnih ugovora i nemogu\u0107nosti otpuštanja. Do 2000. godine u Sloveniji je tr\u017eište kapitala bilo prakti\u010dno zatvoreno za strane investitore te su na unutrašnjem tr\u017eištu naja\u010di igra\u010di bili monopolisti u delimi\u010dnom ili potpunom vlastništvu dr\u017eave. Slovena\u010dka preduze\u0107a su imala jaku konkurenciju u dr\u017eavnim preduze\u0107ima i zbog vrlo rigidnog tr\u017eišta rada nisu imali instrumente za prilaga\u0111avanje poslovnim ciklusima. Štaviše, po podacima Evropske komisije (EU Scoreboard 2004) stepen otvaranja novih preduze\u0107a u Sloveniji je vrlo skroman (ni\u017ei nego u Ma\u0111arskoj, Poljskoj, Estoniji i Litvaniji, i tek nešto ve\u0107i nego u \u010ceškoj, Slova\u010dkoj i Letoniji).  <\/p>\n

Zaklju\u010dak? Ako uporedimo Sloveniju sa ostalima dr\u017eavama, koje su po\u010dele da reformišu ekonomiju i institucije u isto vreme, mit o uspešnoj Sloveniji nema više nikakvih realnih temelja. Da je Slovenija nepripremljena za br\u017ei rast i prilago\u0111avanje poslovnim ciklusima pokazuju i katastrofalni rezultati ekonomije te dr\u017eave u sadašnjoj privrednoj ekomomskoj krizi. Smanjenje BDP-a u poslednjom kvartalu u proseku je bilo dva puta ve\u0107e nego u ostalim dr\u017eavama euro podru\u010dja; uz to, kontrakcija slovena\u010dkog BDP je skoro najve\u0107a u celokupnoj EU.[1] Sve to je »posledica« \u010duvene slovena\u010dke ekonomske politike gradualizma ili spore transformacije, politike favoriziranja nacionalnih šampiona (preduze\u0107a, koja moraju da ostanu pod dr\u017eavnom kontrolom i vlasništvom, jer predstavljaju najzna\u010dajniji element slovena\u010dke ekonomije) i izolacionizma (zatvaranje tr\u017eišta za strane investitore). <\/p>\n

Kontraargument upravo izlo\u017eenom argumentu skoro uvek je isti: „dobro, Slovenija ima svojih problema, ali se barem u njoj ne doga\u0111aju pravne opstrukcije koje izazivaju interesne grupe, kao u ostalim dr\u017eavama ex Jugoslavije". Odgovor na ovo je zapanjuju\u0107i – mehanizam reme\u0107enja pravnog sistema i mešanja interesenih grupa potpuno je isti u Sloveniji, sa jedinom razlikom što je na\u010din realizacije mnogo sofisticiraniji i manje direktan. <\/p>\n

Kao primer rada interesnih grupa u Sloveniji uzmimo sad ve\u0107 \u010duveni primer "Pivovarne Laško", odnosno najve\u0107e slovena\u010dke pivare. <\/p>\n

Preuzimanjem pivare „Union" od strane Pivovarne Laško uspostavljen je de facto monopol na tom tr\u017eištu, a u isto vreme je uz pomo\u0107 povezivanja kapitala ova pivara postala najja\u010di igra\u010d na tr\u017eištu proizvodnje bezalkoholnih pi\u0107a (što je prirodno stanje na našim tr\u017eištima zbog dogme o nacionalnim šampionima, zatvaranju dr\u017eave za strane investitore i na\u010dina privatizacije).  <\/p>\n

Sve to je postalo mogu\u0107e uz pomo\u0107 »tovariških kredita« (dobijanih od strane ve\u0107inski dr\u017eavne Nove ljubljanske banke) i uz totalnu apstinenciju dr\u017eavnih institucija, koje bi morale da se bave problemima ometanja konkurencije, razbijanja monopola, transparentnosti postupka preuzimanja i politi\u010dkih akcija (recimo peticije poslanika slovena\u010dkog parlamenta kojom je tra\u017eeno da se Pivovarna Union ne proda strancima odnosno da ostane u slovena\u010dkim rukama). Tome je doprinela potpuna netransparentnost preuzimanja (tajne prodaje deonica Pivovarne Union Pivovarni Laško od strane paradr\u017eavnog "Slovena\u010dkog fonda za odštete"), akademskog delovanja nekih od slovena\u010dkih ekonomista i medijske ofanzive (naro\u010dito dnevnog lista „Delo", koji je barem delmi\u010dno u rukama Pivovarne Laško i koji je vodio agitaciju protiv mogu\u0107ih stranih vlasnika i zagovarao "nacionalni interes"). <\/p>\n

Slede\u0107i korak tog finansijskog giganta bio je otkup zna\u010dajnog dela „Mercatora" (time je Pivara Laško uz vertikalnu monopolizaciju na tr\u017eištu pi\u0107a stvorila i vertikalnu koncentraciju na tr\u017eištu distribucije i medija preko preuzimanja dvoje od troje najve\u0107ih dnevnih novina – „Delo" i „Ve\u010der". Tako se stvorila vrlo neprijatna situacija u kojoj je jedno poduze\u0107e postalo dominantno na ve\u0107ini tr\u017eišta i dobijalo sve ve\u0107i utecaj na dnevnu politiku. Rat za vlasništvo nad najuticajnijim slovena\u010dkim medijima vodi se još od 1991. godine, zbog nepisanog pravila da onaj koji kontroliše npr. „Delo", kontroliše i dobar deo politi\u010dkog tr\u017eišta i bira\u010da.  <\/p>\n

Na tom mestu u igru ulaze "bra\u0107a Šrot", Boško, Bojan i Sre\u0107ko. Boško Šrot je do sredine ove godine bio direktor uprave Pivare Laško, koji je preko piramidne strukture firmi i finansijskih holdinga polako postajao sve ve\u0107i vlasnik te firme. Kad su slovena\u010dke pravne institucije reagovale to je ve\u0107 bilo prekasno – postao je uticajni vlasnik.  <\/p>\n

Drugi brat, Bojan Šrot, gradona\u010delnik Celja, bio je predsednik partije SLS (Slovena\u010dka narodna partija), koja je bila koalicioni partner u svim vladama do zadnje, i kao takva imala odlu\u010duju\u010di uticaj u zakonodavnom postupku, na implementaciju zakona i regulaciju Nove Ljubljanske banke.  <\/p>\n

Tre\u0107i od "Bra\u0107e Šrot" – Sre\u0107ko Šrot, kontroliše lokalne medije u Štajerskoj, delu Slovenije gde se nalazi Laško i Celje. Zna\u010di politika, mediji i kapital u rukama jedne familije. Da li vas to na nešto podse\u0107a? <\/p>\n

Dakle, kršili su se zakoni o konkurenciji, kršili su se zakone o preuzimanju i kona\u010dno kršila se dobra praksa davanja kredita (krediti NLB u mnogim primerima nisu dobijani u skladu sa normalnom praksom, a ni danas se ne zna na kakav na\u010din su podizani). Zašto? Jer su politi\u010darima trebali mediji, jer su se zbog averzije od stranog kapitala zatvarane granice i stvarali nacionalni šampioni-monopolisti i to sve zbog sulude ideje da nam treba jaka ekonomija, izgra\u0111ena na nacionalisti\u010dkom sentimentu, koja \u0107e prosperirati i ekonomski savladati balkanske zemlje. <\/p>\n

Na \u017ealost "Pivovarna Laško" je samo jedna od mnogih pri\u010da ometanja mehanizma politi\u010dkog i ekonomskog tr\u017eišta i same pravne dr\u017eave od strane koalicije interesnih grupa i politi\u010dara. Identi\u010dne su pri\u010de o „Istrabenzu", „Autocommercu", „BTC"-ju, „Merkuru" itd. Neke od njih su bile predmet istraga ali kod svih je epilog bio više manje isti – predmet je zastareo i sud nije doneo nikakvu odluku. <\/p>\n

Epilog? Naravno, Slovenija je razvijenija od Hrvatske i Srbije, ali ako uzmemo u obzir okolnosti (kašnjenje tranzicije u tim dr\u017eavama i ratne neprilike) to nije iznena\u0111uju\u0107e. Ali u pore\u0111enju sa ostalim zemljama u tranziciji Slovenija je daleko od ispunjavanja svog doma\u0107eg zadatka, struktura ekonomije se jako sporo menja i bli\u017ea je onoj iz 1990. nego nekoj savremenoj tr\u017eištnoj ekonomiji. To da smo \u010dlanovi EU i da smo deo evro zone ne zna\u010di mnogo, jer se institucije ne shvataju kao ozbiljna prepreka za nelegalne ili polulegalne poslove. I tre\u0107e, ima li kod nas tajkuna? Da, Slovenija je puna tajkuna. Lekcija? Pri\u010da o uspešnoj Sloveniji je samo jedan mit i ako vam je Slovenija uzor za vo\u0111enje ekonomske politike ne\u0107ete daleko sti\u0107i!  <\/p>\n

Katalaksija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Rado Pezdir U skoro svim dr\u017eavama bivše Jugoslavije u velikoj meri je još uvek prisutan mit o „uspešnosti" slovena\u010dke tranzicije. Po ovom mitu Slovenija predstavlja uzor politi\u010dke, ekonomske i institucionalne tranzicije za sve zemlje u regionu. Pristupanje EU 2004. godine i EMU 2007. godine predstavlja kona\u010dni dokaz da je Slovenija jedna pri\u010da o uspehu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47051","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47051"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47051\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}