{"id":47042,"date":"2009-08-06T23:27:55","date_gmt":"2009-08-06T23:27:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47042"},"modified":"2009-08-06T23:27:55","modified_gmt":"2009-08-06T23:27:55","slug":"problematicne-diktatorske-cerke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/08\/06\/problematicne-diktatorske-cerke\/","title":{"rendered":"Problemati\u010dne diktatorske \u0107erke"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nevena An\u0111eli\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Za razliku od Barbare Berluskoni, dvadesetpetogodišnje \u0107erke italijanskog premijera Silvija, koja je uputila oštre kritike na ra\u010dun ponašanja svoga oca, mnoge \u0107erke dr\u017eavnih vo\u0111a nemaju primedbe ni kada je o\u010digledno da njihovi o\u010devi katastrofalno vode dr\u017eavu. <\/p>\n

Naslednice diktatora naj\u010deš\u0107e ne dele stav Berluskonijeve da sukob interesa izme\u0111u ogromnog poslovnog carstva i politi\u010dke, iako demokratske, uloge njenog oca narušava njegov ugled. <\/p>\n

One, za razliku od Barbare, nastoje da iskoriste mo\u0107 svojih o\u010deva kako bi i same postale uticajne u društvenoj i politi\u010dkoj sferi svoje zemlje i da bi uve\u0107ale porodi\u010dno carstvo. <\/p>\n

Na putu ka vrhu vlasti, stvaranju industrijske imperije ili da bi jednostavno u\u017eivale u luksuzu, ove \u017eene \u010desto nisu birale sredstva. Korupcija, ucene, zavere, kidnapovanje sopstvene dece, poslovne prevare, bili su neki od na\u010dina da do\u0111u do svog cilja, pri \u010demu su \u010desto imale podršku svojih najbli\u017eih. <\/p>\n

Kada bi ipak neki od incidenata izašao na videlo, one su \u010dinile sve da zaštite svoje bogatstvo i mo\u0107 i ugled svojih o\u010deva. Iako postoje slu\u010dajevi podnošenja tu\u017ebe protiv nekih od njih, vrlo je teško dokazati njihovu krivicu i one neometano nastavljaju da \u017eive po svojim pravilima. <\/p>\n

Primer neuspešnog sudskog gonjenja mo\u017ee se na\u0107i u našem najbli\u017eem okru\u017eenju. \u0106erka bivšeg hrvatskog predsednika Nevenka Tu\u0111man optu\u017eena je da je tokom druge polovine devedesetih godina koristila svoju društvenu i politi\u010dku mo\u0107 kako bi svom bivšem poslovnom partneru nameštala dr\u017eavne poslove, za šta je dobila više od 400.000 dolara. Prema hrvatskom zakonu za ovo krivi\u010dno delo predvi\u0111ena je kazna od pet godina zatvora, ali je Nevenka oslobo\u0111ena optu\u017ebi zbog zastarelosti slu\u010daja. <\/p>\n

Još jedna \u0107erka predsednika dr\u017eave bila je duboko umešana u korupciju. Tatjana \u0110a\u010denko bila je glavni savetnik svoga oca Borisa Jeljcina i jedan od glavnih igra\u010da u konsultantskoj grupi indikativnog imena "Familija", u koju su bili uklju\u010deni i Boris Berezovski i drugi ruski oligarsi. <\/p>\n

Iako je bila osumnji\u010dena za korupciju, protiv nje u Rusiji nisu podignute optu\u017enice. Švajcarske vlasti, me\u0111utim podnele su tu\u017ebu protiv Tatjane i još nekoliko Jeljcinovih ro\u0111aka zbog primanja mita od švajcarske kompanije "Mabeteks" albanskog biznismena Bed\u017eeta Pacolija, koja je dobila unosan dr\u017eavni gra\u0111evinski posao u Rusiji. <\/p>\n

Tatjana je bila savetnik i u kampanji Vladimira Putina 2000. godine, ali je iste godine i otpuštena. <\/p>\n

Neke \u0107erke, me\u0111utim, ostale su u senci o\u010deva diktatora, ili svoje bra\u0107e koji su tako\u0111e zloupotrebljavali njihovu mo\u0107. Tako su sinovi Sadama Huseina mnogo poznatiji po svojim brutalnostima i bahanalijama od njihove sestre, koja je, tako\u0111e, koristila uticaj svoga oca kako bi sebi obezbedila raskošan \u017eivot. <\/p>\n

Irak<\/strong><\/p>\n

Ragad Husein<\/u> <\/p>\n

K\u0107i bivšeg predsednika Sadam Husein <\/p>\n

Malo je re\u0107i da su Ragad Husein i njen otac Sadam imali nesuglasica. Ragad je bila udata za ministra vojne industrije i jednog od Sadamovih najbli\u017eih saradnika Huseina Kamela. On je, me\u0111utim, 1995. godine okrenuo le\u0111a svom vo\u0111i i zajedno sa Ragadom, svojim bratom i njegovom suprugom, tako\u0111e Sadamovom \u0107erkom, pobegao u Jordan. Sadam je uspeo da ih nagovori da se vrate ve\u0107 slede\u0107e godine, ali ih je ubrzo primorao da se razvedu i naredio ubistvo Kamela. Izgleda da Ragad uprkos tome nije ljuta na svog oca, jer "sve porodice imaju nesuglasice", kako je izjavila nekoliko godina nakom smrti svoga supruga. <\/p>\n

Nakon ameri\u010dke invazije na Irak 2003. godine, Ragad je ponovo pobegla u Jordan, gde ju je velikodušno do\u010dekala kraljevska porodica. Nasuprot hiljadama ira\u010dkih izbeglica koji su \u017eiveli u o\u010dajnim uslovima širom Bliskog istoka, \u0107erka ira\u010dkog vo\u0111e dobila je kraljevksi tretman. U\u017eivala je u luksuznom apartmanu, ode\u0107i i nakitu koji su joj pla\u0107ale jordanske vlasti. Na raspolaganju je imala i li\u010dne sluge, a dobila je \u010dak i kozmeti\u010dku operaciju. <\/p>\n

Vrhunac njenog bezobrazluka bilo je pismo ameri\u010dkom dr\u017eavnom tu\u017eiocu D\u017eonu Aškroftu, u kojem je zahtevala da joj se vrati nakit iz Sadamove ku\u0107e, kao i novac koji je imao kod sebe prilikom hapšenja. <\/p>\n

Ira\u010dki ministar unutrašnjih poslova je 2007. godine optu\u017eio Ragadu da je finansirala sunitske pobunjenike, za šta je predvi\u0111ena smrtna kazna. Iako je Interpol raspisao crvenu poternicu za njom, jordanske vlasti su odbile zahtev da je izru\u010de. <\/p>\n

\u010cetrdesetjednogodišnja Ragad Husein je poslednji put vi\u0111ena u javnosti u Jemenu, nedugo posle Sadamovog pogubljenja 2006. godine, i tom prilikom ga je veli\u010dala kao voljenog oca i heroja svih Arapa. <\/p>\n

Uzbekistan<\/strong><\/p>\n

Gulnora Karimova<\/u> <\/p>\n

K\u0107i predsednika Islama Karimova <\/p>\n

Karimova je u Evropi poznata kao d\u017eetseterka i dobrotvorka, a u javnosti se pojavljivala u društvu Šeron Stoun, Eltona D\u017eona i bivšeg ameri\u010dkog predsednika Bila Klintona. U svojoj domovini, me\u0111utim, ona je bila naslednica brutalnog diktatora koja je koristila njegov uticaj za uve\u0107avanje sopstvene finansijske imperije. <\/p>\n

Njeno pravo lice javnost je videla kada se 2001. godine razvela od mu\u017ea, avganistansko-ameri\u010dkog biznismena, nakon \u010dega je odvela njihovo dvoje dece iz SAD, ne poštuju\u0107i odluku suda kojom je starateljstvo dobio otac. <\/p>\n

Bivši mu\u017e Karimove Mansur Maljsudi bio je direktor ogranka "Koka-kole" u Uzbekistanu, ali je njegova kompanija zatvorena ubrzo po njihovom razvodu. Njegova tri ro\u0111aka su uhapšena, a 24 osobe koja su sa njim u srodstvu deportovane su u Avganistan. <\/p>\n

Veruje se da je Karimova, koja je imala veliki udeo u uzbekistanskoj industriji \u010daja, poslala naoru\u017eane maskirane ljude da zatvore rivalsku kompaniju i uništi imovinu. <\/p>\n

Poslednjih godina tridesetsedmogodišnja Karimova se usredsredila na izgradnju svoje muzi\u010dke karijere. Muzi\u010dki video koji je snimila kao GuGuŠa, kako je navodno zove tata, skoro neprestano se prikazivao na uzbekistankom MTV-u tokom 2006. godine. <\/p>\n

Mjanmar<\/strong><\/p>\n

Sandar Vin<\/u> <\/p>\n

K\u0107i bivšeg premijera i predsedika Ne Vina <\/p>\n

Marksisti\u010dki diktator Ne Vin vladao je jednopartijskom dr\u017eavom, prvo kao premijer, a zatim kao predsednik, od 1962. do 1988. godine, kada je vlast preuzela vojna hunta. Na vlast je došao sa 52 godine, tako da se vremenom sve više oslanjao na svoju najdra\u017eu \u0107erku Sandar, koja mu je pomagala u vo\u0111enju dr\u017eave. Tokom osamdesetih godina dr\u017eava je ubrzano slabila, a Sandarina mo\u0107 je rasla preuzimanjem sve više odgovornosti u dr\u017eavnim poslovima. Kontrolisala je odnose partijskih \u010dlanova i njenog oca, a nadgledala je i imenovanje pukovnika Kina Najata za šefa obaveštajne slu\u017ebe, što joj je obezbedilo još ve\u0107u kontrolu vlasti. <\/p>\n

Kada je Vinov re\u017eim okon\u010dan, Sandar je odigrala klju\u010dnu ulogu u savladavanju prodemokratskog pokreta koji je predvodila Aung San Su \u0106i. Tokom devedesetih godina, za vreme vladavine vojne hunte, Sandar je o\u010duvala mo\u0107 njenog oca izvan javnosti, a svoje veze je koristila kako bi proširila porodi\u010dno bogatstvo. <\/p>\n

Sandarin mu\u017e i tri sina uhapšeni su po\u010detkom devedesetih godina zbog sumnji da su planirali obaranje hunte. Sandar nije bila direktno umešana, iako su mnogi tvrdili da je ona bila mozak zavere. Uticaj porodice Vin je oslabio, a Sandar, koja sada ima 57 godina, osu\u0111ena je na ku\u0107ni pritvor, kao i njena protivnica Aung San Su \u0106i. \u0106erka bivšeg diktatora oslobo\u0111ena je prošlog decembra, nakon šest godina pritvora. <\/p>\n

Tajland<\/strong><\/p>\n

Pintongta Šinavatra<\/u> <\/p>\n

K\u0107i bivšeg premijera Taksina Šinavatre <\/p>\n

Nije bilo veliko iznena\u0111enje kada je Pintongta Šinavatra 2004. godine postala najbogatiji vlasnik deonica na Tajlandu, kada se zna da se njena porodica obogatila zahvaljuju\u0107i nepotizmu za vreme petogodišnjeg mandata Taksina Šinavatre. Pre nego što je Šinavatra zba\u010den sa vlasti 2006. godine, njegova deca su zgrnula milione dolara. <\/p>\n

Pintongta i njen brat Pangtongte kupili su 329,2, miliona akcija u tajlandskoj kompaniji za komunikacije za jedana baht (0,03 dolara) po akciji, koriste\u0107i jednu od porodi\u010dnih kompanija u inostranstvu, a zatim ih prodali kompaniji u Singapuru po ceni koja je bila skoro 50 puta ve\u0107e od njihove prave vrednosti. Zarada od ove transakcije bila je 464 miliona dolara, a njihov otac se postarao da poreski slu\u017ebenici ništa ne znaju o tome. <\/p>\n

Kada je Taksin izgubio funkciju, Pinthongta je pokušavala da sa\u010duva svoje i bogatstvo svoga oca. Tajlandski sud je 2007. godine naredio Pintongti i njenom bratu da plate porez za transakciju u iznosu od 293,6 miliona dolara, a ovog februara sud je potvrdio odluku dr\u017eave da im se zamrzne imovina u vrednosti od više od 350 miliona dolara. <\/p>\n

Pintongta je u me\u0111uvremenu odbila da svedo\u010di protiv svojih roditelja, tako\u0111e optu\u017eenih za utaju poreza, nastavljaju\u0107i da ih brani u javnosti. Sve to vreme, ona i dalje upravlja porodi\u010dnim poslovima i još uvek netaknutom imovinom. <\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i pozamašnom bogatstvu koji je na ovaj na\u010din stekla ili nasledila, kao i ostali \u010dlanovi njene porodice, a koje se verovatno nalazi na stranim ra\u010dunima, dvadesetsedmogodišnja Pitongta \u0107e mo\u0107i da nastavi da vodi luksuzan \u017eivot, a tajlandske vlasti \u0107e imati velikih poteško\u0107a u pokušajima da joj uskrate takav na\u010din \u017eivota. <\/p>\n

Nigerija<\/strong><\/p>\n

Ijabo Obasand\u017eo-Belo<\/u> <\/p>\n

K\u0107i bivšeg predsednika Olusegua Obasand\u017ea <\/p>\n

Dok je nigerijski vo\u0111a Obasand\u017eo bio poznat po korupciji, njegova \u0107erka Ijabo imala je obe\u0107avaju\u0107u budu\u0107nost u nauci. Školovala se u SAD gde je i diplomirala epidemiologiju, a objavila je i brojne autorske radove u ameri\u010dkim medicinskim \u010dasopisima. Izgledalo je da \u0107e imati sjajnu karijeru u medicinskom istra\u017eiva\u010dkom radu, sve dok nije napustila supruga i vratila se sa sinom u Nigeriju 2004. godine. Ijabin mu\u017e je u SAD podneo tu\u017ebu protiv nje za kidnapovanje, a sudski proces još uvek traje. Ijabo duguje bivšem mu\u017eu 35.000 dolara za alimentaciju, a nalazi se i na Interpolovoj listi tra\u017eenih. <\/p>\n

Po povratku u domovinu, Ijabo se uklju\u010dila u porodi\u010dni biznis – zloupotreba mo\u0107i i ucene. Postala je komesar za zdravlje u vladi svoga oca, a 2006. godine je izabrana za senatorku. Koriste\u0107i tu poziciju kako bi uve\u0107ala svoje bogatstvo i mo\u0107, Ijabo je krenula stopama svoga oca. Primala je hiljade dolara mita, ali je usluge napla\u0107ivala i na drugi na\u010din. Jedan od primera je Tojota Lend Kruzer, koji je dobila od austrijske kompanije u zamenu za energetske ugovore sa vladom njenog oca. <\/p>\n

Ijabo je tako\u0111e optu\u017eena da je za li\u010dne potrebe potrošila 85.000 dolara iz ionako nedovoljnog zdravstvenog bud\u017eeta Nigerije. Ove optu\u017ebe Ijabo je opisala kao ucenu. <\/p>\n

Borba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nevena An\u0111eli\u0107 Za razliku od Barbare Berluskoni, dvadesetpetogodišnje \u0107erke italijanskog premijera Silvija, koja je uputila oštre kritike na ra\u010dun ponašanja svoga oca, mnoge \u0107erke dr\u017eavnih vo\u0111a nemaju primedbe ni kada je o\u010digledno da njihovi o\u010devi katastrofalno vode dr\u017eavu. Naslednice diktatora naj\u010deš\u0107e ne dele stav Berluskonijeve da sukob interesa izme\u0111u ogromnog poslovnog carstva i politi\u010dke, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47042","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47042","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47042"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47042\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47042"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47042"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47042"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}