Ako prihvatimo teoriju da su civilizovanost i licemerje u nekoj tesnoj vezi, onda je Balkan "civilizovaniji" od Ruande: ovde se (medijski) klalo u rukavicama<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ho\u0107ete li prvo dobru ili lošu vest? Hajde da krenemo hronološki. Dobra vest je da se ovdašnje Tu\u017eilaštvo za ratne zlo\u010dine zainteresovalo za ulogu medija i novinara u ratnim zbivanjima po\u010detkom devedesetih, za sada u vezi sa Vukovarom i Zvornikom. Zar tu igde ima mesta i za lošu vest? Oh, ima: loša vest je to da je gotovo sigurno da \u0107e sve ostati na "interesovanju", odnosno "prikupljanju podataka" i tako to, a da \u0107e masovne ubice iz beogradskih, novosadskih i inih uredni\u010dkih ili mrsomuditeljskih fotelja i dalje mo\u0107i mirno da spavaju: savest im ina\u010de ne smeta, a glede krivi\u010dnog progona mrka kapa, jer nije mnogo verovatno da \u0107e – pa još ovoliko godina posle svega – mo\u0107i da se, sa ovakvom zakonskom regulativom, doka\u017ee "direktna veza" izme\u0111u medijskog huškanja i ratnih zlo\u010dina. Pri tome, zanimljivo, niko ne negira da su postojali ratni zlo\u010dini (ta, ne mo\u017ee biti da ima \u017ertava a da nema zlo\u010dina, a time i zlo\u010dinaca?!), niti iko iole razuman negira da je bilo medijskog huškanja i instaliranja svega onoga što bismo, citiraju\u0107i naslov davnog romana Ivana Aralice – veselnika koji je i sam upao u duhovni i eti\u010dki bezdan koji je nekada opisivao – mogli nazvati okvir za mr\u017enju. Pa dobro, okvir je tu, a tu su i majstori za uramljivanje. Šta nedostaje? Bojim se da \u0107e pred sudom ponestati empirijski dokazive "direktne veze" izme\u0111u re\u010di jednih i dela drugih ljudi. Balkan devedesetih, naime, nije isto što i Ruanda: jedan od tamošnjih "novinara" osu\u0111en je pred me\u0111unarodnim tribunalom zarad podsticanja zlo\u010dina, ali on je to radio doslovno da doslovnije nije moglo biti: preko radija je pozivao svoje saplemenike da se naoru\u017eaju ma\u010detama i iza\u0111u da seku glave Onima Drugima. Teško da je u Srbiji (Hrvatskoj, Bosni) vrvelo od takvih primera: ako, po jednoj raširenoj školi mišljenja, prihvatimo da su "civilizovanost" i licemerje u izvesnoj tesnoj vezi, onda je Balkan naprosto "civilizovaniji" od Ruande: ovde se ipak (medijski) klalo u rukavicama. Pa onda, jakako, nije bilo ni tragova krvi \u017ertava na rukama medijskih ukoljica…<\/p>\n Ne \u017eelim da baksuziram niti da "širim defetizam". Odli\u010dno je što je Tu\u017eilaštvo pokrenulo akciju ove vrste, makar i zato što to – sve i ako ne bude koristilo – svakako ne\u0107e da škodi. A ako se poka\u017ee da je moj skepticizam bio preteran, niko ne\u0107e biti sre\u0107niji od mene. Ako bar nekom od tih paramedijskih gmazova bude priznat zaslu\u017eeni status kriminalca, sa svim prate\u0107im specifi\u010dnostima i nuspojavama (uklju\u010duju\u0107i i du\u017ee slu\u017ebeno odsustvo od ku\u0107e), bi\u0107e to izvanredno. Ali, teško mi je u to da poverujem, sve dok me stvarnost ne demantuje. Ovo pišem u zagradi: me\u0111u nama re\u010deno, "Sablja" je majka: zahvaljuju\u0107i njoj, bar poneko od njih je upoznao robijašnicu unutra, pa makar i na tako bolno kratko vreme! Kraj zagrade…<\/p>\n Vratimo se spominjanom okviru za mr\u017enju. Svako ko je, nekontaminiranog uma i srca, proglavinjao kroz devedesete, dobro se se\u0107a da je u zvani\u010dnim (i mnogim tobo\u017e nezvani\u010dnim) medijima svakodnevno "širena nacionalna, rasna ili verska mr\u017enja", da se poslu\u017eim formulacijom iz krivi\u010dnog zakonika. To jest, da su parapatriotske paranovinarske formacije svakodnevno \u010dinile sasvim konkretna, proverljiva, izmerljiva i ka\u017enjiva krivi\u010dna dela. Mo\u017eda se nije direktno pozivalo na zlo\u010din, ali je sistematski stvarana paranoi\u010dno-zavereni\u010dko-šovinisti\u010dka atmosfera u kojoj je zlo\u010din – uvek "odbrambene naravi", jakako – legitimizovan, a njegova eti\u010dka i zakonska neprihvatljivost u najmanju ruku relativizovana, ako ne i sasvim negirana. I, da li je iko od njih ikada odgovarao pred zakonom? Mora da se šalite. Zato mi je tako teško da poverujem – a tako bih rado poverovao! – da \u0107e sada odgovarati za zlo\u010din koji je, koliko se u to razumem, mnogo te\u017ee validno dokazati, iako svi dobro znamo da je taj zlo\u010din nesumnjiv, da i te kako postoji, i iako bi svako od nas koji nismo devedesete proveli na Andromedi mogao poimeni\u010dno da navede desetine i desetine onih koji su prednja\u010dili u ovom osobito odvratnom vidu fabrikovanja smrti. A danas le\u017eerno izigravaju medijske magnate, stran\u010darske Mesije, vickaste kolumniste, okretne biznismene i razne druge Stubove Društva, pa \u010dak i Moralne Vertikale.<\/p>\n Ima jedan fenomenalan, višeslojan, takore\u0107i filozofski roman Agate Kristi, koji se zove Deset malih crnaca. Ako ga niste \u010ditali, pazite, sada \u0107u otkriti ko je ubica: to je stari, penzionisani sudija, koji prvo namami na izolovano ostrvo, a onda jednog po jednog posmi\u010de razne ljude za koje – baš iz svoje sudijske prakse – više nego pouzdano i nesumnjivo zna da su po\u010dinioci strašnih, ali zakonski iz raznih za\u010dkolji\u010dastih razloga neka\u017enjenih zlo\u010dina. Drugim re\u010dima, to su ljudi koji su se izvukli, ili su tako bar mislili: sa svojim \u0107e nedokazanim zlo\u010dinom le\u0107i u grob. Zga\u0111en i njima, i samim sobom, i poretkom stvari u ljudskoj vaseljeni, stari sudija odlu\u010duje da ih kazni, na na\u010din suprotan od svega onoga \u010demu je u\u010den. Neko \u010dije je pozvanje da sprovodi zakon u jednom se trenutku suo\u010di sa njegovim frustriraju\u0107im limitima, i reši da, pred odlazak sa ovog sveta, "uzme pravdu u svoje ruke", kako se obi\u010dno ka\u017ee. No, je li Pravda nešto što postoji mimo, izvan, pa \u010dak i protiv Zakona? Pošto nam ništa ljudsko nije strano, svako od nas je bezbroj puta u iskušenju da ka\u017ee "da", ali konsekvence toga mogu da budu nepredvidivo opasne – ispod naših nogu otvara se pakao koji mo\u017ee da nas proguta. Zato ne treba i ne sme da bude ni\u010dega mimo i izvan Zakona, ali ni Zakon ne sme biti tako napisan, tako tuma\u010den i tako sprovo\u0111en da ohrabruje i eskulpira one koji \u0107e se na njega veselo popišati, jer im se to mo\u017ee. A što se ove bulumente ti\u010de, pa dobro, polako, dajmo šansu tu\u017eiocu…<\/p>\n