Mo\u017eemo li da donosimo sudove o posledicama našeg izveštavanja pre i u toku samog izveštavanja? I kako bi ti sudovi uticali na na\u010din našeg izveštavanja<\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n Prvo se pojavila informacija-spekulacija da bi 400 sudija u Srbiji moglo da ostane bez posla. Jer kao višak su. No, da za sudije u ovoj zemlji ipak ima posla, a za tu\u017eioce verovatno i posebno, odmah se pobrinulo Tu\u017eilaštvo za ratne zlo\u010dine u Beogradu. Ono je najavilo po\u010detak analize "uloge medija u podstrekavanju na ratne zlo\u010dine u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina". Analiza tog podstrekavanja sigurno nije lak posao, pa se na to \u010dekalo, eto, samo 19 godina. Pa \u0107e se sada analizirati i ambijent i atmosfera u društvu koja je prikazana u medijima. Pre 19 godina. U Srbiji se dakle, uz zatvaranje hiljade radnih mesta, otvara i jedno novo radno mesto: "analizator atmosfere i ambijenta devedesetih godina". U timu analizatora sve su \u010duvena novinarska imena, psiholozi i pravnici,a tu\u017eilaštvo ih krije.<\/p>\n Zna\u010di, protiv onih koji su zlonamerno i tendenciozno pre 19 godina prikazali atmosferu i ambijent u društvu tu\u017eilaštvo bi moglo da podigne i krivi\u010dnu prijavu zbog krivi\u010dnog dela u izveštavanju. Kako re\u010de portparol Tu\u017eilaštva za ratne zlo\u010dine gospodin Bruno Vekari\u0107 "utvr\u0111iva\u0107e se uzro\u010dno-posledi\u010dna veza koja je mogla da doprinese zlo\u010dinima". Pretpostavljam da gospodin Vekari\u0107 tu kauzalnu vezu pravni\u010dki onako suptilno naslu\u0107uje iz \u010dinjenice da je neko pobio neke civile posle nekog novinarskog priloga u medijima. Ispada to upravo tako, jer eto tu\u017eilaštvo je došlo do takvih saznanja, optu\u017eeni za ratne zlo\u010dine branili su se tokom su\u0111enja da zlo\u010dina\u010dki akt nikada ne bi u\u010dinili da nisu pre toga videli tu i tu TV emisiju. Kako optu\u017eeni za ratne zlo\u010dine apsolutno sve veruju novinarima i kako su ih takve TV emisije toliko uzbudile, oni su verovatno odmah izleteli na ulicu i po\u010deli da ubijaju sve redom. Predla\u017eem zaposlenima u tu\u017eilaštvu da u kancelarijama odmah izvese slike kardinala Rišeljea, a svim pravnim fakultetima u Srbiji da otvore još jednu katedru: "atmosfera i ambijent". Jer, kroz 19 godina neko \u0107e verovatno analizirati zašto su mediji javljali kako radnici u Srbiji jedu svoje prste ili kolektivno le\u017ee na pruzi…<\/p>\n Volter Kronkajt imao je obi\u010daj da ka\u017ee "da novinari predstavljaju svet onakvim kakav jeste". U tom kontekstu le\u017ei i stara novinarska dilema: da li rešenje nekog sukoba mo\u017ee biti olakšano ili ote\u017eano zahvaljuju\u0107i mom izveštavanju? Ali to je sud koji se donosi posle, jer novinari ni na koji na\u010din ne mogu da znaju da li bi se ono što vide ili \u010duju dešavalo na isti taj na\u010din i da li bi se uopšte i dešavalo da niko nije ni pomislio da \u0107emo mi o tome izvestiti. To je kolo povratne sprege, na\u010din na koji se opisuje uticaj vesti na slo\u017eene procese koji deluju u dešavanjima u svetu. Njegovo izdvajanje kao jednog merljivog faktora u tim dešavanjima mo\u017ee da li\u010di na pokušaj izdvajanja jedne jedine boje iz kantice u kojoj je pomešano više boja. Njeno prisustvo, me\u0111utim, ma kako razre\u0111eno, mo\u017ee se i dalje uo\u010diti u sklopu te mešavine boja. Zlokobni znak je tu, svaki novinar snosi u svakom trenutku neizmerljivu koli\u010dinu odgovornosti za ono što \u0107e se zatim desiti? Ako je, dakle, odgovornost neizmerljiva, da li je i nepredvidljiva? Ili mo\u017eda mo\u017eemo da utvrdimo zbirni uticaj posebnih obrazaca izveštavanja na tok narednih dešavanja? To bi moglo da nas dovede do neugodnih eti\u010dkih pitanja. Mo\u017eemo li da donosimo sudove o posledicama našeg izveštavanja pre i u toku samog izveštavanja? I kako bi ti sudovi uticali na na\u010din našeg izveštavanja? Glavno pitanje jeste na koji na\u010din objašnjavamo nasilje, kako to objašnjenje proisti\u010de iz našeg opredeljivanja ili nastaje na osnovu našeg opredeljivanja o \u010demu da izveštavamo i na koji na\u010din. Prema kolu povratne sprege, u toku formulisanja bilo koje politike vrše se procene o tome kolika je verovatno\u0107a da se o njoj izveštava kao o realnom rešenju. Te procene zavise i od toga kakva je dijagnoza problema postavljena. Ako dijagnozirate nasilje kao autisti\u010dno, luda\u010dko, zlo, iracionalno, onda \u0107ete lakše prihvatiti i nasilje kao lek.<\/p>\n Rat je uvek bio iskušenje za medije. U Hrvatskoj su 1991. jedne novine objavile spisak Srba "koji su jataci JNA" sa ta\u010dnim ku\u0107nim adresama. Posle su ti ljudi nestali i do danas nije poznata njihova sudbina. Jedna hrvatska novinarka poru\u010dila je tada da ZNG bombarduju Šibenik, da bi onda u svom izveštaju za to bombardovanje mogla da optu\u017ei "srbo\u010detni\u0107ke snage". Svi o tome znaju, ali ka\u017eu bio je rat. Ameri\u010dki TV novinar koji se bio na nosa\u010du aviona tokom rata protiv Iraka 2003. upitao je pilota bombardera "da li je zadovoljan svojim u\u010dinkom". Drugi je ameri\u010dki novinar tokom istog rata upitao predstavnicu za štampu Pentagona Viktoriju Klark "da li Amerikanci mogu da o\u010dekuju još jednu predstavu poput napada na Bagdad koji je izazvao šok i u\u017eas?". Gospo\u0111a Klark je ljutito odgovorila da rat nije igra. Tomas Fridman, kolumnista "Njujork tajmsa", neke je svoje tekstove tokom agresije na Jugoslaviju 1999. završavao usklikom: "Dajmo šansu ratu!".<\/p>\n O, da, priznajem da sam devedesetih podstrekavao vrh JNA da izvrši vojni udar. Ali me nisu poslušali.<\/p>\n IN4S portal<\/a><\/p>\n *<\/strong>Napomena:<\/strong> Na blogu Sloboda izr\u0430\u017eavanja<\/a> nedavno je raspravljano o tome da li Lazanski mo\u017ee biti prenošen na PCNEN. Inicijator te rasprave, bloger Zipp, jutros je sugerisao uredništvu našeg portala da prenesemo tekst istog autora ili, kako je on naveo, "nelustriranog Lazanskog".<\/em> Nadamo se da \u0107e tekst Lazanskog podsta\u0107i raspravu i u rubrici Huškanje na dijalog<\/a>.
<\/em><\/p>\n
\n