{"id":47002,"date":"2009-06-23T19:28:12","date_gmt":"2009-06-23T19:28:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47002"},"modified":"2009-06-23T19:28:12","modified_gmt":"2009-06-23T19:28:12","slug":"anticiganizam-i-klasni-rasizam-u-evropi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/06\/23\/anticiganizam-i-klasni-rasizam-u-evropi\/","title":{"rendered":"Anticiganizam i klasni rasizam u Evropi"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladan Jeremi\u0107 i Rena R\u00e4dle<\/strong><\/em><\/p>\n

Romi imaju duga\u010dku migrantsku istoriju i kao takvi izlo\u017eeni su represiji vekovima. Evropske dr\u017eave su uvele zakon protiv putuju\u0107ih naroda (nomada, travellera) od sredine 15 veka(1). Migranti su percipirani kao uznemiravaju\u0107i faktor, \u010dak i kao prete\u0107a i napadaju\u0107a grupa, ona koja ugro\u017eava bezbednost populacije starosedelaca. Bez registrovanog identiteta, mnogi Romi su potpuno izopšteni iz društva kao gra\u0111ani na \u010dijoj teritoriji \u017eive. Bivaju\u0107i konstantno premeštani i re-naseljivani oni su viševekovni migranti \u010dak i u okvirima granica jedne od dr\u017eava u kojoj su dr\u017eavljani. Pored optu\u017ebi, razo\u010darenja i nesporazuma u odnosima prema ve\u0107inskom stanonovništvu, danas se i dalje suo\u010davamo sa dubokom diskriminacijom prema Romima koja nije ukorenjena samo u etni\u010dkom i kulturnom rasizmu ili anticiganizmu. Siromaštvo i nomadizam su prete\u0107i faktor svima onima koji \u017eive u socijalnim sistemima koji su bazirani na sistemu vlasništva, akumulaciji dobara i teritorijalizmu. Vekovima je zapadna politika pokušavala da uklju\u010di siromašne u sistem socijalne zaštite ili da ih se otarasi: da ih protera ili da ih usmrti. Romi ve\u0107einom predstavljaju etni\u010dku klasu ekstremne siromašnosti koja mo\u017ee predstavljati prepreku nacionalnim ili evropskim integracijama. Izgleda kao je granica izme\u0111u bogatstva i ekstremnog siromaštva ona koja definiše na prvom mestu relaciju izme\u0111u Roma i ne-Roma.<\/p>\n

Stanje u zemljama \u010dlanicama EU je zategnuto a u dr\u017eavama gde su Romi mnogobrojniji: Rumuniji, Ma\u0111arskoj, Bugarskoj kao u bivšim jugoslovenskim republikama (pogotovu u Makedoniji i Srbiji) je alarmantno. Holokausti\u010dno stanje je ono u kome se nalaze Romi u Evropi u najve\u0107em broju slu\u010dajeva. Jedan od osnovnih problema sa kojim se suo\u010dava jedan Rom ili jedna Romkinja, pored problema vezanog za sam nacionalni identitet – biti Rom\/Romkinja, jeste pitanje pripadnosti marginalizovanoj društvenoj klasi koja je izlo\u017eena drasti\u010dnoj pauperizaciji.<\/p>\n

Razli\u010diti oblici fatalnih reakcija etni\u010dkog i klasnog rasizma se ispoljavaju širom Evrope prema Romima. Berluskonijeva vlada u Italiji je maja 2008. u Napulju izglasala vanredno stanje u vezi nomadskih naselja i zajednica na teritoriji nekoliko regiona, da bi time legitimisala uzimanje otisaka prstiju romskoj populaciji. Ovaj zakon jako podse\u0107a na anti-romske zakone iz srednjeg veka, kao i na najmra\u010dnji period evropske istorije 20. veka.<\/p>\n

Situacija sa migrantima u Italiji je problemati\u010dna, a katastrofalne aktivnosti koje preduzima fašisti\u010dka desnica prema Romima dosti\u017eu svoj vrhunac u spaljivanju \u010ditavih naselja, uništavanju imovine, nasilnim izbacivanjima Roma izvan oblasti pojedinih gradova u Italiji. Najdrasti\u010dniji ovakav primeri bili su u Livornu, Rimu, Napulju i Milanu od 2006 do danas.<\/p>\n

U Finskoj je porušeno naselje koje su Romi izgradili, emigriraju\u0107i iz Rumunije u Helsinki da bi pronašli bolju egzistenciju. Tokom naše posete Helsinkiju, marta meseca 2009. godine i u\u010destvovanja u razgovoru(3) u okviru izlo\u017ebe o istoriji i kulturi Roma u Muzeju grada Helsinkija pod naslovom „Watch out Gypsies: The History of a Misunderstanding"(4), imali smo prilike da se uverimo da \u0107e se i ubudu\u0107e siromašni Romi onemogu\u0107iti u svojim migrantskim pokušajima. Tvrdi zakoni EU ne dozvoljavaju Romima da se nastane, da rade na alternativan na\u010din ili da se „neuklope" u EU realnost.<\/p>\n

Najstrašnije slike dolaze iz Ma\u0111arske, gde se od kraja 2008. godine dešava prava hajka na Rome. Pucanje i usmr\u0107ivanje romskih porodica od strane još uvek neidentifikovanih lica nacisti\u010dkih gardi, primer je najgoreg rasisti\u010dkog lova na ljude usred Evrope.<\/p>\n

\u017dive\u0107i u EU ili non-EU zemljama, duboka i nepreispitana mr\u017enja prema Romima ujedinjuje gra\u0111ane Evrope. Simptomati\u010dno je direktno nasilje protiv Roma tamo gde se otvorio duboki jaz izme\u0111u profitera neoliberalizma i lokalnog stanovništva koje stoji na ivici siromaštva.<\/p>\n

Under the Bridge Beograd<\/strong><\/p>\n

Prolaze\u0107i kroz Beograd me\u0111unarodnim autoputem E-75 i prelaze\u0107i most Gazela koji spaja Beograd sa Novim Beogradom, zati\u010demo siromašno romsko naselje oko Starog Sajmišta. Prvi put smo se upoznali sa ljudima koji \u017eive ispod mosta Gazela tokom okupljanja umetnika i aktivista na projektu „Under the Bridge Beograd". koji smo organizovali zajedno sa kolegom Alexander Nikoli\u0107-em decembra 2004. godine. „Under the Bridge Beograd" je kompleksan istra\u017eiva\u010dki projekat o prostoru grada Beograda, a jedna od intervencija je bio pomenuti skup ispod mosta Gazela. Ovaj skup se pretvorio u veliki hepening koji je trajao osam \u010dasova, kada su stanovnici naselja, Romi i izbeglice, pozvali sve prisutne da se zapale vatru i ostanu sa njima u naselju. U\u010desnik projekta, David Rych u svom tekstu povodom našeg susreta ispod mosta Gazela bele\u017ei: „…„Umetnik kao Majka Tereza" samo je zabluda, osim ako potraga za nekom zna\u010dajnijom pomo\u0107i ne rezultira zvani\u010dnim oblicima obuhvatnijeg društveno korisnog rada, koji bi, opet, zahtevao mnogo vremena i posve\u0107enosti svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju. Postoji nekoliko pitanja koja su predstavnici pomenute romske zajednice naveli kao problemati\u010dna. Postoji još jedan razlog za upoznavanje sa tu\u0111im neda\u0107ama kada se radi o bilo kakvom radu vezanom za kulturu, a to je prevo\u0111enje ve\u0107 pomenutih razlika izme\u0111u dveju društvenih realnosti na razumljiviji jezik „stvarnog". Bez sumnje, moramo priznati da postoji jaz izme\u0111u \u017eivotnih stvarnosti pojedinaca odnosno grupa koji se nalaze na suprotnim ta\u010dkama društvene ose (ili me\u0111u pripadnicima razli\u010ditih nacija ili drugih grupa). Istovremeno, moramo prihvatiti stvarnost „Drugog" kao samo još jednu komponentu zajedni\u010dkog bivstvovanja i istra\u017eiti i shvatiti mehanizme isklju\u010divanja koje vladaju\u0107i sistem primenjuje na grupe na društvenoj margini. Po neko \u0107e mo\u017eda nastaviti sa sli\u010dnom vrstom rada na drugim mestima. A naravno, neki se verovatno više nikada ne\u0107e vratiti. Ni tamo, ni bilo gde drugde gde \u017eive „subalterni" (potla\u010deni). Ponekad je granica sopstveni prag…".<\/p>\n

Freedomfight.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladan Jeremi\u0107 i Rena R\u00e4dle Romi imaju duga\u010dku migrantsku istoriju i kao takvi izlo\u017eeni su represiji vekovima. Evropske dr\u017eave su uvele zakon protiv putuju\u0107ih naroda (nomada, travellera) od sredine 15 veka(1). Migranti su percipirani kao uznemiravaju\u0107i faktor, \u010dak i kao prete\u0107a i napadaju\u0107a grupa, ona koja ugro\u017eava bezbednost populacije starosedelaca. Bez registrovanog identiteta, mnogi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47002","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47002","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47002"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47002\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47002"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47002"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47002"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}