{"id":46974,"date":"2009-05-23T12:01:25","date_gmt":"2009-05-23T12:01:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46974"},"modified":"2009-05-23T12:01:25","modified_gmt":"2009-05-23T12:01:25","slug":"nestabilnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/05\/23\/nestabilnost\/","title":{"rendered":"Nestabilnost"},"content":{"rendered":"

U akademskim publikacijama i na internetu vodi se zanimljiva rasprava o uzrocima krize, ideološkim uverenjima i politi\u010dkim preporukama.<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/strong><\/em><\/p>\n

Preovla\u0111uje ose\u0107aj saznajne nestabilnosti, što ne bi trebalo da \u010dudi ako se ima u vidu zna\u010daj koji za društvene nauke ima razumevanje uslova pod kojima je stabilnost mogu\u0107a. Ovde \u0107e biti re\u010di o ideološkoj, ekonomskoj i politi\u010dkoj nestabilnosti i o tome kako se one mogu razumeti.<\/em> <\/p>\n

Kriza konzervativizma<\/strong><\/p>\n

U Americi je zna\u010dajan publicitet dobila knjiga sudije Ri\u010darda Poznera, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih konzervativnih intelektualaca, o „Neuspehu kapitalizma". Sa\u017eetak se mo\u017ee na\u0107i u njegovom napisu „Neuspeh kapitalizma" objavljenom u Vol strit \u017eurnalu. Njegovi se stavovi mogu pro\u010ditati i na blogu koji objavljuje zajedno sa Garijem Bekerom, koji je jedan od najpoznatijih konzervativnih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade, a i na blogu koji objavljuje na stranici \u010dasopisa The Atlantic, tako\u0111e pod opštim nazivom „Kriza kapitalizma". O tome \u0107e biti re\u010di kasnije, a sada ima smisla ukazati na to da su Pozner i Beker izlo\u017eili kritici preovla\u0111uju\u0107u ideologiju konzervativaca u Americi. Što je jedan simptom krize u kojoj se nalazi konzervativna misao.<\/p>\n

Zašto je re\u010d o krizi? Zato što stavovi koje iznose Pozner i Beker nisu novi, samo što su do sada bili u manjini me\u0111u ameri\u010dkim konzervativcima. Razlike, pak, nisu nove jer ih je veoma jasno opisao Hajek u poznatom tekstu „Zašto nisam konzervativac". Re\u010d je zapravo o tenziji izme\u0111u konzervativne i liberalne ideologije, koju komplikuje \u010dinjenica da se liberalima u Americi nazivaju levi\u010dari, dakle oni koji se zala\u017eu za razne oblike dr\u017eavne intervencije. Izvorni liberali su, me\u0111utim, pre svega zagovornici li\u010dnih sloboda i posebno slobode od dr\u017eavne intervencije. U tom smislu, kao što je to istakao i Hajek, oni se zala\u017eu za promene, a ne za o\u010duvanje tradicionalnih ustanova i vrednosti. U Americi su u poslednjih dvadesetak godina prevladali konzervativci, dakle oni koji se zala\u017eu za dr\u017eavne intervencije kojima se ograni\u010davaju razli\u010diti vidovi individualnih prava i sloboda. Kriza je sada u tome što konzervativci gube uticaj na desnici i u javnosti uopšte.<\/p>\n

U \u010demu je ideološka razlika? Beker razmatra više primera, pri \u010demu bi trebalo imati u vidu da je on o svemu tome objavio nebrojeno stru\u010dnih knjiga i \u010dlanaka. Nije dakle re\u010d samo o iznošenju ideoloških stavova. Uzmimo primer koji je od najve\u0107e va\u017enosti za konzervativce: pravo na abortus. Beker smatra da je liberalno stanovište da \u017eena ima pravo da odlu\u010duje o svome telu, pa da prema tome ima pravo da abortira. Uz to, Beker navodi i niz dodatnih argumenata zašto je najbolje da upravo \u017eena bude ta koja ima to pravo odlu\u010divanja, a ne dr\u017eava. Argumentacija ilustruje sna\u017enu vezu izme\u0111u ekonomske i uopšte društvenih nauka sa liberalnom mišlju. Ovde nema smisla ulaziti u detalje jer se oni mogu na\u0107i na pomenutom blogu.<\/p>\n

Beker, tako\u0111e, iznosi argumente protiv intervencionizma u me\u0111unarodnim odnosima, sa \u010dime se, kao i sa ve\u0107inom drugih stavova, Pozner sla\u017ee. Ukoliko mislite da imate dobre razloge, teorijske i empirijske, da ne verujete u efikasnost dr\u017eave u na\u010delu, onda nema razloga da o\u010dekujete da bi dr\u017eavni intervencionizam, vojni pre svega, ali i svaki drugi, mogao da ima po\u017eeljne posledice; pogotovo ako verujete da je kriterij po\u017eeljnosti uve\u0107avanje slobode pojedinaca.<\/p>\n

U nekim komentarima je istaknuto da je pozitivna strana konzervativizma to što on daje prednost nasle\u0111enim ustanovama i vrednostima koje su izdr\u017eale probu vremena. Ovde ima smisla ukazati na dva na\u010dina na koja se to mo\u017ee dokazati. Jedan jeste da su institucije, dugoro\u010dno posmatrano, irelevantne; drugim re\u010dima, da sve stabilne institucije, one koje dugo traju, daju iste rezultate, kako god da ih vrednujemo same po sebi. Osnovni interesi i vrednosti ljudi, koji su uvek isti, ostvari\u0107e se u bilo kom institucionalnom okru\u017eenju, pod pretpostavkom da se ono ne menja, da je stabilno. Stare ustanove nisu bolje od novih intrinsi\u010dno, ve\u0107 po tome što su ljudi pronašli na\u010din da ih koriste tako da pomo\u0107u njih posti\u017eu najviše što mogu: koje su i kakve to ustanove, irelevantno je.<\/p>\n

Uz to, mo\u017ee da se tvrdi da je dobro da postoje\u0107e ili nasle\u0111eno stanje ima prednost nad bilo kojom inovacijom. Recimo, moglo bi da se tvrdi da je odluke o promenama potrebno donositi jednoglasno, jer je potrebno da svako ima koristi od njih. Ovo na\u010delo odlu\u010divanja se ponekad suprotstavlja onome u kojem je dovoljna ve\u0107ina, jer se misli da je ovo na\u010delo distributivno, dok prvo to nije. D\u017eim Bjukenen, tako\u0111e poznati konzervativac i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, recimo, zagovara jednoglasnost kod politi\u010dkog odlu\u010divanja, zato što smatra da je ovaj postupak identi\u010dan tr\u017eišnom odlu\u010divanju, jer se, pod odre\u0111enim uslovima, mo\u017ee re\u0107i da se tr\u017eišne odluke donose jednoglasno. U najopštijem smislu, me\u0111utim, nema kategorijalne razlike izme\u0111u razli\u010ditih na\u010dina odlu\u010divanja, tako da to ne mo\u017ee da bude osnova za na\u010delan izbor izme\u0111u institucionalnog konzervtivizma i liberalnog reformizma. Beker i Pozner daju primere po kojima je jasno da su promene po\u017eeljne, kao što je po\u017eeljna i odre\u0111ena intervencija, mada se o na\u010dinima intervenisanja mo\u017ee raspravljati. U na\u010delu, liberali se zala\u017eu za intervencije koje štite individualna prava, a protive se konzerviranju ustanova koje ta prava diskriminišu.<\/p>\n

Ono što se nazire iz usputne primedbe Bekera da Regan nije bio posebno religiozan jeste nešto što je tako\u0111e od velikog zna\u010daja za liberalnu misao. Liberali su bili zagovornici prosve\u0107enosti, nauke, širenja znanja i protivnici verskog opskurantinizma. Danas u mnogim zemljama nema potrebe za onom kritikom religije kojoj su bili skloni stariji liberali, pa je dijalog mogu\u0107 i koristan. No, tamo gde, kao u konzervativnom pokretu u Americi, religija zauzme komesarsku ulogu, liberali moraju da uka\u017eu na pogubne posledice koje idu sa ambicijom da se ostvari ideološka kontrola zasnovana na bilo kojoj veri.<\/p>\n

To je ta kriza konzervativizma. Pozner je to izrazio ovako: „U jesen 2008, Sara Pejlin i D\u017eo Vodoinstalater su postali lice Republikanske partije. Konzervativni intelektualci su ostali bez partije".<\/p>\n

Privredna nestabilnost<\/strong><\/p>\n

Pozner smatra da je kapitalizam u krizi zbog toga što je neuspešan. To su jake re\u010di, no ono što on navodi kao dokaze za svoje tvrdnje uglavnom se odnosi na jedno svojstvo modernog sistema privre\u0111ivanja, koje se naziva kapitalisti\u010dkim, a to je nestabilnost. Od kada se o tome nau\u010dno raspravlja, jasno je da kapitalisti\u010dka privreda prolazi kroz poslovne cikluse, dakle kroz periode recesije i visokih stopa rasta. Ono što je novo jeste uverenje koje se u\u010dvrstilo u poslednjih nekoliko decenija da su stvoreni uslovi, institucionalni i politi\u010dki, da ovi ciklusi budu blagi i da dublje recesije više ne budu mogu\u0107e, o depresijama i da ne govorimo. Upravo je to shvatanje trenutno u krizi, posebno u ekonomskoj nauci. Mislim da je to i trenutno shvatanje Olivije Blanšara, glavnog ekonomiste Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, koji se smatra jednim od vode\u0107ih makroekonomista.<\/p>\n

Nekoliko poznatih ekonomista je iznelo vi\u0111enje razloga zbog kojih je ekonomska nauka nekako zaboravila zna\u010daj privredne nestabilnosti. U tom smislu je veoma zanimljiv napis Darena A\u010demoglua, jednog od najkretaivnijih savremenih ekonomista, koji ukazuje na jedan od razloga zašto su ekonomisti zaklju\u010dili da su bankarske krize postale malo verovatne. U teoriji igara se mogu na\u0107i objašnjenja kako je mogu\u0107e da decentralizovani sistemi odlu\u010divanja regulišu sami sebe. Ideja je da poslovni odnosi s vremenom po\u010dnu da se obavljaju na osnovu poverenja i ste\u010dene reputacije, tako da, na primer, velike i ugledne banke ne\u0107e sebi dozvoliti da ulaze u poslove koji bi mogli da ih izlo\u017ee gubitku akumuliranog ugleda. Na drugi na\u010din, isti je argumenat izneo i Alen Grinspen. A\u010demoglu je svoja uverenje zasnivao na ekonomskoj teoriji, a Grinspen je u teoriji video potvrdu svojih uverenja, no njihova argumentacija je u osnovi ista: banke ne\u0107e ulaziti u poslove kojima se rizikuje ne samo finansijski gubitak, ve\u0107 i gubitak ste\u010denog ugleda. Ovo drugo je va\u017eno, jer bi trebalo da ograni\u010dava ponašanje bankara, ako ih ve\u0107 ne disciplinuje odgovornost prema vlasnicima.O\u010digledno, briga o ugledu ne obezbe\u0111uje stabilnost.<\/p>\n

Veoma je zapa\u017een i esej Barija Ajhengrina, veoma uglednog ekonomiste, koji objašnjava kako je došlo do toga da ekonomisti ne vide da se finansijski sistem r\u0111avo razvija. U osnovi njegovo objašnjenje glasi da su visoke zarade u poslovnim školama i u prenošenju znanja o tome kako da se posluje na finansijskim tr\u017eištima uticale na to da se zanemari sve ono što se znalo o nestabilnosti finansijskih tr\u017eišta. Tako da niko nije hteo da \u010duje one koji su ukazivali na to da \u0107e do\u0107i do krize. Razlog za to je i \u010dinjenica što su oni koji su ukazivali na neodr\u017eivost tr\u017eišnih kretanja polazili od pretpostavki koje nisu bile u skladu sa preovla\u0111uju\u0107im na\u010dinom mišljenja u struci. Tako, recimo, niko nije obra\u0107ao pa\u017enju na sledbenike Hajmana Minskog, na zastupnike bihejvioristi\u010dke teorije finansija, kao ni na one koji su dokazivali da su preovla\u0111aju\u0107a shvatanja o distribuciji rizika pogrešna, da ima više doga\u0111aja sa niskom verovatno\u0107om pojavljivanja, crnih labuda kako se to ka\u017ee, nego što konvencionalni modeli distribucije rizika sugerišu. <\/p>\n

Kona\u010dno, veoma je uticajan ogled Sajmona D\u017eonsona, dugogodišnjeg saradnika Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, u kome se on oslanja na politi\u010dku ekonomiju da bi objasnio kako je došlo do krize. Po njemu, finansijski sektor je „zarobio" politi\u010dke vlasti, pa su Sjedinjene Dr\u017eave do\u017eivele sudbinu Rusije, pri \u010demu se pre svega misli na rusku krizu iz 1998. Došlo je do enormnog rasta finansijskog sektora, koji je bio u potpunom neskladu sa realnim sektorom privrede. To je naprosto bilo neodr\u017eivo, pa je Amerika ušla u krizu koja je tipi\u010dna za zemlje u razvoju, gde institucije nisu dovoljno jake i ne slu\u017ee javnom interesu.<\/p>\n

Kako je, dakle, akademska ekonomija do\u017eivela, po ovim autorima, fijasko, svi iznova \u010ditaju Marksa, Kejnza, Minskog i druge teoreti\u010dare kriza, a i novije autore koji ponašanje pojedinaca i tr\u017eišta objašnjavaju tako što polaze od pretpostavke da su oni nedovoljno racionalni ili da nisu racionalni uopšte. Verovatno je vode\u0107a knjiga ove vrste u ovom \u010dasu ona D\u017eord\u017ea Akerlofa, koji je i dobitnik Nobelove nagrade, i Roberta Šilera o „\u017divotinjskim nagonima". Budu\u0107i da vidimo da su, recimo posmatraju\u0107i finansijska tr\u017eišta, ulaganja postala nestabilna, pitamo se zašto je to tako? Ukoliko bi se investitori ponašali racionalno, imali bi, recimo, racionalna o\u010dekivanja i nestabilnosti, smatraju autori, ne bi trebalo da bude. No, ako nema uslova da o\u010dekivanja budu racionalna, investitori se, bar jednim delom, rukovode nagonima, što je razlog da finansijskim tr\u017eištima dominiraju, kako se to ka\u017ee, po\u017euda i strah. Kada preovladava optimizam, investira se više nego što je racionalno, a kada se ustali pesimizam, investira se nedovoljno. Usled \u010dega su finansijska tr\u017eišta nestabilna. Naravno, primera nedovoljne racionalnosti ima mnogo više i nedostaci raznih vidova racionalnog odlu\u010divanja poznati su prakti\u010dno od kada se o racionalnosti raspravlja.<\/p>\n

Problem sa ovim objašnjenjem nestabilnosti kapitalisti\u010dke privrede jeste to što nije izvesno da ono zaista nešto objašnjava, a nije sigurno ni da je neophodno napustiti ideju o racionalnom odlu\u010divanju kako bi se objasnila nestabilnost. Uzmimo primer igre kao što je šah. Lako je dokazati da je re\u010d o igri koja je u na\u010delu rešiva. Za svaki potez mo\u017ee se u na\u010delu ustanoviti kom ishodu, od tri mogu\u0107a, on vodi. Do sada, me\u0111utim, nije bilo mogu\u0107e da se to izra\u010duna. Kada se bude izra\u010dunalo, šah se više ne\u0107e igrati. U me\u0111uvremenu, šahisti se rukovode, pored ra\u010dunanja, intuicijama, nagonima i raznim drugim pobudama kako bi ostvarili najbolji mogu\u0107i rezultat. Nije, dakle, re\u010d o neracionalnosti, ve\u0107 o nedostatku informacija ili kalkulativnih sposobnosti. Sli\u010dno je i sa ulaganjima i drugim privrednim odlukama. U na\u010delu, svaka odluka ima predvidiv ishod, ali nedostaju informacije i odgovaraju\u0107a tehnologija ra\u010dunanja. U tim se okolnostima investitori oslanjaju na nagone ili druge podsticaje, me\u0111u koje spadaju i oni društveni, kao što su imitacija ili neki drugi vidovi konformizma.<\/p>\n

Da li, me\u0111utim, postoje racionalna objašnjenja finansijske i privredne nestabilnosti uopšte? Odgovor je pozitivan. Dva vode\u0107a primera su racionalna teorija finansijskih panika i teorija o realnim poslovnim ciklusima. Kada je re\u010d o nestabilnosti banaka, naj\u010deš\u0107e se koristi model Dajmonda i Dibviga, po kome je racionalno da depoziteri pani\u010dno povla\u010de svoj novac ukoliko procenjuju da ulaganja banke nisu dovoljna da pokriju njene obaveze prema štedišama. Razlog nestabilnosti banaka je naprosto razlika u kratkoro\u010dnosti njenih obaveza i dugoro\u010dnosti njenih ulaganja. Ukoliko se promeni rizi\u010dnost ulaganja, štediše imaju racionalne razloge da strahuju za svoje uloge i stoga \u0107e te\u017eiti da ih što pre povuku, što \u0107e banku dovesti do bankrotstva. Što je razlog da se kratkoro\u010dna štednja obi\u010dno osigurava, recimo garancijom dr\u017eave.<\/p>\n

Teorija o realnim ili ravnote\u017enim poslovnim ciklusima, opet, objašnjava makroekonomsku nestabilnost uticajima tehnoloških i drugih inovacija. Opet, racionalno je da preduzetnici te\u017ee da pove\u0107aju profit raznim inovacijama, što, me\u0111utim, dovodi do strukturnih promena, koje ne mogu trenutno da se sprovedu kroz \u010ditav privredni sistem. Usled toga, dolazi do neravnote\u017ea na tr\u017eištima rada, proizvoda i na finansijskim tr\u017eištima. Recimo, zna\u010dajan uticaj na trenutnu krizu pripisuje se finansijskim inovacijama. Struktura bankarskog sistema i razlike u regulativi u razli\u010ditim zemljama uticali su na to da su neke ina\u010de korisne finansijske inovacije imale destruktivni uticaj na postoje\u0107i globalni finansijski sistem. Isto se mo\u017ee re\u0107i i za strukturne promene do kojih dolazi usled privrednog rasta u zemljama u razvoju, što dovodi do globalnih neravnote\u017ea u postoje\u0107em sistemu globalne trgovine i sistema kurseva (što \u0107e re\u0107i sistema nacionalnih privrednih politika).<\/p>\n

Prednost objašnjenja koja ne odstupaju od racionalisti\u010dke paradigme jeste u tome što su politi\u010dke preporuke relativno jasne i jednostavne. Objašnjenja koja polaze od toga da je privredna nestabilnost posledica nedovoljne racionalnosti pojedinaca ne vode jasnim politi\u010dkim preporukama. Ovo je vidljivo i u oblasti u kojoj se o tome trenutno najviše raspravlja, dakle u oblasti monetarne politike. U netom objavljenoj knjizi, „Na stranputici", D\u017eon Tejlor, koji je više nego bilo ko drugi doprineo da se moderna monetarna politika zasniva na pravilima, a ne na diskreciji, dokazuje da je finansijska kriza posledica r\u0111ave monetarne politike (Pozner je sli\u010dnog mišljenja). Ukoliko je ona bila suviše labava, svakako je podsticala preteranu privrednu aktivnost, a to zna\u010di i naduvavanje vrednosti imovine, recimo kada je re\u010d o nekretninama. Alen Grinspen i mnogi drugi tvrde da to nije ta\u010dno i da \u010dak ne mo\u017ee da bude ta\u010dno, o \u010demu je rasprava svakako tek po\u010dela. No, jasno je da ako je Tejlor u pravu, ne postoji potreba da revidiramo shvatanja o racionalnosti privrednih aktera, a ni da nestabilnost objašnjavamo teško razumljivim uzrocima. Dovoljno je zapaziti da globalni realni poslovni ciklus objašnjava nestabilnost globalizovane privrede, i tome dodati racionalnu neprilago\u0111enost najpre ameri\u010dke centralne banke, a potom i drugih kreatora monetarne politike, koji razumljivo imaju pre svega nacionalne, a ne globalne ciljeve.<\/p>\n

Kada se, dakle, po\u0111e od toga je nestabilnost sasvim u skladu sa modernom tr\u017eišnom privredom, da je to \u010dak uravnote\u017euju\u0107a pojava, onda teorije o krizi kapitalizma pre svega govore o tome da su postojala pogrešna o\u010dekivanja da su na\u0111eni politi\u010dki instrumenti da se ta kriza kona\u010dno stabilizuje.<\/p>\n

Politi\u010dka nestabilnost<\/strong><\/p>\n

Deni Rodrik, poznati liberalni (u ameri\u010dkom smislu) ekonomista, smatra da je sa sadašnjom privrednom krizom izgubila vrednost i teorija o tome da je privredni napredak posledica valjanih institucija, i pre svega politi\u010dkog sistema. Ako verujete, ka\u017ee on, kao ve\u0107 pomenuti Sajmon D\u017eonson, da je ameri\u010dki sistem oligarhijski, teško da mo\u017eete da zastupate stanovište da oligarhijski sistemi ne mogu da budu uspešni. Mogu da budu nestabilni, ali zar se upravo za demokratske sisteme ne tvrdi da pate od nestabilnosti?<\/p>\n

Znamo, bar od kada je to veoma precizno pokazao Kenet Erou, da su demokratski sistemi inherentno nestabilni. Ovo se mo\u017ee generalizovati na sve sisteme decentralizovanog odlu\u010divanja, dakle i na tr\u017eišta. Kada je re\u010d o demokratiji, nestabilnost se ogleda u tome što glasa\u010di, ve\u0107ina njih u svakom slu\u010daju, mogu da promene mišljenje, pojednostavljeno re\u010deno. Ukoliko je za stabilnost potrebno da postupak odlu\u010divanja obezbedi doslednost u odlukama, jasno je da to nije mogu\u0107e posti\u0107i glasanjem. Diktatorski sistemi su dosledniji, pod pretpostavkom da je diktator dosledan, što je prakti\u010dno nemogu\u0107e, ako je bar verovati onome \u010demu nas u\u010di politi\u010dka misao od Ksenofonta i Platona do danas.<\/p>\n

Mogu\u0107nost promene mišljenja u demokratiji, me\u0111utim, doprinosi prilagodljivosti, što je naravno njena najve\u0107a prednost. Ovo, me\u0111utim, nije samo posledica na\u010dina odlu\u010divanja, ve\u0107 i njegove legitimnosti. Da bi se ovo videlo, ima smisla razmotriti razliku izme\u0111u demokratskog i jedne ili druge vrste autoritarnih sistema. Ponekad se ka\u017ee da su demokratski izbori ono što razlikuje demokratije od, recimo, autokratija. No, autokrata mo\u017ee da bude izabran na demokratskim izborima – to je jedan aspekat nestabilnosti demokratije. Tako\u0111e, autokrate mogu da organizuju slobodne izbore. Tako da nije lako razlikovati sisteme po tome da li se oni slu\u017ee slobodnim izborima ili ne. Demokratije nema ako nema slobodnih izbora, ali slobodnim izborima mogu da se poslu\u017ee i nedemokratski re\u017eimi. Naj\u010deš\u0107e upravo zato da bi se opravdala potreba za stabilnoš\u0107u. Klju\u010dni test je da li pri tome dolazi do promene partija na vlasti, jer se time obezbe\u0111uje odgovornost i prilagodljivost demokratskih vlasti.<\/p>\n

Ovo je va\u017eno ukoliko se veruje da se mo\u017ee uticati na privredne nestabilnosti. U velikoj ekonomskoj krizi iz tridesetih godina prošloga veka se videlo da nedovoljno demokratizovane dr\u017eave ne moraju da budu dovoljna brana autoritarnim i totalitarnim pokretima. Sli\u010dna su i kasnija iskustva u mnogim zemljama u razvoju. Tako da je za o\u010duvanje demokratskog re\u017eima od velike va\u017enosti da mo\u017ee da obnovi legitimnost i mandat vlasti na slobodnim izborima. To je, recimo, ono što se dogodilo u Sjedinjenim Dr\u017eavama. \u010cak i ugledni predstavnici Republikanske partije isti\u010du da je trebalo o\u010dekivati da \u0107e glasa\u010di promeniti partiju na vlasti, jer bi ina\u010de demokratski sistem zaista mogao da bude destabilizovan. Tako da je bar jedan aspekt nestabilnosti demokratije koristan u vreme kada je privreda u krizi.<\/p>\n

Nešto dalekose\u017enija kritika nestabilnosti demokratije poti\u010de od onih koji smatraju da ona neminovno podriva kapitalisti\u010dki sistem. Postoje razli\u010dite verzije ovoga argumenta, od Šumpetera preko Hajeka do Bjukenana. Kako zaustaviti rast redistribucije, rast dr\u017eave blagostanja, putem stalnog pove\u0107avanja javne potrošnje? U jednom je trenutku izgledalo da bi to bilo mogu\u0107e zaoštravanjem ideološke konkurencije. Ako se, recimo, konzervativne vrednosti ve\u0107ine suprotstave sklonosti iste te ve\u0107ine da podr\u017eava sve ve\u0107u redistribuciju sredstava u svoju korist, mogla bi da se obezebedi pobeda konzervativnih partija koje bi razvlastile dr\u017eavu blagostanja. Tu je stvarni sukob izme\u0111u konzervativaca i izvornih liberala. Prvi ra\u010dunaju sa strahom ljudi od modernizacije, dok drugi ra\u010dunaju sa sve ve\u0107om privla\u010dnoš\u0107u individualnih sloboda koje modernizacija omogu\u0107ava. Kriza prvima ne ide na ruku u demokratijama, dok \u0107e drugi dobiti ideološku i politi\u010dku šansu kada se iz krize iza\u0111e i kada \u0107e se postaviti pitanje osloba\u0111anja od veoma narasle dr\u017eave.<\/p>\n

Za razliku od Amerike, obnavljanje ideološke konkurencije u Evropi je malo verovatno. Verovatno je da \u0107e predstoje\u0107i izbori za evropski parlament pokazati zana\u010dajan rast uticaja nacionalisti\u010dke desnice, ali na taj na\u010din se teško mo\u017ee o\u017eiveti ideološka konkurencija u zemljama \u010dlanicama Evropske unije. Pored toga Unija je okvir stabilnosti upravo zato što predstavlja prepreku nacionalisti\u010dkim pokretima i partijama. Problem Unije je u tome što ona nema valjan mehanizam oslanjanja na demokratsku nestabilnost, usled \u010dega \u0107e i prilago\u0111avanje na krizu biti druga\u010dije i slo\u017eenije nego u Americi.<\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/strong><\/p>\n

Šta se objašnjava time što se ka\u017ee da je kapitalizam u krizi? U osnovi to da privredna nestabilnost mo\u017ee da proizvede ideološke i politi\u010dke reakcije koje \u0107e imati dalekose\u017ene negativne posledice. Ako je iskustvo od neke koristi, demokratizovanije zemlje imaju ve\u0107e sposobnosti prilago\u0111avanja. Što se ti\u010de drugih, ostaje da se vidi.<\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/em><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U akademskim publikacijama i na internetu vodi se zanimljiva rasprava o uzrocima krize, ideološkim uverenjima i politi\u010dkim preporukama.<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46974","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46974","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46974"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46974\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46974"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46974"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46974"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}