Izlaz iz naše sadašnje situacije valja potra\u017eiti u ozbiljnoj javnoj raspravi u kojoj bi se koristila iskustva u rešavanju i naše i svetske krize<\/p>\n
Pi\u0161e: Neboj\u0161a Popov<\/strong><\/em><\/p>\n Govore\u0107i o aktuelnim temama unutrašnje i spoljne politike, predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 nedavno je pomenuo i promenu Ustava (Ve\u010dernje novosti, 30. april-2. maj). Tako nešto delovalo je iznena\u0111uju\u0107e. Javnosti nije poznato da je o promeni Ustava bilo govora u bilo kojoj instituciji sistema, niti u samoj Demokratskoj stranci. Iznena\u0111enje, doduše, nije bezgrani\u010dno, pogotovo kada se ima u vidu tajnoviti na\u010din donošenja sadašnjeg ustava, krajem 2006. godine. Neo\u010dekivan je, pak, nagoveštaj poreme\u0107aja saveza bezmalo svih stranaka u pravljenju i odbrani »kosovskog ustava«.<\/p>\n Prigodne pobude<\/strong><\/p>\n Ne dovode\u0107i u pitanje pravo najvišeg funkcionera vlasti da pokre\u0107e razne stvari, pa i promenu ustava, zapitajmo se ipak o pobudama ove inicijative. One nisu naro\u010dito zagonetne, barem prema poentama u pomenutom kazivanju predsednika. On je, naime, poentirao dve stvari: smanjenje broja narodnih poslanika i teritorijalnu regionalizaciju. Obe poente imaju prepoznatljivo uporište u preovla\u0111uju\u0107em javnom mnenju.<\/p>\n Godinama ve\u0107 raste negativno raspolo\u017eenje prema narodnim poslanicima i samoj Narodnoj skupštini. U prilog tome pominje se \u010ditava bujica razloga, od sva\u0111ala\u010dkog i prosta\u010dkog ponašanja, preko kršenja pravnih, politi\u010dkih i moralnih normi, do raznih privilegija i optere\u0107enja bud\u017eeta. Pod dejstvom mnoštva \u010dinjenica i \u010destih afera i skandala, zaista, nije teško ste\u0107i r\u0111avo mišljenje o najvišoj politi\u010dkoj instituciji. Rizi\u010dno je, pak, ako se time name\u0107e mišljenje i o samom parlamentarizmu i njegovim klju\u010dnim institucijama. Da bi se taj rizik barem smanjio, neophodne su temeljite analize sadašnjeg stanja i realisti\u010dne vizije razvoja parlamentarnih institucija, umesto puke negacije nekih o\u010diglednih manjkavosti i podila\u017eenja raširenom mnenju.<\/p>\n I pri\u010da o regionalizaciji ima jasan podsticaj. Posle dugotrajnog nagva\u017edanja o »više od autonomije a manje od suvereniteta« za Kosovo, o\u010digledno je zaoštravanje sporova i sukoba oko Statuta Vojvodine. Predlog o stvaranju više ravnopravnih regiona, na prvi pogled, »demfuje« vojvo\u0111ansko autonomaštvo i upadljivo rigidnu centralizaciju vlasti. Trenutno preovla\u0111uju\u0107e javno mnenje, me\u0111utim, ne po\u010diva na dubljoj spoznaji ustrojstva sadašnje vlasti. Još manje se zasniva na uvidu u posledice izostanka temeljnog društvenog konsenzusa o temeljitoj promeni ure\u0111enja dr\u017eave koja se o\u010dekivala 2000. godine. Izostali raskid s razdobljem razaranja društva i dr\u017eave dovodi do jednog teško odr\u017eivog stanja kojim, svakako, nije lako vladati. Bez konsenzusa o na\u010dinu pretvaranja dugo vladaju\u0107e dogme o društvenoj svojini, koja je skrivala razne uzurpacije, u racionalne oblike privatne i javne svojine, kao i o na\u010dinu uspostavljanja javne kontrole vlasti nije mogu\u0107no postaviti trajnije temelje novog strukturisanja društva i novog sistema vladanja. U takvim okolnostima nije lako ni vladati, a još manje biti lojalan podanik.<\/p>\n Stvaranje novih temelja društva i dr\u017eave, biva sve o\u010diglednije, ignorišu najmo\u0107niji ideološki i politi\u010dki tabori u Srbiji. Jedni se oslanjaju na izmišljenu nacionalnu tradiciju, a drugi na zamišljeni put k Evropskoj uniji. Iako se ovi tabori razlikuju, \u010dak su \u010desto u oštrom sukobu, povremeno iznena\u0111uje s koliko se lako\u0107e odnose prema vladala\u010dkom poslu.<\/p>\n Samouverena i komotna vlast<\/strong><\/p>\n Još u Titovo vreme \u010dinilo se da je lako vladati. Vera u lako\u0107u vladanja krasila je i njegove naslednike na vlasti, \u010dak i kada su manje ili više \u017eustro negirali Tita i komunizam. Na pravljenje novih dr\u017eava gledalo se kao na neki jednostavan i lagan posao. Ostavljaju\u0107i ovde po strani nastajanje novih vlasti i dr\u017eava na tlu nekadašnje Jugoslavije, što tek \u010deka na temeljitija kriti\u010dka preispitivanja, ograni\u010dimo se ovom prilikom na poimanje vladavine u današnjoj Srbiji.<\/p>\n U ve\u0107 citiranom kazivanju predsednika Tadi\u0107a o promeni ustava neskriveno preko smanjenja broja poslanika i pove\u0107anja broja regiona, to više li\u010di na prepravke »ku\u0107nog reda« nego na ozbiljnu »konštituciju«, kako se tradicionalno govori o ustavnom utemeljenju dr\u017eave i društva.<\/p>\n Demokratska stranka, kao okosnica koalicije za evropski put Srbije, s valjanim razlozima insistira na preuzimanju vrednih strana evropske integracije. Ve\u0107 samo preuzimanje normativa EU je od nesumnjive koristi. Me\u0111utim, od male je vajde ako se to svodi na neku novu »resavsku školu« i puku propagandu, bez ovdašnje modernizacije društva i demokratizacije dr\u017eave.<\/p>\n Izborne pobede DS i predsednika Tadi\u0107a po\u010divaju na o\u010dekivanjima znatnog broja bira\u010da da se Srbija utemelji na evropskim vrednostima, da se iz vremena konfrontacija i razaranja u\u0111e u razdoblje saradnje i stvaranja, da se uspostavi moderno društvo i demokratska dr\u017eava, prosperitetna privreda i sna\u017ena kultura, postigne pristojan \u017eivotni standard, li\u010dna i kolektivna bezbednost. To, me\u0111utim, nisu samo proklamovani ciljevi ve\u0107 i merila za procenu valjanosti sredstava da se oni domaše, kao i za ocenu trenutno ostvarenih dometa.<\/p>\n Preokupirani vlaš\u0107u i vladanjem, vladaju\u0107i krugovi zapostavljaju slo\u017eena zbivanja u društvu. Pored ve\u0107 pomenutog izbegavanja društvenog konsenzusa o ustavnim temeljima i okvirima novog društva i dr\u017eave, primetna je tolerancija haoti\u010dnog procesa privatizacije i postavljanje »naših ljudi« na klju\u010dna mesta gde se odlu\u010duje o privredi i društvu. Naro\u010dito zabrinjava bezbri\u017ean odnos prema gašenju proizvodnog procesa, što dugoro\u010dno potkopava temelje privrede, društva i dr\u017eave. Umesto toga, primetna je lako\u0107a zadu\u017eivanja za koje nije izvesno ko \u0107e, kada i kako da otpla\u0107uje. Upadljiva je i ravnodušnost prema masovnom gubitku radnih mesta i \u017eivotnim neda\u0107ama nezaposlenih. Obe\u0107anja socijalnih programa i otvaranja radnih mesta obi\u010dno se svode na puku demagogiju, naro\u010dito pred izbore. A tamo gde je dr\u017eava suvlasnik, malo (ili nimalo) pa\u017enje posve\u0107uje se odr\u017eanju i unapre\u0111enju proizvodnje. \u010cak i kada nadle\u017eni sud poništi ugovor s »kontroverznim« suvlasnikom, vlast je spremna da ga zaštiti i uskrati saradnju i podršku radnicima akcionarima koji vode ogor\u010denu borbu za poštovanje zakona, ugovora i elementarnih prava radnika i »malih akcionara«.<\/p>\n Pomenimo i jednu stvar koja obi\u010dno izmi\u010de pa\u017enji javnosti. Re\u010d je o statusu lokalne samouprave. Naime, 1995. godine tadašnja vlast je oduzela imovinu lokalnim zajednicama. Nakon pobede opozicije, 1996. godine, u oko 40 <\/p>\n najrazvijenijih opština, udru\u017eenim snagama, u okviru Saveza slobodnih gradova i opština, pokrenuta je inicijativa za povra\u0107aj imovine lokalnim samoupravama. Za trenutak je izgledalo da su nove lokalne vlasti spremne da radi toga »di\u017eu revoluciju«. Me\u0111utim, vo\u0111stva dve najve\u0107e stranke koalicije Zajedno – DS i SPO – prete\u017enu energiju su usmerila na raspodelu funkcija vlasti, prisvajanje što ve\u0107eg dela ina\u010de oskudne lokalne kase i na razne me\u0111usobice. (Tre\u0107a stranka – GSS – ni o \u010demu bitnom se nije pitala.) A posle promena 2000. godine, iz EU je stigla preporuka da se novim zakonom reguliše i imovina lokalne samouprave, ali je nacrt zakona godinama pripreman i odlagan, tako da je Srbija danas jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave ne raspola\u017eu odgovaraju\u0107om imovinom. I nije posredi samo lišavanje lokalnih samouprava zna\u010dajnijih mogu\u0107nosti uticaja na privredne tokove. Re\u010d je, pre svega, o suštinskom ograni\u010denju stvaranja slo\u017eenog i autonomnog »civilnog društva«, na koje se ina\u010de pozivaju ne samo razne nevladine organizacije, nego i sama centralna vlast, kada joj to zatreba.<\/p>\n Umesto realne decentralizacije vlasti, pre svega ja\u010danjem svih kapaciteta lokalne samouprave a time i ja\u010danjem izvorne autonomije privrede, kulture i društva, poja\u010dava se centralizacija vlasti. Uz sve prisniju »kohabitaciju« najja\u010dih stranaka, sve do proklamovanog pomirenja bivše vlasti i opozicije, i sve ono što s tim ide, novim zakonom o politi\u010dkim strankama bitno je su\u017eeno jedno od elementarnih prava gra\u0111ana, pravo na slobodno politi\u010dko organizovanje i delovanje.<\/p>\n Kada se ima u vidu sve do sada re\u010deno, mo\u017ee se sklopiti opšta slika naših prilika: spram centralne vlasti nalazi se zapostavljeno društvo. Lišena izvorne snage razvoja društva, i sama centralna vlast gubi na svojoj realnoj snazi. Licitacija mo\u0107i ima svoje tokove.<\/p>\n Prizivanje i ponude "\u010dvrste ruke"<\/strong><\/p>\n Suvišno bi bilo ovom prilikom podse\u0107ati na magi\u010dnu privla\u010dnost vlasti. Izlišno je prise\u0107ati se i onog dela tradicije (ne samo naše) da se vlast sti\u010de i gubi prolivanjem krvi. Uz velike muke i teško\u0107e probijaju se i novi, demokratski impulsi. Ipak, jedan re\u017eim koji je izgledao nepobediv, pobe\u0111en je na izborima 2000. godine i overen masovnom i sna\u017enom podrškom gra\u0111ana. Otvarala se perspektiva izlaska iz izolacije i osvajanja slobode i demokratije. Sazrevala je svest o neophodnosti kriti\u010dkog suo\u010davanja sa zlo\u010dinima i plja\u010dkom. Pomaljaju se i neki vidovi normalnog \u017eivota. Neki su te proboje platili i glavom (pomenimo samo premijera \u0110in\u0111i\u0107a).<\/p>\n Pravac daljih zbivanja nije razgovetan. Pogledi ka budu\u0107nosti zamu\u0107eni su ne samo zbog nadmene i neodgovorne vlasti, zaokupljene same sobom, nego i nedovoljno poznatim tokovima zbivanja u ina\u010de zapostavljenom društvu. Sve izvesnije je da smo se našli u raljama sve više centralizovane vlasti i sve mo\u0107nijih tajkuna, me\u0111u kojima postoji mnoštvo raznih veza i uticaja izvan javne kontrole. U takvim okolnostima borba za vlast nalikuje borbi na \u017eivot i smrt. Ne biraju se sredstva obra\u010duna. Otuda ne \u010dude ni besomu\u010dni napadi na sadašnju vlast, pre svega na DS i samog predsednika Tadi\u0107a. Name\u0107u se mnenja da je njeno rušenje suštinski uslov boljitka, \u010dak nacionalnog spasa. Dramatizacija naprosto mami sklonosti da se poveruje u spasila\u010dku ulogu nekakve »\u010dvrste ruke«, bilo u okviru sadašnje ili neke nove vlasti. Zahtevi za nove izbore više li\u010de na pretnje kaznom nego na legitimnu demokratsku smenu vlasti. Opet se preti »kukom i motikom«, raznim savezima mo\u0107nika, doma\u0107ih i stranih. Rotaciona revolucija opet se ispre\u010duje ustavnoj demokratiji, samovolja vlasti legitimnoj »konštituciji«. Gubitak poverenja u politi\u010dke institucije, samu vlast i izbore dobija zabrinjavaju\u0107e razmere.<\/p>\n Izlaz iz naše sadašnje situacije valja potra\u017eiti u ozbiljnoj javnoj raspravi u kojoj bi se koristila iskustva u rešavanju i naše i svetske krize.<\/p>\n