{"id":46986,"date":"2009-06-07T10:28:16","date_gmt":"2009-06-07T10:28:16","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46986"},"modified":"2009-06-07T10:28:16","modified_gmt":"2009-06-07T10:28:16","slug":"farmaceuti-izmisljaju-bolesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/06\/07\/farmaceuti-izmisljaju-bolesti\/","title":{"rendered":"Farmaceuti izmi\u0161ljaju bolesti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slavica Tuvi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Menopauza se danas predstavlja kao zdravstveni poreme\u0107aj, osteoporoza i povišen holesterol kao veoma ozbiljne bolesti, a ljudi se stalno dr\u017ee u strahu od smrtonosnih virusa koji prete da unište \u010dove\u010danstvo. <\/p>\n

Ništa neobi\u010dno ako se zna da farmaceutske kompanije promovišu nepostoje\u0107e bolesti i preuveli\u010davaju manje zdravstvene probleme kako bi ostvarile što ve\u0107i profit, izla\u017eu\u0107i time zdrave ljude riziku, upozorili su nedavno australijski istra\u017eiva\u010di. <\/p>\n

Proizvo\u0111a\u010di lekova danas predstavljaju povišen holesterol i osteoporozu kao bolesti, iako su oni tek faktori rizika, a preuveli\u010davaju se pojedina oboljenja poput sindroma nemirnih nogu i iritabilnog creva, isti\u010du australijski istra\u017eiva\u010di Dejvid Henri i Rej Mojnihen. Koliko su agresivne kampanje proizvo\u0111a\u010da lekova najbolje govori podatak da je u Srbiji od 2004. do 2007. godine utrostru\u010den promet lekova iz grupe bifosfonata koji se koriste u le\u010denju osteoporoze. U Agenciji za lekove i medicinska sredstva ka\u017eu da je promet ovog leka 2004. iznosio oko 99 miliona dinara, da bi se 2007. cifra popela na 281 milion. <\/p>\n

Najbolji primer za „reklamiranje bolesti" jesu kampanje za podizanje svesti o odre\u0111enim bolestima koje finansiraju farmaceutske kompanije. Kao govornici na skupovima anga\u017euju se lekari, koji hvale lek farmaceutske ku\u0107e koja je skup organizovala. \u010cak se promovišu lekovi koji deluju preventivno, tako da je krajnji cilj kompanija naterati i zdrave i bolesne da kupuju njihove proizvode. U Republi\u010dkom zavodu za zdravstveno osiguranje ka\u017eu da se u Srbiji pije sve više lekova i da su lekari podlegli pritiscima kompanija. <\/p>\n

– Kod nas su \u010dekaonice domova zdravlja oblepljene plakatima na kojima se reklamiraju pojedini lekovi. Ordinacije su pune promotivnog materijala farmaceutskih kompanija, jer ta oblast kod nas nije regulisana na pravi na\u010din. Recimo, u Švedskoj je strogo zabranjen bilo kakav kontakt farmaceutskih kompanija sa dr\u017eavnim lekarima – pri\u010da Vladan Ignjatovi\u0107 iz RZZO. On ka\u017ee da se otišlo toliko daleko da je nestala komuni­ka­cija lekara sa pacijentima. Zabo­ravlja se na to da se mnoga stanja mogu uspešno regulisati promenom na\u010dina ishrane, stila \u017eivota… <\/p>\n

– Mnoga stanja koja predstavljaju normalan proces starenja prikazuju se danas kao bolesti. Farmaceutska industrija zna da se najve\u0107a zarada posti\u017ee ako se lekovi prodaju uplašenom zdravom \u010doveku. To se danas masovno koristi – ka\u017ee Ignjatovi\u0107. <\/p>\n

U trci za profitom na tr\u017eištu se \u010desto pojavljuju lekovi \u010dije dejstvo nije dovoljno provereno. Nedavno je Svetska federacija potroša\u010dkih udru\u017eenja Consumers International optu\u017eila vode\u0107e farmaceutske kompanije da \u010dak prikrivaju stvarne rezultate studija sigurnosti i delovanja lekova. Ova federacija je izra\u010dunala da su farmaceutske kompanije prošle godine potrošile 60 milijardi dolara za marketing, a dvostruko manje za istra\u017eivanje lekova. Puštanje u promet nedovoljno ispitanih lekova izazvalo je niz skandala zbog njihovog štetnog dejstva koje je kasnije utvr\u0111eno. Tako je u promet pušten lek „vioksa" za koji se kasnije utvrdilo da nakon dugotrajne upotrebe pove\u0107ava rizik od sr\u010danog i mo\u017edanog udara. Za prikrivanje rezultata optu\u017eena je i farmaceutska kompanija „Eli Lili", koja je još 1988. godine znala da antidepresiv „prozak" u nekim slu\u010dajevima mo\u017ee pove\u0107ati agresivnost i sklonost samoubistvu, ali je te podatke prikrivala. Na crnoj listi našle su se i „tablete sre\u0107e" britanske kompanije GlaxoSmithKline (GSK), koja je optu\u017eena da radi bolje prodaje svog leka izmišlja bolest. Naime, GSK je 1999. godine, pre nego što je dobio odobrenje za antidepresiv „paxil" (seroxat) za le\u010denje „socijalne fobije", organizovao veliku javnu kampanju kako bi se na viši nivo podigla svest o novoj bolesti, socijalnoj anksioznosti. Velika smišljena akcija rezultirala je vrtoglavim rastom prodaje leka. <\/p>\n

U poslednjih petnaestak godina planeta se dr\u017ei u konstantnom strahu od neke velike pandemije izazvane nepoznatim virusom. I dok jedni strahuju, vlasnici farmaceutskih kompanija zadovoljno trljaju ruke jer vlade zemalja izdvajaju ogromna sredstva za nabavku lekova koji mogu biti od koristi. <\/p>\n

Poznato je da su u laboratorijama uspeli da proizvedu virus gripa, virus koji izaziva de\u010dju paralizu i ebolu. Epidemiolog dr Radmilo Petrovi\u0107 ka\u017ee da se eksperimentisalo i sa virusom svinjskog gripa koji se 1976. godine, posle dvadeset godina mirovanja, iznenada pojavio u ameri\u010dkoj vojnoj bazi u Nju D\u017eersiju. Eksperimenti su izmakli kontroli i tada se virusom zarazilo deset vojnika, od kojih je jedan umro. Virus tada nije izazvao pandemiju. Ne isklju\u010duje se mogu\u0107nost i da je novi, meksi\u010dki grip, potekao na sli\u010dan na\u010din. <\/p>\n

– Na svake dve, tri godine pojavi se neka nova bolest i tako se planeta dr\u017ei u stalnom strahu. Pre petnaestak godina po\u010delo je da se govori da \u0107e se vratiti variola vera. Mnoge zemlje su naru\u010dile velike koli\u010dine vakcina. Posle toga je zavladala panika od an­­traksa, zatim SARS-a, pti\u010djeg gripa, i evo sada meksi\u010dkog gripa – ka\u017ee dr Petrovi\u0107. <\/p>\n

Zanimljiva je sprega izme\u0111u farmaceutskih kompanija i politi\u010dara. Mnogi politi\u010dari se danas pojavljuju kao suvlasnici ovih kompanija, a neki \u010dak u\u010destvuju u reklamiranju njihovih proizvoda. Bivši ameri\u010dki predsednik D\u017eord\u017e Buš u\u010destvovao je 2002. godine u promociji leka „nevirapin", koji se koristi u prevenciji AIDS-a, iako se znalo da je više štetan nego koristan. On je objavio da \u0107e njegova administracija osigurati 500 miliona dolara za prevenciju AIDS-a. Asošiejted pres je objavio 2004. godine da je ve\u0107 poznato da taj lek izaziva vrlo teške nuspojave, pa \u010dak i smrt, što je uo\u010deno još za vreme njegovog istra\u017eivanja. Proizvo\u0111a\u010d leka je povukao svoj zahtev za upotrebu leka radi zaštite novoro\u0111en\u010dadi u SAD. <\/p>\n

Ubrzo posle pojave novog, meksi\u010dkog gripa, mediji su istra\u017eivali koje farmaceutske kompanije najviše profitiraju. Prema izveštaju radija Doj\u010de vele, najve\u0107u dobit imale su \u010detiri farmaceutske kompanije – „Roš", „Novartis", „Sanofi-Avantis" i „Glakso Smit Klajn". <\/p>\n

Blic<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Slavica Tuvi\u0107 Menopauza se danas predstavlja kao zdravstveni poreme\u0107aj, osteoporoza i povišen holesterol kao veoma ozbiljne bolesti, a ljudi se stalno dr\u017ee u strahu od smrtonosnih virusa koji prete da unište \u010dove\u010danstvo. Ništa neobi\u010dno ako se zna da farmaceutske kompanije promovišu nepostoje\u0107e bolesti i preuveli\u010davaju manje zdravstvene probleme kako bi ostvarile što ve\u0107i profit, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46986","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46986","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46986"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46986\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46986"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46986"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46986"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}