{"id":46998,"date":"2009-06-18T08:41:03","date_gmt":"2009-06-18T08:41:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46998"},"modified":"2009-06-18T08:41:03","modified_gmt":"2009-06-18T08:41:03","slug":"usli-smo-u-mracno-medijsko-polje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/06\/18\/usli-smo-u-mracno-medijsko-polje\/","title":{"rendered":"U\u0161li smo u mra\u010dno medijsko polje"},"content":{"rendered":"

Bruno Vekari\u0107<\/strong>, portparol Tu\u017eilaštva za ratne zlo\u010dine: Ne morate biti pravnik da biste videli veoma jasno da ima elemenata krivi\u010dnog dela u izveštavanju pojedinih ljudi<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: \u017darka Radoja i Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/em><\/p>\n

Tu\u017eilaštvo za ratne zlo\u010dine Republike Srbije obznanilo je 8. juna da analizira ratnohuška\u010dki anga\u017eman medija i novinara, povezan sa ratnim zlo\u010dinima u Vukovaru 1991. i Zvorniku 1992, za koje su izre\u010dene prvostepene presude. Iz Tu\u017eilaštva je saopšteno da je re\u010d o analizi tekstova i priloga na elektronskim medijima, a takvu nameru podr\u017eala su novinarska udru\u017eenja, Udru\u017eenje novinara Srbije, u kojem su se mnogi uznemirili i Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije, koje su osnovale \u017ertve patriotskog novinarstva, otpušteni novinari, urednici i ljudi iz tehni\u010dkih slu\u017ebi u medijskim ku\u0107ama. Namera je Tu\u017eilaštva da prona\u0111e direktnu vezu izme\u0111u izvršenja ratnih zlo\u010dina i novinarskog anga\u017emana re\u017eimskih propagandista anga\u017eovanih na dr\u017eavnom poslu, velikosrpskom projektu koji je podrazumevao stvaranje etni\u010dki \u010distih teritorija genocidom, ne\u010dove\u010dnim postupanjem, ratnim zlo\u010dinima i drugim sudski dokazanim vidovima nasilja nad pripadnicima drugih etni\u010dkih grupa.<\/p>\n

Postpetooktobarskom „lustracijom", februara 2001. iz Udru\u017eenja novinara Srbije izba\u010deni su Dragoljub Milanovi\u0107, bivši direktor RTS, Milorad Komrakov, urednik Informativnog programa ove ku\u0107e i bivši predsednik UNS-a, Dragan Had\u017ei Anti\u0107, direktor i glodur Politike, Dušan \u010cuki\u0107, urednik u RTS i bivši predsednik Saveza novinara Jugoslavije, Goran Mati\u0107, bivši savezni ministar informisanja, Zoran Jev\u0111evi\u0107, bivši direktor Tanjuga, \u0110or\u0111e Marti\u0107, glavni urednik Ve\u010dernjih novosti, i \u017divorad \u0110or\u0111evi\u0107, bivši direktor Borbe. <\/p>\n

Osnova da se istra\u017euje rad medija u vreme rata jesu izjave dobrovoljaca i u\u010desnika u sukobima koji su govorili da su se odlu\u010dili da krenu u rat „kad su videli priloge na televiziji". Stru\u010dnjaci, uglavnom, govore da \u0107e dokazivanje krivice ratnih huška\u010da iz pisanih i elektronskih medija biti teško, ali ostvarivo. Ostali su neizbrisivi pisani tragovi i kilometri video-zapisa neljudske ratne propagande, a njeni kreatori i dalje, na razli\u010ditim medijima, šire isti govor mr\u017enje iza kojeg su ostale stotine hiljada mrtvih.<\/p>\n

Kako smo najavili, e-novine \u0107e se narednih dana, meseci, godina… konkretnije "pozabaviti" tim problemom. Krenuli smo redom – od Tu\u017eilaštva za ratne zlo\u010dine i portparola Bruna Vekari\u0107a. <\/p>\n

Da li ste kontaktirali s me\u0111unarodnim udru\u017eenjima novinara i postoji li sa te strane podrška? Novinari iz BiH su hteli da pokrenu nešto sli\u010dno, me\u0111utim nisu dobili podršku.<\/strong> <\/p>\n

Nismo konktaktirali s me\u0111unarodnim novinarskim udru\u017eenjima. Najva\u017enije je da se shvati da Tu\u017eilaštvo analizira ima li elemenata krivi\u010dnog dela ili nema. Tu nam novinari mogu pomo\u0107i, prikupljati sa nama materijale i dati nam neke sugestije u stru\u010dnom smislu šta jeste etika a šta nije, ali samo to. Samo tu\u017eilac mo\u017ee da pretpostavi šta je krivi\u010dno delo. Dovoljno je da postoji odre\u0111eni stepen osnovane sumnje da bi pokrenuo postupak i to je ono što je razli\u010dito u odnosu na sve polemike koje se sada vode. <\/p>\n

Koje polemike?<\/strong><\/p>\n

Mi sada vodimo polemike o moralu nekih ljudi koji su nekada izveštavali a suština je sasvim druga, tra\u017eimo pravosudnu istragu. S jedne strane, to je mnogo te\u017ee, ali je s druge strane i jednostavno, jer \u0107e se videti da li ima ili nema krivi\u010dnog dela, dakle pozivanja i podstrekivanja na izvršenje ratnih zlo\u010dina. Imate tu i krivi\u010dno delo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti ali to je u nadle\u017enosti nekih drugih sudova, sudova opšte nadle\u017enosti, i kada su u pitanju doga\u0111aji iz devedestih, ono je zastarelo. Slobodu govora u \u010dlanovima 19 i 20 detaljnije reguliše Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima iz 1966. godine, ugovor koji je prihvatilo više od dve tre\u0107ine zemalja sveta. \u010clan 19 tako propisuje da niko ne mo\u017ee biti uznemiravan zbog svog mišljenja, da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja, ali da je u\u017eivanje tih sloboda skop\u010dano sa posebnim du\u017enostima i odgovornostima. Tako \u010dlan 20 Pakta eksplicitno propisuje ono što prelazi granice slobode izra\u017eavanja i predstavlja zloupotrebu prava slobode govora: svaka propaganda u korist rata bi\u0107e zakonom zabranjena, zakonom \u0107e biti zabranjeno svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mr\u017enje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. Uprkos rezervi pojedinih zemalja da bi ovakva zabrana ugrozila slobodu izra\u017eavanja, Komitet UN za ljudska prava u svom Opštem komentaru broj 11 iz 1983. godine, precizira koju vrstu ratne propagande zabranjuje ovaj \u010dlan: „To je ona propaganda koja preti da \u0107e proizvesti ili izazvati akt agresije ili narušavanja mira protivan Povelji UN"<\/p>\n

Ne morate biti pravnik da biste videli veoma jasno da ima elemenata krivi\u010dnog dela u izveštavanju pojedinih ljudi u to vreme sa onim što sama povelja definiše, i to je ono iza \u010dega se nijedan novinar ne mo\u017ee sakrivati pozivaju\u0107i se na na slobodu govora. Kada la\u017ei po\u010dnu da sti\u017eu sa fronta, one stimulišu ljude na terenu i da ubiju. Vi tada imate dokazano krivi\u010dno delo. Na Ov\u010dari je ubijeno 200 ljudi, 50 u Zvorniku, to je utvr\u0111eno prvostepenom presudom. U našim optu\u017enicama koje se tako\u0111e odnose na tragi\u010dne doga\u0111aje u Zvorniku 1992. godine ima preko 700 \u017ertava, uglavnom prona\u0111enih u masovnim grobnicama. Samo kroz do sada izre\u010dene presude mi imamo uzrok i posledicu, što je apsolutno podlo\u017eno našoj oceni da li tu ima elemenata krivi\u010dnog dela ili nema. Polemike se svode na to da se ne pravi razlika izme\u0111u slobode govora, novinarskih kodeksa i etike u odnosu na krivi\u010dno delo. To je pogrešno.<\/p>\n

Posle objave vesti da Tu\u017eilaštvo Srbije planira istragu o ulozi novinara u podstrekivanju na ratne zlo\u010dine u regionu su tako\u0111e usledile reakcije, s obzirom na to da su mediji na po\u010detku objavili da \u0107e biti analizirani i izveštaji iz regiona. To je kasnije demantovano. Da li postoji i kakva je saradnja u regionu sa tu\u017eilaštvima u vezi sa ovim slu\u010dajem?<\/strong><\/p>\n

U javnosti je predimenzionirana pri\u010da u odnosu na to što mi objektivno mo\u017eemo da postignemo. Slu\u010daj je usko definisan baš zato što je to klizav teren, grani\u010di se sa osnovnim demokratskim vrednostima, pravom na slobodu govora… U Evropi, \u010dak i me\u0111u predstavnicima UN, veoma je razli\u010dito tuma\u010den taj me\u0111unarodni pakt o \u010dlanu 20 i postojali su razli\u010diti stavovi. Neki su imali vrlo jasne ograde pa je zato i donet opšti komentar koji precizira šta zna\u010di prekora\u010denje slobode govora u smislu stimulisanja na agresiju, na nasilje… \u010cinjenica je i da \u017denevska konvencija ne spre\u010dava ratnu propagandu. U Drugom svetskom ratu propaganda je bila više nego jasna. S druge strane, imate puno manipulacija, po \u010demu se vidi da je to te\u017eak posao. Do sada postoji samo šest presuda urednicima i novinarima za ratne zlo\u010dine. Ušli smo u dela koja su veoma teško dokaziva. Da li \u0107emo uspeti, vide\u0107emo, ali imamo ne samo obavezu prema našem društvu da ozdravi ve\u0107 imamo obavezu u skladu sa zakonom kada \u010dujemo i vidimo da je nešto krivi\u010dno delo da to istra\u017eimo i prema tome delujemo. Isto tako, dolazi se uvek do relativizacije – „mi smo radili to ali i oni drugi su radili isto". Jeste, bilo je ratne propagande na svim stranama. Ne be\u017eimo od toga da i neki drugi pregledaju svoje arhive i vide da li ima elemenata krivi\u010dnog dela, bez obzira što se to tretira kao odbrambeni rat na toj strani. I u odbrambenom ratu su mogu\u0107a krivi\u010dna dela i ratni zlo\u010dini i bilo ih je. Tu\u017eilaštvo je sada ušlo u deli\u0107 tog mra\u010dnog velikog medijskog polja koje je egzsitiralo u to vreme na ovom mestu, i to je to. Imamo još 30 predmeta ratnih zlo\u010dina koje istra\u017eujemo i koje \u0107emo ubudu\u0107e po svoj prilici procesuirati. Ovo je, kao i svi naši predmeti, va\u017eno sa aspekta ozdravljenja društva i suo\u010davanja sa prošloš\u0107u. <\/p>\n

Deo medija ovo smatra progonom novinara i stvaranjem atmosfere straha, što je rekla i predsednica Udru\u017eenja novinara Srbije Ljiljana Smajlovi\u0107?<\/strong><\/p>\n

To nije hajka na novinare, to su dva konkretna primera u kojima imamo uzrok i posledicu i to \u0107emo pokušati da doka\u017eemo u postupcima koji nisu ni brzi ni laki. Teza da neko ne mo\u017ee da razmatra ili da gleda kroz svoju prizmu kako je ko izveštavao ne stoji. Kao da se zaboravlja da je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije ubijeno 130.000 ljudi, kao da se zaboravlja medijska slika koja je mlela sve nas iz dana u dan tih devedesetih godina. Normalni ljudi to nisu mogli da gledaju, neki su, opet, uzimali puške i odlazili na ratište. Tu je bilo puno i dobrovoljaca. Kroz naše predmete mo\u017ee da se vidi kakve posledice mogu da proizvedu novine koje su na naslovnoj strani donele „fotografiju" deteta koje pla\u010de na grobu svoje majke, u stvari slika Uroša Predi\u0107a iz 19 veka, ili kad izvešta\u010d koji navodno izveštava iz Vukovara, a u stvari sedi u Pan\u010devu, ka\u017ee da je ta i ta ulica oslobo\u0111ena, pa vojnici koji ga slušaju odu tamo da popiju nešto i protivni\u010dka strana ih izrešeta…. Pokušavam kroz ove primere da vam poka\u017eem kako jedan odnos prema stimulaciji zlo\u010dina mo\u017ee da proizvede posledice. NUNS je 1994. godine nastao kao reakcija na takav na\u010din izveštavanja. Isto je \u010dinjenica da je osam ljudi isklju\u010deno iz UNS-a i to je jedna vrsta sankcije. <\/p>\n

Koliko su pisanja medija i navo\u0111enja primera od pomo\u0107i ili odma\u017eu i skre\u0107u temu od onoga \u010dime se bavite?<\/strong><\/p>\n

Preglasna je medijska rasprava, ose\u0107amo se kao da moramo da objašnjavamo ono što po zakonu radimo. Nije ni uobi\u010dajeno da Tu\u017eilaštvo sada objašnjava svoje akcije koje su u skladu sa zakonom. Istra\u017eujemo ima li elemenata tog i tog krivi\u010dnog dela i ta\u010dka. Me\u0111utim, pogledajte šta se desilo ovih dana. Pojavili su se duhovi iz prošlosti. Mila Štula, Milijana Baleti\u0107… Na njih smo skoro zaboravili, niko ih nije ni pomenuo. Same su se našle prozvanim da brane svoje patriotizme iz tog vremena. To, koliko je loše toliko je i dobro. Ljiljana Smajlovi\u0107 je i sama rekla da je maltene ceo UNS u panici, da se svi boje. Meni je to strašno. Mi istra\u017eujemo krivi\u010dno delo pa se zbog toga boji 1.000 \u010dlanova UNS-a? To je nešto što bi trebalo da zabrine samo udru\u017eenje, jer zna se ko je šta radio i šta dr\u017eavni organ mo\u017ee da istra\u017euje. To je zaista zabrinjavaju\u0107e. Mi nikada nismo naveli ni jedan konkretan medij, nijedno ime nije pomenuto. Imena \u0107e se pojaviti ukoliko do\u0111e do faze istrage. Nadam se da \u0107e je biti. <\/p>\n

Na koji na\u010din se analiziraju mediji?<\/strong><\/p>\n

Ta analiza se radi ovde, NUNS je uradio pregled stanja iz tog vremena, koji su objavili u Dosijeu. Te stvari nam mnogo poma\u017eu. Razgovarali smo sa novinarima, sa ljudima koji imaju te materijale, sa profesorima… Ova druga strana koja se ose\u0107a uplašenom pita ko sad analizira za nas, pa analiziraju ljudi koji znaju nešto o tome, koji imaju neke materijale, koji sa nama tu\u017eiocima, pokušavaju da daju informaciju više od onoga što imamo kao obi\u010dni gra\u0111ani i što svi mi koji smo \u017eiveli na ovim prostorima, u to ludo vreme znamo. Pokušavamo sa pravno-procesnog apsekta da gledamo na stvari ali isto tako u svakom procesnom aktu vi imate analizu stanja i obrazlo\u017eenje koja \u017eelimo da budu što kvalitetnija. Zato nam je svaka pomo\u0107 dobrodošla. <\/p>\n

Kako komentarišete \u010dinjenicu da se insistira na imenima ljudi koji vam poma\u017eu?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je to sukob izme\u0111u dva udru\u017eenja novinara, pokušaj omalova\u017eavanja, jer uvek se mo\u017ee re\u0107i – aha to su oni tamo koji su lovili veštice. To je stara pri\u010da, sukobi iz prošlosti. Gostuju\u0107i u emisiji Utisak nedelje došli smo i na temu u\u010deš\u0107a medija u stvaranju atmosfere za ubistvo premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a. I te kako su mediji u\u010destvovali u tom ubistvu. Bio sam \u010dlan komisije \u017darka Kora\u0107a, analizirali smo pisanje medija. Postoje na hiljade tekstova koji prave od njega mafijaša i podgrevaju atmosferu u kojoj je bilo normalno da su ga ubili. <\/p>\n

Pomenuli ste i analizu ambijenta. Šta to ta\u010dno zna\u010di?<\/strong><\/p>\n

To zna\u010di da je postojala jedna opšta slika u to vreme u jednom pogrešnom re\u017eimu koji je zastupao Slobodan Miloševi\u0107 i da su mediji imali svoju ulogu na tom mestu. Ja to nisam izmislio, to imate u haškim postupcima direktno navedeno, u konkretnim predmetima koji još nisu završeni ali i u predmetima koji su završeni. Prema tome, svakako da su mediji ovde imali jednu ulogu i mi \u017eelimo da istra\u017eimo koliko su oni doprineli da bi došlo do onog najgoreg, do ratnih zlo\u010dina prema civilima i nad ratnim zarobljenicima.<\/p>\n

Šta je sa ljudima koji su bili na vlasti i u\u010destvovali u stvaranju tog ambijenta a na vlasti su i danas. Lustracije nije bilo, makar i simboli\u010dne, pa imamo situaciju povratka snaga iz devedesetih u dr\u017eavni vrh. S obzirom na to da postoji veliko nepoverenje u samostalnost pravosu\u0111a, a samim tim i tu\u017eilaštva, u odnosu na vlast, koliko \u010dinjenica da su se pojedinci na velika vrata vratili na scenu mo\u017ee negativno da uti\u010de na samu istragu?<\/strong><\/p>\n

Bi\u0107u potpuno otvoren. Ivica Da\u010di\u0107 je za mene najprijatnije iznena\u0111enje u ovoj vladi, ne vidim nijednu njegovu grešku kao ministra policije. Bio sam kao gra\u0111anin Srbije koji ima druga\u010dija vrednovanja nego onaj SPS veoma zabrinut kada su ušli u vladu. Pored Ivice Da\u010di\u0107a, ministar odbrane i ministarka pravde su najpozitivniji u Vladi Srbije. Ne govorim to samo ja, to piše u izveštajima Evropske komisije. Kako \u0107e kome to odgovarati, mi o tome ne razmišljamo, samostalnost i odgovornost morate da imate u sebi da biste mogli da radite ono što piše u Ustavu i zakonskim aktima. Mi smo se toga uvek dr\u017eali.<\/p>\n

Da, ali deo tih ljudi se još uvek poklanja na grobu Slobodana Miloševi\u0107a i nisu se javno distancirali od te politike.<\/strong> <\/p>\n

Mislim da se jesu delimi\u010dno distancirali, bar Da\u010di\u0107, a s druge strane terate me da budem politi\u010dar a to nisam, mislim da je to pokušaj da se sa\u010duva njihova ciljna grupa. Oni moraju da neguju one koji \u0107e ubaciti glasa\u010dki listi\u0107 za njih.<\/p>\n

Koliko se \u010dini realnim da se pokrene istraga?<\/strong><\/p>\n

Veoma realno, mi smo veoma blizu pretkrivi\u010dnog postupka. Imamo još nekoliko stvari da prikupimo, izdvojili smo osam primera koji su najdrasti\u010dniji, iza tih osam primera ne stoji osam ljudi ve\u0107 mnogo manje. Imamo neke granice u okviru kojih se kre\u0107emo i s obzirom na ono što je izjavljeno u sudnici, mo\u017eemo da na\u0111emo uzrok i posledicu da bude dovoljan stepen osnovane sumnje. Kad u\u0111emo u sudnicu, \u017eelimo da budemo potpuno jasni i argumetnovani, da se vidi da to nije atak na novinare ve\u0107 da je to napor da se sankcioniše odre\u0111eno krivi\u010dno delo, o \u010demu \u0107e kona\u010dnu odluku doneti sud.  <\/p>\n

E-Novine<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Bruno Vekari\u0107<\/strong>, portparol Tu\u017eilaštva za ratne zlo\u010dine: Ne morate biti pravnik da biste videli veoma jasno da ima elemenata krivi\u010dnog dela u izveštavanju pojedinih ljudi<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46998","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46998","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46998"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46998\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46998"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46998"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46998"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}