Nesporan novinarski podvig Pola Giblina, u seriji tekstova o mahinacijama lokalnog šefa policije u Arizoni, nije zna\u010dio i stalni posao za dobitnika presti\u017ene nagrade u novinarstvu <\/p>\n
Pi\u0161e: Zorana \u0160uvakovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U drugim vremenima sudbina ovogodišnjeg pulicerovca Pola Giblina nazvala bi se senzacionalnom. Vest od prošlog ponedeljka, da je dobitnik najviše ameri\u010dke po\u010dasti za seriju istra\u017eiva\u010dkih tekstova u lokalnom listu u Arizoni („Ist Veli tribjun"), stigla je tri meseca pošto je otpušten iz novina kojima je doneo Pulicerovu medalju i slavu.<\/p>\n Svejedno, ovaj dnevnik, koji se u tira\u017eu od stotinak hiljada primeraka besplatno deli u predgra\u0111ima Feniksa, po\u010de\u0107e od maja da izlazi samo \u010detiri puta nedeljno i, u skladu s merama štednje, još u januaru je otpustio sto \u010detrdeset ljudi iz redakcije, me\u0111u kojima se našao i potonji pulicerovac. Giblinov novinarski podvig pri tom nije sporan.<\/p>\n On je raskrinkao lokalnog šerifa koji se toliko usredsredio na proterivanje ilegalaca da je zaboravio da zaštiti stanovnike okruga od razbojnika, plja\u010dkaša i siled\u017eija. Šerif je na sebe navukao bes \u017eitelja svog okruga, njegova karijera je gotova, policija se ponovo vratila svom poslu, javnost je odreagovala na seriju „Ist Veli tribjuna". A Pol Giblin popio je otkaz koji s njegovim osvedo\u010denim novinarskim ume\u0107em nema nikakve veze.<\/p>\n Onlajn provod<\/strong><\/p>\n U sli\u010dnoj tugaljivoj atmosferi do\u010dekana je vest i o ostalim ovogodišnjim slavodobitnicima. Štampani mediji, kako je ve\u0107 više puta konstatovano, izumiru i, ako im se ubrzo ne ubrizga neka energetska doza, ne\u0107e pomo\u0107i ni Puliceri. Novinari „Njujork tajmsa" dobili su pet Pulicera, ali su akcije ovog najuglednijeg dnevnika s rekordnim brojem najviših novinarskih priznanja (101 Pulicer) pale na \u010detiri dolara. Manje vredi jedna akcija nego što košta primerak nedeljnog „Njujork tajmsa".<\/p>\n Pulicer za najbolju fotografiju: predizborna kampanja Baraka ObameZbog kresanje bud\u017eeta mnoga uredništva odlu\u010dila su da smanje novinarska putovanja i ukinu skupe istra\u017eiva\u010dke projekte u novinarstvu, ali "Njujork tajms" tvrdi da u takav rizik ne sme da u\u0111e.<\/p>\n "Odlu\u010dili smo da ne štedimo na novinarstvu, štednja ne sme da se odrazi na kvalitet novinarskih tekstova", rekao je Bil Keler, glavni urednik „Njujork tajmsa" na sve\u010danom proglašenju novih dobitnika.<\/p>\n Jedan od podviga je otkri\u0107e tajnog \u017eivota Eliota Špicera, nekadašnjeg guvernera Njujorka. Ispalo je da je doti\u010dni funkcioner, koji je dobar deo svoje karijere utrošio na „beskompromisnu" borbu protiv kriminala i prostitucije, pla\u0107ao desetine hiljada dolara da bi u vašingtonskom luksuznom hotelu provodio no\u0107i s jednom od najskupljih prodava\u010dica seksualnih usluga. Skandal koji je otkrio "Njujork tajms" danima je odjekivao, dodavani su šokantni detalji ove vanbra\u010dne seksualne trgovine: devojka je putovala iz Njujorka za Di Si vozom – jer je sa sobom nosila neke "igra\u010dkice" specijalno za Špicera koje nikako ne bi mogle da pro\u0111u kroz aerodromsku kontrolu.<\/p>\n "Njujork tajms" je skandal oko guvernera oka\u010dio kao udarnu vest na svoj sajt u dva po podne desetog marta 2008, kada je do štampanja sutrašnjeg izdanja falilo još desetak sati. Redakcija je imala ekskluzivu, ali nije smela da \u010deka na štampariju. „Tajmsov" sajt se usijao pa je nekoliko puta u toku tog popodneva \u010dak i krahirao. Pre nego što je pao mrak, punom parom su \u010diš\u0107eni serveri zbog zastoja nastalih zbog prevelikog saobra\u0107aja. Istovremeno, afera je stalno na sajtu podizana. Milioni zainteresovanih \u010ditalaca pratili su razvoj iz minuta u minut. Mo\u017ee se zato re\u0107i da je „Tajmsova" rubrika o Špicerovom provodu ro\u0111ena na onlajnu i tek kad je stasala preba\u010dena je u papirnatu verziju.<\/p>\n Pulicer za sliku vest: posle uragana „Ajk" na HaitijuSvejedno, guverner Špicer morao je da podnese ostavku. Bilo je to usred ljute bitke za nominaciju predsedni\u010dkog kandidata Demokratske stranke, a Špicer je ve\u0107 bio podr\u017eao senatorku iz Njujorka Hilari Klinton.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, novinarski tim gradske rubrike "Tajmsa" (Metro) desetkovan je, a Metro je pripojen drugim unutrašnjopoliti\u010dkim stranicama.<\/p>\n "Ne znam kako bi ova zemlja izgledala bez pisanih medija", rekao je jedan od funkcionera iz \u017eirija za dodelu Pulicera, na sve\u010danosti na Univerzitetu Kolumbija.<\/p>\n "Nezavisni eksperti" televizije<\/strong><\/p>\n Zanimljivo je da je sli\u010dan skandal doneo Pulicera za lokalno izveštavanje detroitskom "Fri presu" \u010diji su reporteri D\u017eim Šafer i M. L. Elrik, prvi ušavši u sadr\u017eaj telefonskih tekstualnih poruka, otkrili aferu gradona\u010delnika Detroita Kvame Kilpatrika. Ispostavilo se da je lagao pod zakletvom na su\u0111enju otpuštenom radniku kada je tvrdio da nije u sentimentalnoj vezi sa svojom pomo\u0107nicom. I ovo pulicerovsko \u010dedo za\u010deto je onlajn.<\/p>\n Skandal je protresao Detroit 23. januara 2008. Da bi napisali prvenca, dvojica novinara iš\u010ditala su \u010detrnaest hiljada telefonskih poruka koje je gradona\u010delnik razmenjivao sa svojom ljubavnicom preko slu\u017ebenog telefona. Kasnije se ovoj storiji s neverovatnim obrtima priklju\u010dila celokupna novinarska ekipa.<\/p>\n Tokom 2008. "Fri pres" je objavio 700 \u010dlanaka , uvodnika, kolumni i komentara na ovu temu i tri stotine pisama uredništvu. Na sajtu „Fri presa" našlo se 130 video-snimaka, nekoliko stotina stranica dokumenata i više od sto hiljada \u010ditala\u010dkih komentara. Tek je pod tom navalom lokalne sedme sile, kojoj su se naknadno pridru\u017eili i nacionalni mediji, la\u017eljivi gradona\u010delnik, koji je zloupotrebio svoj polo\u017eaj, dao ostavku, a morao je i da odle\u017ei i koju nedelju u zatvoru.<\/p>\n Pulicer se ina\u010de, po propozicijama ustanovljenim od samog po\u010detka, daje samo pisanim medijima, a nagrada je za ameri\u010dke prilike skromna: \u010dek od deset hiljada dolara.<\/p>\n Televizijski mediji izvestili su o ovogodišnjoj dodeli Pulicera, izostavivši samo jedno ime. Laureat Dejvid Barsto iz „Njujork tajmsa" istrajno je bušio po vezama koje su pojedini penzionisani generali, postavši televizijski vojni eksperti i analiti\u010dari, odr\u017eavali s Pentagonom. Foks, Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es, En-Bi-Si i Si-En-En predstavljali su svoje goste kao nezavisne analiti\u010dare. Ispostavilo se, zahvaljuju\u0107i Dejvidu Barstou, da su ovi eksperti govorili ono što je Pentagon servirao. Barstou je dobio Pulicera, ali tu vest nisu mogli da \u010duju TV gledaoci, ma koji kanal da su izabrali.<\/p>\n Zaista bi ovaj svet još mnogo lošije i nepravednije izgledao da nije pisanih medija, rekli su gosti na pulicerovskoj sve\u010danosti. A za to vreme, vesti o otpuštanju mnogih oštrih pera, skra\u0107ivanju stranica i prore\u0111ivanju novina sti\u017eu sa svih strana: iz Los An\u0111elesa, Majamija, \u010cikaga, Detroita…<\/p>\n