{"id":47038,"date":"2009-08-02T07:57:58","date_gmt":"2009-08-02T07:57:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47038"},"modified":"2009-08-02T07:57:58","modified_gmt":"2009-08-02T07:57:58","slug":"stampedo-krize-rusi-region","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/08\/02\/stampedo-krize-rusi-region\/","title":{"rendered":"Stampedo krize ru\u0161i region"},"content":{"rendered":"

Region Zapadnog Balkana u proteklih šest meseci pokušava da zapuši sve rupe i napukline koje je, prethodnih godina donela tranzicija<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Gordana Bulatovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Pojedini ekonomski analiti\u010dari tvrde da je odgovor na pitanje "koliko \u0107e, zapravo, trajati globalna ekonomska kriza" – odgovor za milijardu dolara. A kada \u0107e svet krenuti da "vida rane" svega onoga što je globalna kriza donela, tek ostaje da se vidi. Jedni tvrde da smo "ve\u0107 dotakli dno", drugi – da"najgore samo što nije", a sve je više onih koji kao datume prvih znakova oporavka svetskih tr\u017eišta vide tek u kalendaru za 2012. godinu.<\/p>\n

Region Zapadnog Balkana u proteklih šest meseci pokušava da zapuši sve rupe i napukline koje je, prethodnih godina donela tranzicija, a u koju je prethodnih meseci i te kako "ušla voda" nakon otpo\u010dinjanja ekonomskog kriznog globalnog tajfuna.<\/p>\n

Procene da bi, upravo u ovom regionu, kriza mogla da donese štošta dobro – nisu se ostvarile. I, nekako sve dr\u017eave Zapadnog Balkana trenutno boluju od sli\u010dnih bolesti: rastu\u0107eg bud\u017eetskog deficita, manjih investicija, proizvodnje i izvoza, a kao glavni "lekar" gotovo svima, pojavljuje se Me\u0111unarodni monetarni fond.<\/p>\n

Srbija<\/strong><\/p>\n

Kabinet premijera Cvetkovi\u0107a doneo je, od oktobra prošle godine, više paketa mera u borbi protiv efekata krize u Srbiji. Ipak, makroekonomski pokazatelji sve su gori. Tako smo u ovu godinu ušli sa idejom da \u0107e minus u dr\u017eavnoj kasi biti 1,75 odsto BDP, a u predstoje\u0107im pregovorima sa MMF zalo\u017ei\u0107emo se da sa trenutno utvr\u0111enih tri odsto BDP, dozvoljeni minus ode na 4,5 odsto. Sli\u010dno je i sa nacionalnim bruto dohotkom. Prve procene ukazivale su da bi godinu mogli da završimo sa rastom od 3,5 odsto BDP. Nakon toga, zaklju\u010deno je da bi bilo dobro ukoliko rasta BDP nema, ali i da ne zabele\u017eimo pad, da bi se sada otvorila mogu\u0107nost da taj pad bude i pet odsto.<\/p>\n

Uvoz i izvoz u proseku su ni\u017ei za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a direktne strane investicije, ra\u010dunaju\u0107i i ve\u0107insku prodaju NIS iznose ispod 800 miliona evra.<\/p>\n

Srbija je, ina\u010de, 26. marta ove godine postigla sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom sporazum o "stend baj" aran\u017emanu vrednom tri milijarde evra, a koji bi trebalo da traje do sredine aprila 2011. godine. Pomenuti sporazum prate i dokumenti poput Memoranduma o ekonomskoj politici, a koji predvi\u0111a mere koje \u0107e Srbija sprovesti. Tu je, da podsetimo, definisano da je bud\u017eetski deficit tri odsto BDP, ali i mere koje su trebale da obezbede fiskalno prilago\u0111avanje od oko 90 milijardi dinara. U sklopu tog seta mera Vlada Srbije zamrzla je fond zarada bud\u017eetskih korisnika i penzije u ovoj i narednoj godini, sve plate dr\u017eavnih \u010dinovnika preko 40.000 dinara "oporezovane" su sa dodatnih pet odsto, ali i sprovedene mere štednje na svim nivoima dr\u017eavne uprave.<\/p>\n

Do sada smo od MMf, uz kamatu od 1,47 odsto godišnje, povukli 800 miliona evra, dok je za povla\u010denje ostalo još 2,2 milijarde evra. Dogovorena je i pomo\u0107 bud\u017eetu od strane Svetske banke (300 miliona dolara), EU (90 miliona evra), ali i od komercijalnih banaka (90 miliona evra).<\/p>\n

Bankarski sektor u Srbiji prili\u010dno je stabilan, a kako i doma\u0107i i strani analiti\u010dari tvrde razlog za to je izuzetno restriktivna monetarna politika. Sredinom ove godine zabele\u017eeno je i ponovno ozbiljnije poverenje u doma\u0107e banke u koje je plasirano preko pet milijardi evra štednje.<\/p>\n

Zaposleni u Srbiji strahuju od mogu\u0107nosti otkaza na jesen. Prethodnih meseci bele\u017een je pad broja zaposlenih za oko 10.000. Krizom su najviše pogo\u0111eni sektori crne i obojene metalurgije, industrije gra\u0111evinskog materijala, ali je i promet hrane opao za oko 20 odsto.<\/p>\n

Hrvatska<\/strong><\/p>\n

Hrvatski sabor ovih dana odlu\u010divao je o uvo\u0111enju poreza na plate, penzije i sva ostala primanja u ovoj godini, a u sklopu novih mera protiv recesije. Posebni, krizni porez po stopi od dva odsto pla\u0107a se na plate, penzije i ostala primanja ve\u0107a od 3.000 kuna, a manja od 6.000 kuna. Da podsetimo, 300 kuna vredi oko 400 evra. Po stopi od \u010detiri odsto porez \u0107e pla\u0107ati oni kojima je plata ve\u0107a od 6.000 kuna (oko 850 evra). U paketu antirecesionih zakona o kojima se ovih dana u Hrvatskoj odlu\u010divalo je i zakon o posebnim porezima na privatne automobile, brodove i avione, odnosno na tzv. luksuzna dobra, kao i o skra\u0107enju radne nedelje na \u010detiri radna dana. Sabor je prošle nedelje usvojio i predlog rebalansa bud\u017eeta, koji je tre\u0107i u ovoj godini. Njime se prihodi pove\u0107avaju za 1,38 milijardi kuna (188,4 miliona evra) na ukupno 112,2 milijarde kuna (15,2 milijarde evra), a rashodi smanjuju za 260 miliona kuna (35,5 miliona evra) na 120 milijardi kuna (16,4 milijardi evra). Manjak u bud\u017eetu bi\u0107e oko 15 milijardi kuna, odnosno nešto više od dve milijarde evra, a do kraja godine hrvatska dr\u017eava mora da vrati nešto manje od \u010detiri milijarde evra duga. Zvani\u010dni Zagreb, za sada, ne \u017eeli da u\u0111e u pregovore sa MMF oko mogu\u0107eg aran\u017emana.<\/p>\n

Hrvatska dr\u017eava ima ino dug u iznosu od oko 3,6 milijardi evra i u odnosu na prethodnu godinu, on je smanjen za oko 600 miliona evra. Ukupan dug banaka iznosio je 10,35 milijardi evra, dok je ukupan bruto dug Hrvatske skoro 40 milijardi evra.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanjima lokalnih internet portala, \u010dak 79 odsto zaposlenih u Hrvatskoj strahuje da \u0107e zbog krize ostati bez posla. Iako se na hrvatskom tr\u017eištu rada posledice još ne ose\u0107aju, procene o mogu\u0107im otpuštanjima se kre\u0107u od deset pa \u010dak do 50 odsto.<\/p>\n

BiH<\/strong><\/p>\n

Ukupna dugovanja Federacije Bosne i Hercegovine do kraja godine iznosi\u0107e preko 400 miliona KM. Ukoliko se odmah nešto ne u\u010dini, ra\u010duna se da \u0107e ve\u0107 na jesen nedostajati novac i za realizaciju prioritetnih obaveza, poput isplata invalidnina, transfera za poljoprivredu, izbeglice i plate zaposlenih. Za prvih šest meseci ove godine ostvareni su prihodi u iznosu od 463,8 miliona KM, što je za 32,3 miliona KM ili 6,5 odsto manje nego u isto vreme prošle godine, dok je u odnosu na plan manje za 202 miliona KM ili 31 odsto. Bosna i Hercegovina troši oko 70 odsto bud\u017eetskih sredstava za javnu potrošnju. Smanjen je i priliv kapitala iz inostranstva, posebno novca koji šalju gra\u0111ani iz bosanskohercegova\u010dke dijaspore, koji je od sada \u010dinio skoro 15 odsto bruto društvenog proizvoda.<\/p>\n

U protekle tri godine plate su u Republici Srpskoj porasle za polovinu, a zaposlenih u Federaciji BiH za manje od tre\u0107ine iznosa. Najstameniji rast plata je, generalno, u javnoj upravi.<\/p>\n

Penzije u Republici Srpskoj su, tako\u0111e, za protekle tri godine rasle nešto više nego u Federaciji, iako s manjom razlikom u odnosu na plate zaposlenih. Zadnja ispla\u0107ena penzija u Republici Srpskoj, za maj ove godine, je u pore\u0111enju sa onom ispla\u0107enom u 2006. godini pove\u0107ana za 53 odsto (sa 210 na 321 KM), dok je u Federaciji rast 46 odsto – sa 238 na 348 KM.<\/p>\n

Me\u0111unarodni monetarni fond odobrio je BiH "stend baj" aran\u017eman "te\u017eak" 1,57 milijardi dolara. Sporazum je zaklju\u010den na tri godine i vredan je 600 odsto kvote BiH u ovoj instituciji. Oko 282 miliona dolara sti\u017ee odmah, dok ostatak novca dolazi nakon potvrdnih revizija sporazuma. Od ukupnog iznosa, oko 400 miliona KM bi\u0107e upla\u0107eno Centralnoj banci BiH, koja \u0107e dve tre\u0107ine sredstava staviti na ra\u010dune Federacije BiH, a jednu tre\u0107inu Republici Srpskoj.<\/p>\n

Broj firmi u BiH koje smanjuju svoj kapital radi pokri\u0107a gubitaka pove\u0107an je u odnosu na prošlu godinu zbog uticaja globalne ekonomske krize. Najviše su pogo\u0111ena mala i srednja preduze\u0107a, dok velika još imaju prostora i potencijala da se izbore. Proizvodne firme rade sa 30 do 40 odsto više kapaciteta, ali uz 30 do 40 odsto manje prihoda nego ranije.<\/p>\n

Veliki broj firmi ve\u0107 pravi planove za otpuštanje radnika, a ra\u010duna se da bi u BiH kraj ove godine moglo da obele\u017ei pove\u0107anje stope nezaposlenosti od \u010dak 43 odsto !<\/p>\n

Direktor Svetske banke za jugoisto\u010dnu Evropu D\u017eejn Armitra\u017e ocenila je, ovih dana, da se BiH suo\u010dava s finansijskim kolapsom i da \u0107e Federacija BiH bankrotirati do kraja godine.<\/p>\n

– Ne mo\u017eete sebi priuštiti ovakav sistem – ka\u017ee Armitra\u017e. – Politi\u010dari i javnost moraju shvatiti realnost da nemate novca da pla\u0107ate ra\u010dune.<\/p>\n

Trenutno se u BiH vodi debata kako smanjiti bud\u017eetski minus od osam odsto BDP, a za koji MMF tra\u017ei da se svede na pet odsto i to kresanjem potrošnje i pove\u0107anjem prihoda. Ostatak bi bio, prema usaglašenom planu sa MMF, pokriven od pomo\u0107i me\u0111unarodnih institucija.<\/p>\n

Crna Gora<\/strong><\/p>\n

Globalna kriza, za sada, nije prouzrokovala obimniji gubitak radnih mesta u Crnoj Gori. Tokom prošle nedelje u ovoj dr\u017eavi usvojen je rebalans ovogodišnjeg bud\u017eeta koji predvi\u0111a deficit od 93,7 miliona evra, odnosno 2,65 odsto bruto društvenog proizvoda. Prihodi su rebalansom smanjeni za oko 212 miliona evra. Prvobitni bud\u017eet republike bio je zasnovan na stopi privrednog rasta od 7,5 odsto i 1,6 milijardi evra rashoda. Izvorni prihodi bud\u017eeta sada su manji za šest odsto od planiranih. Na osnovu izmena plana dr\u017eavne kase, bi\u0107e umanjeni rashodi za bruto plate, troškovi za materijal i usluge u dr\u017eavnoj administraciji. Kapitalni izdaci bud\u017eeta koji su bili planirani na 215 miliona evra, rebalansom su smanjeni na 130 miliona evra.<\/p>\n

Mada ima o\u010digledne recesione trendove, Crna Gora, za sada, odoleva da pomo\u0107 zatra\u017ei od Me\u0111unarodnog monetarnog fonda.<\/p>\n

Nove projekcije ka\u017eu da \u0107e Crna Gora ovu godinu završiti sa nultom stopom rasta, bez recesije, ali nije isklju\u010dena mogu\u0107nost da do\u0111e i do pada privredne aktivnosti.<\/p>\n

Crnogorski parlament je, sredinom nedelje, usvojio i izmenjen Zakon o akcizama, koji predvi\u0111a uve\u0107anje akciza za gorivo, duvan i gasna ulja. To zna\u010di da \u0107e benzin i cigarete biti skuplji za deset centi. Ina\u010de, ovo je drugo pove\u0107anje akciza na cigarete u ovoj godini. Ra\u010duna se da \u0107e, zbog ve\u0107ih akciza, u bud\u017eetu biti više oko 15 miliona evra.<\/p>\n

Makedonija<\/strong><\/p>\n

Ekonomska kriza u Makedoniji sve se više produbljuje, a gra\u0111ani su sve oprezniji kako troše novac.<\/p>\n

Industrijska proizvodnja u Makedoniji za prvih šest meseci ni\u017ea je za 12,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najzna\u010dajniji pad zabele\u017een je u rudarstvu i industriji, a rast bele\u017ei isklju\u010divo snabdevanje strujom.<\/p>\n

Makedonska vlada ovih dana objavila je da \u0107e, radi pokrivanja minusa deficita bud\u017eeta, uskoro krenuti sa emitovanjem oko 200 miliona evra obveznica. Javna potrošnja \u010dini oko 30 odsto BDP, a minus dr\u017eavne kase procenjuje se na oko pet odsto BDP.<\/p>\n

Bankarski sektor Makedonije za sada je vrlo stabilan. I, prema najavama iz vlade, dr\u017eava \u0107e posebnu pa\u017enju posvetiti zadr\u017eavanju poverenja u bankarski sistem. Jer, kako ka\u017eu u Vladi Makedonije, mogu\u0107 rast histerije prouzrokovao bi da ljudi po\u010dnu da vade svoju štednju iz banaka, što bi, indirektno, vrlo ugrozilo i ve\u0107 posrnulu privredu.<\/p>\n

Slovenija<\/strong><\/p>\n

Do kraja godine nezaposlenost u Sloveniji mogla bi porasti na 120.000, a o\u010dekuju se i smanjenje prose\u010dnih neto plata sa do sada najviših 980 evra u decembru prošle godine, na oko 900 evra u poslednjem mesecu 2009.<\/p>\n

Slovenija je, u toku ovog meseca, dobila drugi rebalans bud\u017eeta, a najavljuje se da bi uskoro moglo da do\u0111e i do tre\u0107eg. Ovim se deficit pove\u0107ava sa tri na pet odsto procenjenog BDP, a ukupni fiskalni deficit, uklju\u010duju\u0107i i minuse fondova zdravstva i penzijski fond, definisan je na nivou od 5,5 odsto BDP. Na bazi dosadašnjih saznanja o efektima krize na punjenje bud\u017eeta, predvi\u0111eni prihodi sada su nešto manji od osam milijardi evra, što je 617 miliona manje nego u prošloj godini.<\/p>\n

Prema poslednjim zvani\u010dnim podacima, bruto društveni proizvod u Sloveniji pao je u odnosu na isti period prošle godine za 8,5 odsto.<\/p>\n

Nedavno je ovoj zemlji pomo\u0107 ponudila i Evropska banka za obnovu i razvoj koja veruje da se teret krize prebaci sa realnog sektora u bankarski.<\/p>\n

– Pratimo kako \u0107e kriza uticati na firme koje zbog suzdr\u017eanosti banaka ne mogu da finansiraju svoje projekte – ka\u017eu u EBRD. – To bi moglo dovesti do njihovog propadanja, što bi se odrazilo na slovena\u010dke banke koje su u ve\u0107inskom vlasništvu dr\u017eave i u koje \u0107e trebati da se ulo\u017ei više kapitala.<\/p>\n

IZBORI<\/strong><\/p>\n

Mnoge zemlje u regionu u ovoj godini imale su i izborni ciklus. Tako su, nedavno, završeni izbori u Makedoniji pokazali da su se gra\u0111ani odlu\u010dili za nacionalno-konzervativnu vladu, što je rezultat politi\u010dke tranzicije ove zemlje. Završeni su i izbori u Albaniji, gde je vlast zadr\u017eao dr Salji Beriša, sa svojom Demokratskom partijom.<\/p>\n

Izborima se ove godine bavila i Crna Gora, gde je vlast zadr\u017eao Milo \u0110ukanovi\u0107 i DPS CG, koji suvereno vlada Crnom Gorom ve\u0107 gotovo 20 godina. Kroz izborni ciklus prošli su i Bugari, koji su oborili socijalisti\u010dku vlast i skrenuli u "desno". Hrvatska još uvek odoleva izborima, mada je nedavno sa mesta premijera otišao izuzetno jak Ivo Sanader.<\/p>\n

 Rumunija<\/strong><\/p>\n

Ova dr\u017eava, koja je u prethodnih nekoliko godina bila izrazito atraktivna za strane ulaga\u010de, u prvih šest meseci 2009. godine suo\u010dila se sa velikim padom priliva kapitala, izazvanim globalnom finansijskom krizom. Problem je i veliko u\u010deš\u0107e javne potrošnje u ukupnom BDP, a koji je u Rumuniji skoro 35 odsto. Zato ova dr\u017eava i bukvalno zavisi od finansijskih "injekcija" MMF. Za sada je plan da u ovoj i narednoj godini Rumunija od Fonda uzme 17,1 milijardu dolara zajma. Ova pozajmica, ina\u010de, deo je ve\u0107eg paketa od 26,4 milijarde dolara, a u kojem, izme\u0111u ostalih, u\u010destvuju Evropska unija, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj. Suma od 6,6 milijardi dolara ve\u0107 je dostupna zvani\u010dnom Bukureštu, dok \u0107e ostatak novca stizati kvartalno.<\/p>\n

Ina\u010de, u Rumuniji su prošle nedelje zapo\u010deti pregovori o reviziji aran\u017emana sa MMF. Najosetljiviji problem je bud\u017eetski deficit koji se ove godine pove\u0107ao sa predvi\u0111enih 4,1 odsto na 6,3 odsto. Rumunski analiti\u010dari ocenjuju da \u0107e, ukoliko MMF u septembru ovoj zemlji ne isporu\u010di drugu tranšu kredita, to imati katastrofalne posledice za rumunsku privredu, jer je vlada te zemlje u ovoj godini ve\u0107 uzela kredite od banaka u vrednosti od šest milijardi evra, uglavnom na kratak rok, za isplatu plata i penzija.<\/p>\n

Albanija<\/strong><\/p>\n

Ova dr\u017eava, prema brojnim analizama, spada u red "visoko ranjivih" u ekonomskom smislu. Albanija se suo\u010dava sa vrlo ozbiljnom monetarnom i privrednom krizom i, prema nedavnim procenama MMF, realno je o\u010dekivati pad svih ekonomskih pokazatelja. Trenutno stru\u010dnjaci MMF, kao realan, vide rast BDP izme\u0111u nula i jedan odsto. Vlada se, me\u0111utim, i dalje dr\u017ei svojih predvi\u0111anja da \u0107e rast BDP u ovoj godini biti šest odsto.<\/p>\n

Mo\u017eda se ra\u010duna na sredstva dotacije od albanske dijaspore, ali i one su, u odnosu na prošlu godinu, smanjene za 27 odsto. Albanska valuta, lek, pala je u odnosu na glavne valute, a izvoz je u proseku ni\u017ei za 15 odsto. I bankarski sektor bele\u017ei pove\u0107anje depozita od samo dva odsto, dok je u prošloj godini on bio preko 20 odsto.<\/p>\n

Buugarska<\/strong><\/p>\n

Posle okon\u010danja izbora u Bugarskoj, gde je pobedio Bojko Borisov i partija – koalicija GERB, kao konzervativna desna partija, planira se širi aran\u017eman sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom. <\/p>\n

Podaci govore o sna\u017enom recesionom talasu u ovoj zemlji. Još pre nekoliko meseci, devizne rezerve su, pri odbrani lokalne valute, smanjene za 16 odsto, a bruto strani dug dostigao 107 procenata vrednosti BDP. <\/p>\n

Bugarska je godinu zapo\u010dela ra\u010dunaju\u0107i na bud\u017eetski suficit koji je, za prva \u010detiri meseca ove godine pao 83 odsto, na 249 miliona dolara, dok procene ka\u017eu da bi do kraja godine mogao i nestati. Rezerve centralne banke su 16 milijardi dolara.<\/p>\n

Gr\u010dka<\/strong><\/p>\n

Gr\u010dka bi mogla uskoro da postane prva dr\u017eava – \u010dlanica evrozone koja tra\u017ei pomo\u0107 od MMF. Ovo bi, prema procenama gr\u010dkih ekonomskih analiti\u010dara, moglo ozbiljnije da umanji poverenje investitora u \u010ditavu zonu evra.<\/p>\n

Ve\u0107 danas je jasno da \u0107e Gr\u010dka, iz fondova Unije, morati da pozajmi više od 54 milijarde evra, kako bi pokrila dr\u017eavne rashode.<\/p>\n

Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Region Zapadnog Balkana u proteklih šest meseci pokušava da zapuši sve rupe i napukline koje je, prethodnih godina donela tranzicija<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47038","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47038","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47038"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47038\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47038"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47038"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47038"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}