Kakav je koled\u017e za drago kamenje u Belgiji mogao da završi Sreten Joci\u0107, koliko bi ga koštalo obrazovanje i šta mo\u017ee da uradi sa diplomom<\/p>\n
Pi\u0161e: Dejan Anastasijevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Iako se proteklih nedelja mnogo pisalo o Sretenu Joci\u0107u, poznatijem kao Joca Amsterdam, optu\u017eenom za dvostruko ubistvo u Beogradu i osumnji\u010denom za atentat na Ivu Pukani\u0107a i Antu Frani\u0107a u Zagrebu, jedan detalj ostao je zanemaren. Joci\u0107 je, naime, iznose\u0107i svoju odbranu pred Okru\u017enim sudom u Beogradu 7. aprila izjavio kako od obrazovanja ima "osnovnu školu u Srbiji, koled\u017e za drago kamenje u Belgiji i koled\u017e za obojeno kamenje u Bangkoku". Sudsko ve\u0107e propustilo je da od Joci\u0107a zatra\u017ei podrobnije objašnjenje o kakvim je školama re\u010d, baš kao što je propustilo da ga pita kako \u010dovek koji \u017eivi od šesto evra mese\u010dno mo\u017ee sebi da priušti vilu u Tolstojevoj 33 i tri automobila, ali bo\u017ee moj, ne mora sud sve da zna.<\/p>\n To ne va\u017ei za \u010ditaoce "Vremena", pa smo zato, u pokušaju da odgonetnemo kakve je to koled\u017ee Joca završio, odgovor potra\u017eili na jedinom mestu u Belgiji u kome postoji nešto sli\u010dno – u Antverpenu. Smešten na uš\u0107u reke Shelt u Severno more, na par sati vo\u017enje od Amsterdama, Antverpen je ne samo druga po veli\u010dini luka u Evropi (posle Roterdama), ve\u0107 i najve\u0107i evropski centar trgovine dijamantima. \u010cim si\u0111e sa Centralne \u017eelezni\u010dke stanice i skrene levo, posetilac \u0107e se obresti u Dijamantskoj \u010detvrti ovog prastarog grada. \u010cetvrt je u stvari prejaka re\u010d, jer se radi o dve paralelne ulice (Pelikaanstraat i Hovenierenstraat), povezane popre\u010dnim sokacima. U tom sku\u010denom prostoru tiskaju se tri velike berze dijamanata (jedna za industrijske dijamante i dve za dragulje), futuristi\u010dki interaktivni Muzej dijamanata, i nekoliko stotina juvelirnica, koje mahom dr\u017ee hasidski Jevreji, sa sve zulufima, šeširima i crnim kaftanima. Procenjuje se da od prodaje i obrade dijamanata i prate\u0107ih aktivnosti \u017eivi oko 25.000 Antverpljana, što je tradicija koja sa izvesnim prekidima traje od \u010detrnaestog veka.<\/p>\n U Dijamantskoj \u010detvrti se mogu na\u0107i dijamanti za sva\u010diji d\u017eep, od par stotina do par stotina hiljada evra, u zavisnosti od veli\u010dine, boje, \u010disto\u0107e i obrade (to su \u010duvena 4C: carat, color, clarity, cut), pa stoga nije \u010dudno što se u vreme oko Bo\u017ei\u0107a i Dana svetog Valentina ulicama tiskaju na hiljade parova, inspirisanih \u010duvenim stihovima da je ljubav prolazna, a dijamanti ve\u010dni. Cenjkanje je dozvoljeno, i ako se naoru\u017eate sa nešto znanja i strpljenja, verovatno \u0107ete za kamen iste veli\u010dine i kvaliteta platiti manje nego u Njujorku, ili recimo u Johanesburgu.<\/p>\n Toliko o kupovini, ali šta je sa koled\u017eima? U Antverpenu postoji škola, jedina u Evropi, u kojoj se u\u010di stara umetnost se\u010denja dijamanata, ali pristup u nju imaju samo odabrani (sav posao obrade dijamanata u rukama je malog broja hasidskih porodica) i nekoliko presti\u017enih fakulteta za dizajn nakita. Ove školske institucije, me\u0111utim, mo\u017eemo odmah da otpišemo, jer Joci\u0107, da je stekao neku od njihovih diploma, sasvim sigurno ne bi spao na podstanarski \u017eivot od šesto evra mese\u010dno, nego bi za veliku platu radio za De Bers, Tifani, ili neku sli\u010dnu ku\u0107u.<\/p>\n Potraga za "koled\u017eom za drago kamenje" nije nas nikuda odvela, ali smo zato saznali da je na nekoliko mesta mogu\u0107e upisati kurseve, u trajanju od par dana do par meseci, gde se mogu ste\u0107i osnovna znanja o draguljima. Na kraju se dobija diploma koja nema naro\u010ditu vrednost, osim što eventualno mo\u017ee da vam pomogne da se zaposlite kao prodavac\/prodava\u010dica u juvelirnici ili da impresionirate prijatelje i poznanike, što je, pretpostavljamo, bio Jocin cilj.<\/p>\n Najbolje kurseve ove vrste pru\u017ea institucija koja se zove HRD (Hoge Raad voor Diamant, odnosno Visoki savet za dijamante), neka vrsta savetodavnog i kontrolnog tela za sav antverpenski biznis sa dijamantima. Za malo više od osamsto evra mo\u017eete da upišete uvodni kurs za procenu dragulja, koji traje \u010detiri dana; oni ambiciozniji i plate\u017eniji (takav je naš Joca) plati\u0107e još oko dve hiljade evra, pa \u0107e nakon \u010detvoronedeljnog kursa ste\u0107i status kvalifikovanog procenjiva\u010da, koji bez problema ume da prepozna la\u017enjak, ili vešta\u010dki dijamant koji se izdaje za prirodni. Sav potreban alat (lupe, mikroskopi, pincete i sli\u010dno) obezbe\u0111uje škola, a radi se u malim grupama, od sedam do petnaest ljudi.<\/p>\n Slede\u0107i korak na Jocinom obrazovnom putu bio je, pretpostavljamo, kurs za sortiranje dijamanata, što je umetnost za sebe. Ovaj kurs ima tri nivoa (osnovni, za neobra\u0111eno kamenje i za se\u010dene dijamante) od kojih svaki traje deset dana i košta po otprilike 1800 evra. I kona\u010dno, postoji kurs draguljologije (Gemmology, pomalo nezgrapna slo\u017eenica od engleske re\u010di gemm i gr\u010dke logos), koji ima dva nivoa, traje oko mesec dana i košta oko pet hiljada evra. Tek ako ste sve ovo završili, dobijate diplomu draguljologa, koju s ponosom mo\u017eete da oka\u010dite o zid (za polo\u017eene ni\u017ee kurseve izdaju se samo sertifikati).<\/p>\n Pretpostavljamo, ipak, da Joci\u0107 nije do kraja završio draguljologiju, jer ovaj kurs obuhvata i obojeno kamenje koje je, kako smo \u010duli, prou\u010davao u Bangkoku, a ne u Belgiji. Da je ste\u010deno znanje ipak nameravao da iskoristi, vidi se iz \u010dinjenice da je pre dve godine u društvu Andrije Draškovi\u0107a vodio pregovore o kupovini juvelirskog lanca Zlatara Majdanpek, sa idejom da, kako je "Kurir" tada pisao, "pokrene proizvodnju unikatnog tipa našeg nakita koji bi plasirao na svetsko tr\u017eište". Posao na kraju nije sklopljen, a Zlatara Majdanpek je, posle serije sinhronizovanih plja\u010dki u nekoliko gradova u Srbiji, dospela na ivicu bankrota. D\u017eaba onoliko školovanje.<\/p>\n Dejan Anastasijevi\u0107 <\/em><\/p>\n Dopisnika "Vremena" iz Brisela<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kakav je koled\u017e za drago kamenje u Belgiji mogao da završi Sreten Joci\u0107, koliko bi ga koštalo obrazovanje i šta mo\u017ee da uradi sa diplomom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46962","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46962","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46962"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46962\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46962"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46962"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46962"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}