{"id":47024,"date":"2009-07-18T20:06:07","date_gmt":"2009-07-18T20:06:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47024"},"modified":"2009-07-18T20:06:07","modified_gmt":"2009-07-18T20:06:07","slug":"zvezde-sponzori-i-male-drzave","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/07\/18\/zvezde-sponzori-i-male-drzave\/","title":{"rendered":"Zvezde, sponzori i male dr\u017eave"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tamara Skrozza<\/strong><\/em><\/p>\n

Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog d\u017eet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbe\u017ene su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim \u017eenama, a svako ko je poznat ili to \u017eeli da postane, obavezno mora i da se zala\u017ee za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, me\u0111utim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte<\/em> <\/p>\n

Ako se ima u vidu da je u Crnu Goru doputovala pre svega poslom – zbog eventualne izgradnje ekoloških hotela – moglo bi se re\u0107i da Pamela Anderson uopšte ne prati holivudske trendove. Kad se ve\u0107 zapute u neke manje beri\u0107etne delove planete, njene holivudske kolege ne bave se biznisom, ve\u0107 humanitarnim aktivnostima. Zalaganje za ovaj ili onaj "veliki cilj" postalo je zapravo obaveza svakog ko pretenduje da postane ili ostane zvezda. U tom kontekstu, Pamela je totalno demodirana: nije obišla nijedno sirotište, nije se osvrnula na problem izbeglica ili statusa \u017eena. <\/p>\n

S druge strane, me\u0111utim, Pamelina poseta za\u010dinjena je svim onim \u010dime su i ina\u010de za\u010dinjene posete bogatih i slavnih nekim dalekim, \u010dudnim i malo poznatim zemljama: mnogo je para, mnogo pa\u017enje javnosti, mnogo opštih pri\u010da o opštem dobru i, kona\u010dno, mnogo pitanja o razlozima zbog kojih je neko s Beverli Hilsa zapucao baš na ovo ili ono mesto. <\/p>\n

OD ODRI DO END\u017dI: Interes holivudskih zvezda za zaba\u010dene i siromašne krajeve postoji otkad postoji i Holivud – još tridesetih godina prošlog veka organizovane su donatorske ve\u010dere i balovi na kojima se skupljao novac za (pre svega) afri\u010dke zemlje ili za neku sli\u010dnu namenu. Prava poplava humanitarnih aktivnosti po\u010dela je, me\u0111utim, mnogo kasnije – posle koncerta Live Aid, koji je 1985. organizovao Bob Geldof radi pomo\u0107i gladnima u Etiopiji, aktivizam je pitanje \u010dasti. Ve\u0107 iste te godine, nekoliko slavnih Britanaca napravilo je Comic Relief, emisiju koja se prikazuje na BBC-ju i koja za cilj ima prikupljanje novca za siromašne delove Afrike. Svake godine, nekoliko poznatih glumaca ili muzi\u010dara putovalo bi u Afriku i posle toga u emisiji podnosilo izveštaje o tome kako se prikupljeni novac troši. Za poslednjih dvadesetak godina, tu ulogu su, izme\u0111u ostalih, imali Kira Najtli, Helen Miren i Ijan Mekgregor, a tvrdi se da je \u010ditava akcija imala sna\u017ean uticaj na britansku javnost. Pošto su istovremeno svet obišli snimci humanitarnih aktivnosti princeze Dajane i peva\u010da grupe U2 Bona Voksa, u albumima poznatih i bogatih postale su neizbe\u017ene fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim \u017eenama. <\/p>\n

S druge strane, svaka organizacija koja je pretendovala na kakav-takav uspeh, pod obavezno je morala da anga\u017euje i neko poznato lice. Pritom, to se ne odnosi samo na "sitne igra\u010de", male neprofitne organizacije koje se zala\u017eu za ovu ili onu stvar. Osim Ujedinjenih nacija, koje ve\u0107 decenijama imaju ambasadore dobre volje (to je, recimo, onomad bila Odri Hepbern, a danas je An\u0111elina D\u017eoli), svoje slavne predstavnike danas imaju i Crveni krst ili Oksfam: Crveni krst zapošljava direktora nadle\u017enog za potragu za slavnima, dok izvesna Lindzi Kruz po Los An\u0111elesu traga za mla\u0111im zvezdama koje bi Oksfamu omogu\u0107ile bolju komunikaciju s omladinom. <\/p>\n

EFEKTI I PROBLEMI: Pitanje svih pitanja jeste da li anga\u017eman slavnih ima bilo kakav uticaj na javnost, na koju su pre svega usmerene njihove aktivnosti. Pošto je javnost, odnosno osveš\u0107ivanje javnosti teško merljiva kategorija, definitivni odgovor na to pitanje ne postoji. Prema istra\u017eivanju agencije Cone, Incorporated, sprovedenog 2007. na pribli\u017eno hiljadu ispitanika u SAD, slavne li\u010dnosti nemaju skoro nikakav uticaj na to da li \u0107e "obi\u010dan" gra\u0111anin podr\u017eati neku akciju – više uticaja imaju, recimo, \u010dlanovi porodice ili prijatelji. S druge strane, postoje pokazatelji da "humanitarni na\u010din \u017eivota" slavnih vremenom postaje trend koji sledi sve više ljudi. Primera radi, pošto je Madona usvojila de\u010daka iz Malavija, a An\u0111elina D\u017eoli decu iz Kambod\u017ee i Etiopije, porastao je broj porodica koje se odlu\u010duju na isti korak: od septembra 2007. do septembra 2008. Amerikanci su usvojili 1725 dece iz Etiopije, dok je godinu dana ranije taj broj bio znatno manji – 1255. Od ukupno 17.438 dece iz inostranstva koju su 2008. usvojili Amerikanci, njih 2399 stiglo je iz Afrike, što se smatra velikim uspehom. <\/p>\n

Efekat je, naravno, nesporan kada je re\u010d o direktnom doprinosu slavnih: kada, npr. Opra Vinfri otvori školu za devoj\u010dice u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici, taj \u010din ima konkretne i trenutne rezultate. Me\u0111utim, ve\u0107ina slavnih ne odlu\u010duje se za takve delatnosti – pre svega, jedan deo njih nema ni mogu\u0107nost da se odrekne desetina miliona dolara. Ta ve\u0107ina zapravo su glumci\/muzi\u010dari\/TV zvezde koji sponzorima (u vidu velikih kompanija i korporacija) omogu\u0107avaju "vidljivost" i bolji uspeh kampanje: sponzori pla\u0107aju organizaciju donatorskih balova i ve\u010dera, sponzori zvezdama pla\u0107aju putne troškove i hotelski smeštaj, ponekad \u010dak i honorare. Interes sponzora je jasan: s jedne strane, novac ulo\u017een u humanitarne aktivnosti podrazumeva odre\u0111ene poreske olakšice; s druge strane, aktivizam im obezbe\u0111uje bolji rejting u javnosti i doprinosi izgradnji njihovog "brenda". <\/p>\n

Ima li sve to ikakvog uticaja na ljude ka kojima je aktivizam usmeren? Teško da to iko zna. \u010cinjenica je da su u Afriku i druge siromašne i bolestima optere\u0107ene delove planete, tokom poslednjih decenija stigle milijarde dolara pomo\u0107i. \u010cinjenica je, me\u0111utim, i da se u Africi i dalje umire od gladi, da se u Indiji i dalje ubijaju \u017eenska deca, da se u nekim zemljama \u017eene i dalje tretiraju kao zapre\u017ena stoka. Efekti, dakle, postoje, ali problemi ipak nisu nestali. <\/p>\n

UPOTREBA PLEMSTVA: Drugo zanimljivo pitanje koje se postavlja jeste motivacija bogatih i slavnih da se anga\u017euju. Jer, zašto bi neko putovao u Etiopiju ili Kongo, ako ve\u0107 mo\u017ee da se izle\u017eava u svojoj losan\u0111eleskoj vili ili zamku na Bahamima? Odgovor zavisi od toga o kojim slavnim li\u010dnostima govorimo. U slu\u010daju "holivudskog plemstva", aktivizam je stvar \u017eelje da se popularnost iskoristi radi promovisanja odre\u0111enih ciljeva i pomo\u0107i odre\u0111enim regionima – kona\u010dno, bolje je da vas novinari pitaju o gladnima i izbeglima, nego o tome s kim ste no\u0107as spavali. An\u0111elina D\u017eoli, Bred Pit, Opra Vinfri, D\u017eord\u017e Kluni ili Nikol Kidman toliko su poznati da im dalje li\u010dno promovisanje nije neophodno. Kona\u010dno, oni su postali humanitarci tek pošto su postali zvezde. <\/p>\n

S druge strane, tu su oni slavni kojima je jedini posao da postanu zaista slavni, pa u tom kontekstu malo aktivizma mo\u017ee samo da koristi. Lindzi Lohan ili Paris Hilton tako \u0107e, na primer, ispri\u010dati sve što im se u \u017eivotu doga\u0111a, detaljno opisati svoje avanture i momke, da bi na kraju javnih nastupa najavile da \u0107e uskoro obi\u0107i Kambod\u017eu ili Etiopiju. <\/p>\n

Naravno, korporacije i organizacije koje lobiraju za rešavanje odre\u0111enih problema, svesne su pravih razloga za aktivizam slavnih, kao i rejtinga onih koje \u0107e anga\u017eovati. Zahvaljuju\u0107i tome, gorepomenute Lindzi ili Paris teško da \u0107e biti anga\u017eovane na pitanju Sudana ili side u Africi, dok \u0107e se "plemstvo" baviti skoro isklju\u010divo najve\u0107im pitanjima i najkriznijim podru\u010djima. Rejting i ozbiljnost slavnih humanitaraca postaju o\u010digledni kada se pogleda spisak njihovih sagovornika. Naime, samo oni zaista slavni i zaista ozbiljni nastupa\u0107e na Samitu G8 (An\u0111elina, recimo), ima\u0107e konferencije za novinare u zgradi Ujedinjenih nacija (Kluni, na primer), nastupa\u0107e s ameri\u010dkim predsednikom (Bono) – u prevodu, ima\u0107e uticaj na one koji zaista mogu da pomognu. <\/p>\n

Koji god da su motivi slavnih i motivi bogatih koji ih anga\u017euju, \u010dinjenica je da je, 25 godina posle koncerta Live Aid aktivizam postao obavezni deo posla onih koji su na javnoj sceni, ali i svojevrsni biznis. Ne samo što se velike korporacije i organizacije otimaju za poznata imena ve\u0107 postoje i pravi kursevi za budu\u0107e poznate humanitarce. Primera radi, organizacija Creative Coalition bavi se isklju\u010divo povezivanjem poznatih koji su radi da se anga\u017euju i njihovim obu\u010davanjem za lobiranje u Vašingtonu, pregovore s predstavnicima afri\u010dkih zemalja i sl. <\/p>\n

Što se ti\u010de doma\u0107ih slavnih lica, jasno da se njihov domet ne mo\u017ee ni meriti s dometom svetskih zvezda, ali je isto tako jasno da su svetski trendovi stigli i u Srbiju. Dok je nekada aktivizam Vlade Divca bio jedini svetli primer, danas su u razli\u010ditim humanitarnim aktivnostima anga\u017eovani svi poznatiji doma\u0107i glumci i muzi\u010dari. Pitanje je koliko \u0107e njihov rad uticati na svest o odre\u0111enim bolestima ili o situaciji u odre\u0111enim delovima sveta, ali je ve\u0107 sada sasvim izvesno da \u0107e više \u017eena poslušati Aleksandru Kova\u010d nego lekara koji im ka\u017ee da moraju redovno da odlaze na ginekološke preglede, kao i da smo od Ane Sofrenovi\u0107 o Africi saznali više nego od mnogih doma\u0107ih eksperata. <\/p>\n

Kad se sve sabere i oduzme, aktivizmu slavnih mogu da prigovore samo oni koji su politi\u010dko kratkovidi ili oni koji su nesvesni uticaja medija na javnost. Oko \u010dega god i gde god da su anga\u017eovani slavni i bogati, to je u svakom slu\u010daju bolje nego da pri\u010daju o svojim ljubavnim dogodovštinama ili plo\u010dicama u kupatilu.<\/p>\n

Bono <\/p>\n

Iako je frontmen jednog od najpoznatijih svetskih bendova, Bono Voks verovatno više putuje po ratom i gla\u0111u ugro\u017eenim podru\u010djima, nego po koncertima. Nema zapravo bitnijeg svetskog problema na \u010dijem se rešavanju Bono nije anga\u017eovao, baš kao što nema ni bitnijeg svetskog politi\u010dara s kojim se nije sastao. Uspešan u animiranju korporacija, fondacija i pojedinaca (Bil Gejts i D\u017eord\u017e Soros samo su najpoznatiji primeri), mnogo je doprineo ve\u0107em prilivu sredstava u osiromašene afri\u010dke i azijske zemlje. <\/p>\n

S druge strane, me\u0111utim, Bono je i jedna od najkontroverznijih figura u svetu aktivizma slavnih. Analiti\u010dari mu zameraju što se u sve meša i što ponekad ne zna o \u010demu zapravo govori i šta radi. <\/p>\n

U tom smislu, \u010desto se isti\u010de kako je, uz pomo\u0107 Bila Gejtsa, hteo da u neke afri\u010dke zemlje pošalje kompjutere. Namera je svakako bila dobra, ali je Bono navodno "zaboravio" kako u doti\u010dnim zemljama ne samo da nema papira i olovaka za škole, ve\u0107 \u010dak ni – struje.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tamara Skrozza Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog d\u017eet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbe\u017ene su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim \u017eenama, a svako ko je poznat ili to \u017eeli da postane, obavezno mora i da se zala\u017ee za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, me\u0111utim, šta je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47024","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47024","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47024"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47024\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47024"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47024"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47024"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}