Preko ovog pristaništa trenutno se transportuje dva do dva i po miliona tona robe, a mogao bi da bude osam miliona tona uz uslov da se obnovi pruga i produbi lu\u010dki gaz <\/p>\n
Pi\u0161e: Marijana Avakumovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ponovo uspostavljeni srpsko-crnogorski politi\u010dki dijalog i najnovije otopljavanje politi\u010dkih odnosa dve zemlje vratilo je u \u017ei\u017eu ekonomskih odnosa koncept saobra\u0107ajne strategije od pre nekoliko decenija – izgradnja autoputa i obnova pruge, odnosno drumski i \u017eelezni\u010dki izlazak na more.<\/p>\n Stru\u010dna javnost je, me\u0111utim, podeljena oko toga da li Srbija i dalje treba da ula\u017ee i forsira Luku "Bar", kao jedinu ta\u010dku za pretovar robe ka pomorskim putevima, ili da tra\u017ei alternativu. Ima onih koji smatraju da naša zemlja pri izboru luke preko koje \u0107e transportovati robu treba da bude orijentisana prvenstveno na kvalitet, cenu i brzinu pru\u017eanja usluga.<\/p>\n Strateška i privredna uloga \u017eelezni\u010dkog pravca Beograd-Bar, prema mišljenju ekonomiste i saradnika biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Miladina Kova\u010devi\u0107a je nezamenljiva jer izlaz na more zna\u010di pristup jeftinom transportu, bilo da je re\u010d o uvozu ili izvozu robe. Za njega pruga Beograd-Bar nema alternativu, koja bi sa boljim efektima mogla da zameni izlazak Srbije na more. Obim transporta preko barske luke trenutno iznosi dva do dva i po miliona tona. Mogao bi i da se u\u010detvorostru\u010di, ali Kova\u010devi\u0107 ukazuje na dva ograni\u010denja.<\/p>\n – Potrebno je podi\u0107i kapacitet Luke i produbiti njen gaz kako bi pristup imali i brodovi koji prolaze kroz Suecki kanal. Veliki izazov je i obnova pruge, koja trenutno predstavlja usko grlo. Re\u010d je o velikom investicionom zahvatu i on mora biti me\u0111unarodni.<\/p>\n – Kada bi se to uradilo, Beograd bi, kao izuzetno va\u017eno saobra\u0107ajno \u010dvorište, imao najbolju mogu\u0107u transportno saobra\u0107ajnu vezu sa morem. Jer u Beogradu se presecaju vazdušni, dunavski i drumski koridor – ka\u017ee Kova\u010devi\u0107 i napominje da je taj grad najva\u017enije saobra\u0107ajno \u010dvorište na prostoru zapadnog Balkana i srednje Evrope.<\/p>\n – Ipak, transport robe je trenutno najviše usmeren na Kopar, potom slede Rijeka, Solun i na kraju Bar. Razlog za to su manji troškovi prevoza hrvatskih, slovena\u010dkih i gr\u010dkih \u017eeleznica, nego što je to slu\u010daj sa prugom Beograd-Bar – ka\u017ee Uroš Jovanovi\u0107, predsednik Udru\u017eenja za saobra\u0107aj Privredne komore Srbije.<\/p>\n – Za ekonomi\u010dnost transporta, blizina luke nije presudna. Roba putuje onuda kuda joj je jeftinije. Konkurentna cena i administrativne olakšice \u010dine odre\u0111eni putni pravac profitabilnim. Dok je postojala dr\u017eavna zajednica sa Crnom Gorom, naša roba je gravitirala ka Baru iz razumljivih razloga. Sada taj interes više ne postoji – objašnjava Jovanovi\u0107.<\/p>\n On dodaje da ukoliko \u017eeli da privu\u010de srpsku robu u svoju luku, Crna Gora mora da promeni politiku cena.<\/p>\n – Crna Gora je u poslednje vreme dosta uradila na pove\u0107anju kapaciteta barskog pristaništa. Izgra\u0111en je i silos velikog kapaciteta, ali to, o\u010digledno, nije dovoljno – dodaje Jovanovi\u0107.<\/p>\n Poljoprivredni proizvodi iz Vojvodine najviše se izvoze preko luke u Kopru. Ova luka, kao najve\u0107a na Jadranu, ima velike silosne kapacitete, što je neophodno za ovu vrstu robe.<\/p>\n – Veliki zna\u010daj u našem uvozu ima i luka u Rijeci – isti\u010de ekonomista Goran Nikoli\u0107. Nafta iz Novorosijska za Srbiju sti\u017ee u tu luku, a odatle jadranskim naftovodom do pan\u010deva\u010dke rafinerije.<\/p>\n Luka u Solunu, na koju je sva naša roba pre Drugog svetskog rata bila usmeravana, ima mali kapacitet ali je zna\u010dajna za ju\u017enu i isto\u010dnu Srbiju.<\/p>\n Kada se sve navedeno ima u vidu, name\u0107e se pitanje ima li Srbija interes da ula\u017ee u Luku "Bar", odnosno saobra\u0107ajnu vezu sa Crnom Gorom.<\/p>\n Milutin Ignjatovi\u0107, direktor Saobra\u0107ajnog instituta CIP, tvrdi da uopšte ne treba dovoditi u pitanje opravdanost ulaganja, kako u \u017eelezni\u010dki, tako i u putni pravac prema Crnoj Gori, jer su oni deo saobra\u0107ajne strategije Srbije. Obnovom \u017eeleznice roba bi iz Beograda do najbli\u017ee luke u Baru stizala sa šest do sedam sati, umesto dosadašnjih 15 do 16 \u010dasova.<\/p>\n – Postojala je \u010dak ideja da na brodovima budu instalirane šine, tako da voz direktno sa pruge u Baru sklizne u brod za Bari i odatle \u017eeleznicom nastavi ka Zapadnoj Evropi. Izbegli bi se troškovi pretovara, a dobilo bi se na vremenu. Za tu varijantu su bili i Italijani – ka\u017ee Ignjatovi\u0107 i dodaje da bi na takav na\u010din porasla neverovatna potreba za barskom lukom ne samo iz naše zemlje ve\u0107 i iz Republike Srpske, odnosno Bosne iz Hercegovine.<\/p>\n Drumski transport robe, s druge strane, izuzetno je skup ali to ne zna\u010di da autoput prema ju\u017enom Jadranu nije opravdan, dodaje naš sagovornik.<\/p>\n Mnogo puta do sada se, me\u0111utim, \u010dulo da taj autoput, zapravo, ne vodi nikuda i da za Srbiju nije isplativ. Jer, prema nekim mišljenjima, putem prema Crnoj Gori, ma koliko optere\u0107en, dnevno ne pro\u0111e 16.000 vozila, što izgradnju autoputa \u010dinilo isplativom.<\/p>\n Ignjatovi\u0107 tvrdi da saobra\u0107ajna istra\u017eivanja ukazuju da na pojedinim deonicama u roku od 24 \u010dasa pro\u0111e i do 24.000 vozila.<\/p>\n – Bezbednost u\u010desnika u saobra\u0107aju i komfor putovanja su na prvom mestu. Zbog toga je ovaj autoput nu\u017ean. Zato mislim da nije trebalo raskidati koncesiju za autoput Horgoš-Po\u017eega, jer ne znam kada i kako \u0107emo ga sami izgraditi – naglašava direktor CIP-a.<\/p>\n Za izgradnju tog autoputa, prema mišljenju ekonomiste Gorana Nikoli\u0107a, postoji interes obe zemlje.<\/p>\n – Naš strateški interes jeste da uspostavimo dobru saobra\u0107ajnu vezu sa Srbima u Crnoj Gori. Drugi razlog je da se našim gra\u0111anima, koji imaju ku\u0107e na Crnogorskom primorju ili \u017eele tamo da letuju, obezbedi da brzo i lako stignu do odredišta – smatra Nikoli\u0107.<\/p>\n Osim toga, ka\u017ee on, Crna Gora je naš va\u017ean spoljnotrgovinski partner i nalazi se na \u010detvrtom mestu po uvozu robe iz Srbije, odmah iza Bosne i Hercegovine. Zna\u010dajno je i to da je Italija naš drugi spoljnotrgovinski partner, odmah iza Nema\u010dke. Najve\u0107i deo robne razmene Srbije i Italije obavlja se upravo preko Luke "Bar".<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Preko ovog pristaništa trenutno se transportuje dva do dva i po miliona tona robe, a mogao bi da bude osam miliona tona uz uslov da se obnovi pruga i produbi lu\u010dki gaz <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46976","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46976","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46976"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46976\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46976"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46976"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46976"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}