Tema najnovijeg Mosta RSE je kako Milo \u0110ukanovi\u0107 uspijeva da ve\u0107 skoro 20 godina suvereno vlada Crnom Gorom. <\/p>\n
Pi\u0161e: Omer Karabeg<\/strong><\/em><\/p>\n Nakon raspada Jugoslavije nijednom lideru u regionu nije ni izbliza pošlo za rukom da tako nešto ostvari u svojoj dr\u017eavi. <\/p>\n Svoj polo\u017eaj Milo \u0110ukanovi\u0107 je još jednom potvrdio na upravo završenim parlamentarnim izborima kada je njegova partija ostvarila do sada najubedljiviju pobedu osvojivši apsolutnu ve\u0107inu u Narodnoj skupštini Crne Gore. Naši sagovornici su Milenko Perovi\u0107, profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, i Miodrag \u017divkovi\u0107, dugogodišnji lider opozicione Liberalne partije Crne Gore. <\/p>\n Omer Karabeg:<\/strong> Gospodine Perovi\u0107u, vi ste reaguju\u0107i na na izbornu pobedu Mila \u0110ukanovi\u0107a rekli da posle Tita na ovim prostorima nismo imali darovitijeg politi\u010dara od \u0110ukanovi\u0107a. Na \u010demu zasnivate tu ocenu? <\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> Najpre da ka\u017eem da, kad sam to rekao, nije mi bila namjera da Milu Djukanovi\u0107u pjevam ili pišem nekakav panegirik. Onaj ko poznaje moj spisateljski i kolumnisti\u010dki rad u crnogorskom "Knji\u017eevnom listu" i u "Monitoru" zna da takva ocjena nije proistekla iz mog bilo kakvog panegiri\u010darskog entuzijazma, niti pak oduševljenja rezultatima izbora, nego iz hladne, analiti\u010dke procjene vezane za politi\u010dko umije\u0107e, ono što su stari Grci nazivali politike tehne.<\/p>\n Moja tvrdnja da je \u0110ukanovi\u0107 nesumnjivo najdarovitija politi\u010dka pojava na ex-jugoslovenskom prostoru ticala se u prvom redu njegovog politi\u010dkog umije\u0107a ili politi\u010dke vještine o kojoj najviše govori \u010dinjenica da on dugi niz godina u turbulentnoj Crnoj Gori, koja je prošla kroz ratno razdoblje i koja prolazi kroz vrlo mu\u010dno razdoblje politi\u010dke tranzicije, uspješno lavira na tom uzburkanom moru, i, po mom sudu, \u010dini to uspješnije nego njegovi generacijski ispisnici u drugim zemljama koje su nastale na razvalinama Jugoslavije. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Gospodine \u017divkovi\u0107u, kako vi tuma\u010dite \u010dinjenicu da je Milo \u0110ukanovi\u0107 najdugove\u010dniji politi\u010dki lider u regionu?<\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Mislim da je prosje\u010dan mentalni sklop sadašnjeg gra\u0111anina Crne Gore podani\u010dki. To je nešto o \u010demu ja ve\u0107 dugo govorim. Gospodin \u0110ukanovi\u0107 je svojim na\u010dinom vladanja uspio da zarobi Crnu Goru u njenoj nepromjenjivosti zahvaljuju\u0107i \u010dinjenici da Crna Gora nikada nije imala istinske reforme. U Crnoj Gori nema dr\u017eavnih organa, mi imamo partijske organe na svim nivoima koji u malenoj Crnoj Gori, sa 500.000 punoljetnih gra\u0111ana od kojih 350.000 izlazi na izbore, obezbije\u0111uju tu \u010darobnu cifru od 165.000 do 175.000 glasova kojom se odr\u017eava vlast. Ubije\u0111en sam da, kada bi gra\u0111ani Crne Gore glasali u jednom gradu, gospodin \u0110ukanovi\u0107 ne bi mogao da osvoji takvu pobjedu. Oni su, me\u0111utim, idealno raspore\u0111eni za njegove modele osvajanja glasova time što \u017eive u 20 i nešto opština. U svim tim opštinama gospodin \u0110ukanovi\u0107 i njegova Demokratska partija socijalista imaju i stanicu policije i centar za socijalni rad i opštinsku upravu i javna preduze\u0107a, mo\u017eda dom zdravlja ili bolnicu, a pošto se za vrijeme izbora svi dr\u017eavni organi pretvaraju u mini štabove na taj na\u010din se obezbije\u0111uje koli\u010dina glasova koja je potrebna da bi se odr\u017eala apsolutna vlast. <\/p>\n Mi imamo jednopartijsku vladavinu u kontinuitetu iz komunisti\u010dkog perioda jer je gospodin \u0110ukanovi\u0107 sa svojim društvom bio mladi Titov komunista. Svi znamo da su 1989. i 1990. godine oni samo promijenili ime zadr\u017eavaju\u0107i navike, kompletan aparat i na\u010din funkcionisanja pre\u0111ašnjeg sistema. Da zaklju\u010dim, mislim da je u ovom trenutku u Crnoj Gori jednopartijska dr\u017eava ja\u010da nego ikad u posljednje dvije decenije. <\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> U posljednjih 20 godina u Crnoj Gori smo, s jedne strane, imali naslije\u0111ene duboke zasade patrijarhalnog društva koje prosto vapi ili producira potrebu za pater familiasom, a, s druge strane, crnogorsko društvo je bilo u premanentnoj turbulenciji. Crna Gora je na drasti\u010dno loš na\u010din bila involvirana u rat, imali smo ekonomsku tranziciju, politi\u010dku tranziciju, slom svih društvenih vrijednosti, promjenu svih \u017eivotnih paradigmi, dakle jednu premanentnu nesigurnost koja je zahvatila sve društvene sfere. Ta opšta nesigurnost po logici stvari producira potrebu za vo\u0111om. Desilo se da se u Milu \u0110ukanovi\u0107u sintetiziraju ta dva faktora – pretpoliti\u010dka dimenzija patrijarhalnog doma\u0107ina koji gospodari nad društvom kao nad kompleksnom selja\u010dkom zadrugom i osobine izuzetno jakog politi\u010dkog vo\u0111e. Da li je to dobro ili ne, to je drugo pitanje. Mo\u017eemo vrijednosno da se odnosimo prema toj \u010dinjenici na ovaj ili onaj na\u010din, mo\u017eemo da ka\u017eemo da to u suštinskom smislu nije dobro, ali to je proces koji se dešava. <\/p>\n Omer Karabeg:<\/strong> Da li mislite da narod u velikoj ve\u0107ini glasa za Mila \u0110ukanovi\u0107a zato što u njemu vidi lidera koji mo\u017ee da mu obezbedi stabilnost?<\/p>\n Milenko Perovi\u0107<\/strong>: Milo \u0110ukanovi\u0107 je od odre\u0111enih društvenih slojeva i grupacija recipiran kao \u010dovjek, ako ne baš opšte društvene stabilnosti, a ono bar kao faktor koji ubla\u017eava nestabilnost. I u nekim stvarima on doista jeste ubla\u017eavao odre\u0111ene nestabilnosti koje su bile izraz realnih društvenih protivrje\u010dja. Naveš\u0107u samo jednan primjer, to je fundamentalni politi\u010dki konflikt koji je u Crnoj Gori trajao 20 godina izme\u0111u unionizma i independizma. Sam \u0110ukanovi\u0107 je prešao putanju od krajnjeg unionizma do krajnjeg independizma. Po mom sudu njegova je ogromna li\u010dna zasluga što je uspio da iznivelira i ubla\u017ei potencijal strahovite nestabilnosti koji je u sebi nosila transformacija iz unionizma u independizam koja je u krajnoj liniji mogla da dovede i do gra\u0111anskog rata u Crnoj Gori. On je \u010dak uspio da procesu pobjede independizma da gotovo demokratski prihvatljivu formu, ne\u0107u da ka\u017eem u potpunosti prihvatljivu, ali prihvatljivu. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Gospodin Perovi\u0107 je dobro podsjetio, prvih osam godina vladavine gospodina \u0110ukanovi\u0107a karakterisalo je apsolutno zalaganje za opstanak zajedni\u010dke dr\u017eave i saradnja sa Slobodanom Miloševi\u0107em i njegovim projektom, dok u drugoj polovini on prihvata projekt crnogorske nezavisnosti, i to sve sa istim, odnosno identi\u010dnim, bira\u010dkim tijelom. Ono se nije mijenjalo. Uvijek je izme\u0111u 160.00 i 180.000 gra\u0111ana potvr\u0111ivalo te projekte što govori da je najmanje va\u017eno za kakav politi\u010dki projekt se zala\u017eete, va\u017eno je da imate tehniku i tehnologiju vladanja ljudima, pogotovu u vrijeme izbornih procesa. <\/p>\n Omer Karabeg:<\/strong> Da li bi se vlast Mila \u0110ukanov\u0107a mogla nazvati autokratskom? <\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> Ne mislim. Nije mi se teško slo\u017eiti sa gospodinom \u017divkovi\u0107em da je \u0110ukanovi\u0107 uspostavio, gotovo bi se moglo re\u0107i, savršenu aparturu tehnologije vlasti za uslove jednog tranzicionog društva. Me\u0111utim, ne sla\u017eem se sa gospodinom \u017divkovi\u0107em da je ta savršena mašinerija tehnologije vlasti samoj sebi svrha i da bi ona samu sebe na duge vremenske staze mogla odr\u017eavati. Naprotiv, mislim da je Djukanovi\u0107 postao svjestan da sama tehnologija vlasti nije dovoljna da bi se na duge staze vladalo i da je potrebna odre\u0111ena ideološka i politi\u010dka paradigma. On je na vrijeme shvatio da velikosrpska, miloševi\u0107evska, osvaja\u010dka, ekspanzionisti\u010dka paradigma na duge staze više ne funkcioniše. I šta je onda uradio? To gospodin \u017divkovi\u0107 zna bolje od mene – prosto re\u010deno, preuzeo je program Liberalnog saveza, dakle, sa ideološke paradigme unionizma prešao je na ideološku paradigmu independizma i na taj na\u010din kupio poprili\u010dno politi\u010dko vrijeme za jedno, uslovno re\u010deno, ne baš osobito ometano vladanje. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Mislim da je u tom trenutku na politi\u010dkoj sceni u Crnoj Gori bio ja\u010di njegov politi\u010dki protivnik Momir Bulatovi\u0107 koji je stao na stranu \u010dvrste veze sa Slobodanom Miloševi\u0107em i re\u017eimom u Srbiji. Gospodin \u0110ukanovi\u0107 u tom sukobu nije imao izbora. Jedini njegov izbor je bio da u\u0111e u projekt crnogorske nezavisnosti i da se okrene bira\u010dkom tijelu koje je podr\u017eavalo taj projekt – dakle, da ono što bi izgubio u sukobu sa Bulatovi\u0107em dobije na drugoj strani. U tome je uspio. Ali danas, s ove distance, ja apsolutno nisam siguran da je gospodin \u0110ukanovi\u0107 najiskrenije ušao u taj projekt, s tim što sam neizmjerno sre\u0107an što se sve završilo na najbolji mogu\u0107i na\u010din i što je upravo taj sukob u Demokratskoj partiji socijalista doveo do cijepanja veza sa Slobodanom Miloševi\u0107em i na kraju i do nezavisnosti.<\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> U Beogradu je, koliko ja znam, u odre\u0111enim krugovima dugi niz godina bila u opticaju pri\u010da, da ka\u017eemo dvorska pri\u010da kojoj se ne mora ni vjerovati, da je u vrijeme kad je Milo \u0110ukanovi\u0107 trošio svoj prvi premijerski mandat, bio od strane Miloševi\u0107a percipiran kao potencijalno ozbiljan politi\u010dki protivnik. Mo\u017eemo mi da sumnjamo da li je ta pri\u010da ta\u010dna ili nije, ali pokazalo se da je Milo \u0110ukanovi\u0107 izrastao u najrespektabilnijeg Miloševi\u0107evog politi\u010dkog protivnika. Bez obzira koji su bili po\u010detni razlozi njegovog sukoba sa Miloševi\u0107em, Milo Djukanovi\u0107 je imao hrabrosti da u\u0111e u taj sukob i da politi\u010dki strahovito rizikuje. Politi\u010dar manjeg kalibra, a takvih smo se nagledali na ovim balkanskim prostorima, u situaciji kada mu je glava na panju vjerovatno bi svim silama potr\u010dao u Beograd kod Miloševi\u0107a ili u predvorja njegovog dvora da tre\u0107erazrednim pisarima i sekeratricama dokazuje da je ve\u0107i Srbin od Momira Bulatovi\u0107a i da je ve\u0107i Srbin od Kara\u0111or\u0111a. Milo \u0110ukanovi\u0107 o\u010digledno nije krenuo tim putem nego putem velikog politi\u010dkog rizika. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Ja mislim da bi \u0110ukanovi\u0107 itekako pošao u Beograd da je mogao završiti stvar sa Miloševi\u0107em. Me\u0111utim, veza izme\u0111u Momira Bulatovi\u0107a i Miloševi\u0107a je bila toliko \u010dvrsta da on nije imao izbora, i stalno ponavljam – sre\u0107om nije imao izbora. Jer da on, koji je bio na \u010delu najja\u010de partije, nije napravio takav politi\u010dki zaokret u pravcu crnogorske nezavisnosti, teško bi se u dogledno vrijeme taj projekt ostvario. <\/p>\n Omer Karabeg<\/strong>: Kako tuma\u010dite \u010dinjenice da je u istra\u017eivanjima javnog mnjenja \u0110ukanovi\u0107 ve\u0107 godinama u vrhu liste najpopularnijih li\u010dnosti? <\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> Ta njegova popularnost je jednim dijelom autohtonog karaktera, što \u0107e re\u0107i da je prihva\u0107en kao \u010dovjek koji artikuliše interesa odre\u0111enih društvenih slojeva. U nekim drugim segmentima ta popularnost je na vješta\u010dki na\u010din proizvedena – kao što se reklamom mo\u017ee u\u010diniti prihvatljivom odre\u0111ena roba na tr\u017eištu, tako se politi\u010dkom reklamom i marketingom odre\u0111eni politi\u010dar mo\u017ee u\u010diniti izuzetno prihvatljivim. I kona\u010dno, jedan dio Crne Gore, o tome sam ve\u0107 govorio, Mila Djukaovi\u0107a recipira kao velikog patrijarhalnog vo\u0111u, maltene kao novoga knjaza Nikolu koji se po milosti bo\u017ejoj obra\u0107a svom narodu. Svi ti elementi na ovaj ili onaj na\u010din proizvode u osnovi jednu harizmati\u010dnu li\u010dnost, dijelom opravdano, dijelom neopravdano. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107<\/strong>: U Crnoj Gori se broj glasova koje dobijaju \u0110ukanovi\u0107 i njegova partija poklapa sa brojem ljudi koji \u017eive od bud\u017eeta. Glasanjem za Djukanovi\u0107a ti ljudi obezbije\u0111uju svoju egzistenciju i li\u010dna primanja. Mislim da je i to jedan od velikih razloga njegove popularnosti. Me\u0111utim, njegova popularnost i njegova harizma apsolutno nijesu u srazmjeri s rezultatima njegove vladavine. Tokom njegove vladavine Crna Gora je nazadovala, dok su oni iz svake krize izlazili bogatiji. Najbolji pokazatelj rezultata njegove vladavine je \u010dinjenica da društveni bruto proizvod Crne Gore još nije dostigao nivo iz 1989. godine kada je \u0110ukanovi\u0107 sa svojim društvom došao na vlast.<\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> Ne mo\u017eemo \u0110ukanovi\u0107a optu\u017eivati za ono što je bilo prije antibirokratske revolucije, ni njega, \u010dak ni ekipu koju je Miloševi\u0107 instalirao u Crnoj Gori. Ne mo\u017eemo ih optu\u017eivati za tendenciju opšteg pada ekonomije u Crnoj Gori, kao uostalom i u drugim republikama bivše Jugoslavije, za idejnu dezorijentaciju, za moralnu krizu, za rast nacionalizma. Da se nije desio Milo \u0110ukanovi\u0107 i takva ekipa, veliko je pitanje dokle bi išla ta tendencija stropoštavanja i kada bi se ona zaustavila. Ono u \u010demu bih se mogao slo\u017eiti sa gospodinom \u017divkovi\u0107em je da u Crnoj Gori ne vladaju institucije nego ljudi. Koliko je vremena potrebno da se od vlasti ljudi do\u0111e do vladavine institucija, ja to ne znam, ali tu \u010dinjenicu da vladaju ljudi, a ne institucije smatram lošom posljedicom njegove vlasti. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Ja se ne bih slo\u017eio sa gospodinom Perovi\u0107em da se \u0110ukanovi\u0107 i njegovo društvo iz devedesetih godina mogu u potpunosti abolirati za katastrofalnu vladavinu i posljedice te vladavine. Jer mogli bismo da se upitamo da li bi se Jugoslavija uopšte raspala na tako krvav i poguban na\u010din da je tadašnje crnogorsko rukovodstvo imalo druga\u010diju poziciju. Ovo govorim imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je Slobodan Miloševi\u0107 u Predsjedništvu SFRJ uz glasove Vojvodine i Kosova, Jugoslava Kosti\u0107a i Sejde Bajramovi\u0107a, imao i glas Crne Gore, pa je bio u mogu\u0107nosti da u krvi razbije bivšu dr\u017eavu. Da je crnogorsko rukovodstvo tih godina vuklo druga\u010dije poteze, sigurno bi epilog te krvave jugoslovenske drame bio druga\u010diji, povoljniji i sigurno ne sa tako strašnim posljedicama. <\/p>\n Omer Karabeg:<\/strong> Da li je slabost crnogorske opozicije jedan od razloga politi\u010dke dugove\u010dnosti Mila \u0110ukanovi\u0107a? <\/p>\n Milenko Perovi\u0107:<\/strong> Mislim da jeste. Tako je to uvijek u politi\u010dkom \u017eivotu – pobjednik se hrani slabostima protivnika i profitira na njima. A \u0110ukanovi\u0107 je, nema nikakve sumnje, u tim stvarima majstor. On je, po mom sudu, u svim klju\u010dnim, prijelomnim situacijama, kad se vlast gotovo valjala ulicama, znao da procijeni politi\u010dke slabosti svojih protivnika. A kad je rije\u010d o propuštenim šansama opozicije, navešcu jedan primjer koji je gospodinu \u017divkovi\u0107u neuporedivo bolje poznat nego meni. \u010cini mi se da je to bilo 2002. godine, negdje u ljeto ili pred ljeto, kada su sve institucije vlasti u Crnoj Gori visile i kada je fakti\u010dki u jednom trenutku Slavko Perovi\u0107 sa Liberalnim savezom imao u šaci Mila \u0110ukanovi\u0107a. Tada je Liberalni savez, strateški gledano, loše procijenio situaciju kako sa stanovišta vlastitih strana\u010dkih interesa tako i sa stanovišta interesa independizma što ga je, na kraju krajeva, koštalo svojevrsnog politi\u010dkog samoubistva.<\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107<\/strong>: Ja \u0107u se slo\u017eiti sa gospodinom Perovi\u0107em da opozicija ima svoje slabosti i da \u0110ukanovi\u0107u nije teško da ih koristi. Ali isto tako treba shvatiti da je u ovakvoj Crnoj Gori, dosta neslobodnoj, upravo \u0110ukanovi\u0107 u najve\u0107oj mjeri pozicinirao tu i takvu opoziciju. Njemu je više odgovarala opozicija sa velikosrpskim predznakom, ona nikad nije imala problema sa svojim rejtingom. U isto vreme gledao je da uništi onu opoziciju koja se istinski zalagala za reformske procese i za unutrašnju demokratizaciju Crne Gore. Ovo govorim iz li\u010dnog iskustva jer sam osam godina bio na \u010delu Liberalnog saveza, a posljednjih pet godina na \u010delu Liberalne partije Crne Gore i dobro znam kakav je protivnik gospodin \u0110ukanovi\u0107. A što se, gospodine Perovi\u0107u, ti\u010de vašeg podse\u0107anja na doga\u0111aje iz 2002. godine, re\u0107i \u0107u vam da bih u takvoj situaciji i danas povukao identi\u010dan potez. Mi u Liberalnom savezu iz naših me\u0111unarodnih kontakata apsolutno smo znali da \u0107e u narednoj godini biti potpisan Beogradski sporazum. U\u0107i u vlast koja \u0107e za osam mjeseci potpisati Beogradski sporazum o zajedni\u010dkoj dr\u017eavi sa Srbijom bilo bi suludo i još više samoubila\u010dki za Liberalni savez jer bismo nakon potpisivanja sporazuma morali da napustimo tu vlast, pa bismo još više bili satanizovani. Jedina varijanta koja je u tom trenutku odgovarala Liberalnom savezu bila je da damo podršku manjinskoj vladi, a da ne u\u0111emo u vlast da bismo se kao partija sa\u010duvali. Upravo smo to i uradili i desilo se što se desilo – za osam mjeseci je potpisan Beogradski sporazum i mi smo otkazali podršku manjinskoj vladi. <\/p>\n Omer Karabeg:<\/strong> I na kraju, dokle \u0107e Milo \u0110ukanovi\u0107 vladati Crnom Gorom?<\/p>\n Milenko Perovi\u0107<\/strong>: Ne mogu vam direktno odgovoriti jer za tu vrstu politi\u010dke prognoze u ovom trenutku nemam dovoljno elemenata. Zašto? Zato što ne znam kakve su njegove li\u010dne ambicije, mada je interes nomenklature, koja zavisi od Djukanovi\u0107a, da se njegova vlast produ\u017eava što je mogu\u0107e više. Ne mogu da predvidim ni kakvi \u0107e biti interesi me\u0111unarodne javnosti, faktora u Evropskoj uniji i Americi. Mogu da na\u010delno ka\u017eem da \u0107e Crna Gora imati Mila Djukanovi\u0107a dok se ne na\u0111e druga politi\u010dka opcija ili dok Crna Gora demokratski ne sazri. <\/p>\n Miodrag \u017divkovi\u0107:<\/strong> Mislim da je crnogorsko društvo nezrelo, da ne promišlja ozbiljno o svojoj budu\u0107nosti, da je u velikoj mjeri neemancipovano i da vladavina gospodina \u0110ukanovi\u0107a po\u010diva upravo na tim nedostacima crnogorskog društva koje on veoma vješto koristi. Da me prije godinu-dvije neko pitao koliko \u0107e još da traje gospodin \u0110ukanovi\u0107, ja bih, da budem pošten, rekao da \u0107e trajati i deceniju. Me\u0111utim, neki parametri ukazuju da se mo\u017ee o\u010dekivati kraj te vladavine. Oni su imali sve – i svoje sudove i svoju policiju i svoje tu\u017eilaštvo i svoja javna preduze\u0107a, sve je bilo njihovo, a kada je uvedena disciplina u finansijski sektor riješili su da imaju i svoju banku, pa su osnovali i Prvu banku. Mislim da \u0107e kriza koju \u0107e izazvati nelikvidnost te banke u malenoj Crnoj Gori biti mnogo ozbiljnija i mnogo dublja nego što iko o\u010dekuje jer ve\u0107 sada nelikvidnost te banke remeti \u010ditav finansijski sektor Crne Gore. Mislim da \u0107e zbog nelikvidnosti te banke do\u0107i i do sukoba unutar partije, jer to je njihova zajedni\u010dka banka, pa vjerujem da treba o\u010dekivati ozbiljnija pomjeranja u Crnoj Gori. Ono što je u ovom trenutku veliki hendikep za ozbiljnije promjene jeste \u010dinjenica da gospodin \u0110ukanovi\u0107 ima po\u017eeljnu opoziciju i da je upravo ovakav sastav opozicije nešto što mo\u017ee dugoro\u010dno da nas obeshrabri ako se ne dese neke ozbiljnije promjene. <\/p>\n Radio Slobodna Evropa<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tema najnovijeg Mosta RSE je kako Milo \u0110ukanovi\u0107 uspijeva da ve\u0107 skoro 20 godina suvereno vlada Crnom Gorom. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46930","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46930","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46930"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46930\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46930"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46930"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46930"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}