{"id":46931,"date":"2009-04-05T10:35:19","date_gmt":"2009-04-05T10:35:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46931"},"modified":"2009-04-05T10:35:19","modified_gmt":"2009-04-05T10:35:19","slug":"argentinski-bankrot-pred-nasim-vratima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/04\/05\/argentinski-bankrot-pred-nasim-vratima\/","title":{"rendered":"Argentinski bankrot pred na\u0161im vratima"},"content":{"rendered":"

Ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo je Srbiju na ivicu sloma ka\u017ee za nedjeljno izdanje dnevnika Blic <\/em>dr <\/em>Mla\u0111an Kova\u010devi\u0107<\/p>\n

Pi\u0161e: Branislav Krivokapi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Po ra\u010dunici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto više nego krajem 2000. Tolika precenjenost doma\u0107e valute dovela je do enormnog uvoza i gušenja doma\u0107e proizvodnje. Od 2001. u Srbiju je ušlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su do\u017eiveli Meksiko, Rusija i Argentina, ka\u017ee za Blic nedelje<\/em> Mla\u0111an Kova\u010devi\u0107, profesor univerziteta i redovni \u010dlan Akademije ekonomskih nauka. <\/p>\n

Kako ste došli do cifre od 62 milijarde?<\/em> <\/p>\n

– Po osnovu novih zadu\u017eivanja, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva došlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduze\u0107a dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem prošle godine njihov inostrani dug premašio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zadu\u017eivanja potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduze\u0107e ve\u0107 zadu\u017euje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znanja, a ne za uvoz roba široke potrošnje. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil", oni sve \u017eivo uvoze. Osim, mo\u017eda, kre\u010da. Pa valjaonica u Sevojnu, „Petrohemija", „Tigar", farmaceutske ku\u0107e. Sve one svoju proizvodnju zasnivaju na uvoznim komponentama. <\/p>\n

Zašto smo toliko uvozili?<\/em> <\/p>\n

– Zato što su reforme sprovodili ljudi sa skromnim znanjima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske stru\u010dnjake sa Jo\u017eom Mencingerom na \u010delu i napravili su koncept koji je bio bitno druga\u010diji od onoga što im je preporu\u010divao D\u017eefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa ljudi koji su, po mom dubokom ube\u0111enju, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj knjizi „Osnovi ekonomije" o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnoj trgovini ima tri-\u010detiri strane. Dakle, nije se \u010dovek time bavio. Ili magistar Dinki\u0107, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili Vlahovi\u0107, koji je radio u „Diloid i Tušu", ali ne se\u0107am se da je pre izbora za ministra nešto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran Piti\u0107, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr \u0110eli\u0107, koji je bio asistent D\u017eefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naši „vizionari", kako je Labus voleo da ka\u017ee. I osim njega, svi su i danas na funkcijama. <\/p>\n

Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, poslednje zna\u010dajno smanjenje broja zaposlenih u dr\u017eavnoj administraciji obavljeno je prilikom prethodnog aran\u017emana sa njima. \u010cim je aran\u017eman prekinut, nastavilo se po starom.<\/em> <\/p>\n

– Ta\u010dno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajnje nepovoljan za zemlje koje taj koncept doslovno primenjuju. Niti je dobro da ovi naši „vizionari" sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad nešto ho\u0107e da proguraju, oni samo ka\u017eu MMF to tra\u017ei. A mo\u017eda i ne tra\u017ei. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro došla. A još u oktobru su govorili kako \u0107emo mi imati koristi od te krize jer \u0107e strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da \u017eive van vremena i van prostora. <\/p>\n

Za zemlje kao što je Srbija, šta je alternativa MMF-u?<\/em> <\/p>\n

– Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravanja sve ve\u0107ih zajmova zemljama u krizi, isto što i davanje droge \u010doveku zavisnom od kokaina. Kad neko do\u0111e u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno \u017eestoko le\u010denje. Tragi\u010dno je što smo došli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodnja još uvek ni\u017ea nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precenjenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teško prona\u0107i alternativu. Mogu\u0107e je da postoje šanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna šta \u0107e sa deviznim rezervama koje su oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara. <\/p>\n

Mo\u017ee li se nešto uštedeti i bez pomo\u0107i sa strane?<\/em> <\/p>\n\n\n\n
Muzej MMF promašaja<\/strong> <\/p>\n

Zašto ste toliko kriti\u010dni prema MMF-u?<\/em> <\/p>\n

– Zato što ne znam nijednu zemlju koja je imala uspešan privredni razvoj a da je imala je stendbaj aran\u017eman sa tom institucijom. Zato što su 23. septembra prošle godine saopštili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima šanse da u 2009. ostvari rast od šest do sedam odsto. Prvi \u010dovek MMF-a je 2000. godine izjavio da slu\u010daj Argentine treba da u\u0111e u makroekonomske ud\u017ebenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primenjuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je došlo do sloma. Zato je u ovoj zemlji napravljen muzej promašaja MMF-a u kome je detaljno opisano sve šta su im preporu\u010divali.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

– Prvo, da je prihva\u0107en drugi model ekonomskih reformi, ne bismo došli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridru\u017eivanju sa EU imali bismo 300 miliona evra više prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaštite od uvoza, a mi jednostrano sni\u017eavamo carine i bud\u017eet ostaje bez prihoda. Tako\u0111e, morali bi maksimalno da štedimo elektri\u010dnu energiju i da sav višak izvozimo. Ali najviše bi se moglo uštedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji na\u010din da \u010doveka, preduze\u0107e, dr\u017eavu, naterate da se razumniji ponaša i da manje troši. Precenjena vrednost nacionalne valute sistematski smanjuje sklonost svih prema štednji. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo više \u010duvali. <\/p>\n

Predvi\u0111ate „argentinski scenario". Šta je to toliko strašno što nam se, posle svega, mo\u017ee još dogoditi?<\/em> <\/p>\n

– Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smanje, vrednost nacionalne valute više ne\u0107e mo\u0107i da se brani. I tada \u0107emo do\u0107i u situaciju da se vrednost dinara bitno smanji, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rublje svele na jednu \u010detvrtinu. I tu nastaje strašan problem za one koji su se zadu\u017eili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvani\u010dnika kad su tvrdili da se kurs ne\u0107e menjati narednih deset godina. Kad do\u0111e do toga da preko no\u0107i morate izvršiti devalvaciju, za one koji su se zadu\u017eili nastupa katastrofa.  <\/p>\n

Blic<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo je Srbiju na ivicu sloma ka\u017ee za nedjeljno izdanje dnevnika Blic <\/em>dr <\/em>Mla\u0111an Kova\u010devi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46931","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46931","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46931"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46931\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}