Samo pet odsto populacije u Srbiji \u010dita deklaracije na proizvodima, zato se dešava da trgovci na staklariju "ušivaju" etikete <\/p>\n
Pi\u0161e: Jelica Antelj\/Ivana Albunovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ako je verovati deklaraciji sa \u010daša za vino, kupljenih nedavno u prodavnici poznatog italijanskog lanca za opremanje ku\u0107e u centru Beograda, staklo se pri pranju skuplja i po du\u017eini i po širini. I to dva odsto. Ove skupe \u010daše odr\u017eavaju se, piše, po uputstvu „sa ušivene etikete". I pored toga što se kompanija potrudila da, prema propisima, na svakom artiklu istakne etiketu, ova deklaracija o\u010digledno ne odgovara proizvodu. Kupac je to primetio još u radnji, pokazao prodavcu, na šta se ovaj slatko nasmejao.<\/p>\n Odgovor je jasan, trgovci i proizvo\u0111a\u010di ponašaju se onako kako im potroša\u010di dozvoljavaju. Jer, prema nekim istra\u017eivanjima, samo pet odsto populacije Srbije ima tu dobru naviku da pre kupovine pogleda nalepnicu i upozna se sa „li\u010dnom kartom" proizvoda. Da i ne govorimo o tome da je posao inspekcije da ovakve propuste kazni, povu\u010de robu iz prometa, dok se ne utvrde poreklo i karakteristike robe u maloprodaji.<\/p>\n – Bilo je slu\u010dajeva da prilikom kontrole zateknemo robu koja nema deklaraciju ili da etikete ne sadr\u017ee sve potrebne podatke. U tim slu\u010dajevima robu privremeno povla\u010dimo s tr\u017eišta – ka\u017ee za „Potroša\u010dku politiku" Radenko \u0106etkovi\u0107, na\u010delnik beogradske tr\u017eišne inspekcije.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, naj\u010deš\u0107e su to bile igra\u010dke ili proizvodi za ku\u0107u. U velikim trgovinskim lancima \u010desti su propusti, jer je veliki promet robe, pa trgovci propuštaju da istaknu deklaraciju zato što ona ne mo\u017ee fizi\u010dki da se nalepi na proizvod, ili je samo formalno istaknu na grupi proizvoda.<\/p>\n – Informacije na deklaracijama moraju da budu ta\u010dne i nedvosmislene, a ne, kao što je sve \u010deš\u0107e slu\u010daj, da se navodi samo EU umesto zemlje u kojoj je proizveden. Još je gore ako trgovac sam, bez provere i laboratorijskih analiza, napravi i odštampa deklaraciju, što je obmana potroša\u010da, ka\u017enjiva po zakonu – ka\u017ee \u0106etkovi\u0107.<\/p>\n Pitanje ispravnog deklarisanja proizvoda poslednjih dana je aktuelno u gotovo svim dr\u017eavama u regionu. Bosnu i Hercegovinu tako potresa saznanje da im se na „Krašovom" najpoznatijem brendu – kiki bombonama potkrao va\u017ean \u017eelatinasti sastojak svinjskog porekla. Problem je u tome što na etiketi nije nazna\u010deno da je re\u010d o ovom dodatku, jer ovaj slatkiš ve\u0107ina Bošnjaka u tom slu\u010daju ne bi konzumirala. Proizvo\u0111a\u010d je priznao da to nije nazna\u010deno, ali i argumentovao da i nije u obavezi da takve podatke saopštava potroša\u010du.<\/p>\n "Reagovali smo iskreno. Na deklaraciji nema mesta da se za svaki dodatak navede i poreklo. Zato smo pokrenuli proces sertifikovanja naših proizvoda ‘halal’ oznakom (sigurno ne sadr\u017ee sastojke svinjskog porekla), naravno onih za koje je to mogu\u0107e", usledio je odgovor iz "Kraša".<\/p>\n Hrvatska se, s druge strane, upravo bori sa evropskim propisima. Izmenjenom zakonu o zaštiti potroša\u010da, o kojem se još raspravlja, pridodat je novi \u010dlan koji direktno krši prava tamošnjih kupaca. Evropska unija, naime, odnedavno insistira na brisanju zemlje porekla sa deklaracija na neprehrambenim proizvodima. Pravdaju\u0107i to otvorenim globalnim tr\u017eištem, potroša\u010dima \u0107e tako ostati tajna gde je roba proizvedena, a na deklaraciji \u0107e prakti\u010dno biti zemlja naru\u010dilac posla. Ako za potrebe francuskog proizvo\u0111a\u010da, na primer, Kina proizvodi igra\u010dke ili garderobu, na etiketi \u0107e stajati samo Francuska, \u010dime se krši pravo potroša\u010da na istinitu informaciju o proizvodu.<\/p>\n Ovo pravilo je uzburkalo javnost u Hrvatskoj, jer to podrazumeva da \u0107e deklaracija ubudu\u0107e imati samo naziv i adresu sedišta proizvo\u0111a\u010da ili trgovca koji proizvod stavlja u promet, a ne i zemlju porekla u kojoj proizvo\u0111a\u010d ima pogone ili ugovorenu proizvodnju.<\/p>\n Potroša\u010di u Hrvatskoj \u0107e ovim dobiti dodatno ogoljen zakon o zaštiti potroša\u010da u kojem se gubi pravo na potpunu informaciju, apeluju tamošnja udru\u017eenja.<\/p>\n Teško je poverovati da su Hrvatska, ali i Srbija i sve zemlje koje \u017eele da pristupe Evropskoj uniji u poziciji da pregovaraju o ostavljanju naziva zemlje porekla u svojim zakonima i pravilnicima, ako EU, kao jedinstveno tr\u017eište, smatra da je „proizvedeno u EU" sasvim dovoljna informacija za kupca.<\/p>\n Potroša\u010dke organizacije u zemljama van Evropske unije, jasno je, malo mogu u\u010diniti po ovom pitanju. Ove zemlje, me\u0111u kojima je i Srbija, uglavnom uskla\u0111uju propise sa evropskim i nemaju ni polo\u017eaj, a ni jake organizacije potroša\u010da koje bi se izborile za druga\u010dije propise. Neke \u010dlanice EU su uspele u tome, pa se u Austriji, na primer, u deklarisanju vo\u0107a i povr\u0107a ide do najsitnijih detalja, \u010dak i do imena i prezimena poljoprivrednika, jer doprinosi poverenju kupaca.<\/p>\n Dok pokušavaju da sakriju zemlju porekla, istovremeno razvijene zemlje uvode obavezna deklarisanja aditiva koji uti\u010du na aktivnost i pa\u017enju i tako \u010dine sitan ustupak kupcima koje naj\u010deš\u0107e zanimaju misteriozni „E brojevi". Prema pisanju štampe, Evropski parlament je ostavio rok od godinu i po dana proizvo\u0111a\u010dima da istaknu upozorenje na proizvode koji sadr\u017ee aditive, vešta\u010dke boje (E102, E104, E110, E122, E124 i E129) kojima se namirnice boje u crveno i \u017euto. Dok se s jedne strane kona\u010dno demistifikuju tablice aditiva, to mo\u0107no oru\u017eje proizvo\u0111a\u010da, s druge se legalno prikriva podatak odakle nam sti\u017eu igra\u010dke, garderoba, obu\u0107a, kozmetika…<\/p>\n Da li je mo\u017eda doveden u pitanje profit velikih svetskih kompanija koje su proizvodnju, mahom, preselile na Daleki istok, ili u isto\u010dnu Evropu (za tr\u017eišta poput našeg)? Zbog niza skandala koji su se dešavali sa robom koja dolazi iz ovih fabrika (melamin u mleku za bebe, kancerogene materije u igra\u010dkama, brushalterima, hemikalije u pasti za zube koja se, ina\u010de koristi u proizvodnji antifriza, problemati\u010dna kozmetika za bebe, „Aventove"flašice za bebe), kupci su stekli odbojnost. Novim pravilima se o\u010digledno ra\u010duna na poverenje koje imaju prema zapadnoevropskim proizvo\u0111a\u010dima.<\/p>\n To je slu\u010daj upravo sa našim tr\u017eištem. Niska kupovna mo\u0107 opredeljuje kupce da robu nabavljaju na pijacama ili u sumnjivim radnjama gde se prodaju proizvodi bez deklaracija.<\/p>\n Iako propisi u Srbiji nala\u017eu jasno, \u010ditko i pravilno deklarisanje proizvoda, mnogi proizvo\u0111a\u010di i trgovci ih krše. Najbolji primer su sitna slova na etiketama i to u slu\u010daju najva\u017enijih informacija za kupca, kao što su dozvoljeni unos, aditivi i drugi dodaci. Na\u017ealost, nijedan zakon ni u jednoj zemlji ne propisuje veli\u010dinu slova, pa je ovo odli\u010dna prilika da se na proizvodu prikriju pojedine informacije. Ovo je, prema re\u010dima Petra Bogosavljevi\u0107a, predsednika Pokreta potroša\u010da Beograda, u najmanju ruku nefer odnos prema potroša\u010dima.<\/p>\n – Naš stav je da se tekstovi na deklaracijama radikalno menjaju. Potrebno je isklju\u010diti nebitne podatke, prevode na nekoliko jezika, a jasno isticati one podatke koji su najva\u017eniji. Naši propisi su dobri, ali se krše – ka\u017ee Bogosavljevi\u0107.<\/p>\n Sva tr\u017eišta u regionu imaju isti problem, jer se snabdevaju iz fabrika za isto\u010dno tr\u017eište. Dešava se da na nekim deklaracijama bude uputstvo prevedeno na 14 jezika, što drasti\u010dno smanjuje prostor na etiketi. Slova su, logi\u010dno, toliko sitna da ni lupa ne poma\u017ee onim kupcima koji su baš uporni da se do kraja, pre kupovine, informišu o proizvodu. Dr\u017eavni inspektorat Hrvatske je, na primer, u 2007. godini zabele\u017eio više od 13.000 kontrola deklaracija i više od polovine nije bilo ozna\u010deno po propisima. Propusti su bili najizra\u017eeniji kod sve\u017eeg mesa, ribe i proizvoda od ribe, pekarskih proizvoda, proizvoda od mesa, piva, vina, mleka i mle\u010dnih proizvoda i jaja.<\/p>\n Preporuka potroša\u010dkih organizacija u Srbiji je da kupci jednostavno izbegavaju proizvode sa ne\u010ditljivijim deklaracijama. Jer, mogu biti sasvim sigurni da proizvod na kojem jasno nije istaknut sastav, poreklo, ili deklaracija nije \u010ditljiva, nije bezbedan.<\/p>\n