Tek posle stabilizacije Srbije i njenog jasnijeg mesta na prostorima Balkana i Evrope mogla bi da se vodi spoljna politika koja bi bila okrenuta prema Republici Srpskoj i Crnoj Gori<\/p>\n
Pi\u0161e: Rado\u0161 Lju\u0161i\u0107*<\/strong><\/em><\/p>\n Spoljna politika Srbije je naša najslabije isprofilisana politika. Ona je, nesporno, i najte\u017ea, te stoga ne mogu a da ne iska\u017eem \u010du\u0111enje što je u poslednje vreme poveravana i neiskusnim i mladim ljudima. \u010cak se i raniji iskusni i stariji politi\u010dari i dr\u017eavnici, i pored dobre diplomatske slu\u017ebe Srbije, nisu sigurno kretali u me\u0111unarodnim vodama. U kakve je tek probleme zapadao sadašnji mla\u0111ani pope\u010ditelj, kome je funkcija ministra spoljnih poslova prvi zna\u010dajniji posao u \u017eivotu, uz sadašnje heterogene diplomatske kadrove sumnjiva kvaliteta, optere\u0107ene ideološki i strana\u010dki i sa slabim ili nikakvim diplomatskim iskustvom?<\/p>\n Mi moramo da definišemo našu spoljnu politiku i da se jasno opredelimo i ka\u017eemo šta ho\u0107emo. Niko još nije siguran kojom teritorijom \u0107e Srbija raspolagati u budu\u0107nosti i kakvo \u0107e dr\u017eavno ure\u0111enje imati. Naglašavam da Srbi nisu izvukli nikakvu pouku od gubitka Kosova i Metohije te da i danas srljaju na isti na\u010din u pogledu loše definisanog odnosa prema Albancima na jugoistoku Srbije i muslimanskom stanovništvu u Raškoj i statutarnom polo\u017eaju Vojvodine. Ove \u010dinjenice bitno opredeljuju spoljnu politiku Srbije prema bivšim jugoslovenskim republikama, susedima koji nisu bili u sastavu Jugoslavije, kao i prema ostalom svetu.<\/p>\n Tek posle stabilizacije Srbije i njenog jasnijeg mesta na prostorima Balkana i Evrope mogla bi da se vodi spoljna politika koja bi bila okrenuta prema Republici Srpskoj i Crnoj Gori u smeru integracija sli\u010dnim onim u EU ne usporavaju\u0107i ni uspostavljanje dobrih odnosa sa ostalim republikama. To jezgro ujedinjenog Srpskog saveza stvorilo bi preduslove za vo\u0111enje srpske politike, koja bi posebno brinula o srpskoj nacionalnoj manjini u bivšim jugoslovenskim republikama, susednim dr\u017eavama i rasejanju. Za postizanje prvog cilja neophodno je deset godina, za postizanje drugog najmanje još toliko.<\/p>\n Za kakvu god se politiku opredelili prema bivšim jugoslovenskim republikama, uvek moramo imati na umu da smo \u017eiveli u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi (1918-1991). Ne bi trebalo nikada smetnuti s uma da je sebi\u010dnost vrlina u spoljnoj politici, a da je popustljivost odraz nemo\u0107i. Mi se prosto utrkujemo da drugima \u010dinimo ustupke zanemaruju\u0107i svoje dr\u017eavne i nacionalne interese i otuda uverenje da bi Srbija trebalo da vodi politiku reciprociteta u svemu.<\/p>\n Najbolnije pitanje jesu srbijansko-crnogorski odnosi. Najve\u0107i udarac srpskoj ideji i jedinstvu Srba zadalo je odvajanje Crne Gore od Srbije. To je \u010dinjenica sa kojom se mora \u017eiveti, te predla\u017eem uspostavljanje odnosa kakvi postoje izme\u0111u Nema\u010dke i Austrije. Austrijska i crnogorska dr\u017eavnost bitno su uticali na izdvajanje austrijske nacije iz nema\u010dkog naroda i crnogorske nacije iz srpskog naroda. Izdvajanje Crne Gore i nastanak crnogorske nacije stvorili su još jedan problem: kakav stav bi trebalo da zauzme Srbija prema srbijanskim Crnogorcima, kojih ima više nego crnogorskih Crnogoraca. Ako se opredelimo za austrijski primer, pitanje dr\u017eavljanstva mora se rešiti na sli\u010dan na\u010din.<\/p>\n Tokom narednih dvadesetak godina rešava\u0107e se problemi saradnje, specijalnih veza i jedinstva Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Ovakav Srpski savez, pouzdaniji i \u010dvrš\u0107i nego što bi mogli sada i da pretpostavimo, mo\u0107i \u0107e da vodi \u010dvrš\u0107u politiku prema bivšim jugoslovenskim republikama, tj. dr\u017eavama. Verujem da \u0107e tada biti osigurana prava srpske nacionalne manjine u svim susednim dr\u017eavama, kao i prava etni\u010dke srpske grupe u ostalim dr\u017eavama sveta, makar u onoj meri u kojoj drugi ta prava imaju danas u Srbiji.<\/p>\n Kultura i dr\u017eavnost dva su bitna opredeljuju\u0107a faktora u svakoj integraciji naroda. Identitet srpskog naroda je razoren, na isti na\u010din kao što je rasturena Jugoslavija, najve\u0107a srpska tvorevina. Da li \u0107e Srbi ikada mo\u0107i da uspostave jedinstvo nacije kao što ono sada postoji kod Bugara? Teško, ali ako svaki predsednik SAD poziva Amerikance na jedinstvo koje nije ni\u010dim posebno poreme\u0107eno, zašto isto ne bi \u010dinio i naš politi\u010dki vrh, u dr\u017eavi u kojoj nikakvog jedinstva i nema. Da li danas vredi, u vreme svetske globalizacije, ponovo potra\u017eiti rešenje nacionalnog jedinstva i identiteta kakav neguju, recimo, Bugari? Novi identitet Srba mogao bi da se postigne prevazila\u017eenjem jezi\u010dke podele i uspostavljanjem jedinstva nare\u010dja i pisma, uz punu versku toleranciju. Srbi bi morali prvo da se izbore za kulturno jedinstvo, pa tek nacionalno i dr\u017eavno.<\/p>\n Zato je neophodno vratiti Srbiji dr\u017eavno dostojanstvo, pre svega poštovanjem samih njenih gra\u0111ana. Današnji Obama je crnac, slede\u0107i \u0107e biti \u017eut ili beo, ali stav Amerikanaca prema sopstvenoj dr\u017eavi ne\u0107e se menjati! Tek u takvim uslovima i Srbija \u0107e mo\u0107i da vodi samostalnu, i u interesu svojih gra\u0111ana jasno opredeljenu spoljnu politiku.<\/p>\n