{"id":46983,"date":"2009-06-03T09:20:27","date_gmt":"2009-06-03T09:20:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46983"},"modified":"2009-06-03T09:20:27","modified_gmt":"2009-06-03T09:20:27","slug":"sedam-najbizarnijih-nesrecnih-slucajeva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/06\/03\/sedam-najbizarnijih-nesrecnih-slucajeva\/","title":{"rendered":"Sedam najbizarnijih nesre\u0107nih slu\u010dajeva"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Blic<\/strong><\/em><\/p>\n

Ne ka\u017eemo da su ljudi u ovom \u010dlanku najnesre\u0107niji u istoriji \u010dove\u010danstva – svet je pun gladnih i bolesnih. Me\u0111utim, kako piše veb-sajt Cracked.com, postoje ljudi kojima su se dogodile bizarne nesre\u0107e, kakve se doga\u0111aju jednom u milion slu\u010dajeva. <\/p>\n

Ka\u017eu da nesre\u0107a nikad ne dolazi samo, a dole popisani pojedinci su se u to i uverili. Ne samo da su oni pre\u017eiveli raznorazne nezgode i nesre\u0107e, ve\u0107 su prolazili kroz njih po više puta. <\/p>\n

1. Cutomu Jamagu\u010di<\/strong> <\/p>\n

Samo dva grada na svetu su uništena atomskim bombama. A ovaj \u010dovek je bio u oba u vreme napada. Ro\u0111en 1916. godine, Cutomu Jamagu\u010di je 6. avgusta 1945. išao poslom u Hirošimu. Kako je izašao iz tramvaja, atomska bomba je eksplodirala na oko tri kilometra udaljenosti. Uništenih bubnih opni i privremeno slep, Jamagu\u010di je pokušao da shvati šta se dogodilo. No\u0107i je proveo u skloništu od vazdušnih napada. <\/p>\n

On je shvatio da Hirošima nije najsigurnije mesto za posao, pa je otišao ku\u0107i – u Nagasaki. Nekoliko dana kasnije, dok je bio u kancelariji svog šefa pri\u010daju\u0107i mu o "super-bombi", još jedna atomska bomba pala je na grad, eksplodiraju na oko tri i po kilometra udaljenosti od zgrade u kojoj se nalazio. Jamagu\u010di je pre\u017eiveo i ovaj put i \u017eiv je i dan-danas. On ima 93 godine, a zahvaljuju\u0107i svom iskustvu napisao je nekoliko knjiga i priklju\u010dio se protestima protiv atomskih bombi. <\/p>\n

2. D\u017ein Rod\u017eers<\/strong> <\/p>\n

Njoj se od mogu\u0107ih nezgoda dogodilo manje-više sve. Izgleda kao da je nesre\u0107a prati. I nju je udario grom, iako ne sedam puta kao Salivana, ve\u0107 dva. Kada je imala 18. godina D\u017ein je bila sa prijateljima na krstarenju. Fotografišu\u0107i, ona se nagnula i pala sa broda u okean. Njena prijateljica je potr\u010dala da joj pomogne, ali se okliznula i pala u nesvest. Ubrzo je došla sebi, okrenula brod i spasla nesre\u0107nu D\u017ein. <\/p>\n

Godinama kasnije, ona je šetala ulicom sa svojim sinom, koji je iznenada povikao: "Mama, vidi \u010dudnu pticu!". U tom trenutku šišmiš joj se upetljao u kosu i ona je u panici tr\u010dala od vrata do vrata po pomo\u0107. Me\u0111utim, svi su bili previše zaplašeni da joj pomognu. Na kraju je ušla u automobil i odvezla se do veterinara. Rod\u017eers je dalje bila oplja\u010dkana, ranjena iz vatrenog oru\u017eja, davljena i jednom je upala u kanalizacioni šaht. <\/p>\n

"Smrt me ne plaši, samo \u017eivot", rekla je D\u017ein. <\/p>\n

3. Roj Salivan<\/strong> <\/p>\n

Nesre\u0107nog Amerikanca je udario grom – sedam puta. Statisti\u010dki gledano, šanse da vas pogodi grom su 3.000 naspram jedan, a Salivan je oborio svaku statistiku. On je radio kao rend\u017eer u nacionalnom parku Šenandoa u Vird\u017einiji, pa neki smatraju da je zbog posla bio više izlo\u017een olujama nego drugi ljudi. <\/p>\n

Salivana je prvi put grom pogodio 1942, dok je osmatrao okolinu sa tornja. Grom je udario u njegovu nogu i izašao na stopalo, izbacuju\u0107i palac u vazduh. Narednih nekoliko puta Salivan je "opr\u017een" dok se spuštao niz planinu, tokom pecanja i jednom dok je bio u stanici za rend\u017eere. Kada vas grom pogodi nekoliko puta, a pri tom vas na\u0111e i u zatvorenoj prostoriji, prosto morate da se zapitate šta nije u redu s vama. Tog puta je njegova kosa izgorela i od tada je Salivan sa sobom stalno nosio bokal vode. Tri godine kasnije grom ga je pogodio u gle\u017eanj. \u010cak je i njegova \u017eena nastradala – i nju i njega je pogodio grom dok su ka\u010dili veš na metalnu \u017eicu. Sve je bilo mirno naredne dve godine, ali je potom, nakon šestog udara groma Salivan be\u017eao od oblaka za koje je rekao da su ga pratili. Grom ga, ipak, nije ubio. Salivan se ubio kad je imao 71. godinu, zbog, kako ka\u017eu, neke devojke. <\/p>\n

4. En Hod\u017eis<\/strong> <\/p>\n

Ona je poznata po tome što ju je pogodio meteorit. En Hod\u017eis je popodneva 30. novembra 1954. dremala na kau\u010du u svojoj ku\u0107i. U isto vreme, u\u017earena lopta je padala sa neba. Meteor se tokom pada razbio u tri komada, a jedan od njih probio je krov i udario En Hod\u017eis u kuk. <\/p>\n

Ona je, prema zvani\u010dnim podacima, jedina osoba na svetu koju je pogodio meteor. Nema drugog takvog slu\u010daja u poznatoj istoriji. <\/p>\n

Vazdušne snage SAD preuzele su "kamen iz svemira". Enin mu\u017e Jud\u017ein izneo je slu\u010daj na sud, tra\u017ee\u0107i meteor nazad. Hod\u017eisovi su dobili slu\u010daj, nakon \u010dega je vlasnica ku\u0107e koju su iznajmili, Berti Gaj, tra\u017eila meteor kako bi pokrila troškove popravke krova. Ovo je bilo previše za ameri\u010dki par i oni su poklonili meteor Muzeju istorije u Alabami. <\/p>\n

5. Robert Tod Linkoln<\/strong> <\/p>\n

On je poznavao mnoge predsednike Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava… i skoro svi oni su bili ubijeni. Robert Tod Linkoln, sin slavnog ameri\u010dkog predsednika Abrahama Linkolna, imao je 21. godinu kada je njegov otac ubijen. <\/p>\n

Kasnije je imao vlastitu politi\u010dku karijeru i bio je ratni ministar tokom mandata D\u017eejmsa Garfilda. Godine 1881. Garfild je pozvao mladog Linkolna da otputuju zajedno u Nju D\u017eersi. Pre nego što su ušli u voz, Garfild je ubijen. Tre\u0107i "peh" dogodio se u Bafalu, u dr\u017eavi Njujork, 20 godina kasnije. Linkoln je došao na poziv ponovno izabranog predsednika SAD Vilijama Mekinlija. Nedugo potom, Mekinli je ubijen. Linkoln nije li\u010dno prisustvovao ovom atentatu, ali je \u010duo pucnjeve. Mekinli je preminuo osam dana kasnije od rana. Uvi\u0111aju\u0107i da donosi lošu sre\u0107u predsednicima, Linkoln je po\u010deo da odbija svaki njihov poziv, govore\u0107i: "Postoji odre\u0111en stepen fatalnosti po predsedni\u010dke funkcije kada sam ja prisutan". <\/p>\n

6. Vajolet D\u017eesop<\/strong> <\/p>\n

Ona je jedva izvukla \u017eivu glavu sa broda koji je tonuo… tri puta! <\/p>\n

Tradicionalno, kapetani brodova smatraju da je loša sre\u0107a ako je \u017eena na palubi kad se di\u017ee sidro. Ka\u017eu da to ljuti more (prema verovanju, ukoliko je \u017eena gola, more \u0107e se smiriti). <\/p>\n

Pri\u010da Vajolet D\u017eesop po\u010dela je tokom putovanja sestrinskog broda "Titanika", "Olimpik". D\u017eesop je 1911. godine bila sobarica na ovom luksuznom brodu. "Olimpik" se 20. septembra 1911. sudario sa britanskim ratnim brodom. Niko nije povre\u0111en tokom ovog incidenta, a Vajolet je prešla da radi na ve\u0107em brodu, koji sigurno ne\u0107e potonuti – "Titaniku". I kapetan "Olimpika" Edvard D\u017e. Smit je prešao na "Titanik", s kojim je potonuo zajedno, u no\u0107i izme\u0111u 14. i 15. aprila 1912. Moglo bi se pomisliti da je kapetan doneo lošu sre\u0107u brodovima, me\u0111utim D\u017eesop je 1916. po\u010dela da radi kao bolni\u010darka na brodu "Britanik". Brod je naleteo na mine i brzo je potonuo. Ovog puta, \u010damac za spasavanje u kome se nalazila Vajolet nije uspeo da se udalji dovoljno od tonu\u0107eg broda, pa je morala da sko\u010di u vodu. Ona je po tre\u0107i put uspela da se spase. Umrla je 1971. godine od sr\u010danog udara. Sahranjena je u moru. <\/p>\n

7. D\u017eejson i D\u017eeni Kejrns-Lovrens<\/strong> <\/p>\n

Nisu samo Njujor\u010dani pogo\u0111eni napadom terorista na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine. Mnoštvo turista iz raznih zemalja nalazili su se u Njujorku u vreme napada, poput D\u017eejsona i D\u017eeni Kejrns-Lovrens. Njih su napadali teroristi više nego D\u017eona Meklejna (lik kojeg tuma\u010di Brus Vilis u \u010duvenom serijalu Umri muški). Njihov odmor prekinuo je najgori napad terorista u istoriji grada. Me\u0111utim, ovo nije bilo prvi put da im se desi tako nešto. \u010cetiri godine kasnije, 7. jula 2005, britanski par se zadesio u Londonu, kada je u bombaškim napadima na metro ubijeno 52 ljudi. London je veliki grad i stvarno nije \u010dudno da se ponovi situacija koja im se dogodila u Njujorku. Me\u0111utim, tri godine kasnije oni su ponovo otišli na odmor, ovaj put u Mumbaj. D\u017eejson i D\u017eeni su rekli da je teroristi\u010dki napad na Mumbaj, u kome je poginulo i ranjeno više stotina ljudi, bio najgori u istoriji zemlje. <\/p>\n

Blic<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Blic Ne ka\u017eemo da su ljudi u ovom \u010dlanku najnesre\u0107niji u istoriji \u010dove\u010danstva – svet je pun gladnih i bolesnih. Me\u0111utim, kako piše veb-sajt Cracked.com, postoje ljudi kojima su se dogodile bizarne nesre\u0107e, kakve se doga\u0111aju jednom u milion slu\u010dajeva. Ka\u017eu da nesre\u0107a nikad ne dolazi samo, a dole popisani pojedinci su se u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46983","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46983","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46983"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46983\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46983"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46983"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46983"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}