Slu\u010daj \u017darka Lauševi\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Tamara Skrozza<\/strong><\/em><\/p>\n Kada su ga u filmu Bolje od bekstva<\/em> videli \u0107elavog i u robijaškom odelu, retki su bili oni koji su se mogli oteti teoriji o predskazanju. U julu 1993, baš u vreme premijere, glavni glumac \u017darko Lauševi\u0107 i u stvarnom je \u017eivotu bio iza rešetaka. Teorija je stoga bila neizbe\u017ena. <\/p>\n U istom duhu, danas, post festum, mo\u017ee se slobodno re\u0107i da je i ve\u0107ina drugih Lauševi\u0107evih uloga bila na neki na\u010din proro\u010danska. Obdaren neopisivim pogledom, za ove prostore atipi\u010dnom muškom lepotom, ali istovremeno i fizi\u010dki sna\u017ean, bio je kao stvoren za uloge onih koji se, vo\u0111eni ko zna kojom silom i \u017eudnjom, odupiru pravilima svog okru\u017eenja i unapred zacrtanoj odre\u0111enosti svoje sudbine – uloge onih koji ne pripadaju svom vremenu. Vizija re\u017eisera na taj se na\u010din u potpunosti poklopila s realnim \u017eivotom. Desilo se, naime, da je još od 1990. glumac bio prinu\u0111en da se kako zna i ume odupre okolnostima u kojima se našao. <\/p>\n Petnaest godina posle premijere Bolje od bekstva<\/em>, deset godina posle izlaska iz zatvora i poslednje filmske uloge, \u017darko Lauševi\u0107 ponovo je vest i ponovo \u017ertva suludih prilika na suludom mestu na kojem je ro\u0111en. <\/p>\n "PO\u010cE\u0106EMO IZ PO\u010cETKA": Karijera \u017darka Lauševi\u0107a bila je karijera koju bi po\u017eeleo svako ko je ikada pomislio da bude glumac. Ve\u0107 1982, sa 22 godine, dobio je prvu filmsku ulogu i od tada je svake sezone imao neku filmsku, televizijsku ili pozorišnu premijeru: zvani\u010dne biografije navode da je samo filmskih i televizijskih bilo više od 45. Iako je pripadao gluma\u010dkoj generaciji u kojoj nije manjkalo talentovanih, Lauševi\u0107 je ipak imao ono nešto što ga je \u010dinilo posebnim, nezaboravnim i, kona\u010dno – popularnim. Bilo da je igrao glavnu rolu ili epizodu, Lauševi\u0107evi likovi redovno su ulazili u antologije najboljih gluma\u010dkih ostvarenja. Kao Petar Horvat u Oficiru s ru\u017eom (1987), kao Bajro u Dogodilo se na današnji dan (1987) ili kao Braco Gavran u Bra\u0107a po materi (1988), briljirao je isto onoliko koliko i u minijaturama: uprkos \u010dinjenici da je u tim filmovima nastupao okru\u017een najve\u0107im gluma\u010dkim imenima, ostao je nezaboravan kao Lale u Jagode u grlu (1985), Šilja u Sivom domu (1986) ili Skobi u Oktoberfestu (1987). <\/p>\n Osim popularnosti, Lauševi\u0107u su ubrzo stigle i nagrade: Zlatna arena, Sterijina nagrada, nagrada Zoran Radmilovi\u0107. No, za razliku od mnogih svojih kolega koji su ve\u0107 posle prvih uspeha smatrali da su "povukli boga za bradu" i po\u010deli da izigravaju opasne face, Lauševi\u0107 je i u vreme najve\u0107e slave ostao "dobar de\u010dko": smirena, kulturna persona koju nisu pratili tra\u010devi i skandali. Tako je, dakle, bilo tokom osamdesetih, u vremenu koje je cenilo dobre de\u010dake i u kojem su talentovani i normalni lako mogli da opstanu. Devedesete su, me\u0111utim, bile nešto sasvim drugo. <\/p>\n Iako još nedefinisano, to "sasvim drugo" postalo je o\u010digledno \u010dim je za 31. maj 1990. najavljeno gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice u Jugoslovenskom dramskom pozorištu – u pitanju je bila predstava Sveti Sava, po tekstu Siniše Kova\u010devi\u0107a, u re\u017eiji Vladimira Mili\u010dina i sa \u017darkom Lauševi\u0107em u naslovnoj ulozi. Pre svih i pre svega, protojerej \u017darko Gavrilovi\u0107 javno je tra\u017eio da se gostovanje otka\u017ee: "Ne\u0107emo dozvoliti da se naše svetinje blate od raznih ljudi koji su u perverzijama i grehu", objašnjavao je Gavrilovi\u0107 (koji se \u010ditavu deceniju kasnije proslavio mla\u0107enjem homoseksualaca i izjavama koje su ušle u istoriju politi\u010dko-ideoloških "bisera" Srpske pravoslavne crkve). Istovremeno, Siniši Kova\u010devi\u0107u, direktoru JDP-a Jovanu \u0106irilovu i Lauševi\u0107u po\u010dele su da sti\u017eu ozbiljne pretnje, baš kao i najave da \u0107e, ukoliko se gostovanje ne otka\u017ee, u pozorištu biti postavljena bomba. Pošto su normalni u to doba bili odlu\u010dni u nameri da to i ostanu, otkazivanja nije bilo. No, pošto su nenormalni i frustrirani tako\u0111e odlu\u010dili da ne odustanu tako lako, premijera Svetog Save do danas je ostala zabele\u017eena kao jedan od trenutaka u kojima je moglo da se nasluti kako \u0107e devedesete zapravo izgledati. <\/p>\n Pedesetak pripadnika takozvanog Srpskog omladinskog bloka, predvo\u0111enih \u017darkom Gavrilovi\u0107em i Vojislavom Šešeljem, pojavilo se na galeriji JDP-a, odakle su urlali patriotske parole, psovke i kletve upu\u0107ene umetnicima. Uprkos tome, glumci su izašli na scenu i predstava je po\u010dela. Ne zadugo. Tragi\u010dno danas izgledaju snimci na kojima se \u010duje kako glasovi glumaca pokušavaju da nadja\u010daju glasove rulje; tragi\u010dno izgleda izlazak Aleksandra Ber\u010deka na scenu i pokušaj da umiri publiku; tragi\u010dno je svedo\u010denje o tome kako je Milena Dravi\u0107 otišla na galeriju u mirovnu misiju; tragi\u010dna je Lauševi\u0107eva molba Gavrilovi\u0107evim pitomcima da "svoj sud, kakav god on bio", sa\u010duvaju za kraj predstave. Najjezivija i gotovo proro\u010danska je scena kada Lauševi\u0107, u srednjovekovnom kostimu, s rukom na grudima i uplakanim glumcima iza sebe, smirenim glasom izgovara: "Odigra\u0107emo celu predstavu. Niste vi ve\u0107i Srbi ni od mene, ni od Siniše Kova\u010devi\u0107a, ni od bilo kog u\u010desnika ovde. Po\u010de\u0107emo iz po\u010detka." <\/p>\n Posle te ve\u010deri, gostovanje Svetog Save u bilo kojem pozorištu postalo je nemogu\u0107a misija, patriotsko re\u017eanje nije prestajalo, a Kova\u010devi\u0107 i glumci imali su brojne razloge da strahuju za sopstveni \u017eivot. Taj strah izgleda je najte\u017ee pao upravo Lauševi\u0107u – upravo u to doba, kupi\u0107e pištolj koji \u0107e ubudu\u0107e stalno nositi i koji \u0107e mu obele\u017eiti \u017eivot. <\/p>\n "PUCAO SAM, BEZ RAZMIŠLJANJA": U no\u0107i izme\u0111u 30. i 31. jula 1993, vra\u0107aju\u0107i se s premijere Kanjoša Macedonovi\u0107a na budvanskom Gradu teatru, \u017darko je s bratom svratio u podgori\u010dki kafi\u0107 "Apple". "Kada sam naru\u010dio jelo, pitao sam konobaricu: ‘Kakva je ovo galama?’, jer se \u010dula neka buka. Mladi\u0107 koji je sedeo na zidi\u0107u kafi\u0107a upitao je: ‘Šta je bilo, momak?’. Kazao sam: ‘Ništa, sve je u redu'", ispri\u010dao je Lauševi\u0107 kasnije. "A onda je prišao još jedan momak i ja sam udaren, guran, vu\u010den… Za trenutak sam izgubio svest. Sve se zbilo za najviše pola minuta. Se\u0107am se samo delova doga\u0111aja, jer mi je u glavi bilo sve zbrkano. Ose\u0107ao sam da mi se torba koju sam u poslednje vreme uvek nosio preko ramena, i u kojoj je bio pištolj, otima. Uspeo sam da izvu\u010dem oru\u017eje, repetiram, ali napad nije prestao. Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam u\u017easno ose\u0107anje straha. Vidim zatim i da moj brat le\u017ei na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara ne\u010dim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima \u017eivot i pucao sam, bez razmišljanja." <\/p>\n Zvani\u010dna verzija ka\u017ee da je Lauševi\u0107, le\u017ee\u0107i povre\u0111en na podu, ispalio 13 hitaca i da su tom prilikom poginuli Dragor Pejovi\u0107 i Radovan Vu\u010dini\u0107, a da je ranjen Andrija Ka\u017ei\u0107. Pošto ni posle višemese\u010dne istrage nije precizno utvr\u0111eno šta se zapravo dogodilo, prihva\u0107en je nalaz prema kojem je \u017darko prekora\u010dio nu\u017enu odbranu: osu\u0111en je najpre na 15 (1994), potom na 13 (1996) i kona\u010dno na \u010detiri godine zatvora (1997). Pošto je u zatvoru u Spu\u017eu odle\u017eao \u010detiri godine i sedam meseci, februara 1998. pušten je na slobodu. To, me\u0111utim, nije zna\u010dilo i kraj njegove sudske odiseje. U oktobru 1999. ponovo mu je su\u0111eno i ovaj put ponovo je osu\u0111en na \u010detiri godine uz obrazlo\u017eenje da je "bio oboren i da je imao pravo da se brani". Samo dve godine kasnije, u martu 2001, Vrhovni sud Crne Gore preina\u010dio je presudu i osudio ga na 13 godina. No, u tom trenutku, Lauševi\u0107 je ve\u0107 bio daleko. Još 1999, tek što je snimio filmove No\u017e i Ranjena zemlja, odlu\u010dio je da se ipak skloni – u nameri da izbegne krvnu osvetu rodbine ubijenih mladi\u0107a, otišao je u SAD. Iako su odatle sporadi\u010dno dolazile informacije o njemu, Lauševi\u0107 nikako nije bio zaboravljen: pri\u010de o tome da se u Americi zlopati po gradilištima ili vest o predstavi Emigranti u kojoj je glumio 2001, ali pre svega filmovi u kojima je glumio, u\u010dinili su da on uvek nekako bude ovde. <\/p>\n Prve dobre vesti stigle su po\u010detkom ove godine. Beogradski mediji objavili su, a MUP i potvrdio, da je Lauševi\u0107 u konzulatu u Njujorku dobio srpsko dr\u017eavljanstvo i da "bi uskoro trebalo da dobije i srpski pasoš". Ostalo je tada nejasno kakav mu je pravni status. Još 2002, a na osnovu zahteva Tre\u0107eg opštinskog suda u Beogradu, za njim je raspisana me\u0111unarodna poternica. Pošto je u to vreme Tre\u0107i opštinski sud bio nadle\u017ean za Srbiju i Crnu Goru, poternica je raspisana na osnovu presude Vrhovnog suda Crne Gore i, kako se \u010dini, i dalje je na snazi iako SCG odavno više ne postoji. Sve to posta\u0107e izuzetno zna\u010dajno 2. jula 2009. kada je Lauševi\u0107 priveden u SAD zbog toga što nije imao ameri\u010dku vizu. U trenutku pripreme ovog broja "Vremena" i dalje se razmatra mogu\u0107nost njegovog izru\u010denja, najavljuje se njegovo hapšenje \u010dim i ako bude isporu\u010den Srbiji, analiziraju se nadle\u017enosti srpskih i crnogorskih vlasti, pripremaju se peticije i akcije. <\/p>\n "ŠTO NISAM SLIKAR": Poslednja dešavanja tako postaju još jedna \u017ealosna epizoda u pri\u010di koju je najviše odredila \u010dinjenica da je njen glavni akter javna li\u010dnost, glumac. Kasno je i mo\u017eda bespotrebno baviti se teorijom "šta bi bilo kad bi bilo", ali je istovremeno nesporno da je upravo Lauševi\u0107eva profesija odredila njegovu sudbinu. Da nije bio glumac, ne bi ga bilo na bini JDP-a u maju 1990; da nije bio glumac, ne bi se na njega bacili Gavrilovi\u0107evi besni patrioti, teško da bi ga povredili toliko da bude prinu\u0111en da kupi pištolj; da nije bio glumac, teško da bi ga u Podgorici bilo ko provocirao na na\u010din kako ga je provocirao; da nije bio glumac, teško da bi \u010detiri puta sedeo na optu\u017eeni\u010dkoj klupi, teško da bi be\u017eao \u010ditavog \u017eivota,… To je, uostalom, i sam shvatio još davne 1999. kada je u potresnoj, skoro poetskoj ispovesti za NIN rekao da "umetnost ne \u010dini svet boljim" i da u glumi za njega više nema nikakve radosti: "Se\u0107am se samo jednog \u010dasa knji\u017eevnosti iz 1976. kada sam prvi put po\u017eeleo da se bavim tim zanatom. Imao sam tada 16 godina. To je zapravo bila \u017eelja da budem neko drugi. I danas opet \u017eelim: što nisam neko drugi. Što nisam slikar, pa ne moram da stojim pored svoje slike. A glumac je sam slika." Lauševi\u0107 je istom prilikom objasnio koliko ga boli ubistvo dvojice mladi\u0107a, koliko se kaje i koliko zbog toga ispašta. Oni koji su direktno ili indirektno doprineli njegovoj sudbini uglavnom se nisu izjašnjavali (s izuzetkom \u017darka Gavrilovi\u0107a koji je onomad objasnio kako je Lauševi\u0107a stigla Bo\u017eija kazna zbog Svetog Save). <\/p>\n Posle svega, red bi bio da se nadle\u017eni u Srbiji i Crnoj Gori kona\u010dno dogovore šta \u0107e i kako \u0107e, imaju\u0107i pritom u vidu \u010dinjenicu da je Lauševi\u0107 odle\u017eao svoju zatvorsku kaznu, da istra\u017eni postupak nije dao precizne nalaze, kao i da mu obe dr\u017eave duguju makar toliko da ga ostave na miru. <\/p>\n Ili je \u010dak i to suviše veliki luksuz za "dobre ljude u vremenu zla", za obdarene i vanserijske na mestu na kojem oduvek gospodare frustrirani i prose\u010dni? <\/p>\n