Selo Fijulje kod Sjenice \u010dini dvadeset doma\u0107instava koja ukupno imaju oko 60 tona poznatog sjeni\u010dkog sira spremnog za bacanje, jer nemaju kome da ga prodaju <\/p>\n
Pi\u0161e: Miroljub Dugali\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Neobi\u010dan rekord, mo\u017eda i za Ginisovu knjigu rekorda, sticajem raznih okolnosti, dr\u017ee ovih dana meštani sela Fijulje kod Sjenice. U mlekarima dvadeset doma\u0107instava, 18 bošnja\u010dkih i dva srpska, uskladišteno je oko 60 tona sjeni\u010dkog sira, onog po kvalitetu nadaleko poznatog, belog, polumasnog, od kravljeg i ov\u010djeg mleka. Ra\u010dunica pokazuje da svaka ku\u0107a u proseku ima po tri tone ovog proizvoda kojeg sada niko ne\u0107e – niotkuda kupca. Stoga o\u010dajni doma\u0107ini, kako koji dan prolazi, di\u017eu ruke od potrage za mušterijama i sve birkaju mesto gde \u0107e sir odlo\u017eiti a da ekološki ne zagade selo i okolinu na prostranoj i \u010distoj Pešterskoj visoravni.<\/p>\n – Ja za još dvadesetak dana imam prostora u mlekaru. U slu\u010daju da za to vreme sir ne prodam odlu\u010dila sam da stari, svu koli\u010dinu od 25 kaca, odvezem do jame „Golubnja\u010de", koja je tu nadomak sela. Ta jama je duboka i iz nje se ne\u0107e širiti neprijatan miris. Mislim da \u0107e tako postupiti i moje komšije, jer šta drugo mo\u017eemo – sti\u017ee novi mladi sir, a sa starim nemamo kuda. Ne mo\u017eeš ga prodati ni po ceni „daj koliko daš" i zato moram da prodajem krave. Zimus smo mu\u017e Negoslav i ja prodali šest i primorani smo da farmu dalje smanjujemo – ka\u017ee Desimirka Vujovi\u0107, koja od 15 krava dnevno pomuze oko dve stotine litara mleka i u jednom danu proizvede oko 30 kilograma sira.<\/p>\n Starina, devedesettrogodišnji Momir Vujovi\u0107 nam objašnjava da ne pamti te\u017ee godine za sto\u010darstvo na Pešteri i otkup sto\u010darskih proizvoda, ra\u010dunaju\u0107i \u010dak i vreme ratova. Njegov unuk Marko Vujovi\u0107, dvadesetjednogodišnji mladi\u0107, školovao se za za rukovaoca-mehani\u010dara poljoprivredne tehnike, jer je nameravao da ostane na selu.<\/p>\n – Me\u0111utim, sada razmišljam šta da radim uprkos tome što u štali imamo 17 krava, desetak junadi, dva bika… Imamo i dvadesetak hektara pašnjaka. D\u017eaba sve to kad ono što proizvedeš ne mo\u017eeš prodati, niti dinar zaraditi… Zato se \u010desto pitam da li štalu treba isprazniti i krenuti u trgovinu, šverc, u potragu za nekom boljom zaradom bez velike muke – ka\u017ee za „Politiku" Marko Vujovi\u0107.<\/p>\n Desimirka Vujovi\u0107: Vrhunski proizvod nema ko da kupi (Foto M. Dugali\u0107)Sve kaca do kace i u mlekaru Nur\u010da i Zumrete Ugljanin. Ima ih 80, a to je \u010detiri tone starog sira. Tu je ve\u0107 i nekoliko kaca mladog, još, kako se to ka\u017ee, nezrelog. Tako su punim kacama krcati i mlekari Numana, Fehima i Ahmeta Doli\u0107anina, Ilma i Ragipa Peškovi\u0107a, \u0106emala i Ismeta Ugljanina… U selu je, zapravo, ukupno oko 1.200 punih kaca sira.<\/p>\n – Ama, sirom bismo celo selo poplo\u010dali – ka\u017ee, ipak uz šalu, Nur\u010do Ugljanin. On nam dalje objašnjava da ima oko 40 grla krupne stoke, a trenutno muze 15 krava i svakog dana ima po 300 litara mleka, odnosno usiri 50 kilograma sira.<\/p>\n – Šta to vredi kad za sir nema kupca ni po dva evra za kilogram, a za mleko ni po 13 dinara. Stvarno ne znam šta da \u010dinimo. Eto, da sam prodao lanjski sir, moj prihod bi bio više od dvadeset hiljada evra. Ovako, nigde dinar da zaradiš, jer teško se i stoka prodaje, a pored mene, ovde u selu, još su dva sina i k\u0107erka… Ja i moje komšije smo zvali, obilazili kupce, nudili na veresiju… Niko ne\u0107e, ka\u017eu nema više tr\u017eišta, sir se mesecima ne isporu\u010duje Kosovu, Crnoj Gori, a za Beograd ide malo… – objašnjava nam Nur\u010do Ugljanin.<\/p>\n Naši sagovornici svoju muku jedino šalom „le\u010de", tako da, na kraju razgovora, jedan od njih šaljivo prime\u0107uje da su se „eto, ovde i miševi sira zasitili, i oni bi rado do\u010dekali nekog bogatog kupca, recimo Miškovi\u0107a…"<\/p>\n