Saznajte gde je "nestao" sav novac i kako je jedan Srbin još 2004. predvideo finansijski kolaps u SAD…<\/p>\n
Pi\u0161e: 24 sata<\/strong><\/em><\/p>\n Veliki ilustrovani vodi\u010d "24 sata" \u0107e vam na najednostavniji na\u010din objasniti kako se svetska kriza rasplamsala, zašto je Srbija upala u probleme i ko su najve\u0107i krivci što danas svi strahujemo za platu i posao.<\/p>\n "Jer srebroljublje je koren svih zala; neki mu se predadoše i sami sebi mnoge muke pri\u010diniše." (Novi zavet, Prva poslanica apostola Pavla Timoteju, 6:10) <\/p>\n BOGATAŠI – Kako? Lako! Samo dan posle ohrabruju\u0107e izjave premijera Mirka Cvetkovi\u0107a da \u0107e u Srbiji „bogatiji osetiti ve\u0107i teret krize", ispostavilo se da se pod „bogatiji" podrazumeva svako sa platom ve\u0107om od 500 evra. Što je, na primer, manje od prose\u010dne plate u susednoj Hrvatskoj i skoro upola manje nego u Sloveniji. Pravi tajkuni zasad mogu da odahnu, a novi „bogataši" samo da uzdahnu od sre\u0107e usled silne lepote svog novog statusa. Podstaknuta ovim dobro\u010dinstvom, redakcija „24 sata" je odlu\u010dila da vama, dragi \u010ditaoci, me\u0111u kojima je nesumnjivo veliki broj „bogataša", pokloni ilustrovani vodi\u010d kroz svetsku krizu za po\u010detnike. <\/p>\n Mo\u017eda \u0107ete se, kao i mi, posle svega zapitati kako ti silni ekonomski stru\u010dnjaci nisu videli gde srljaju, kada su signali bili tako o\u010digledni. Mo\u017eda su i uo\u010dili? Isto kao što su mnogi videli kuda idu Jezda i Dafina, pa su stajali u redovima da predaju svoje devize i izguraju „još samo jedno oro\u010denje". <\/p>\n Namera nam je bila da jednostavno objasnimo uzroke krize i na\u010din na koji se ona prelila u Srbiju. <\/p>\n Na vama je da izvu\u010dete vlastite zaklju\u010dke. Da li je ova dr\u017eava mogla da predvidi dolazak krize i pripremi se? Da li bi ova dr\u017eava trebalo da štedi zavla\u010denjem ruke u d\u017eepove partija, ili u d\u017eepove gra\u0111ana? Da li \u0107e kriza kratko trajati? I da li \u0107emo, kad se sve ovo jednog dana završi, „kusati" iz drvenih kašika ili srebrnih, kako to „bogatašima" ve\u0107 i dolikuje.<\/p>\n Misteriozni Srbin koji je predvideo dolazak krize<\/strong><\/p>\n Iako \u010dak i \u010delnici Vlade Srbije ka\u017eu da se svetska kriza nije mogla predvideti, jedan Srbin, koji \u017eivi u inostranstvu, je pet godina unazad predvi\u0111ao ovakav crni scenario. Ovaj ekonomski Nostradmus insistira na svojoj anonimnosti, a iz njegovih izjava mo\u017ee se naslutiti da se bavi trgovinom na berzi. Njegove komentare, od kojih mi prenosimo nekoliko, mo\u017eete na\u0107i na forumu B92 pod nadimkom „daytrader".<\/p>\n Monetarna kontrola u Americi? Pa \u010detiri lika prakti\u010dno kontrolišu berzu! Jedini problem je što je kreiranje finansijskog balona nezdravo. Ve\u0107 1,5 god. su u US najmanje kamate, sli\u010dno je bilo pred krah 29-te. (27. maj 2004)<\/p>\n Ko \u0107e u Americi da iza\u0111e pred stanovništvo i ka\u017ee – E, treba da se smanji do\u017eivljaj, da se zategne kaiš, da ne dobijemo gadno po nosu… Pa, niko…Ko \u0107e ikad da glasa za tu opciju? <\/p>\n Greed & ignorance, gadna kombinacija. (08. januar 2005) <\/p>\n Zapad se pretvorio u tigra od papira. Pohlepa korporacija je to što vodi Zapad, i USA naro\u010dito u debakl, samo je pitanje vremena. Celokupna vrednost US ekonomije je oko 11 triliona, dug je 8,1 trilion. Mislim, kuc, kuc, anybody home? (04. januar 2006)<\/p>\n Ljude je nekad zanimala religija. Na to se palili, pa to završilo inkvizicijom. Onda se dohvatili politike, pa to završilo sa dva svetska rata. Sad ih zanima samo novac. To ne\u0107e dobro da završi, \u010disto logika, gledaju\u0107i unazad. (2. jun 2007)<\/p>\n Mo\u017eda su Kinezi u pravu. Oni tvrde da tri generacije imaju, \u010detiri nemaju, prosto. Ili Arap, deda jahao kamilu, otac vozio kola, ja avion, a sin \u0107e opet kamilu. I problemi u USA nisu izolovani, ka\u010di to i zubara u Milanu, i ribara u Norveškoj. (18. septembar 2008) <\/p>\n Gde je nestao sav novac?<\/strong><\/p>\n Jedna od zabluda o krizi jeste da je neko naprasno pro\u0107erdao sav novac. Uprošteno re\u010deno, koli\u010dina „stvarnog" novca je ostala ista, ali se smanjila koli\u010dina „virtuelnog" novca u opticaju. Šema desno prikazuje kako jedan dinar tokom dana, multiplikuje svoju vrednost u ekonomskom sistemu.<\/p>\n 1. Vi odete u banku i stavite jedan dinar na vaš ra\u010dun.<\/p>\n 2. Banka uzme taj dinar i pozajmi ga Peri, odnosno da mu keš kredit.<\/p>\n 3. Pera tim dinarom kupi \u017evaku kod Mike na trafici.<\/p>\n 4. Mika tim dinarom u povratku ku\u0107i kupi hleb kod Ljube u pekari.<\/p>\n 5. Ljuba tim dinarom uplati loto i nada se "sedmici".<\/p>\n U beri\u0107etna vremena ovaj tok dinara se ubrzava, dok se tokom recesije usporava ili \u010dak prekida, i zato imamo utisak da „novca nema". Na primer, vi povu\u010dete vaš novac iz banke jer se plašite da \u0107e banka propasti. Zatim banka nema taj dinar da pozajmi Peri, a ovaj da kupi kod Mike itd.<\/p>\n Oni su glavni krivci za kolaps svetskog sistema finansija<\/strong><\/p>\n Alen Grinspen dugogodišnji predsednik Federalnih rezervi SAD<\/em> <\/p>\n Ne samo da je dozvolio da zbog dr\u017eavne nebrige bukne kriza, nego je neodgovornim izjavama „lo\u017eio" Amerikance da se previše zadu\u017euju, a banke da im izdaju kredite.<\/p>\n D\u017eord\u017e Buš bivši predsednik SAD<\/em> <\/p>\n Uprkos upozorenjima, nije u\u010dinio ništa da bi zaustavio ekspanziju rizi\u010dnih kredita, onima koji nisu imali valjane garancije da \u0107e te zajmove mo\u0107i i da vrate.<\/p>\n Gordon Braun britanski premijer<\/em> <\/p>\n U potpunosti je zapostavio sve aspekte ekonomije i bavio se samo interesima londonskog finansijskog lobija. Zato je, posle SAD, kriza najpre pogodila Britaniju.<\/p>\n Svi Amerikanci<\/em><\/p>\n Da nije bilo zadu\u017eivanja, ne bi bilo ni ove zbrke. Amerikanci nisu mogli da se odupru jeftinim kreditima, iako su mogli naslutiti da ne\u0107e biti u mogu\u0107nosti da ih vrate.<\/p>\n Bil Klinton bivši predsednik SAD<\/em> <\/p>\n U njegovo vreme usvojen je niz zakona kojima su siromašnom stanovništvu omogu\u0107eni stambeni krediti, iako je to bilo van njihovih finansijskih mogu\u0107nosti.<\/p>\n Ostali <\/em><\/p>\n Brojni stru\u010dnjaci, politi\u010dari i bankari, koji ne samo da nisu zaustavili krizu, ve\u0107 su bili najve\u0107i zagovornici preteranog zadu\u017eivanja obi\u010dnih gra\u0111ana. <\/p>\n Kako je Srbija zapala u probleme? Evo uproš\u0107enog objašnjenja. <\/p>\n Neki tamo Pera ima platu 200 evra (da je Pera dr\u017eava to bi mu bili „bud\u017eetski prihodi") i još 200 dobija od garsonjere koju iznajmljuje („strane investicije"). Od tih 200 evra, 150 daje na \u017eivotne troškove, a ostalih 250 koristi za pla\u0107anje rate kredita za svoj novi jednoiposoban stan. Peri je lepo – ali pod uslovom da mu ona garsonjera ne izgori u po\u017earu, jer \u0107e ostati bez „stranih investicija" i sa kreditom koji ne\u0107e mo\u0107i da plati. Pera je u „ekonomskoj krizi". <\/p>\n Tako je i u Srbiji 2008. Zbog globalnog finansijskog kraha, presušili su „sigurni"prihodi od privatizacije i stranih investicijai Srbija se suo\u010dila sa sna\u017enim padom priliva deviza. Evro ska\u010de na skoro 100 dinara.<\/p>\n Srbija je u krizi.<\/p>\n RE\u010cI UPOZORENJA: Krizu su predvideli ameri\u010dki profesor ekonomije Nurijel Rubini, kao i finansijer D\u017eord\u017e Soroš i milijarder Voren Bafet.<\/p>\n