U Beogradu to nikako ne ide – \u010dak i u predavanju ex cathedra svima smeta neki ozbiljniji razgovor o odnosima Crkve i dr\u017eave. <\/p>\n
Pi\u0161e: Mirko \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U Beogradu to nikako ne ide – \u010dak i u predavanju ex cathedra svima smeta neki ozbiljniji razgovor o odnosima Crkve i dr\u017eave. Kada pomenete da je Isus li\u010dno – i pravno precizno – odvojio Crkvu i dr\u017eavu i navedete Mateja (u 22.21) ili Marka (u 12.17) – nekakvi partijski »sociolozi« i agitatori di\u017eu dreku do neba. To je, ka\u017eu, parabola. Ne, nije parabola jer je rimski pravnik Poncije Pilat uredno uneo u zapisnik Isusove re\u010di – »Moje carstvo nije od ovoga sveta« i klevetu su smislile tajne slu\u017ebe izvesnog Levi Mateja. Niko ne\u0107e ni da \u010duje jer navodno to je ura\u0111eno 1789. ili 1905. i danas je to ne samo model nego i priznata civilizacijska tekovina. I u dr\u017eavi i u Crkvi isto. Ima Srbija primerno dobar Ustav koji to reguliše a ima i SPC svoj Ustav koji stanje odvojenosti prihvata. U dr\u017eavi su sasvim zaboravili šta je carevo-dr\u017eavno a u Crkvi odavno niko ne haje za ono bo\u017eje. Malo ko ho\u0107e da \u010duje da je Crkva spasenjska ustanova a ne politi\u010dka organizacija. I sve je mogu\u0107e, pa i neka sednica Vlade u patrijaršiji.<\/p>\n Tako smo dobili »cirkus« – re\u010d se ne mo\u017ee izbe\u0107i – u vezi sa Zakonom o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Nema smisla govoriti o tome, ali se jedan dokument ne mo\u017ee zaobi\u0107i. Dugujemo ga poznatom piscu D. \u0106osi\u0107u koji ga donosi u knjizi Vreme zmija (Beograd 2009) i on pokazuje da ono što poglavar SPC zna, i to jasno, nikog ne zanima u Sinodu jer se i tamo ravnaju prema politici nekih politi\u010dkih partija. Kazuje patrijarh Pavle kako je prestolonaslednik Aleksandar od njega tra\u017eio da se u SPC moli za njega i kraljevski dom. Patrijarh Pavle je odgovorio – »Mi \u017eivimo u dr\u017eavi koja je republika, i ne mo\u017eemo u molitvama da pominjemo Vas jer u srpskim crkvama se nije molilo ni za Vašeg dedu kada je bio kralj« – ne, u Sinodu ne\u0107e ni da \u010duju i molili su mimo kanona za koga sve ne. Niti je Crkvi stalo do svog Ustava i kanonskog reda niti dr\u017eava mnogo mari za svoj Ustav. Ne zna se šta piše na prvoj strani monete a šta imamo na nali\u010dju, a to su u\u010denici pitali Isusa. Va\u017ena je politika odre\u0111ene partije i tu po\u010dinju nevolje, jer Crkva se oglasila – na to ona ima pravo – o Statutu Vojvodine i sada o ovom zakonu koji sankcioniše diskriminaciju i nasilje na svakoj pa i na verskoj osnovi. Samo to i ništa više kako je to u svim evropskim zemljama i to ve\u0107 više od dvesta godina.<\/p>\n Dimna zavesa episkopa Irineja<\/strong><\/p>\n A diskriminacije ima na svakoj osnovi, na verskoj posebno. Muslimani Srbije, podeljeni u dve IZ, pote\u017eu oru\u017eje, ima i ranjenih, a u Kragujevcu i još nekoliko gradova Srbije jaki policijski efektivi jedva izlaze na kraj sa pravoslavcima koji se tuku oko liturgije i tu ima ozbiljno povre\u0111enih. U programima brojnih paracrkvenih organizacija piše da recimo Rome i Jevreje te posebno homoseksualce »treba istrebiti iz dr\u017eave srpske«. Nije re\u010d samo o programima, na ulicama se doga\u0111aju krvavi incidenti. Da bi se problem prikrio Irinej, episkop ba\u010dki, koristi jednu vrstu dimnih zavesa u ovoj borbi. Sve se prebacuje na problem homoseksualnosti koji od pamtiveka prati ljudsku vrstu – ima toga i u vojsci i u policiju a posebno u Crkvi. Tako je bilo i tako \u0107e i biti. Nikada to nije rešeno nekim zakonom, ali se diskriminacija mora sankcionisati. U tome je i smisao ovog ataka na principe sekularne dr\u017eave i njenih zakonodavnih tela. No i onaj ko nije \u010ditao Clausewitza zna da dimne zavese u borbi imaju dvostruku funkciju. Ili se iza njih neko skriva da bi se neopa\u017eeno povukao i odstupio, ili se pak iza dimne zavese vrši pregrupisavanje snaga i priprema za novi nastup i juriš. U Srbiji danas u pitanju je ovo drugo. Zakon \u0107e stoga u Narodnoj skupštini jednom pro\u0107i, ali \u0107e biti mnogo natezanja, odugovla\u010denja i svi \u0107e koristiti ovu priliku za svo\u0111enje politi\u010dkih ra\u010duna. U\u010desnici su se za to dobro pripremili i dobro su uigrali ono što nazivaju simfonija ili sinergija u odnosima izme\u0111u dr\u017eave i Crkve. Tako se ponašaju ministri iz kabineta M. Cvetkovi\u0107a i vladike iz Sinoda a iza svega stoji borba za mo\u0107 i ekonomsku poziciju u društvu. U tom smislu su pripremili neka lukavstva kakva se u borbama koriste – smislili su da postoje neke tradicionalne crkve i druge koje to nisu. Sada se iz ovih drugih \u010duje da su diskriminisani. Toga nigde u svetu nema niti je nauci poznato nešto sli\u010dno. Tu nije kraj – sve su se crkve i verske organizacije – koje se ina\u010de tradicionalno ne trpe – slo\u017eile da je SPC najtradicionalnija i ona sada i prima udarce iz lai\u010dke javnosti. Dr\u017eava je to primila kao normalno i donet je i Zakon o crkvama i verskim zajednicama koji je apsolutno suprotan Ustavu Srbije a neke dublje veze nema ni sa Ustavom SPC. Ova igra je prosto dijaboli\u010dna i ništa se ne krije. Radi se o imovini i politi\u010dkoj mo\u0107i – ni o \u010demu drugom. Još nema zakona o denacionalizaciji a nekakve vrbove komisije za restituciju crkvene imovine vra\u0107aju kapom i šakom i sve to »po zakonu«. Niko ne zna koji je to zakon. Crkvama je data politi\u010dka mo\u0107 i sada se svi pitaju gde \u0107e se to zaustaviti. Onaj ko ne vidi da je ovo politi\u010dka borba ne zna mnogo o odnosima Crkve i dr\u017eave u Evropi. U Srbiji se Vlada boji Crkve, uga\u0111a joj zarad bira\u010da na izborima, a Crkva se svuda name\u0107e kao realna sila. Trenutno je to klasi\u010dna ravnote\u017ea straha i niko ne zna kako bi se to moglo urediti – va\u017eni su partijski interesi i \u0107ar od imovine. Stoga \u0107e ova borba potrajati i svaka \u0107e se prilika koristiti za odmeravanje snaga.<\/p>\n Mahinacije i kombinacije partijske oligarhije<\/strong><\/p>\n Ni u strukturama dr\u017eavne mo\u0107i ni u episkopatu niko i ne krije namere. Neki veseli – bivši ministar – S. Samard\u017ei\u0107 ne boji se da ponovi svoju devizu – »Crkva mora da bude deo sistema odlu\u010divanja«. Njemu sekundiraju neki partijski sociolozi po zadatku, koji ne kriju da ne mogu da zamisle, recimo, lustraciju u Crkvi. Istini za volju, ministar R. Ljaji\u0107 dobro vidi u \u010demu je problem i to jasno i ka\u017ee – »Crkva ima podršku nekih vladaju\u0107ih i nekih opozicionih stranaka« i to je to i tu smo gde smo. Ljaji\u0107 jasno dodaje da se Crkva protivi »duhu zakona«. Ova muka nije od ju\u010de. Slavni srpski zakonopisac Bo\u017ea Grujovi\u0107 je to osetio još pod Kara\u0111or\u0111em. Verovao je on da i crkve moraju »pod zakon koji je volja vilajetska«, odnosno narodna, no ovog umnog \u010doveka smo ionako zaboravili. Mirno se bratstvu od nekolicine kalu\u0111era vra\u0107a 1.762,5 hektara zemlje i šume i niko ne sme ni da pita kako je to »po zakonu«. Imaju puno prava oni koji podse\u0107aju da Srbija u tranziciji mora, izme\u0111u ostalog, da vrati crkve u ustavno stanje. To \u0107e biti dugotrajan i slo\u017een proces jer se u smeru klerikalizacije otišlo daleko. To bi bilo bolje i za Crkvu jer bi bez stege dr\u017eave mogla da vrši svoju misiju. O tome se \u0107uti danas jer nije lako zameriti se partijskim oligarsima. Ni svemo\u0107nim mitronosnim glavama i bradama u Sinodu. Svi sve znaju i svi slo\u017eno \u0107ute a u SPC je pošteno o svemu progovorio episkop Grigorije – u\u0107utkali su ga. Crkva ima svoj tradicionalno strukturalni školski sistem i kada u ovom momentu veronauka »ne ide« u dr\u017eavnim školama svi \u0107ute iako dobro znaju zašto ne ide. Kakve \u0107e izmene i kompromisi biti ugovoreni, o tome mnogo ne znamo, ali znamo drugo – muka ova nije od ju\u010de i ne\u0107e se danas okon\u010dati. Ne znamo koliko \u0107e još sednica Vlade biti sazvano signalom mobilnog telefona nekog vladike, ali znamo da se sli\u010dnim pozivima na\u010delnik \u017eandarmerije u Novom Sadu javljao pod opasa\u010dem.<\/p>\n Sve ovo je doslovce potvrdila rasprava u visokom domu Republike – a bilo je tu\u017eno sve to gledati i slušati. U crkvama se godišnje raš\u010dini stotine sveštenika zbog homoseksualnih uznemiravanja ili pedofilije, a kod nas se – u slozi izme\u0111u dr\u017eave i Crkve – o tome ne sme ni govoriti. A ovaj se zakon uopšte time i ne bavi – taj fenomen u ljudskoj vrsti postoji i ni zakon ni nauka ne mogu da ga »reše«. Svi bi ipak da diskriminišu svakog – i toga ima na svakom koraku. Ono o \u010demu su govorili poslanici bilo je tuga golema i da nije bilo gospo\u0111e Suzane Grubješi\u0107 jedva da bi se znalo o \u010demu se radi – pomenuta gospo\u0111a S. Grubješi\u0107 je trezveno, bez okolišenja i odli\u010dno upu\u0107ena u sve dimenzije problema govorila i o tipovima klerikalizacije. O nepotrebnom strahu od Crkve, ali i o ataku crkava na sekularnu dr\u017eavu i njene vrednosti. Ona se nije bojala da udari i na legendu koju zasnivaju na nekakvim »istra\u017eivanjima« o nekakvih 95% gra\u0111ana Srbije koji se deklarišu kao vernici. Svaki parohijski sveštenik \u0107e vam jasno re\u0107i da broj gra\u0111ana koji su vernici ne se\u017ee ni do 10% u svakom mestu. Uostalom i uzalud – bezmalo polovina gra\u0111ana Srbije i ne pripada Srbima ili pravoslavcima.<\/p>\n I Crkva i dr\u017eava \u0107e morati da »progutaju« ovaj zakon ali \u0107e godinama još imati problema sa duhom zakona kao takvog.<\/p>\n
Va\u017ena je politika partije<\/strong><\/p>\n