O govoru mitropolita Amfilohija nad odrom Zorana \u0110in\u0111i\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Olga Popovi\u0107 Obradovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n <\/p>\n Naravno da je od po\u010detka bilo jasno da je politika legalizma obi\u010dno ruganje zdravoj pameti, ali tada je, 12. marta, postalo jasno da to ima jedan ozbiljniji cilj, a to je – i posle Miloševi\u0107a – Miloševi\u0107, a to je podrazumevalo i put ka novom zlo\u010dinu. Na taj na\u010din je 12. marta tim ubistvom zapravo srušen mit o 5. oktobru, tada je u stvari, zna\u010di posle 5. oktobra a ne pre 5. oktobra, toj viziji moderne Srbije zadat najte\u017ei udarac, ako ne i odlu\u010duju\u0107i udarac, jer tada je Srbija bila suo\u010dena sa saznanjem da se borba za modernu Srbiju mo\u017ee izjedna\u010diti sa Sizifovim poslom, i to poslom za koji se pla\u0107a najve\u0107a cena <\/p>\n Zašto je ubijen Zoran \u0110in\u0111i\u0107 – to je pitanje kojim \u0107e se, bojim se, najmanje baviti pravosudni organi, mada ni njih ne treba isklju\u010diti, pitanje kojim \u0107e se najverovatnije baviti istorija, odnosno istoriografija, ali i kojim bi bilo preko potrebno da se bavi srpsko društvo, ukoliko ho\u0107e da postane normalno. Time, naravno, ne \u017eelim da ka\u017eem da se ubistva premijra ili predsednika ne dešavaju i u drugim dr\u017eavama, u drugim društvima, \u010dak i daleko civilizovanijim od našeg, ali ono što je specifi\u010dno za ovo ubistvo jeste da su u njemu, odnosno iza njega stajale sve relevantne institucije društva i dr\u017eave, po\u010dev od generala, odnosno vojske, preko sveštenika, odnosno crkve do nau\u010dnika i pisaca, odnosno njihovih relevantnih institucija. Takvih primera ubistava premijera i predsednika zaista je, ako ih uopšte i ima, malo, a ja \u010dak i ne bih rekla da ih ima.<\/p>\n Odmah nakon ubistva premijera, mnogi tuma\u010di tog doga\u0111aja okrenuli su se nešto daljoj prošlosti, pa su pokušali da u njoj potra\u017ee neke primere za koje bi se mogla utvrditi sli\u010dnost sa slu\u010dajem ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a. Obi\u010dno se pominjao knez Mihailo Obrenovi\u0107, zatim kralj Aleksandar Obrenovi\u0107, pa kralj Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107. Po mom dubokom uverenju, daleko preciznije, ta\u010dnije od svih analiti\u010dara, onaj nešto dublji istorijski kontekst, razumeo je niko drugi nego Amfilohije Radovi\u0107 u govoru koji je odr\u017eao pored odra pokojnog premijera, u govoru koji je nazvan Opelom premijeru Zoranu \u0110in\u0111i\u0107u.<\/p>\n U tom svom govoru Amfilohije Radovi\u0107 je Zorana \u0110in\u0111i\u0107a povezao sa dinastijom Obrenovi\u0107, koja je pod kraljem Milanom Obrenovi\u0107em postala simbol vezivanja Srbije za Zapad, a samim tim i za politiku modernizacije Srbije. Za ogromnu ve\u0107inu onovremene Srbije, dakle s kraja XIX veka ta politika okretanja ka zapadu bila je zapravo ravna izdajstvu. Zato je ubistvo poslednjeg Obrenovi\u0107a nakon kojeg je došlo do duge vladavine Narodne radikalne stranke za onovremenu Srbiju kvalifikovano, interpretirano ne kao zlo\u010dina\u010dki \u010din nego kao legitiman, kao herojski \u010din, \u010dije izvršioce ne treba ka\u017enjavati, nego ih treba slaviti kao heroje i spasioce naroda. Upravo tu istoriju Srbije vrlo dobro je nau\u010dio i vrlo je dobro razumeo Amfilohije Radovi\u0107 i tim svojim govorom on je onima koji su u Srbiji to umeli da \u010duju i razumeju poru\u010dio: tako prolaze u Srbiji oni koji je vode na Zapad, oni su uvek bili i osta\u0107e izdajnici i zato oni predstavljaju legitimnu metu za odstrel. To je ta crvena nit koja povezuje ubistvo Zorana \u0110in\u0111i\u0107a sa tom nešto daljom prošloš\u0107u Srbije, koju je Amfilohije Radovi\u0107 u najve\u0107em pravoslavnom hramu predo\u010dio srpskoj javnosti na jedan vrlo dijaboli\u010dki na\u010din.<\/p>\n Postoji, me\u0111utim, jedan bli\u017ei i rekla bih zna\u010dajniji istorijski kontekst od ovoga na koji je ukazao Amfilohije Radovi\u0107 u Opelu pokojnom premijeru. Treba se pomeriti za 100 godina unapred, u vreme kada je ideja moderne Srbije koju je simbolisao pokojni premijer \u0110in\u0111i\u0107 postala problemati\u010dna, ne samo više i ne na prvom mestu iz nekih na\u010delnih, ideoloških, kulturoloških razloga koji su mogli \u010dak prerasti u pravu mr\u017enju prema Zapadu. Pojavio se jedan mnogo prozai\u010dniji razlog otpora takvoj viziji Srbije, a on je bio vezan za \u010dinjenicu da je Srbija u to vreme, nakon svršenih ratova devedesetih i zlo\u010dina nevi\u0111enih razmera, neumitno ušla u doba odgovornosti. Pokazalo se da Srbija nije spremna za takvo suo\u010davanje i da je u njoj previše onih koji zaziru od takvog suo\u010davanja, boje ga se, bilo zato što se boje moralne odgovornosti, odgovornosti pred istorijom, politi\u010dke odgovornosti ili se mo\u017eda boje i krivi\u010dne odgovornosti.<\/p>\n Svi su oni s razlogom u \u0110in\u0111i\u0107u prepoznali veliku opasnost i umesto njegovoj koncepciji moderne Srbije, oni su se okrenuli politici legalizma, a to zna\u010di i kontinuiteta sa re\u017eimom Slobodana Miloševi\u0107a. I to je zapravo bila smrtna presuda za Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, jer ta politika legalizma, zapravo kontinuiteta sa prethodnim re\u017eimom, mogla se oslanjati i fakti\u010dki se oslanjala samo na takozvani patriotski blok, odnosno na antihaški lobi i organizovani kriminal, koji su, naravno, me\u0111u sobom bili simbioti\u010dki povezani i koji su vrlo brzo nakon 5. oktobra rekonsolidovani, i iz dana u dan sve više dobijali na zna\u010daju.<\/p>\n Temeljne dr\u017eavne institucije koje su prethodno bile sistematski i do kraja razorene, potom kriminalizovane, upregnute su tada u funkciju odbrane ratno-zlo\u010dina\u010dke mafije. Svi su se oni me\u0111usobno povezali, došlo je do isprepletanosti njihovih interesa i oni su se sklup\u010dali u jedno jedinstveno zlo. Situacija je bila, takore\u0107i, bezizlazna, saradnja sa Hagom je bila pod sistematskom blokadom, lustracija se odbacivala, a sudovi su bili ili nesposobni ili korumpirani ili kako vidimo i upleteni u organizovani kriminal. Tada se Srbija zapravo davila u zlo\u010dinu.<\/p>\n Sa svim tim nosio se Zoran \u0110in\u0111i\u0107 i prva reformska vlada. Eto, to su bili ti rezultati legalizma sa kojim se posle 5. oktobra pravdala svaka blokada reformi koju je vlada premijera \u0110in\u0111i\u0107a pokušavala da ostvari. Naravno da je od po\u010detka bilo jasno da je politika legalizma obi\u010dno ruganje zdravoj pameti, ali tada je, 12. marta, postalo jasno da to ima jedan ozbiljniji cilj, a to je – i posle Miloševi\u0107a – Miloševi\u0107, a to je podrazumevalo i put ka novom zlo\u010dinu. Na taj na\u010din je 12. marta tim ubistvom zapravo srušen mit o 5. oktobru, tada je u stvari, zna\u010di posle 5. oktobra a ne pre 5. oktobra, toj viziji moderne Srbije zadat najte\u017ei udarac, ako ne i odlu\u010duju\u0107i udarac, jer tada je Srbija bila suo\u010dena sa saznanjem da se borba za modernu Srbiju mo\u017ee izjedna\u010diti sa Sizifovim poslom, i to poslom za koji se pla\u0107a najve\u0107a cena.<\/p>\n