Dr\u017eavna delegacija Crne Gore predvo\u0111ena potpredsednikom Skupštine Rifatom Rastoderom zatra\u017eila je u Prištini da Crnogorci na Kosovu dobiju status zajednice. Priština u potrazi za rešenjem. <\/p>\n
Pi\u0161e: Anamari Repi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Uslov predsednika Vujanovi\u0107a da \u0107e prihvatanje prvog ambasadora Kosova u Crnoj Gori zavisiti od priznanja crnogorske manjine i povratka raseljenih i dalje je na snazi, poru\u010dila je visoka dr\u017eavna delegacija Crne Gore vlastima u Prištini. <\/p>\n Predstavnici crnogorskih vlasti, kosovske Vlade te civilnog društva u\u010destovali su na skupu Polo\u017eaj Crnogoraca na Kosovu, odr\u017eanom u Medija centru nadomak Prištine. <\/p>\n Savetnica crnogorskog predsednika Filipa Vujanovi\u0107a, Sonja Šundri\u0107 potvrdila je na skupu da je i dalje aktuelna nedavna Vujanovi\u0107eva izjava o uslovljavanju otvaranja ambasade Kosova u Crnoj Gori. Naime, predsednik Vujanovi\u0107 je uslovio prihvatanje prvog ambasadora Kosova u Crnoj Gori priznanjem crnogorske manjine na Kosovu i obezbe\u0111ivanjem uslova za povratak nealbanskog stanovništva iz Crne Gore na Kosovo. Vujanovi\u0107 je to rekao nakon što je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da \u0107e Kosovo po\u010detkom 2009. otvoriti ambasadu u Podgorici. <\/p>\n Potpredsednik Skupštine Crne Gore Rifat Rastoder izjavio je da je cilj prve zvani\u010dne posete crnogorske delegacije Kosovu da u susretu sa najvišim zvani\u010dnicima po\u010dne rešavanje brojnih pitanja od zajedni\u010dkog interesa, ali da je prioritet polo\u017eaj Crnogoraca. <\/p>\n "Ne bi trebalo biti sumnje da su me\u0111u najzna\u010dajnijim a mo\u017eda i najdelikatnijim pitanjima upravo ovo pitanje ustavno-pravnog i stvarnog polo\u017eaja crnogorske zajednice na Kosovu kao i stvaranje uslova za povratak raseljenih sa Kosova, to jest stvaranje uslova za dugoro\u010dni mir, stabilnost u regionu odnosno punu efektivnu evropeizaciju \u017eivota u nasim dvijema dr\u017eavama", rekao je Rastoder. <\/p>\n U organizaciji Udru\u017eenja Crnogoraca Kosova, na skupu je razmatrano pitanje kako da Crnogorci dobiju status zajednice. Predsednik Udruzenja Slobodan Vuji\u010di\u0107 je istakao da Crnogorci \u017eele da u\u010destvuju u izgradnji dr\u017eave Kosovo, ali da je najpre potrebno da im se vrati ustavno pravo koje su nekada imali. <\/p>\n "Vreme je da prestanete da nas poistove\u0107ujete sa srpskom ili bilo kojom drugom zajednicom, jer na taj na\u010din u\u010destvujete u asimiliranju jedne zajednice u drugu zajednicu što je protivno Ustavu Kosova. Vreme je da shvatite da mi imamo naše ime i prezime i da ne pristajemo da \u017eivimo pod tu\u0111im imenom", rekao je on. <\/p>\n "Vlada Republike Kosova ima du\u017enost i obavezu da nas zaštiti od asimilacijskih pretenzija. Najve\u0107u odgovornost za sve što se dešava i što \u0107e se dešavati u budu\u0107e je upravo u rukama Vlade Kosova i ve\u0107inskog albanskog stanovništva", dodao je. Vuji\u010di\u0107 je naglasio i da bi povratak crnogorskog naroda u Ustav Kosova omogu\u0107ilo i br\u017ei povratak raseljenih kosovskih Crnogoraca.<\/p>\n Kosovski ministar za administraciju lokalne uprave Sadri Ferati je kazao da nema nikakvih ustavno-pravnih smetnji da se crnogorska zajednica organizuje i integriše u kosovsko društvo.<\/p>\n "O ovom pitanju \u0107e se razgovarati na najvišim nivoima i crnogorska zajednica \u0107e za sve svoje zahteve na\u0107i podršku i spremnost institucija Republike Kosova kao i sve druge zajednice. Zato su i integracija i povratak i sva druga pitanja otvorene teme i one \u0107e se rešavati u okvirima mogu\u0107nosti kosovskih institucija", rekao je Ferati, zahvalivši se crnogorskoj dr\u017eavi na svakoj podršci. <\/p>\n Na Kosovu je prema popisu stanovništva iz 1981. godine, koji je poslednji popis koga Priština priznaje, \u017eivelo oko 27 hiljada Crnogoraca. Danas u Crnoj Gori \u017eivi nešto više od 16 hiljada raseljenih lica s Kosova, od koji se oko 5 hiljada izjašnjava kao Crnogorci.<\/p>\n U Ustavu piše da je Kosovo dr\u017eava svih njegovih gra\u0111ana, ali u delu u kome se objašnjava sastav Skupštine Kosova prema etni\u010dkoj zastupljenosti Crnogorci se ne spominju. Tako\u0111e u delu koji se odnosi na zvani\u010dne jezike crnogorski nije naveden. Politi\u010dki analiti\u010dar Azem Vlasi je ocenio da su kosovske vlasti spremne da reše taj problem, s obzirom da su prihvatile da grade multietni\u010dku dr\u017eavu <\/p>\n "Prema manjinskim zajednicama treba biti korektan, velikodušan, šta god da se daje manjim etni\u010dkim zajednicama nikad ne mo\u017ee biti na uštrb ve\u0107inskom narodu", rekao je Vlasi. Vlasi je \u010dovek koga su mediji pominjali kao mogu\u0107eg ambasadora u Podgorici ali n nije \u017eeleo o tome da govori. Crna Gora je zajedno sa Makedonijom u oktobru prošle godine priznala Kosovo. <\/p>\n U trenutku boravka crnogorske delegacije u Prištini, kosovsku javnost najviše interesuje da li \u0107e se zastavi Kosova dodati sedma zvezda za Crnogorce. Zastava Kosova ima šest zvezda za svaku priznatu zajednicu – albansku, srpsku, bošnja\u010dku, tursku, RAE (romska, aškalijska i egip\u0107anska) i goransku. <\/p>\n