{"id":46904,"date":"2009-02-28T08:39:03","date_gmt":"2009-02-28T08:39:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46904"},"modified":"2009-02-28T08:39:03","modified_gmt":"2009-02-28T08:39:03","slug":"zensko-telo-javno-telo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/02\/28\/zensko-telo-javno-telo\/","title":{"rendered":"\u017densko telo – javno telo"},"content":{"rendered":"

Svako pitanje nacije i populacije je, u krajnjem slu\u010daju, problem regulisanja \u017eenskog tela ka\u017ee Tatjana Aleksi\u0107, profesorka Univerziteta Mi\u010digen<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Marija \u0110or\u0111evi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Kako se legende o uzidavanju \u017eenskog tela u temelje gra\u0111evine, nama najpoznatije iz balade o zidanju Skadra na Bojani, odnose na nacionalna ose\u0107anja, kakva je uloga \u017eenskog tela u politi\u010dkoj imaginaciji, kako nacionalna retorika prisvaja \u017eensko telo i zašto i kada se u literaturi menja rod uzidane \u017ertve iz \u017eenskog u muški, samo su neke okosnice predavanja koje je nedavno na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu odr\u017eala Tatjana Aleksi\u0107, profesorka Univerziteta Mi\u010digen (An Arbor kod Detroita) na Katedri za komparativnu knji\u017eevnost i slavistiku. Uporednom analizom knji\u017eevnih dela pisanih na Balkanu tokom 20. veka, Tatjana Aleksi\u0107 je u predavanju naslovljenom „Legenda o uzidavanju tela: izme\u0111u mita i nacionalnog projekta" govorila o neprestanoj fascinaciji ljudskom \u017ertvom u balkanskoj kulturi…<\/p>\n

Na \u010demu se temelje savremena tuma\u010denja motiva uzidavanja \u017eenskog tela u balkanskim legendama?<\/strong><\/p>\n

Nama je poznata narodna pesma o zidanju Skadra na Bojani, i samo je jedna od mnogobrojnih verzija koje se zasnivaju na istom motivu. Samo u Gr\u010dkoj je zabele\u017eeno preko 300 verzija predanja, a najpoznatija je balada o mostu na reci Arti; u Srbiji i Albaniji poznata je pod nazivom Zidanje Skadra. U nešto manje izmenjenoj varijanti raširena je na \u010ditavom prostoru od Ma\u0111arske do Kipra. Ima indikacija da poti\u010de iz Indije, te da su je ovamo preneli Romi. U indijskoj verziji se radi o smrti \u017eene u izvoru vode, zna\u010di ritual koji je još donekle vezan za prirodu i zavisnost ljudske zajednice od prirodnih sila. U balkanskim verzijama, me\u0111utim, ta veza je izgubljena i sve govore o \u017ertvovanju \u017eene za jedan civilizacijski poduhvat, podizanje arhitektonskog zdanja, što se mo\u017ee preneti i na izgradnju zajednice, odnosno nacije. Ima dosta zanimljivih teorija koje se bave njenom interpretacijom, od onih koje \u017ertvovanje \u017eenskog tela tuma\u010de kao represiju nad \u017eenama u porodici i društvu, do psihoanaliti\u010dkih. Tako Alen Dandes, ciklus no\u0107nog uništavanja strukture koja se podi\u017ee danju tuma\u010di kao strah od muške impotencije koja se pretvara u agresivnu zaštitu društvenog morala. Branka Arsi\u0107 je objašnjava kao rezultat isklju\u010denja \u017eena iz društvene sfere koje je neophodno radi prikrivanja homoerotskih tenzija izme\u0111u muških \u010dlanova društva.<\/p>\n

Na koji na\u010din je legenda o uzidavanju tela povezana sa nacionalnom imaginacijom?<\/strong> <\/p>\n

Meni je zanimljivo to što legenda dvojako figurira u nacionalnoj imaginaciji: kao deo, sada, pismene kulturne baštine nastale u periodu procesa modernizacije Evrope pred kraj 18. veka, i izgradnje nacionalne kulture kao osnovnog elementa osnivanja nacionalne dr\u017eave. Sa druge strane, legenda govori o stvaranju nekakvog oblika ljudske zajednice. U knji\u017eevnim delima iz 20. veka u kojima se legenda ponovo javlja, ona je upotrebljena tako da se odnosi na naciju kakvu danas poznajemo. U delima autora sa Balkana legenda se javlja u donekle izmenjenom obliku, pošto se pol \u017ertve menja, te od \u017eenskoga tela, koje je osnova gra\u0111evine u narodnoj pesmi, \u017ertve poduhvata postaju muška tela. Na primer, to je slu\u010daj kod Andri\u0107a, u romanu „Na Drini \u0107uprija" koji je našoj publici najpoznatiji, ali i kod albanskog pisca Ismaila Kadarea u romanu Most sa tri luka iz 1978, gde je \u017ertva muškarac koji je ubijen od strane graditeljske kompanije \u010diji profitabilni poduhvat remeti, ili gr\u010dkog autora Arisa Fakinosa, koji u romanu San graditelja Nikite iz 1999. za \u017ertvu ima arhitektu mosta koji sam sebe di\u017ee u vazduh sa mostom koji je konstruisao.<\/p>\n

Zašto se i u kojem trenutku menja rod \u017ertve od \u017eene ka muškarcu?<\/strong><\/p>\n

To pitanje pokušavam da pove\u017eem sa periodom stvaranja moderne nacije u Evropi i na Balkanu kada narativi uzidavanja \u017eenskog tela, prisutni odvajkada, naprasno nestaju i bivaju zamenjeni knji\u017eevnoš\u0107u koja u osnove graditeljskog poduhvata postavlja muško telo koje postaje \u017ertva istorije. Ovaj preokret se unekoliko poklapa sa periodom Prvog svetskog rata, prekretnice za nove politi\u010dke i intelektualne ideje koja je, pre svega, potpuno promenila društveni i ekonomski izgled Evrope. Prvi svetski rat koristi nove na\u010dine ratovanja, izme\u0111u ostalog i rovove, koji postaju još jedan novi na\u010din „sahranjivanja" \u017eivih tela. Štaviše, preokret diskursa kre\u0107e se od izgradnje nacije, u kojem je \u017eensko telo imalo simboli\u010dnu ulogu, ka diskursu invazije ili odbrane nacije koje masovno uništava, uglavnom muške, \u017eivote. Zanimljivo je što je neko od prisutnih na predavanju primetio da je \u017eena, koja se \u017ertvuje u narodnoj pesmi, individua koju znamo po imenu, dok stvarne \u017ertve istorije, kao i ostalih modernizacijskih poduhvata, ne obele\u017eavamo na tako dostojanstven na\u010din, ve\u0107 kvantitativno. Va\u017eno je samo koliko je ljudi stradalo, ali ne i ko i šta su oni bili.<\/p>\n

Kakvu je funkciju tokom srpske istorije \u017eensko telo imalo u politi\u010dkoj imaginaciji i kako nacionalna retorika prisvaja \u017eensko telo?<\/strong><\/p>\n

Tokom istorije uopšte, \u017eensko telo ima posebnu funkciju u nacionalnoj imaginaciji koja se ne poklapa sa stvarnom ulogom koju joj je društvo namenilo. Naša tradicija je opevala majku Jevrosimu, majku Jugovi\u0107a, Kosovku devojku. \u017dena je podignuta na pijedestal kao simbol zna\u010dajan za osnivanje i odr\u017eavanje društvene zajednice, ali pri tom ima malu ili nikakvu realnu ulogu u funkcionisanju te zajednice. Ona je majka, roditeljka, supruga ili \u0107erka, i sve uloge koje ispunjava su vezane za domen ku\u0107e i porodice.<\/p>\n

\u017denskim telom se manipuliše i u periodu mirnodopske politike u svim društvima – takvi su zakoni koji regulišu pitanje abortusa, koji isklju\u010duje pravo da \u017eena odlu\u010duje o svome telu, ve\u0107 je ono uvek Ñjavno telo" kojim se bavi šira javnost. Ima i otvoreno rasisti\u010dkih zakona koji selektivno podsti\u010du ra\u0111anje jedne, po\u017eeljne, populacije, a obeshrabruju rast nepo\u017eeljne. Svako pitanje nacije i populacije je, u krajnjem slu\u010daju, problem regulisanja \u017eenskog tela.<\/p>\n

U ratu se nad \u017eenskim telom vrši poseban oblik nasilja koji nije uperen ka \u017eeni kao pojedincu, ve\u0107 kao telu koje ima simboli\u010dnu vrednost za neprijateljsku stranu. \u017densko telo je u tom slu\u010daju samo prenosilac poruke koju jedan zara\u0107eni tabor šalje drugome, i malo ili nikako ne sagledava \u017eenu niti kao bi\u0107e niti kao neprijatelja samog po sebi. Masovna silovanja koja se \u010dine u ratu, i koja su obele\u017eila i naše poslednje ratove u Bosni i Hrvatskoj, jeziv su primer primene takvog odnosa prema \u017eenama.<\/p>\n

Šta je karakteristi\u010dno za mitologiju koja je vladala ovim prostorima poslednjih decenija?<\/strong><\/p>\n

O tome je mnogo pisano i kod nas i drugde, uvek uz pokušaj da se ratno ludilo, koje je samo po sebi iracionalno, stavi u kontekst neke mitologije koja vlada ovdašnjim prostorom. Mitologije niti su svojstvene isklju\u010divo našim prostorima, niti smo mi nešto više upleteni u egzistenciju koja se zasniva na mitološkom više od drugih naroda. Problem je u tome što smo mi u to vreme bili u fokusu svetske javnosti koja nas je disekcirala sa namerom da istakne upravo taj iracionalni aspekt, ne \u017eele\u0107i da ga tra\u017ei kod sebe. Mitologije se o\u017eivljavaju svuda i kad god je to potrebno jer su mo\u0107no sredstvo za manipulaciju masama i osvajanje politi\u010dke mo\u0107i. Tradicija je vrlo elasti\u010dna, bez obzira što smo skloni da verujemo da je nešto odvajkada postojalo u tom istom obliku u kome je došlo do nas. Naše pam\u0107enje je kratko i uglavnom ne prime\u0107ujemo i ne preispitujemo promene u "tekstu" u kratkom periodu, a kamoli na du\u017ee vreme.<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svako pitanje nacije i populacije je, u krajnjem slu\u010daju, problem regulisanja \u017eenskog tela ka\u017ee Tatjana Aleksi\u0107, profesorka Univerziteta Mi\u010digen<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46904","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46904","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46904"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46904\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46904"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46904"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46904"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}