Eduarda Galeana<\/a>, urugvajskog pisca, novinara i analiti\u010dara, pisana još 1971. godine, uvrš\u0107ena u klasike za analizu latinoameri\u010dkih diktatura, širom kontinenta zabranjivana u vreme pu\u010disti\u010dkih vojni\u010dkih \u010dizmi, opet je vaskrsla u Ju\u017enoj Americi. U Severnoj je tek otkrivaju, zahvaljuju\u0107i dovitljivom Ugu \u010cavesu, koji se prisetio da Galeana pokloni Baraku Obami u znak novog doba u odnosima me\u0111u susedima iz dva razli\u010dita sveta.<\/p>\nBarak Obama, i sam pisac kome merodavna knji\u017eevna kritika upu\u0107uje najviše literarne komplimente, va\u017ei za veoma na\u010ditanog predsednika (za razliku od njegovog prethodnika). Ali, kako je i sam priznao, nije znao o \u010demu se radi kada je najgrublji retori\u010dki protivnik Amerike pred njega izašao sa Galeanovom knjigom. Mislio je da je to neko \u010cavesovo delo, pa je za\u017ealio što i on nije doneo svoje „Snove moga oca" da mu uzvrati milo za drago.<\/p>\n
Na stranu sada to što Eduardo Galeano spada u desetak najuticajnijih savremenih mislilaca Latinske Amerike i što je objavio niz eseja baš povodom Obamine pobede u nekim od najuglednijih svetskih listova na španskom jeziku (iz Sijudad Meksika, Madrida, Buenos Ajresa…). \u010cak je više puta intervjuisan i u nekim od liberalnijih ameri\u010dkih medija. <\/p>\n
U Americi se ina\u010de mnogo više zna za Evropu i Aziju nego za ju\u017ene susede, njihovu knji\u017eevnost, analize, poduhvate, ili umetnost… Mnogi su predsednici i do sada obe\u0107avali da \u0107e pokloniti više pa\u017enje „zapostavljenom zadnjem dvorištu", a na Obami je sada da odr\u017ei obe\u0107anje.<\/p>\n
Nije ovo prvi put da se predsednik Venecuele na\u010das pretvorio u Opru Vinfri, najpoznatiju TV voditeljku \u010diji knji\u017eevni izbor Amerika po pravilu do\u010dekuje sa ogromnim poverenjem. Sa njujorške govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2006. godine preporu\u010dio je Amerikancima da pro\u010ditaju Noama \u010comskog: „Hegemonija ili opstanak: Ameri\u010dko traganje za globalnom dominacijom". I ameri\u010dki izdava\u010di su se iznenadili kako je doma\u0107a publika odmah poslušala tog „nepristojnog galamd\u017eiju" sa juga. Knjiga \u010comskog, profesora lingvistike sa Em-Aj-Tija, koga sistematski ignorišu „mejnstrim" mediji, odmah se popela na prvo mesto bestselera na listi „Amazona". A prethodno joj je, kao i svakoj drugoj knjizi kojoj se ne pokloni du\u017ena pa\u017enja mo\u0107nih medijskih ku\u0107a, mesto bilo zatureno u nekom prašnjavom zape\u0107ku. „Otvorene vene" ušle su u ameri\u010dki krvotok na sli\u010dan na\u010din. Pravo je \u010dudo kad se jedna knjiga pisana 1971, prevedena kasnije na engleski, a u drugom izdanju izašla 1996, na\u0111e na drugom mestu bestselera „Amazona". Artikal za kojim vlada najnovija jagma pri tome poti\u010de iz malene zemlje Urugvaja, nema ga na Internetu, sem na nekim zaba\u010denim sajtovima, ali je povezan sa dve aktuelne ikone Novoga sveta i globalnog prestrojavanja: Ugom \u010cavesom i Barakom Obamom. To je simbolika koja danas odzvanja i ju\u017enim i severnim delom kontinenta.<\/p>\n
Galeano u stvari piše o „pet vekova plja\u010dke kontinenta", kako glasi podnaslov „Otvorenih vena Latinske Amerike". Ona optu\u017euje imperijalizam, SAD i evropske sile, da kupe i odnose sve što se iz ovog bogatog regiona mo\u017ee poneti: pamuk, kau\u010duk, kafu, kakao, vo\u0107e, \u010dak je i sirovina za \u017evaka\u0107e gume uzeta iz manufakture drevnih prekolumbijanskih Maja. <\/p>\n
Za generacije latinoameri\u010dkih liberalnih romanti\u010dara, školovanih u uslovima surove represije vojnih hunti koje su štitile interese oligarhije, ona je neka vrsta „Biblije levi\u010darenja" , obavezna literatura svih socijalnih studija i društvenih instituta. U Americi su je konzervativni analiti\u010dari ocenili kao jednostrani, uproš\u0107en, marksisti\u010dki pogled na latinoameri\u010dko siromaštvo. Kada je knjiga izašla 1971, „Publišers vikli" nazvala je Galeana „ostraš\u0107enim i nadobudnim u\u010denjakom". Galeano je me\u0111utim morao da pobegne iz rodnog Urugvaja, posle vojnog pu\u010da 1973. U susednoj Argentini vojnici su zaveli \u010distku tri godine kasnije, a pod udar su došli svi osumnji\u010deni za neistomišljeništvo. Stradao je, naravno, i Galeano. <\/p>\n
Pre jedne decenije konzervativni literarni krugovi pokrenuli su u Americi kampanju protiv Galeana, a svoja vi\u0111enja publikovali su u niskotira\u017enom „Vodi\u010du za savršenog latinoameri\u010dkog idiota".<\/p>\n
Sam Galeano (68), koji je ovog meseca povodom svoje nove knjige putovao po Meksiku, rekao je tom prilikom da „današnji svet nije demokratski, ve\u0107 da je obele\u017een dubokim fašizmom, šovinizmom i militarizmom". Nekoliko hiljada studenata pozdravilo ga je aplauzom u Sijudad Meksiku i onda kada je izrazio svoje zadovoljstvo što je u Americi za predsednika izabran „gotovo crn" kandidat. To bi moglo da pomogne da se smanji rasizam.<\/p>\n
A Obama? Da li \u0107e sti\u0107i da pro\u010dita novi ameri\u010dki bestseler, koji je na jugu ve\u0107 trideset osam godina Biblija levi\u010dara? Njegov štab „ne zna da li je i ta knjiga u planu"… U svakom slu\u010daju, \u010caves mu je rekao u šali: „Hajde da pravimo posao, pa da naizmeni\u010dno jedan drugom preporu\u010dujemo knjige." U ovo vreme recesije, kad mnogo ve\u0107i biznisi propadaju, a zaboravljena knjiga sa 54.000. mesta preko no\u0107i sti\u017ee na drugo, i bele\u017ei rekordnu prodaju, to i nije tako loša ideja. „Politika" \u0107e u nekoliko slede\u0107ih brojeva objaviti delove iz ove knjige Eduarda Galeana i iz njegovih intervjua i eseja.<\/p>\n
Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Knjiga urugvajskog pisca, novinara i analiti\u010dara, Biblija latinoameri\u010dke levice koju su zabranjivali vojni re\u017eimi, dospela je na drugo mesto liste bestselera u SAD <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46946","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46946"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46946\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}