(Miloševi\u0107evska propaganda u modernoj "sindikalnoj NVO izvedbi")<\/p>\n
Pi\u0161e: Pavlu\u0161ko Im\u0161irovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Dve velike i "još \u017eive i funkcionalne" propagandne la\u017ei miloševi\u0107evske medijske mašinerije su slede\u0107e:<\/p>\n 1) Masovna podrška Miloševi\u0107evom "plebiscitarnom bonapartizmu" najjasnije se o\u010ditovala u "milionskim" mitinzima tokom "dešavanja naroda".<\/p>\n 2) "Radnici su bili Srbi, a ne radnici", ili "pristali su da budu više Srbi nego radnici", "došli su pred saveznu skupštinu kao radnici, a vratili se kao Srbi".<\/p>\n Dvadeset godina nakon svog nastanka i devet godina nakon Miloševi\u0107evog rušenja s vlasti, ove dve monstruozne propagandne la\u017ei njegovog re\u017eima još uvek \u017eive, ne retko negovane i od njegovih nekadašnjih politi\u010dkih oponenata. Upravo proteklih nedelja i meseci imali smo prilike da ih više puta \u010dujemo u neuroti\u010dnoj izvedbi Branislava \u010canka, do\u017eivotnog šefa srpskih "nezavisnih sindikata" i vatrenog pristalice privatizacije i ostalih "tranzicionih" reformi, jedinog "sindikalnog lidera" koji je otvoreno i nedvosmisleno podr\u017eao "antikrizne mere" "mladala\u010dke" vlade DSPS-PUPS i još mladala\u010dkijeg nam šefa dr\u017eave, pa još i oštro napao samostalne sindikate, optu\u017eivši ih da šuruju sa vladom tako što je… ne podr\u017eavaju kao on i protestuju protiv njenih mera! Takvoj logici nije teško ni da preuzima i neguje falsifikate miloševi\u0107evske propagande mašinerije protiv sopstvenog sindikalnog \u010dlanstva i sopstvenog naroda.<\/p>\n Motivi Miloševi\u0107evog re\u017eima za lansiranje i negovanje tih propagandnih la\u017ei bili su kristalno jasni, što nije slu\u010daj i sa motivima njegovih oponenata koji su, uz tajnu policiju i tajkune, nasledili i nastavili da neguju i ta zlosre\u0107na \u010deda njegove propagande mašinerije. Ne sumnjam da ta gospoda imaju dobre razloge da prikrivaju svoje motive za to što, zajedno sa Miloševi\u0107evim sikofantima, besramno kleve\u0107u sopstveni narod i svim svojim skromnim silama nastoje da ga demorališu, predstavljaju\u0107i sebe kao "usamljene heroje" (ne smatra se "politi\u010dki korektnim" suviše pominjati sna\u017enu inostranu podršku toj "herojskoj usamljenosti"), naspram "masovnom ludilu" Srbije.<\/p>\n Pogledajmo najpre malo istoriju politi\u010dkih mitinga u Beogradu i Jugoslaviji u poslednjih 40 godina. Ona najbolje pokazuje totalnu šupljinu i proizvoljnost tih propagandih falsifikata o "plebiscitarnoj svenarodnoj podršcu Miloševi\u0107evom srbovanju". <\/p>\n Jugoslovenska i beogradska vlast odrekla se prakse organizovanja masovnih politi\u010dkih mitinga u Beogradu još davne 1969. godine. Poslednji takav "tradicionalni miting", na kome je govorio Veljko Vlahovi\u0107, odr\u017ean je u jesen 1969. godine, povodom 50 godina osnivanja KPJ, i na tom mitingu su bili glasniji studenti, u\u010desnici studentskih demonstracija iz juna 1968, nego svi mobilisani partijski "ljudski resursi". Grupe opozicionih studenata su na tom mitingu skandirali "Juni, juni!" i pevali masovku "Ho\u0107e narod, ho\u0107e masa, da se opet zatalasa". Vlast je izvukla pouku, zaklju\u010dila da su masovni mitinzi za nju postali suviše riskantni i u narednih 13 godina ih se odrekla. Sem ako u mitinge ra\u010dunamo i redovne godišnje masovne cirkuske predstave na stadionu JNA – sletove u \u010dast Titovog ro\u0111endana, na koje je bilo nemogu\u0107e prodreti i prisustvovati im van zvani\u010dne organizacije publike koja je organizovano probirana i privo\u0111ena iz škola i preduze\u0107a. U vreme kada je moja generacija po\u010dela da studira (1967), na beogradskom Univerzitetu nije bilo takvog re\u017eimskog organizovanja studenata radi prisustva tim politi\u010dkim cirkusijadama.<\/p>\n Nakon tog neslavnog mitinga iz 1969, prvi ponovni pokušaj organizovanja jednog politi\u010dkog mitinga u Beogradu bio je u prvim danima jula 1982. Organizovan je na trgu Marksa i Engelsa (današnji trg Nikole Paši\u0107a) u znak protesta protiv izraelske agresije i okupacije ju\u017enog Libana i ju\u017enog dela Bejruta i izraelskog i falangisti\u010dkog terora nad palestinskim izbegli\u010dkim logorima u Libanu, terora koji je u narednih par meseci prerastao u masovan pokolj izbeglica i arapskih civila u Sabri i Šatili, gradi\u0107ima nadomak Bejruta.<\/p>\n Jugoslavija je tada još uvek bila lider pokreta nesvrstanih i Titovi naslednici su se trudili da odr\u017ee taj polo\u017eaj koji im je on ostavio u amanet. Borba za Titovo nasle\u0111e vo\u0111ena je i u vrhovima SKJ, odnosno aparata vlasti \u010dija monolitnost je bila ozbiljno okrnjena ja\u010danjem centrifugalnih snaga nakon Titove smrti. Srpska frakcija jugoslovenske birokratije se ve\u0107 borila za obnovu svoje hegemonije u birokratskom aparatu Jugoslavije, na Kosovu je ve\u0107 drugu godinu trajalo vanredno stanje, objavljeno zbog masovnih studentskih demonstracija u aprilu 1981, i trebalo joj je da poja\u010da i svoj uticaj na spoljnu politiku zemlje, a i da demonstrira svoju politi\u010dku snagu i uticaj na stanovnike Beograda. Sve te lepe planove sa mitingom, na kome je glavni govornik bio Ivan Stamboli\u0107, vo\u0111a tadašnje "mladojani\u010darske" struje srpske birokratije, pomrsila im je opoziciona grupa u\u010desnika Slobodnog univerziteta koja je, zajedno sa palestinskim studentima (koji su nosili zastave PLO), istupila sa zastavama poljske "Solidarnoš\u0107i", koja je tada, nakon Jaruzelskijevog vojnog pu\u010da, bila zabranjena u Poljskoj ve\u0107 više od pola godine. Taj miting je neslavno okon\u010dan skandaloznim hapšenjem i prekršajnim ka\u017enjavanjem (po 50 dana zatvora – da bi izašli iz zatvora pre po\u010detka školske godine, što je umanjivalo rizik studentskih protesta na Univerzitetu zbog tog politi\u010dkog skandala) grupe sa zastavama "Solidarnoš\u0107i", a skandal zbog tog hapšenja pomra\u010dio je sve njegove planirane politi\u010dke ciljeve i efekte.<\/p>\n Re\u017eim je potom ponovo, za period od 6-7 godina, odustao od pokušaja organizovanja svojih politi\u010dkih mitinga. Po\u010dela je jedna druga vrsta mitinga – mitinga radnika štrajka\u010da koji su diljem Jugoslavije protestovali protiv vladine politike stabilizacije diktirane od strane MMF i inostranih poverilaca, kojima je u periodu izme\u0111u 1980. i 1988. za po\u010detni spoljni dug od 20 milijardi dolara, nasle\u0111en iz Titovog perioda, isplatila 86,4 milijarde dolara na ime servisiranja duga (dakle, više od 4 puta od po\u010detnog duga), a da time nimalo nije smanjila osnovni dug. Politika stabilizacije, odnosno šok terapija MMF, izazvala je u celoj Jugoslaviji talas štrajkova koji se nezadr\u017eivo razvijao ka svejugoslovenskom generalnom štrajku. Taj štrajka\u010dki talas kulminirao je u leto 1988, kada su radnici Vukovara došli kamionima u Beograd, odr\u017eali svoj miting pred Saveznom skupštinom, na juriš zauzeli Saveznu skupštinu i od Savezne vlade iznudili znatne ustupke. Prva briga te vlade bila je da policijskom silom spre\u010di svaki kontakt beogradskih radnika sa vukovarskim. Trasa prolaska vukovarske štrajka\u010dke kolone, od ulaska u Beograd pa do Savezne skupštine, i prostor ispred Savezne skupštine, od Terazija i Nuši\u0107eve ulice do glavne pošte, Andri\u0107evog venca i du\u017e Kosovske ulice, bili su ogra\u0111eni gustim kordonima policije pod punom ratnom spremom. Danas to mo\u017eda zvu\u010di nadrealno, ali ondašnjem re\u017eimu je uspelo da u potpunosti fizi\u010dki izoluje manifestaciju skoro 10.000 vukovarskih radnika u najstro\u017eem centru Beograda. O takvoj policijskoj efikasnosti, re\u017eim Slobodana Miloševi\u0107a mogao je samo ljubomorno maštati i sanjati. Kao što to isto tako mogi i današnji "demokratski" naslednici i nastavlja\u010di tog re\u017eima.<\/p>\n Verujem da je ta kulminacija talasa štrajkova u Jugoslaviji u vukovarskom štrajku i okupaciji Savezne skupštine zape\u010datila kasniju sudbinu Vukovara, njegovo surovo uništenje \u010detvoromese\u010dnim neprekidnim avijacijskim i artiljerijskim bombardovanjem i granatiranjem. Vukovar nije osvojen, nego je uništen zajedni\u010dkim nastojanjima Slobodana Miloševi\u0107a, vrhova JNA i Franje Tu\u0111mana, uz pre\u0107utan, ali veoma jasan i delotvoran blagoslov "me\u0111unarodne zajednice". Predrag Matvejevi\u0107 je s pravom ubistvo Vukovara nazvao ubistvom Jugoslavije.<\/p>\n Jugoslovenski štrajka\u010dki pokret i njegov razvoj ka generalnom štrajku nisu zaustavljeni nikakvim masovnim nacionalisti\u010dkim euforijama i ludilima, nego nametanjem jednog prljavog bratoubila\u010dkog rata, rata imperijalizma i doma\u0107ih mafijaških birokratija protiv svih naroda Jugoslavije, a pre svega protiv jugoslovenskih radnika \u010diji štrajka\u010dki pokret je ugro\u017eavao same temelje vlasti totalitarne birokratije. <\/p>\n Miloševi\u0107evi "masovni mitinzi" i "dešavanja naroda" po\u010dinju tek nakon 1988. godine. Totalni politi\u010dki i informacioni monopol tog re\u017eima mogao je obmanuti neobaveštene i zbunjene provincijske naiv\u010dine i navesti ih da i poveruju da na njegovim mitinzima ima i po milion pristalica. Beogra\u0111anima sa imalo mozga i o\u010dinjeg vida je bilo o\u010digledno da na tim mitinzima nikada nije bilo više od stotinjak hiljada "organizovano privedenih". Prostor ispred Savezne skupštine ni na jednom od njegovih mitinga nije bio ni blizu ispunjen. A taj prostor, zajedno sa Pionirskim parkom i trgom Nikole Paši\u0107a, ima površinu manju od 40.000 kvadratnih metara i dovoljno je 160 hiljada ljudi (\u010detiri \u010doveka po kvadratnom metru) da ga popune tako da bukvalno izme\u0111u njih "ni igla ne mo\u017ee da padne". Na Miloševi\u0107evim "milionskim" mitinzima pred saveznom skuštinom, izme\u0111u u\u010desnika mitinga su se sasvim komotno kretali kamioni sa kojih su u\u010desnicima deljene besplatne flaše brlje i vinjaka – da im malo podgreju "patriotsku" motivaciju. <\/p>\n Druga smradna propagandna legenda je da su srpski radnici tih godina "izabrali da budu Srbi, a ne radnici". Njen nastanak se vezuje za susret Miloševi\u0107a sa štrajka\u010dima radnika Rakovice, industrijske \u010detvrti Beograda, prilikom njihovog štrajka i protesta pred Saveznom skupštinom krajem 1990.godine, kada su svi miloševi\u0107evski mediji u mazo-sado orgasti\u010dkoj euforiji vrtili banalnu i šuplju re\u010denicu kojom je Miloševi\u0107 okon\u010dao taj skup: "A sada, svi na svoje radne zadatke", a pre\u0107utkivali \u010dinjenicu da su rakovi\u010dki štrajka\u010di upravo od Miloševi\u0107a iznudili ispunjenje svojih zahteva i da je najprirodnije da su se posle toga vratili svojim radnim mestima i radnim zadacima u svojim fabrikama. Nikakvo Kosovo, nikakav nacionalizam i nikakvo srbovanje nisu ni re\u010dju pomenuti na tom radni\u010dkom protestu, pa se \u010dak ni Miloševi\u0107 nije odva\u017eio da ih uopšte pominje. Pri\u010da o tome kako su se rakovi\u010dki radnici sa tog mitinga vratili "kao Srbi, a ne kao radnici", naprosto je izmišljena. Jednako kao i milionske mase na njegovim mitinzima.<\/p>\n Namerno se "zaboravlja" da Miloševi\u0107ev teror i rat u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu nikada nije ugušio štrajka\u010dki pokret i otpor u Srbiji. Namerno se "zaboravlja" da je slaba\u010dka i izdana odbrana Vukovara, oskudno naoru\u017eana isklju\u010divo lakim pešadijskim naoru\u017eanjem, uspela da 4 meseca opstane i odoleva zahvaljuju\u0107i ne toliko svojoj sopstvenoj snazi koliko zahvaljuju\u0107i masovnom antiratnom otporu upravo srpskih radnika. Namerno se "zaboravlja" masovan bojkot mobilizacije u Srbiji, bojkot koji je u Beogradu zahvatio 98 % vojnih obveznika. Namerno se "zaboravljaju" masovne demonstracije u martu i julu 1991. u Beogradu. Namerno se "zaboravlja" da svih godina rata u skoro da nije bilo dana bez štrajkova u Srbiji. Namerno se "zaboravlja" da su upravo na talasu tog štrajka\u010dkog pokreta nastali prvi nezavisni sindikati u Srbiji, nedvosmisleno demokratski, antire\u017eimski i antiratni. Taj "zaborav" slu\u017ei tome da se srpski radnici i srpski narod optu\u017ee kao saodgovorni za zlo\u010dine Miloševi\u0107eve diktatura, da se, kao i ostali balkanski narodi, objave nesposobnim za demokratiju i slobodu, te da legitimiše imperijalisti\u010dku "paternalisti\u010dku tezu" da i Srbija, kao i svi balkanski narodi, moraju da budu pod "me\u0111unarodnim" tutorstvom.<\/p>\n Glavni zagovornici tog "paternalizma me\u0111unarodne zajednice", uz morbidno prostituirane etablirane politi\u010dke stranke, su NATO-pacifisti i ostali neoliberalni heroji srpske NVO scene. Ti junaci bili su, u najboljem slu\u010daju, u mišijoj rupi u vreme masovnih štrajkova i demonstracija ranih devedesetih, ako nisu bili i u dr\u017eavnoj slu\u017ebi kao "bezbednosno pouzdan i proveren kadar", poput famozne Sonje Biserko. Njihov glas u Srbiji po\u010dinje da se \u010duje tek od trenutka kada je njihovim mo\u0107nim inostranim pokroviteljima i finansijerima uspelo da ih uvere da imaju dovoljno diplomatskog i svakog drugog uticaja na Miloševi\u0107ev re\u017eim da bi mogli da im garantuju potpunu li\u010dnu bezbednost. Nedavno objavljivanje \u010dinjenice da je Jovica Staniši\u0107, šef Miloševi\u0107eve tajne policije, od po\u010detka rata i uz Miloševi\u0107evo odobrenje i kontrolu, bio glavni agent CIA-e na Balkanu, dovoljno jasno objašnjava taj uticaj. <\/p>\n Ne iznena\u0111uje mnogo to što se Branislav \u010canak, solidno pla\u0107eni profesionalni "sindikalni lider", sitni kapitalista (suvlasnik privatnog preduze\u0107a GRAF Danas) i vladin honorarni \u010dinovnik (uz pla\u0107ene penzijske doprinose, dakako) u slavnom vladinom Socijalno-ekonomskom savetu i još pokojem "socijalnom tripartitno-partnerskom" upravnom odboru, priklju\u010dio tom uve\u017ebanom neoliberalnom NVO horu u kr\u010dmenju ideoloških i politi\u010dkih magluština i legendarnih masovnih falsifikata miloševi\u0107evske propagande mašinerije. Ne iznena\u0111uje mnogo ni to što on danas istupa kao zagovornik vladine antiradni\u010dke politike. Ono što iznena\u0111uje je perverzna tendencija degeneracije "Nezavisnosti", izra\u017eena u \u010dinjenici da je on njen glavni i neprikosnoveni gazda i da sve svoje javne antiradni\u010dke izjave daje upravo kao "sindikalni lider" i "predsednik UGS Nezavisnosti". To je simptom zaista ozbiljne bolesti same "glave organizacije" koja je postala nezavisna od svog \u010dlanstva i \u010dlanovima "Nezavisnosti" mo\u017eemo samo po\u017eeleti snage i pameti da pristupe njenom izle\u010denju pre nego ih radnici prezru još gore nego što su prezirali Miloševi\u0107eve "sindikalne" \u010dankolize s po\u010detka 90-tih kada su masovno napuštali tadašnje dr\u017eavne sindikate i osnivali sopstvene nezavisne. Zbog svog nedemokratskog unutrašnjeg re\u017eima i liderskih trvenja oko podele donacija i fotelja UGS "Nezavisnost" je do sada izgubila desetine hiljada \u010dlanova i iz nje su nastale skoro sve manje i mla\u0111e sindikalne centrale. Njena "reprezentativnost" na nacionalnom nivou ozbiljno je dovedena u pitanje i sada zavisi isklju\u010divo od naklonosti i dobre volje vlade Srbije. To je \u010dini zavisnijom od vlade u meri koja je daleko ve\u0107a nego kod svih ostalih sindikalnih centrala. To objašnjava i \u010cankovu ne\u010duvenu podršku vladinim antiradni\u010dkim "antikriznim" merama i njegovo ignorisanje narastaju\u0107eg štrajka\u010dkog talasa u Srbiji. Umesto o\u010dekivane podrške, on radnicima upu\u0107uje nedostojna piljari\u010dka opankavanja (tipa: "ne\u0107e da u\u010destvuju u sindikalnim protestima za svoje interese ako im sindikat ne plati dnevnicu za to") i izan\u0111ale falsifikate miloševi\u0107evske propagande. <\/p>\n