Da li smo ve\u0107 fosili a toga nismo svesni, da li umiremo, ili \u0107e novina, Gutenbergovo novinsko \u010dedo ro\u0111eno 1605, pre\u017eiveti zahvaljuju\u0107i savezima sa novim komunikacijama?<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pre godinu dana, bio sam zadivljen kako je bivša Krupova \u010deli\u010dana u obli\u017enjem Colverajnu pretvorena u centar umetnosti, dizajna i turizma, a \u010ditava rurska oblast u oazu spokojnog zelenila.<\/p>\n Ovoga puta dr\u017eala me je misao da lokalna ekološka \u010diš\u0107enja nisu dovoljna jer globalne klimatske promene ne štede ni bogate – koji su se oslobodili prljavih industrija, ni siromašne – gde su te industrije preseljene.<\/p>\n Da li neka druga vrsta me\u0111uzavisnosti odre\u0111uje budu\u0107nost industrije štampe, pitao sam se sve vreme na sastanku koji su organizovali Evropska federacija novinara iz Brisela i nema\u010dka medijska grupacija VAC, suvlasnik ovih novina.<\/p>\n Štampa je u krizi: smanjeni prihodi od oglasa, izmenjene navike mladih pa onda i globalni finansijski krah guraju novine prema ambisu. Da li smo ve\u0107 fosili a toga nismo svesni, da li umiremo, ili \u0107e novina, Gutenbergovo novinsko \u010dedo ro\u0111eno 1605, pre\u017eiveti zahvaljuju\u0107i savezima sa novim komunikacijama?<\/p>\n Promene nisu novost na prostoru štampe. Otkako je prvo predstavljena televizija a potom stigli vord-procesing i grafi\u010dki softveri, novine su se uklapale u \u017eivot s novim tehnologijama. Ali, promene su, kao i klimatske, sada dramati\u010dno br\u017ee.<\/p>\n Najugro\u017eeniji su dnevni listovi. Mnogo ljudi ne \u017eele da se odreknu novine kao forme, ali \u010dinjenica je da su u vreme kada dobijete vaš omiljen list sve vesti – bajate vesti. Ne samo to. Ukoliko se nešto va\u017eno dogodi po zaklju\u010denju broja, informacija i ne ulazi u štampu.<\/p>\n Svet se u traganju za realnim vremenom sve više okre\u0107e prema najbr\u017eem, Internetu, što podrazumeva da se i oglasi sele u ovaj novi medij.<\/p>\n Novine su reagovale svojim elektronskim izdanjima – koja su naj\u010deš\u0107e besplatna. Ali, kako se kriza poja\u010dava, menad\u017eeri medija menjaju stav. Anketa agencije AP me\u0111u 351 ameri\u010dkih izdava\u010da i glavnih urednika pokazuje da svaki \u010detvrti priznaje da razmišlja o napla\u0107ivanju online sadr\u017eaja.<\/p>\n Kada je svojevremeno kupio „Volstrit d\u017eornal", medijski mag Rupert Mardok je rekao da razmišlja da eliminiše pretplatu za VEB izdanje. Sada je siguran da \u0107e za godinu dana morati da se pla\u0107a za sva njegova online izdanja.<\/p>\n Ispostavlja se, me\u0111utim, da je naplata E-novine nepopularna. Španski „El pais" pokušao je da prodaje svoje internet-izdanje. \u010citaoci su masovno prešli na besplatnu verziju rivalskog „El munda" pa je „El pais" reterirao.<\/p>\n Traga se za srednjim rešenjem. Recimo samo o naplati ekskluzive, tekstova ili informacija „velike vrednosti", dok svi ostali sadr\u017eaji ostaju dostupni bez pla\u0107anja.<\/p>\n Napor da se uspostavi sa\u017eivot sa Internetom, koji je mnogo jeftinija platforma za razvoj nego što su novine ili TV, \u010desto pokazuje da su mediji u panici. Industrija štampe pokušava da se prilagodi eksperimentišu\u0107i bez mnogo planiranja.<\/p>\n Odgovor na izazov ume da bude pogrešan, dugoro\u010dno gledano i opasan. Recimo Si-En-En. Va\u017eio je za jednog od najve\u0107ih svetskih distributera informacija. Istaknute li\u010dnosti, va\u017eni intervjui, geopoliti\u010dke i ekonomske analize. A danas?<\/p>\n „Oktopod povukao polugu, akvarijum poplavljen", slušam ovih dana glavnu vest, MAIN headline. Medijski saobra\u0107aj postaje va\u017eniji od medijske misije. Vrati\u0107e se kao bumerang medijima koji na taj na\u010din pokušavaju da se „sa\u017eive".<\/p>\n Zašto onda mediji \u017eure sa eksperimentima ugro\u017eavaju\u0107i sopstvene brendove? Zato što pojedinci uska\u010du u nekada sna\u017eno koncentrisanu medijsku industriju. Mislim na blogere i „civilno novinarstvo".<\/p>\n Mnogi i ne znaju šta je zapravo blogerstvo, kakvu va\u017enost dati blogovima, koliko su kredibilni. Uprkos tome, nije rizi\u010dno tvrditi da broj svakodnevno postavljenih blogova daleko nadmašuje broj svakodnevno postavljenih novinskih tekstova.<\/p>\n U SAD je broj onih koji \u017eive kao blogeri dostigao broj advokata ili kompjuterskih programera – oko 20 miliona. The Huffington Post, verovatno najpopularniji politi\u010dki blog na svetu, dobacuje do istog broja ljudi kao i sajtovi najuglednijih listova. Evropski blog Treehugger ima ve\u0107i domašaj od svih zvani\u010dnih publikacija EU zajedno. Ako je štampa sedma sila, blog je ve\u0107 osma.<\/p>\n Posle razmene poruka, \u010ditanje novina je naj\u010deš\u0107a delatnost na Internetu. I dok je tamo, u svetu, Internet najve\u0107a pretnja tira\u017eima, rekao bih da je ovde to opšta besparica.<\/p>\n Ruše se tira\u017ei: pre nekih godinu dana tira\u017ei srpskih novina bili su oko 900.000 a danas 600.000. \u010cetiri puta manja Slovenija ima prodate tira\u017ee kao Srbija, iako su novine ovde tri puta jeftinije nego u Sloveniji ili Hrvatskoj.<\/p>\n Kako opada marketinški prihod od oglasa, novine be\u017ee u smanjenje troškova. Otpuštaju zaposlene, izbegavaju honorarce. Smanjuje se broj strana i putovanja. Što je delimi\u010dno i privremeno rešenje. Ne mo\u017eete da pravite picu ako jedino štedite na mocareli.<\/p>\n U svetu se mnogi ve\u0107 \u017eale da racionalizacija uti\u010de na kvalitet ponu\u0111enih informacija. Pomenuta anketa AP pokazuje da 71 odsto izdava\u010da i glavnih urednika misli da takvi rezovi teško udaraju na kvalitet novinarstva.<\/p>\n Upravo to, kvalitet, jedino mo\u017ee da spase novine od izazova. Dobri \u0107e pre\u017eiveti, pa nema sumnje da \u0107e kriza desetkovati ovdašnje novinsko tr\u017eište – što i nije loše jer je u zemlji u kojoj tre\u0107ina stanovnika NIŠTA ne \u010dita ponuda predimenzionirana.<\/p>\n Drugo je pitanje da li \u0107e dr\u017eava nešto u\u010diniti da pomogne izdava\u010de, olakša distribuciju, smanji poreze, da pospeši kulturu \u010ditanja dnevne štampe? Teško. Dr\u017eava nema nikakav plan.<\/p>\n Kakve su onda novine koje mogu da odole? Dnevnici sa istra\u017eiva\u010dkim novinarstvom, ekskluzivnim sadr\u017eajima, dobro odra\u0111enim tematskim stranama, analizama i komentarima, specijalizovanim izdanjima, sa ve\u0107im prostorom posve\u0107enim lokalnim vestima, onima koje TV i Internet zaobilaze.<\/p>\n Kako stvari sada stoje, u nedostatku valjanog odgovora nastavi\u0107e se sa eksperimentisanjem. Uspe\u0107e i pre\u017eive\u0107e oni koji su uspostavili svoje brendove na medijskom tr\u017eištu. Uostalom, decenijski brend je jedina stvar koje novi mediji ne mogu da kupe ili proizvedu.<\/p>\n A mo\u017ee biti da kriza industrije štampe i nije otvorena Internetom i blogom. Pitam se da problem nije po\u010deo ranije, kada su velike korporacije po\u010dele da kupuju novine posmatraju\u0107i ih samo kao robu. Iz novina su isisavale profite a sada, kada toga više nema, ho\u0107e da ih bace.<\/p>\n Novine treba vratiti onima koji imaju manja finansijska o\u010dekivanja, onima koji su spremniji da razmišljaju o novom multimedijalnom biznis-modelu nego isklju\u010divo o izvla\u010denju profita. Kao što su to neko\u0107 radili Sulcbergeri, vlasnici „Njujork tajmsa", koji su najve\u0107i deo zara\u0111enog novca vra\u0107ali u novine.<\/p>\n