{"id":47014,"date":"2009-07-07T11:12:59","date_gmt":"2009-07-07T11:12:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47014"},"modified":"2009-07-07T11:12:59","modified_gmt":"2009-07-07T11:12:59","slug":"ozbiljne-sumnje-u-kraj-sekularizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/07\/07\/ozbiljne-sumnje-u-kraj-sekularizma\/","title":{"rendered":"Ozbiljne sumnje u kraj sekularizma"},"content":{"rendered":"

Javnost je zbunjena jer se ne znaju granice kanonskog i dr\u017eavnog javnog prava<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Bez ikakve namere da govorim o sekularizmu kao kulturnoj i civilizacijskoj vrednosti moderne dr\u017eave – u smislu nekog teorijskog uvoda – ja ipak ne mogu bez ne\u010deg sli\u010dnog. Situacija u kojoj se sada nalazimo u Srbiji zbunjuje: neretko se \u010duju zahtevi formulisani kao »potreba desekularizacije« savremene srpske dr\u017eave. I toga u praksi ve\u0107 i ima. Nejasno je – »prelomljeno« u stvarnosti – i ono što piše u Ustavu, kao i ono što se mnogim zakonima forsira i u situaciji smo da je mnogo toga ustavno ali nije zakonito i obrnuto. Svakodnevne konfliktne situacije su materijal za sebe. Mo\u017eda to u nedovršenim društvima kakvo je srpsko društvo i nedovršenoj dr\u017eavi kakva je srpska nije neobi\u010dno – ali je opasno i zahteva osvrt. <\/p>\n

Podseti\u0107u samo na jednu misao B. Spinoze koji je na ovu temu pisao ono što je ostavština za budu\u0107nost – ili za našu savremenost – i to je nesporno. »Sloboda mišljenja se mo\u017ee dozvoliti ne samo bez štete po religiju i mir u dr\u017eavi ali se ne mo\u017ee ni oduzeti bez opasnosti po mir u dr\u017eavi i samu religiju.« Oni koji bri\u017eljivije slede Spinozin tekst lako \u0107e zapaziti – u ina\u010de odli\u010dnom prevodu traktata B. Gavele – da je ispuštena jedna sintagma koju je sam Holan\u0111anin podvukao – odsustvo slobode mišljenja ugro\u017eava i »istinsku usrdnost i pobo\u017enost«. Spinoza je ovu svoju ideju – danas temelj sekularne dr\u017eave – skupo platio.<\/p>\n

Sve što je potom J. Habermas kazao na ovu temu samo je sjajna varijacija ove ideje velikoga Holan\u0111anina. Mir u dr\u017eavi – ne samo verski – mo\u017ee da osigura samo sekularna dr\u017eava, moderna i demokratski ustrojena, a nikakvo Crkva i to je jasno iz ukupne istorije. Od samog po\u010detka hriš\u0107anske crkve nastaju podele i one se – hriš\u0107anske crkve – i danas dele i ima ih na stotine, a sve u vezi s isklju\u010divom privilegijom na posedovanje kona\u010dne istine koje svaka crkva pripisuje sebi – i otuda su svi društveni sukobi i ratovi na ovaj ili onaj na\u010din verski.<\/p>\n

U vreme kada se, krajem osamdesetih godina, po\u010delo govoriti o kraju istorije i kraju ideologija – ovde se time baviti ne\u0107emo – tek retki su videli da \u0107e religija postati nova ideologija, a da \u0107e crkve postati politi\u010dke partije. Tu smo ve\u0107 decenijama, jer se na religiju ne gleda kao na sistem vrednosti ve\u0107 se ona uzima kao ideologija, a crkve su zadobile ulogu jedne (ili jedine) politi\u010dke partije – ili su barem takve tendencije sve vidljivije. Ne mo\u017ee se ipak re\u0107i da nije bilo ljudi koji su ukazivali na to, ali kod nas skoro da ih nije bilo i nema ih mnogo ni sada.<\/p>\n

Odjednom se po\u010delo govoriti o »kraju sekularizma« i stoga dr\u017eimo da je ovo prilika da posumnjamo u taj kraj. Mnogi su, a najbolje Ralf Darendorf, videli problem koji je nastao    <\/p>\n

u nekakvom strahu da se sekularizam ne pretvori u novu dogmu. Dogodilo se uglavnom drugo – »povratak svetog« nakon sloma modela ruskog komunizma je bila osveta religije i crkve koje su se borile za mesto koje su do tada imale ideologije. Dve njegove teze se ne bi smele zaobi\u0107i a ti\u010du se i naše situacije – »Sloboda govora, uklju\u010duju\u0107i i slobodu da se ka\u017eu i napišu stvari koje mnoge ljute ili \u010dak vre\u0111aju. U interesu prosve\u0107enog dijaloga granice slobode govora treba da budu iscrtane što je mogu\u0107e šire«. To je mogu\u0107e samo u sekularnoj dr\u017eavi, ne u crkvama u kojima su dogme nedodirljive. Drugi stav je još precizniji – »Današnja moda protiv prosve\u0107enosti mo\u017ee se lako otrgnuti kontroli i oni kojima je stalo do slobode moraju nau\u010diti da je cene i brane i to sada i ovde, ina\u010de \u0107e jednoga dana morati da se bore da je vrate«.<\/p>\n

Ja bih mogao da nastavim dugo sa primerima iz naše stvarnosti, no ovde nemamo prostora za to.<\/p>\n

Ovde i sada u Srbiji dr\u017eava je ustavno-pravno definisana kao sekularna, ali je to samo polovina problema: strukturama mo\u0107i u partijskoj dr\u017eavi ne odgovara da budu odvojene od Crkve, ali i same crkve ne\u0107e da budu odvojene od dr\u017eave, iako bi to morale biti ve\u0107 po decidiranoj zapovesti Isusovoj koji je to odvajanje formulisao kao nu\u017enost da se dâ »caru carevo a bogu bo\u017eje«. Ideolozi i partijski mo\u0107nici su u novije vreme pokušali da zamene odvojenost pojmom »nezavisnost od dr\u017eave«, ali i ta je varka providna i predstavlja banalan ideološki trik. Primera imamo pod rukom – dr\u017eava Srbija je podelila Islamsku zajednicu i sada imamo dve koje se ne samo glo\u017ee nego se svakodnevno pote\u017ee i oru\u017eje i ima ranjenih. Tako je u svim sferama na relaciji dr\u017eava-crkve. Crkva ima pravo na imovinu – kao i svako pravno lice – ali se doga\u0111a nešto drugo: ona postaje veleposednik jer je recimo tre\u0107ina Fruške gore data crkvi. U sekularnoj dr\u017eavi vekovima ve\u0107 primenjuje se drugi princip, o \u010demu u Srbiji ni govora nema – sva imovina u dr\u017eavi svojina je dr\u017eave a moderna republika – sekularna i demokratska – u znak poštovanja prema gra\u0111anima vernicima ustupa verske objekte gra\u0111anima na besplatno koriš\u0107enje. Nema još zakona o denacionalizaciji, a ona se vrši kroz sumnjivu privatizaciju koja otvara vrata korupciji i zloupotrebama. Nešto što je problem u crkvama i verskim zajednicama ne bi to bilo da se ne pretvara u društveni problem.<\/p>\n

U gra\u0111anskim školama imamo veronauku – i ona je uvedena protivustavno i sada niko ne zna kako \u0107e normirati nau\u010dna dostignu\u0107a i recimo Darvina, i sve to uskladiti s dogmama koje se predaju – nikako. Gra\u0111anima u Trebinju, ina\u010de laicima, crkveni sud izri\u010de kazne i isklju\u010duje ih iz zajednice na na\u010din koji se poslednji put sretao u srednjem veku. Kada bi to bio unutrašnji crkveni problem da Crkva ne\u0107e nekog ko ne\u0107e nju, problema zapravo ne bi ni bilo – nevolja je u tome što je presuda od strane SPC validna na celom njenom kanonskom podru\u010dju. Gde je tu dr\u017eava, posebno sekularna dr\u017eava, ako nje uopšte ima? To u ovom momentu nikom nije jasno, a javnost je zbunjena jer se ne znaju granice kanonskog i dr\u017eavnog javnog prava.<\/p>\n

Da nevolja bude ve\u0107a dr\u017eava je pristala da prizna samo neke »tradicionalne crkve«, a ostale su u situaciji da budu drugorazredne. Vrhunac ovog ideološkog cinizma je u jednoj drugoj \u010dinjenici – sve su te tradicionalne crkve pristale da jedna me\u0111u njima – to je SPC – bude prva, odnosno na neki na\u010din najtradicionalnija. Na pitanje da li je savremena srpska dr\u017eava sekularna li\u010dno nisam bio u stanju da ponudim odgovor ni jednom dobronamernom strancu koji dobro poznaje prilike u kojima smo. Negde smo na nekoj sredini, a takve »sredine« nema u savremenoj Evropi, u kojoj je još Spinoza, videli smo, ponudio valjan odgovor. Ostalo je stvar rasprave.<\/p>\n

 Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Javnost je zbunjena jer se ne znaju granice kanonskog i dr\u017eavnog javnog prava<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47014","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47014","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47014"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47014\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}