Gastarbajteri sa podru\u010dja bivše Jugoslavije su u Nema\u010dkoj svojevremeno nazvani Jugosi. Te zemlje više nema, ali su me\u0111u njima ostale va\u017ene sli\u010dnosti.<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Arbutina<\/strong><\/em><\/p>\n Kada su sredinom 60-ih godina prošlog veka gastarbajteri sa podru\u010dja tadašnje Jugoslavije po\u010deli u ve\u0107em broju da dolaze u Nema\u010dku, naziv koji je za njih prona\u0111en bio je: Jugos. U me\u0111uvremenu te zemlje više nema, stotine hiljada nekadašnjih Jugosa danas su Hrvati, Srbi, Bosanci ili Makedonci i po pravilu su na to ponosni.<\/p>\n Ali time sli\u010dnosti tih ljudi nisu nestale – bilo da je u pitanju jezik, bilo da se radi o zajedni\u010dkom kulturnom nasle\u0111u, gastronomskim navikama ili jednostavno "balkanskom mentalitetu". Nedavno je u Berlinu izašla knjiga "Ex-Yugos, mladi migranti iz Jugoslavije u Nema\u010dkoj" u kojoj se govori o toj specifi\u010dnoj grupi stranaca.<\/p>\n Za Nemce postoje samo Jugosi<\/strong><\/p>\n Razgovor za Doj\u010de vele nema\u010dki novinar i muzi\u010dar Rudiger Rosig po\u010dinje ovako:<\/p>\n "Moje ime je Rudiger Rosig, a ovo sve oko mene je crno-bijeli svijet."<\/p>\n On odmah pokazuje svoje insajdersko poznavanje ex-jugoslovenske pop i rok scene parafraziraju\u0107i po\u010detak legendarne pesme "Crno-bijeli svijet" zagreba\u010dke pank grupe "Pljavo kazalište" iz 1980. godine.<\/p>\n Tih osamdesetih godina Rosig je prvi put letovao u tadašnjoj Jugoslaviji i zaljubio se u zemlju, ljude, kulturu… Kada se vratio u Berlin otkrio je da i u Nema\u010dkoj postoji jaka scena doseljenika iz te zemlje otvorenog i tolerantnog socijalizma koje su tu svi zvali – Jugosi.<\/p>\n Brojne razlike, ali i va\u017ene sli\u010dnosti<\/strong><\/p>\n Kao novinar i urednik u listu "Tagescajtung" \u010desto je tamo putovao – i pre rata i tokom rata i posle njega. Njegovo opa\u017eanje: mada Jugoslavija više ne postoji, Jugosi su i dalje tu.<\/p>\n "Sa nema\u010dke ta\u010dke gledišta, ta populacija i ta gastarbajterska grupa i dalje postoji. Nemci ne pri\u010daju o Hrvatima, Bosancima, Srbima, oni pri\u010daju o Jugosima. I to je mo\u017eda ono najinteresantnije sa tom scenom: ve\u0107ina ljudi u mojoj knjizi za sebe uopšte ne bi rekli da su Jugosi, ali ve\u0107ina Nemaca bi to za njih rekla."<\/p>\n U knjizi se govori o dolasku prvih gastarbajtera, o ratnim izbeglicama, o onima koji dolaze danas, zbog posla, studija ili da nau\u010de jezik. Uz brojne razlike koje me\u0111u njima postoje, Rosig prepoznaje i neke vrlo va\u017ene sli\u010dnosti:<\/p>\n "Jezik pre svega, naravno, potom rakija, muzika, knji\u017eevnost. Ko je Ivo Andri\u0107? Srbin? Hrvat? Jugosloven? Ili Meša Selmovi\u0107…"<\/p>\n Ne Jugo-nostalgi\u010dar, ve\u0107 Jugo-futurista<\/strong><\/p>\n Taj jugo-fenomen predstavlja neku vrstu kontrapunkta sudbine Nema\u010dke: dok se ovde i 20 godina posle ujedinjenja teško premoš\u0107uju razlike zemlje koja je podeljena \u017eivela \u010detiri decenije, Jugoslavija je \u010detrdeset godina bila jedna zemlja i mnoge sli\u010dnosti me\u0111u ljudima vidljive su usprkos novonastalim podelama:<\/p>\n "Unutar bivše Jugoslavije oni se razlikuju, ali \u010dim pre\u0111u ma\u0111arsku granicu, u Budimpešti – Srbi, Hrvati i Bosanci su zajedno. I to ne va\u017ei samo za našu generaciju koja je \u017eivela u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi. To va\u017ei i za mlade", ka\u017ee Rosig.<\/p>\n Upravo to zajedništvo, ta bliskost, predstavlja veliki potencijal u Evropi koja se sve više integriše, smatra Rosig. To ne\u0107e voditi ka obnovi zajedni\u010dke dr\u017eave, ve\u0107 ka ve\u0107oj saradnji me\u0111u sadašnjim dr\u017eavama, u to je on \u010dvrsto uveren. I zbog toga sebe ne naziva jugo-nostalgi\u010darem, ve\u0107 jugo-futuristom.<\/p>\n