U više izjava Boris Tadi\u0107 i Vuk Jeremi\u0107 su objašnjavali politiku prema susedima. Ona se, tvrde, zasniva na na\u010delima i na istini. O kojim je, najpre, na\u010delima re\u010d?<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/strong><\/em><\/p>\n Uzmimo primer odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. Tadi\u0107 je u Banja Luci istakao tri na\u010dela: nemešanje u unutrašnje poslove Bosne i Hercegovine, podrška demokratiji i podrška svemu o \u010demu se dogovore tri naroda. Da li su ova na\u010dela me\u0111usobno saglasna? Odgovor je negativan.<\/p>\n Lako je videti prvu nesaglasnost. Naime, na pitanje zašto se Srbija meša u probleme sa kojima se trenutno suo\u010dava Bosna i Hecegovina, odgovor nije da se ne meša, ve\u0107 da se meša zato što je garant Dejtonskog sporazuma. No, to je, da se tako izrazim, sistemska kontradikcija, koja je posledica, blago re\u010deno, mešanja Srbije u rat u Bosni i Hercegovini. Zapazimo to ovde i ostavimo po strani. <\/p>\n Uzmimo da se na\u010delo nemešanja odnosi, sada i samo, na trenutne i budu\u0107e politi\u010dke probleme sa kojima se suo\u010dava i suo\u010dava\u0107e se Bosna i Hercegovina. Tu je va\u017ena saglasnost na\u010dela o nemešanju i onoga o podršci demokratiji, kao i kritika visokog predstavnika Valentina Incka zato što ne uva\u017eava demokratske odluke legitimno izabranih predstavnika. To se odnosi na odluku visokog predstavnika da stavi van snage odluku skupštine Republike Srpske da preuzme neke nadle\u017enosti Bosne i Herecegovine. Jeremi\u0107 ve\u0107 du\u017ee vreme isti\u010de zalaganje Srbije za demokratizaciju Bosne i Hercegovine. Evo najnovije izjave (Vreme 964, 25. jun 2009): „Nadam se da \u0107e svi \u010dinioci Dejtonskog sporazuma u bliskoj budu\u0107nosti do\u0107i do zajedni\u010dkog zaklju\u010dka da je nakon 15 godina vladavine visokih predstavnika u BiH došlo vreme da se uspostavi puna demokratija". Kako se to odnosi prema na\u010delu nemešanja? To zavisi od toga kako se shvati na\u010delo konsenzusa triju naroda. Zašto? Zato što se tim na\u010delom definiše demos u Bosni i Hercegovini. Šta to implicira?<\/p>\n Odgovor je nedvosmislen: ako je o svemu što je od zajedni\u010dkog interesa potrebno da se dogovore sva tri naroda, ako je to demokratski postupak, onda je odluka skupštine Republike Srpske nedemokratska. Iz ovoga, opet, sledi slede\u0107e: ako se predvi\u0111a mogu\u0107nost da do saglasnosti ne do\u0111e i da mo\u017ee da do\u0111e do jednostranih odluka jednog, drugog ili tre\u0107eg naroda, potrebno je da neko arbitrira. U skladu sa principom nemešanja, to ne mo\u017ee da bude neka druga zemlja, recimo Srbija, ve\u0107 me\u0111unarodna zajednica, dakle njen visoki predstavnik. Što je smisao Dejtonskog sporazuma, \u010diji je garant Srbija, što se neprestano i isti\u010de. A iz toga bi trebalo da sledi podrška visokom predstavniku, a ne kritika njegovog postupka, a to bi i ina\u010de trebalo da sledi iz na\u010dela nemešanja u unutrašnje poslove suverenih dr\u017eava (Bosna i Hercegovina je \u010dlanica UN od 1992).<\/p>\n Pogledajmo sada saglasnost zalaganja za demokratizaciju i za odlu\u010divanje konsenzusom triju naroda. Lako je videti da Republike Srpske ne bi uopšte bilo da su ta dva na\u010dela poštovana. Tako\u0111e je jasno da bi ure\u0111enje Bosne i Hercegovine bilo sasvim druk\u010dije od dejtonskog da je demos ove zemlje definisan na prirodan na\u010din, dakle kao skup gra\u0111ana ove dr\u017eave, kako je i bio definisan, po preporuci me\u0111unarodnih \u010dinilaca, na referendumu o samostalnosti, što je bila osnova za prijem Bosne i Hercegovine u UN i za anga\u017eovanje me\u0111unarodne zajednice od tada do sada. Budu\u0107i da Dejtonski sporazum nije tako definisao demos Bosne i Hercegovine, potrebna je podela nadle\u017enosti i njena povremena preraspodela. Do nje se ne mo\u017ee do\u0107i jednostranim odlukama, a saglasnosti za sada nema. Zbog \u010dega i postoji visoki predstavnik koji povremeno podse\u0107a sve, uklju\u010duju\u0107i i garante koji se mešaju ili se ne mešaju, da ne postoji volja da se ova dva na\u010dela usaglase. <\/p>\n U toj se, dakle, stvari, politika Tadi\u0107a i Jeremi\u0107a ne razlikuje se od Miloševi\u0107eve politike. Najpre se sub rosa podsti\u010de jednostranost donošenja odluka u Republici Srpskoj pozivanjem na demokratska na\u010dela, što se tamo shvati kao obe\u0107anje da \u0107e se i\u0107i do kraja, a potom se izbegava sukob sa me\u0111unarodnim \u010diniocima, pa se verbalno podr\u017eava na\u010delo konsenzusa. A sve se vreme, naravno, isti\u010de privr\u017eenost na\u010delu nemešanja.<\/p>\n U tom je kontekstu zanimljiva politika istine koju odskora zagovara Jeremi\u0107. „Mi smo" ka\u017ee on (Utisak nedelje, sajt b92), „naprosto, kao ova Vlada, koja ne ose\u0107a nikakvo optere\u0107enje onoga što se dešavalo u prošlosti, zbog toga što mi naprosto u tome nismo u\u010destvovali, mi ni jednim svojim gestom nismo doprineli destabilizaciji regiona ni sada, ni prošle godine kada je bilo izuzetno teško, prilikom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pogotovo tokom 90-ih godina. Zna\u010di, mi nemamo razloga da se stidimo toga, da ka\u017eemo istinu. I ako je svakome drugome dozvoljeno da ka\u017ee otvoreno istinu, to ja mislim, da treba da bude dozvoljeno i nama." I poja\u010danim tonom: „Ne mo\u017ee se graditi spoljna politika i budu\u0107nost ove zemlje na la\u017eima i na prenebregavanju prošlosti, a desile su se stvari u prošlosti, koje mo\u017eda nisu prijatne nekima od naših suseda. Mo\u017eda su neki od naših suseda u\u010dinili stvari kojih ne bi baš voleli da se javno podse\u0107aju, da su to u\u010dinili, ali mi nemamo nikakvog razloga da to krijemo." <\/p>\n Ovde je va\u017eno precizno razumeti kako se koriste prvo i tre\u0107e lice mno\u017eine. Mi, koji smo sada na vlasti u Srbiji, nemamo ni jedan razlog da be\u017eimo od istine. Oni, susedi, dakle dr\u017eave, imaju, ali oni, koji su sada tamo na vlasti, to ne vole da \u010duju. Jer su oni, bi\u0107e va\u017eno u nastavku videti ko su ti, \u010dinili u prošlosti stvari na koje ne vole da ih se podse\u0107a. Nama, koji smo na vlasti, valja razumeti, istina o tome šta smo \u010dinili, va\u017eno je biti na\u010disto na koga se misli, u prošlosti ne stvara nikakve probleme, a ni neprijatnost (nije jasno da li ni odgovornost).<\/p>\n Da bi se razumelo o kojoj politici istine je re\u010d, valja podsetiti da se ovde govori, izme\u0111u ostalog i pre\u0107utno, o odluci vlade Srbije, na insistiranje Jeremi\u0107a, da tu\u017ei Hrvatsku za genocid i da joj pridru\u017ei dokumentaciju o genocidu nad srpskim narodom pod re\u017eimom Nezavisne dr\u017eave Hrvatske (NDH) u toku Drugog svetskog rata. Ovo poslednje je istina koja nekim susedima smeta, jer „su to u\u010dinili". Tu se pod susedima mo\u017ee jedino misliti na narode, dakle na hrvatski narod. Zašto? Zato što se ne mo\u017ee misliti na one koji su sada na vlasti u Hrvatskoj i zato što se ne mo\u017ee misliti na hrvatsku dr\u017eavu, jer niti ona niti bilo ko drugi, dakle ni me\u0111unarodna zajednica, ne prihvataju kontinuitet sa NDH (o ostalim optu\u017ebama \u0107e odlu\u010diti jedan ili drugi me\u0111unarodni sud). Franjo Tu\u0111man se trudio da taj kontinuitet nekako ustanovi, ali u tome nije uspeo. Dakle, istina o tome ne mo\u017ee da smeta ni hrvatskoj dr\u017eavi niti hrvatskim vlastima, jer nisu „to u\u010dinili". Tako da se ovo jedino mo\u017ee shvatiti kao Jeremi\u0107evo insistiranje na kolektivnoj odgovornosti hrvatskog naroda, što naravno nije istina i shvata se kao uvredljivo, što i jeste. <\/p>\n Druk\u010dije, na \u017ealost, stoji stvar sa srpskim vlastima i srpskom dr\u017eavom, ne i sa srpskim narodom. Naime, u prostorijama vlade \u010diji je Jeremi\u0107 \u010dlan, a to obavezuje i Tadi\u0107a, visi (ako nije skinuta u me\u0111uvremenu) slika predsednika vlade Srbije Milana Nedi\u0107a, on se tako titulira da bi njegova slika tu mogla da se na\u0111e, \u010dime se isti\u010de kontinuitet srpske dr\u017eave sa Nedi\u0107evom dr\u017eavom. Što \u010dini Srbiju i sve njene vlade, pa i \u010dlanove vlade, ne li\u010dno nego kao predstavnike dr\u017eave, odgovornim za sve ono što je Nedi\u0107ev re\u017eim \u010dinio (li\u010dno su odgovorni za to što je portret tu, ili je bio tu, gde jeste). To nisu obaveze koje drugi priznaju, što je dobro. To, tako\u0111e, na sre\u0107u, ne obavezuje srpski narod, bez obzira na trud koji u to ula\u017eu sprski intelektualci i politi\u010dari, kojima su dragi kolektivni identiteti i duhovna jedinstva (videti razne izjave u tom smislu Tadi\u0107a i Jeremi\u0107a), jer to naprosto nije istina, jer ne mo\u017ee da bude istina. Ali kada bi bilo istina, kao što ne mali broj nacionalista tvrdi, bilo bi prirodno da ona bude neprijatna sadašnjim \u010dlanovima svih oblika srpskih vlasti, a i svim generacijama srpskog naroda. Nad \u010dime bi trebalo da se zamisle i Tadi\u0107 i Jeremi\u0107. Jer ako veruju u postojanje te odgovornosti, ali ne bi da je prihvate, onda moraju da la\u017eu.<\/p>\n Valja pozdraviti politiku na\u010dela i istine za koju se zala\u017eu Tadi\u0107 i Jeremi\u0107, jer je zaista potrebno zastupati na\u010dela i dr\u017eati se istine – to je \u010dak i u javnom interesu, ako ve\u0107 nije dovoljno opravdano i obavezuju\u0107e samo po sebi. Neki ka\u017eu da bi ove izjave, sve zajedno sa protivre\u010dnostima, tako i trebalo shvatiti – kao, što bi rekao Nuši\u0107, nikaragvansku protivodbranu. Samo još da je smešno.<\/p>\n