Dani u posjedu dokumenata iz srbijanskih arhiva koji dokazuju uklju\u010denost Srbije u rat u BiH<\/p>\n
Pi\u0161e: D\u017eenana Karup-Dru\u0161ko<\/strong><\/em><\/p>\n U Haškom tribunalu u toku je su\u0111enje Mom\u010dilu Periši\u0107u, bivšem na\u010delniku Generalštaba Vojske Jugoslavije (od 1993. do 1998.) koga optu\u017enica tereti za zlo\u010dine nad Bošnjacima i Hrvatima u Zagrebu, Sarajevu i Srebrenici koji su se desili u periodu od 1992. do 1995. a koje su po\u010dinili Vojska Republike Srpske i Vojska Republike Srpske Krajine. Prema optu\u017enici, ove vojske bile su dio Vojske Jugoslavije kojom je tada zapovijedao Periši\u0107. Ovo su\u0111enje je izuzetno va\u017eno za BiH, jer ukoliko se doka\u017eu ovi navodi iz optu\u017enice, više uop\u0107e ne\u0107e biti upitna uloga Beograda u proteklom ratu, odnosno odgovornost Srbije i Crne Gore za genocid koji se desio u BiH. Osim toga, to bi mogli biti i klju\u010dni dokazi u procesu protiv Radovana Karad\u017ei\u0107a. <\/p>\n Tribunal Periši\u0107a, izme\u0111u ostalog, tereti da je u Beogradu formirao 30. i 40. kadrovski centar preko kojih se vršila isplata i regulirala slu\u017eba oficira JNA koji su slu\u017eili vojskama Republike Srpske i Srpske Krajine te da su, prakti\u010dno, svi najviši oficiri Vojske RS-a i Vojske SK bili zapravo oficiri VJ. Dani su u posjedu dokumenata iz srbijanskih arhiva koji potvr\u0111uju kako Periši\u0107evu, tako i odgovornost Srbije i Crne Gore za sve ono što se desilo u proteklom ratu u BiH. <\/p>\n Vojne tajne S oznakama vojna tajna i strogo povjerljivo Mom\u010dilo Periši\u0107 je 15. 11. 1993. potpisao naredbu (3087-1), a na osnovu "nare\u0111enja predsednika SRJ od 10. 11. 1993.", kojom se formira 30. kadrovski centar. U naredbi se dalje navodi: "Mirnodopska lokacija Beograd. Vojna pošta u miru 3001 i u ratu 12103." Istom naredbom formiran je i 40. kadrovski centar, a na kraju stoji: "Formiranje centra izvršiti ODMAH." <\/p>\n Miodrag Star\u010devi\u0107, bivši na\u010delnik pravne uprave Generalštaba VJ, svjedo\u010dio je u procesu protiv Periši\u0107a, potvr\u0111uju\u0107i postojanje 30. kadrovskog centra, ali i naglašavaju\u0107i da je jasno propisano u kojim slu\u010dajevima pripadnik VJ mo\u017ee da bude raspore\u0111en na du\u017enost u inostranstvo: kada je profesionalni vojnik u slu\u017ebi u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Jugoslavije, kada vrši slu\u017ebu u skladu s me\u0111unarodnim ugovorima i kada se upu\u0107uje na školovanje u inostranstvo. Star\u010devi\u0107 je ostao pri svojim tvrdnjama i nakon što mu je predo\u010deno da je Drugi opštinski sud u Beogradu utvrdio da je jedan oficir VJ posredstvom 30. kadrovskog centra upu\u0107en na slu\u017ebu u zonu borbenih dejstava u okolini Sarajeva zbog \u010dega je imao pravo na naknadu štete za fizi\u010dku bol?! <\/p>\n Bojan Dimitrijevi\u0107, savjetnik ministra odbrane u vrijeme dok je tu funkciju obavljao Boris Tadi\u0107, tvrdio je da su 30. i 40. kadrovski centri u Beogradu bili "zapravo fikcija": "To nije postoje\u0107a jedinica niti postoji po nekoj hijerarhiji. To je jedna forma kroz koju se ljudi vode ako su u Vojsci RS-a. Vojska Republike Srpske jednim dobrim delom finansirana je iz Beograda i prosto je na taj na\u010din rešavan problem da to bude ta fiktivna forma kroz koju se rešavao status tih ljudi." <\/p>\n Iznose\u0107i svoju odbranu u Haagu, Mom\u010dilo Krajišnik, bivši predsjednik Skupštine RS-a, izjavio je da su aktivni oficiri VRS-a dobijali plate iz Srbije. Zoran Lili\u0107, bivši predsjednik SRJ, u svjedo\u010denju pred Tribunalom, ispri\u010dao je da je u novembru 1993. potpisao naredbu o formiranju 30. kadrovskog centra te da su "prose\u010dna mese\u010dna davanja za 30. kadrovski centar bila 1.600.000 nema\u010dkih maraka. Od 1993. do 1997. godišnje smo pla\u0107ali oko osam miliona evra za taj centar". <\/p>\n Po verifikaciju u Beograd Periši\u0107 je Lili\u0107a informirao 4. 9. 1996. – strogo povjerljivo i vojna tajna – o strukturi kadra 30. kadrovskog centra. Prema tom dokumentu, 3. 9. 1996. je u 30. kadrovskom centru bilo ukupno 5.093 lica: 1.708 oficira, 1.587 podoficira, 68 vojnika po ugovoru i 1.730 civilnih lica?! U pojašnjenju, Periši\u0107 predsjednika Lili\u0107a obavještava da se radi o 18 generala (?!), 1.577 oficira, 1.534 podoficira i 68 vojnika. Kako je popunjavan centar, govori sljede\u0107a potvrda izdata od Generalštaba VJ 13. 2. 1996.: "General-major Dragomir (Milorada) Miloševi\u0107, naredbom na\u010delnika personalne uprave Generalštaba VJ od 15. februara 1994., premešten je iz garnizona Han Pijesak i postavljen na du\u017enost u sastavu Vojne pošte 3001 Beograd sa danom 10. 11. 1993. Postavljenje je izvršeno u vreme dok je imenovani nosio \u010din pukovnika. Unapre\u0111en je u \u010din general-majora Ukazom Predsedništva SRJ 29. 12. 1995." <\/p>\n Svjedok (MP 005), bivši pripadnik VRS-a, na su\u0111enju generalu Mom\u010dilu Periši\u0107u, rekao je da je njegov polo\u017eaj u vojsci bosanskih Srba bio reguliran preko vojne pošte 3001 ili 30. kadrovskog centra Vojske Jugoslavije sa sjedištem u Beogradu. U njegovoj vojnoj legitimaciji navode se svi podaci o aktivnoj vojnoj slu\u017ebi, prebivalištu i \u010dinovima koje je, kao pripadnik VRS-a, dobio u Vojsci Jugoslavije. Tako\u0111er, navodi se da je bio na slu\u017ebi u VP 3001 u Beogradu što "nije ta\u010dno jer sam se sve vreme nalazio u Banja Luci u Republici Srpskoj". <\/p>\n Kakva su prava imali oficiri ovog centra, potvr\u0111uje više dokumenata. Jedan od takvih je naredba Vojislava Koštunice prema kojoj pripadnici 30. kadrovskog centra imaju ista prava na stambeni fond Vojske Jugoslavije, kao i pripadnici VJ. U 30. kadrovskom centru je 28. 2. 2002. izdata potvrda Ratku Mladi\u0107u o penzijskom sta\u017eu prema kojoj on ima 47 godina i pet mjeseci sta\u017ea što je bilo dovoljno za "razrešenje od profesionalne vojne slu\u017ebe". Prema tom dokumentu, Mladi\u0107 nikad – od 1976. do 2002. – nije prekidao radni sta\u017e u Vojsci Jugoslavije. Dakle, njegov vojni i civilni šef sjedili su u Beogradu i za vrijeme rata u BiH. <\/p>\n Tadi\u0107 i Koštunica su znali gdje je Mladi\u0107 Prije 15-tak dana pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Branislav Puhalo, nekadašnji šef Mladi\u0107evog obezbje\u0111enja, svjedo\u010dio je u postupku protiv deset optu\u017eenih "za skrivanje i pomaganje haškom optu\u017eeniku". Ovaj svjedok je izjavio da on i njegovi ljudi nisu bili zadu\u017eeni za \u010duvanje Mladi\u0107a li\u010dno, ve\u0107 im je zadatak bio da brinu o bezbjednosti komandanta Glavnog štaba VRS-a te ispri\u010dao: "Mladi\u0107 je u Srbiju došao 1997., a tadašnji predsednik SRJ Slobodan Miloševi\u0107 izdao je nare\u0111enje Mom\u010dilu Periši\u0107u, bivšem na\u010delniku Generalštaba, da se koristi Trideseti kadrovski centar VJ, za njegovo obezbe\u0111enje. Bio je smešten u jednoj ku\u0107i na Banovom Brdu. Nikada nije boravio u kasarni na Top\u010dideru, a o njegovoj bezbednosti brinulo je pedesetak ljudi, koji su bili smešteni u vojnim objektima. U tu svrhu iz RS-a su dopremljena vozila, me\u0111u kojima i vojno vozilo Puh, koja su kasnije dobila registarske tablice VJ. Pored toga, doneli su i nekoliko sanduka municije, 20 zolja, bombe… Mladi\u0107a smo štitili od kriminalaca i lovaca na ucenjene glave, nikako od dr\u017eave. Mi bismo kao profesionalci uhapsili Mladi\u0107a da smo takvo nare\u0111enje dobili iz vrha dr\u017eave. Mladi\u0107 se tokom 2001. slobodno šetao Beogradom. Pratili smo ga na fudbalske utakmice, u MUP, restorane…" Ta godina je bila i posljednja da su bili u Mladi\u0107evom obezbje\u0111enju, a svjedok je istakao da su Boris Tadi\u0107 i Vojislav Koštunica morali da znaju sve to. <\/p>\n Vojislav Koštunica, predsjednik Jugoslavije, je 23. marta 2001. donio naredbu s oznakom "slu\u017ebena tajna – strogo poverljivo" kojom se ukida 30. kadrovski centar VJ. U naredbi se navodi: "Statusna pitanja (stanje u slu\u017ebi, pravo na stan, usavršavanje kadra, kao i ostala prava), ste\u010dena prava i obaveze, verifikacija \u010dinova, materijalna primanja i druga pitanja zna\u010dajna za pripadnike 30. kadrovskog centra regulisa\u0107e se posebnim sporazumom Ministarstva odbrane SR Jugoslavije i Republike Srpske koje treba zaklju\u010diti najdalje 60 dana od dana izdavanja ove naredbe. U pripremi tog sporazuma, kao polaznu osnovu koristiti zaklju\u010dke sa zajedni\u010dkog sastanka predstavnika Ministarstva odbrane SRJ i RS-a i Generalštaba VJ i VRS-a od 2. marta 2001. godine." <\/p>\n Svi ovi dokumenti bit \u0107e uskoro korišteni u Tribunalu u procesu protiv Mom\u010dila Periši\u0107a. <\/p>\n Podaci o neprijatelju<\/em><\/strong> <\/p>\n Iako je Me\u0111unarodni sud pravde (ICJ) u svojoj presudi u tu\u017ebi BiH protiv SCG napisao da niko nije "pravio zlo\u010dine u ime SRJ" ili za "ra\u010dun tih organa", odnosno, ICJ je utvrdio da su bosanski Srbi u Srebrenici djelovali autonomno bez direktne veze s Beogradom, to je apsolutna la\u017e, jer postoje brojni dokazi koji potvr\u0111uju da je Srbija direktno bila upetljana u rat u BiH, odnosno da je u Beogradu bila zvani\u010dna komanda za snage bosanskih Srba. <\/em><\/p>\n – Glavni štab Vojske Republike Srpske je 31. 12. 1996. pisao Personalnoj upravi Generalštaba Vojske Jugoslavije dostavljaju\u0107i im Ukaz o unapre\u0111enju general-majora Stanislava Gali\u0107a u \u010din general-potpukovnika i tra\u017ee\u0107i verifikaciju za to, ta\u010dnije, da novi \u010din verificira "predsednik Srbije". U obrazlo\u017eenju se navodi da je Gali\u0107 od 1. 9. 1992., pa do prestanka profesionalne vojne slu\u017ebe, bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa, a "jedinice kojima je komandovao dale su zna\u010dajan doprinos u borbi za spas srpskog naroda i stvaranja Republike Srpske". Ovo direktno obara tvrdnju ICJ-a po kojoj je Radovan Karad\u017ei\u0107 bio glavnokomanduju\u0107i za VRS. Spomenimo da je Gali\u0107a Tribunal zbog "zna\u010dajnog doprinosa" osudio na do\u017eivotnu robiju. <\/em><\/p>\n – Generalštab Vojske Jugoslavije je 6. 2. 1993. uputio dopis glavnom štabu Vojske Republike Srpske i Vojske Republike Srpske Krajine da u "cilju pravovremenog i potpunog informisanja, procene i pra\u0107enja situacije na teritoriji RS-a i RSK i preduzimanju potrebnih mera, molimo vas da nam gake nrede do 20.00 \u010dasova telegramom dostavljate slede\u0107e podatke: podaci o neprijatelju (sastav, raspored i ja\u010dina snaga od brigade pa na više, verovatne namere, na\u010din i pravci dejstva)…" <\/em><\/p>\n <\/p>\n Poginuli srbijanski borci u Vogoš\u0107i<\/strong> <\/em><\/p>\n Bivši oficir Vojske SR Jugoslavije Borivoje Teši\u0107 svjedo\u010dio je na su\u0111enju Mom\u010dilu Periši\u0107u i detaljno govorio o u\u010deš\u0107u jedinica Vojske Jugoslavije u operaciji Pancir 2 u Vogoš\u0107i krajem 1993. i po\u010detkom 1994. U tom periodu general Teši\u0107 je bio operativac u štabu Gardijske brigade koja je bila direktno podre\u0111ena Generalštabu VJ. Teši\u0107 je pred Tribunalom tvrdio da je "nare\u0111enje kojim su delovi Gardijske brigade i specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije u decembru 1993. upu\u0107eni u BiH moralo do\u0107i iz Generalštaba VJ. Jedinica je upu\u0107ena u Sarajevo kao poja\u010danje u opsadi Sarajeva u akciji Pancir 2., kojom je komandovao pukovnik Dušan Stupar, komandant 72. specijalizovane brigade Vojske Jugoslavije, na objekat medicinskog centra Betanija." Tri dana kasnije, 30. decembra 1993., Teši\u0107 je dobio nare\u0111enje da se pripremi i s Gardijskom brigadom krene u Vogoš\u0107u, gdje se u to vrijeme nalazilo oko 200 pripadnika VJ i vod s tri tenka. <\/em><\/p>\n "Razlog našeg odlaska bio je da se 72. brigada izvu\u010de sa tog prostora, da se preuzmu tela osam pripadnika te brigade i da se stabilizuje deo linije koju je dr\u017eala Vogoš\u0107anska brigada. Zadnje telo smo preuzeli 25. januara 1994. kada je i zapo\u010deo naš povratak za Beograd", ispri\u010dao je Teši\u0107. Dani objavljuju imena poginulih u Vogoš\u0107i: Goran Galjak (Beograd), Dragan Stojkovi\u0107 (Beograd), Bogdan Ekme\u010di\u0107 (Vladimirovac), Radovan Ravi\u0107 (Beograd) – ovo je spisak poginulih starješina, a na spisku poginulih vojnika su: Slobodan \u010coli\u0107 (Pan\u010devo), Krsto Markovi\u0107 (Nikši\u0107), Goran Mom\u010dilovi\u0107 (Prokuplje), Mladen Stjepanovi\u0107 (Subotica) i Goran Maleti\u0107 (Ruma). <\/em><\/p>\n
\n
\n