Svetska kriza je fokus sveta skrenula sa ekonomije na vojne teme. Zasad se "topovsko meso" najviše i hitno tra\u017ei za ratovanje u Avganistanu, a sutra ko zna gde<\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n Prvo je parlament Crne Gore doneo odluku da crnogorski vojnici idu u Avganistan. Da se javnost ne bi previše uzbu\u0111ivala, kao prvi kontigent odre\u0111en je tim od jednog vojnog lekara i dva medicinska tehni\u010dara. Trebalo je da po brdima Hindukuša le\u010de talibane, mud\u017eahedine i vojnike ISAF-a. Onda su dva medicinska tehni\u010dara i jedan lekar vojnog sanitetskog tima Crne Gore prora\u010dunali da im se više isplati da kod ku\u0107e privatno zara\u0111uju po 200 evra dnevno nego da dobijaju 100 evra za dan u Avganistanu. I da rizikuju da usput dobiju metak, bombu, ili no\u017einu kakvog bradatog talibana, ili mud\u017eahedina. I, za sada, izgleda da od odlaska medicinskog tima u Avganistan nema ništa.<\/p>\n No, dok su doktor i medicinski tehni\u010dari u teškom razmišljanju, u kasarni crnogorske vojske u Danilovgradu te\u010de obuka 50 vojnika pešadijske \u010dete koja bi trebalo da ide u Avganistan. Obuku izvode podoficiri hrvatske vojske, a naoru\u017eanje i oprema crnogorskih vojnika bi\u0107e nema\u010dko. Tih prvih 50 crnogorskih vojnika trebalo bi da u Avganistanu budu u sastavu nema\u010dkog Bundesvera, odnosno pod komandom nema\u010dkih oficira. Da bi se smene crnogorskih vojnika u Avganistanu redovno odvijale, uskoro bi, verovatno, trebalo da po\u010dne i obuka još 100 vojnika po principu rotacije: tre\u0107ina na zadatku, tre\u0107ina na odmoru i tre\u0107ina na obuci za zadatak. Ina\u010de, vojska Crne Gore, bez Generalštaba, bez Ministarstva odbrane, bez oficira i podoficira ima ukupno oko 320 vojnika.<\/p>\n Ne znam koliko \u0107e crnogorski vojnici u Avganistanu pomo\u0107i svojoj dr\u017eavi ka br\u017eem putu u EU. Što se ti\u010de ulaska u NATO to \u0107e sigurno pomo\u0107i. Ina\u010de, Podgorica \u0107e sama snositi troškove boravka svojih vojnika u Avganistanu. Misiji ISAF tih 50 crnogorskih vojnika u sastavu nema\u010dkih jedinica više su nego simboli\u010dna pomo\u0107, ali dobrodošla da NATO, a pre svega Vašington poka\u017ee kako nije usamljen u avganistanskoj avanturi. Jer, Bela ku\u0107a ovih dana naprosto apeluje da saveznici poja\u010daju vojno prisustvo u Avganistanu, Pentagon planira da broj ameri\u010dkih vojnika u toj zemlji pove\u0107a na najmanje 60.000, predsednik SAD Barak Obama priznaje da stvari u Avganistanu ne idu dobro, generali ka\u017eu da se treba boriti "za srca i duše Avganistanaca i da se taj rat klasi\u010dnim vojnim sredstvima ne mo\u017ee dobiti". Kako, po nekim podacima i Srbija sprema vojni medicinski tim za Avganistan, ispada da su Srbi i Crnogorci najve\u0107i "srcelomci" koji \u0107e spasiti NATO u Avganistanu.<\/p>\n Avganistan je najve\u0107i izazov u dosadašnjoj istoriji i nesumnjivo test kredibiliteta Alijanse, baš kao što su u Vašingtonu i Briselu pri\u010dali da je napad na Jugoslaviju 1999. proba ozbiljnosti NATO-a. Naravno, institucionalni kredibilitet NATO-a još nije doveden u pitanje zbog avganistanskog gliba, me\u0111utim, ako dodatni vojnici samo pove\u0107avaju neuspeh, ako Avganistan postaje Vijetnam, onda to nema mnogo smisla. Ima dosta ubijenih talibana, ali ako i pored toga NATO stalno tra\u017ei nova poja\u010danja, to zna\u010di da je izvor talibana nepresušan. Pri\u010dati o pridobijanju "srca i umova" lokalnih stanovnika dok vojnici NATO-a dele deci bombone, zvu\u010di smešno kada protivnik koristi samoubila\u010dke napade kakve u ratu protiv sovjetske armije nikada nije koristio. Istovremeno, meriti sopstveni uspeh u Avganistanu brojem ubijenih talibana, etiketa je kojom se, verovatno, kamufliraju mnoge nevine \u017ertve.<\/p>\n I vojno i politi\u010dki situacija je danas gora nego pre sedam godina, predsednik Avganistana Hamid Karzai ne libi se da \u010dak otvoreno u\u0111e u polemiku sa Vašingtonom oko procene stanja. Misija Amerikanaca prvo se zvala "Trajna sloboda", pa se zatim misija NATO-a nazvala "Stabilizacija i rekonstrukcija, obnova i izgradnja". Diplomate ka\u017eu "da je NATO u Avganistanu da pomogne avganistanskoj vladi da podigne zemlju". Mo\u017eda bi evropske dr\u017eave volele da je tako, u realnosti vlada u Kabulu ne postoji bez vojne podrške NATO-a, stalne vojne operacije ne dozvoljavaju ni da se pomisli ozbiljno na obnovu i izgradnju. I NATO i EU nalaze se u pravom ratu u Avganistanu, ali u evropskim medijima o tome se otvoreno ne govori.<\/p>\n Da li je onda Avganistan nemogu\u0107a misija za Alijansu i da li Crna Gora, mo\u017eda i Srbija, uska\u010du u poslednji vagon voza koji u Avganistanu ve\u0107 juri u provaliju? Kad se sagleda situacija u toj zemlji, izgleda tako. Ne toliko zbog samih sukoba, koliko što nema nikakve dugoro\u010dne strategije izlaza. Nemogu\u0107e je toliko oja\u010dati prozapadnu vladu Hamida Karzaija da se on mo\u017ee slobodno pojaviti 30 kilometara izvan Kabula, ne mogu da se ulo\u017ee sredstva u izgradnju zemlje koja bi pridobila društvo, jer je to raspar\u010dana feudalna zemlja sa o\u010dajnim komunikacijama i bezbroj zava\u0111enih plemena u kojima vladaju lokalni komandanti. Zapravo, Avganistanci su toliko siromašni da su njihova o\u010dekivanja u pogledu pomo\u0107i relativno mala, pa ih NATO mo\u017ee zadovoljiti. No, nemogu\u0107e je prekinuti proizvodnju heroina, jer od toga \u017eive avganistanska plemena, a to je izvor finansiranja i talibana. Napraviti od Avganistana modernu dr\u017eavu nemogu\u0107a je misija, jer i golo odr\u017eavanje vlade u Kabulu na bajonetima NATO-a mo\u017ee da traje unedogled, sve dok u evropskim zemljama ne po\u010dnu protesti javnosti zbog sopstvenih vojnih gubitaka.<\/p>\n Ima li, ipak, nešto pozitivno u misiji ISAF? To je koalicija kakva retko mo\u017ee da se na\u0111e, jer je \u010dine vojnici iz tridesetak dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i i zemlje koje nisu \u010dlanice NATO-a. Svi sara\u0111uju u harmoni\u010dnoj atmosferi, svi komuniciraju na engleskom jeziku, svi su u maskirnim uniformama, samo ih zastavice na tim uniformama razlikuju. No, njihov zajedni\u010dki problem jeste što ne znaju kada \u0107e do\u0107i dan završetka misije. U Avganistanu je u igri nešto više od NATO-a. Mogu da propadnu ameri\u010dki globalni planovi i vojna reputacija evropskih dr\u017eava \u010dlanica NATO, i na kraju i presti\u017e Zapada u celini. Neuspeh prve vojne operacije van Evrope mogao bi da doprinese cepanju Alijanse.<\/p>\n Prema anketama javnog mnjenja od pre godinu dana u Americi i 12 zemalja Evrope, podrška NATO-u u Americi ja\u010da, ali opada u Evropi. Ono što posebno zabrinjava funkcionere Alijanse jeste da najve\u0107i pad popularnosti NATO ima u dr\u017eavama koje su nekada smatrane jakim partnerima – Nema\u010dka i Turska. Uzrok je razo\u010darenje ameri\u010dkom spoljnom politikom, posebno oko rata u Iraku, i \u010dinjenica da mnogi Evropljani vide NATO kao produ\u017eenu ruku ameri\u010dkog uticaja i mo\u0107i. U zemljama bivšeg Varšavskog pakta, koje su ušle u NATO, motivacija za \u010dlanstvo bio je ne samo kra\u0107i put ka EU, ve\u0107 i strah od eventualno novog ruskog vojnog i politi\u010dkog pritiska. Sada i Poljaci gun\u0111aju da "\u010dak ni Rusi nisu od njih zahtevali da se bore u Avganistanu kada su Rusi bili tamo, a Amerikanci to tra\u017ee".<\/p>\n U kontekstu pri\u010de kuda ide NATO-ekspres Rusija je posebna stanica. Naime, NATO još nije sasvim jasno rekao da li Rusiju smatra za saveznika, partnera, ili protivnika. Naravno, da bi opstao NATO mora da ima protivnika, neprijatelja. Ranije je to bio Sovjetski Savez, odnosno Varšavski pakt, sada je to svetski terorizam, odnosno radikalni politi\u010dki islam. NATO pohod širenja na zemlje bivšeg Varšavskog pakta i nekadašnje sovjetske republike u Moskvi do\u017eivljavaju kao pokušaj da se od Rusije "otme" što je više mogu\u0107e, dok još nije kasno, dok se ona potpuno ne vrati u status supersile. Predvodnik ovog stava je Zbignjev B\u017ee\u017einski iako mnogi Amerikanci ka\u017eu da ne treba obra\u0107ati pa\u017enju na "velikog Zbiga", jer "on nema nikakav autoritet u SAD". No, Zbigove ideje ugledni ameri\u010dki politi\u010dari sprovode u delo. A jedna od ideja jeste da posle pobede u Hladnom ratu Rusiju treba svesti na Moskoviju, pretvoriti je od višenacionalne dr\u017eave u nacionalnu rusku dr\u017eavu. Prilikom proslave 50 godina NATO-a u Vašingtonu 1999. B\u017ee\u017einski je izjavio "da je ulaskom \u010ceške, Ma\u0111arske i posebno Poljske u NATO, Alijansa dobila neophodnu geopoliti\u010dku dubinu". Logi\u010dno je da u Moskvi odmah postave i pitanje: u kom pravcu ide ta dubina? <\/p>\n Po logici stvari, ako je NATO formiran zbog zaštite od SSSR-a, onda je posle raspada SSSR-a i NATO trebalo da ode sa politi\u010dke scene. Ali pobednici, \u010dak i kada nisu nešto posebno potrebni, ne odlaze. Tu je i inercija institucija, birokratija \u017eeli da sa\u010duva posao i bud\u017eet. U po\u010detku su rekli: posle raspada SSSR-a u centru Evrope nastao je bezbednosni vakuum, a taj vakuum treba popuniti uklju\u010divanjem tih dr\u017eava u NATO. Dobra ideja. Onda je ona Al-kaida udarila po Wujorku i Vašingtonu i ovi u Briselu mogli su da trljaju ruke. Ima li iko predstavu za koliko je godina birokratija NATO obezbedila sebi posao? Naime, treba u potpunosti asimilirati sve te nove \u010dlanice sa razli\u010ditim kulturama, istorijom, ekonomijom i vojskom, sve dovesti u sklad sa NATO standardima, oja\u010dati atlantsku solidarnost…<\/p>\n Osnovno pitanje na koje još niko ne \u017eeli da pru\u017ei odgovor jeste: šta je NATO, savez demokratskih dr\u017eava, savez bez Rusije, ili savez protiv Rusije? Jer, u NATO-u su i neke dr\u017eave koje imaju gra\u0111ane "prvog" i "drugog reda", poput Estonije i Letonije koje gra\u0111anima ruskog porekla ograni\u010davaju odre\u0111ena prava. Zapravo, moglo bi se re\u0107i da je u toku proces cepanja Alijanse na \u010detiri nivoa. Prvi, jeste nekadašnji NATO, \u010diju osnovu \u010dini \u010dl. 5 o zajedni\u010dkoj zaštiti od agresije, a \u010diji je glavni zadatak objedinjavanje i formiranje jedinstvene komande, u šta ulazi i komitet za izradu nuklearnih planova. No, protiv koga se oni spremaju da povedu tenkovske divizije i brigade, kome da odgovore atomskim udarom? Oni sami to ne znaju. To je naprosto nivo vojnobirokratskih poslova i velikih izdataka, ali i nivo krize.<\/p>\n Drugi nivo \u010dini ja\u010danje evropske linije u NATO-u putem formiranja zajedni\u010dkih bataljona i novih struktura koje \u0107e postepeno prelaziti pod komandu EU. Dug proces je vezan sa latentnim sukobom sa Vašingtonom oko toga. Tre\u0107i nivo je nivo malog kluba najja\u010dih. Setimo se Parkinsonovog zakona: radi samo mali komitet, a ako je u njemu mnogo \u010dlanova, onda posao ne ide. To je nivo G8. I na kraju, \u010detvrti nivo jeste NATO plus Rusija. Ako NATO zajedno sa Rusijom odlu\u010di da negde treba poslati vojnike, ko mo\u017ee tome da ka\u017ee ne?<\/p>\n Transformacijom Alijanse u globalni savez širenjem misije, ratom protiv terorizma, i proširenjem sastava, nove \u010dlanice od balkanskih dr\u017eava do eventualno Japana, Australije i Ju\u017ene Koreje, NATO postaje sve više instrument za sukob civilizacija. Istina, NATO isto\u010dni ekspres ipak je, za sada, zastao na stanicama Ukrajina i Gruzija. Na stanici Crna Gora, putnici ve\u0107 nestrpljivo \u010dekaju, na stanici Srbija putnici još ne smeju da iza\u0111u na peron.<\/p>\n Sve me to podse\u0107a na briljantne Krle\u017eine pripovetke o transportu austrougarskih vojnika slovenskog porekla na frontove Karpata u Prvom svetskom ratu. Mra\u010dne i prljave stanice sa škiljavim svetlima, kiša, hladno\u0107a, surove planinske vrleti, gladni vojnici i mrki oficiri stranci. Miris znoja, mokra\u0107e i krvavih zavoja. A na drugoj strani fronta Rusi.<\/p>\n Treba \u010ditati Krle\u017eu… <\/p>\n NIN<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svetska kriza je fokus sveta skrenula sa ekonomije na vojne teme. Zasad se "topovsko meso" najviše i hitno tra\u017ei za ratovanje u Avganistanu, a sutra ko zna gde<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46896","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46896","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46896"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46896\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46896"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46896"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46896"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}