\u010cudna re\u010d, ta tradicija, zar ne? Ima bar dvadesetak godina otkad su je brutalno kidnapovali nacionalisti, klerikalci i sli\u010dni, a mi ostali smo im je prepustili bez borbe<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prolazim ja tako beogradskim Cvetnim trgom, sve pogledom tra\u017ee\u0107i Dobricu \u0106osi\u0107a… Ma jok, mala šala, ‘ajmo iz po\u010detka. Dakle, prolazim ja tako Cvetnim trgom, i imam šta videti: eno gde se nekadašnji super(C)market iznova puni rafovima, a rafovi se pune "robom široke potrošnje". Hopla! Je l’ to osveta duha mesta, ili šta? Naime, u toj zgradi, kadgod namenski gra\u0111enoj baš u tu svrhu, nikao je, negde davnih šezdesetih, kanda prvi supermarket ne samo u Beogradu i Srbiji, nego i u vascelom "socijalisti\u010dkom svetu", bar koliko se o tome ovde i danas zna; pravi dašak mrskog i \u017eu\u0111enog Zapada usred jedne od prestonica Naprednog (i gologuzog) \u010cove\u010danstva… Uostalom, nije to ništa \u010dudno: ako je Titova Juga išta volela, onda je volela da u ne\u010demu\/sva\u010demu\/bilo \u010demu bude "prva u socijalisti\u010dkom svetu". Neretko i jedina. I to joj je naj\u010deš\u0107e polazilo za rukom. Okej, bilo je u svemu tome ne\u010dega farsi\u010dnog i pokondirenog, ali zamislite kako bi tek bilo bez toga…<\/p>\n Enivej, otkad moja, nekoliko starijih i sve mla\u0111e generacije pamte, ono tamo na Cvetnom bila je ur-samoposluga, The Mesto za svakodnevne, ali i za one ambicioznije kupovine \u017eive\u017enih namirnica. I nije se moglo zamisliti da bi tu ikada moglo biti išta drugo, bez obzira na sve promene društveno-ekonomskih prilika i odnosa, na sve socijalizme i kapitalizme, tranzicije, privatizacije i ostala \u010dudesa; ho\u0107u da ka\u017eem, mesto je moglo menjati vlasnika, ali ne i namenu. \u010cinilo se da je ona fiksirana isto onako kao što se, recimo, u zgradi Narodnog pozorišta imaju davati dramske, operske i baletske predstave, bez obzira na sve druge promene u spoljnom svetu.<\/p>\n Ne lezi vra\u017ee: novi vlasnik (Delta Maxi, tako se to valjda zove) isterao je iz te takoreku\u0107 mitske zgrade sve one \u010dokoladice, pivske limenke, flajke i plastikanere, pe\u010dena i nepe\u010dena krilca, kondome i sapune, te me\u0111u zidove, onako ogoljene i obeljene, uselio nekakva besna kola za prodaju (nemam pojma koja i kakva, moje poznavanje automobila zaustavilo se u vremenu opel eskorta i ford taunusa, ako mo\u017eete da zamislite šta je to). <\/p>\n Da li ste ikada pazarili automobil u bivšem supermarketu na Cvetnom? Ja nisam. Doduše, nikada nisam kupio kola ni na bilo kojem drugom mestu, ali nemojte sad da skre\u0107emo sa teme. Poznajete li ikoga ko je tamo kupio kola? Ja ne poznajem. Sve je ono izgledalo prili\u010dno sablasno. Naravno, vlasnik ima pravo da \u010dini sa svojom imovinom šta ga je volja (u granicama zakona i razuma), ali, znate, nije baš sve u \u017eivotu u pukom legalizmu. Mogli su papiri sto puta da budu uredni, i da sve bude maximalno slu\u017ebouljudno, ali u onoj razmarketizaciji Cvetnog bilo je ne\u010dega naprosto pogrešnog. Zato joj nije ni bilo su\u0111eno da potraje.<\/p>\n Znate, naime, šta je bilo posle: supermarket je dislociran u podrum Beogra\u0111anke, ali su ga – vidi \u0111avla – odande nedavno isterali novi vlasnici Robnih ku\u0107a Beograd, namerni da otvore isto to, ali s drugim poslovnim partnerom. Pa su sadašnji vlasnici C marketa, kud \u0107e, šta \u0107e, morali da isteraju ona kola iz zastakljene paragara\u017ee, i da tamo vrate one prezrene \u010dokoladice, piva i ostale andrmolje. \u010cime su se kandidovali za to da mo\u017eda opet potrošim neki dinar u njihovom Objektu, ako procenim da su ga dobro izluftirali. <\/p>\n Zašto je ova pri\u010da znakovita? Zato što nam govori o ne\u010demu o \u010demu uglavnom ne \u017eelimo, a mo\u017eda više i ne umemo da mislimo: o tradiciji. \u010cudna re\u010d, ta tradicija, zar ne? Ima ve\u0107 najmanje dvadesetak godina kako su je brutalno kidnapovali nacionalisti, klerikalci i sli\u010dni, a mi (koji to nismo) smo im je s vremenom zapravo prepustili bez ozbiljnije borbe – nekako, ta tradicija, bre, to je nešto njihovo, ne bismo se mi u to pa\u010dali, imamo mi svoje pri\u010de… Pristaju\u0107i na to, pristaješ na turbo-desni\u010darsku interpretaciju društvene i kulturne stvarnosti: da su tradicija samo crkve i manastiri, kraljevi i knezovi, hrisovulje i epitrahilji, kosova i metohije. Sve je to u redu, ali ništa od toga zapravo ne \u010dini niti je ikada moglo \u010diniti sadr\u017eaj naših \u017eivota; na taj na\u010din, naši su \u017eivoti zapravo diskretno, ali sna\u017eno oduzeti od nas, ta\u010dnije, oni su nekako implicitno degradirani, proglašeni po prirodi stvari manje vrednim, tek nedostojnom replikom \u017eivota, vremena i obi\u010daja Slavnih Prethodnika. U tom zazivanju mitskog Zlatnog Doba, podela uloga je ve\u010dna i nepromenjiva: nekada (ah, nekada!) se vodio pravi \u017eivot pravijeh ljudi, viteški i herojski, a ovo sada samo je šaka jada, Palog i propalog u trivijalno i materijalno.<\/p>\n Najdalje dokle je naša svetonazorna desnica uspela da odmakne u emancipaciji od ovog tvrdokornog i nimalo bezopasnog pasatizma, jeste sentimentalisanje nad ponekom Veoma Starom Kafanom (primer je "Znak pitanja"), ali i to samo zato što u njoj i njenom duhu (onakvom kakvim ga zamišljaju, zapravo – konstruišu i vešta\u010dki odr\u017eavaju) vide nešto bla\u017eeno predmoderno, pa im to draška "ideološku imaginaciju". Nešto tako em "banalno", em po prirodi stvari nekako "mondijalisti\u010dko", ne mo\u017ee biti deo Tradicije, koja je nešto em sveto, em uzvišeno, em ekskluzivno nacionalno. Da stvar bude još zanimljivija, za to bi im stigla puna podrška i od iznova vrlo pomodne utopisti\u010dke levice, vazda nadrndane na strašilo "konzumerizma". Tipici i hipici together, oh, mon Dieu, ko \u0107e to da izdr\u017ei?! Lepo je pre neki dan napisao Danijel Finkelštajn u Tajmsu (parafraziram): izeš ljude kojima je najve\u0107i svetski problem – šoping.<\/p>\n Supermarket na Cvetnom, baš kao i dragstor u Nuši\u0107evoj, deo je tradicije i istorije naših \u017eivota, i u tome nema ni\u010dega za postideti se. Oni su – mada tobo\u017e’ niskog porekla – deo istog onog niza u kojem su i, recimo, Akademija, SKC, Atelje 212, Kinoteka, Bezistan, prve knji\u017eare otvorene do pono\u0107i, zadimljene d\u017eezerske rupe, pa \u010dak i (o, u\u017easa!!! Pro\u017edra\u0107e me i sleva i zdesna!!!) onaj "zli" imperijalisti\u010dki Mekdonalds. Sve je to, kao i još toliko toga drugog, deo naše dobre, potrebne, biofilne participacije u duhu (i praksi) modernosti. Sve je to deo mog, tvog, našeg identiteta – te re\u010di koju svakojaka fukara ve\u0107 predugo razvla\u010di na sve strane kako joj se \u0107efne. Mo\u017eda je vreme da joj se ni\u010dim zaslu\u017eeni monopol nad tim i sli\u010dnim re\u010dima oduzme. A što se one samoposluge ti\u010de, ko zna, mo\u017eda je neko nešto nau\u010dio. A mo\u017eda i nije: ovde se sporo u\u010di i brzo zaboravlja. <\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cudna re\u010d, ta tradicija, zar ne? Ima bar dvadesetak godina otkad su je brutalno kidnapovali nacionalisti, klerikalci i sli\u010dni, a mi ostali smo im je prepustili bez borbe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46950","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46950","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46950"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46950\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46950"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46950"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46950"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}