{"id":46855,"date":"2009-01-05T11:15:48","date_gmt":"2009-01-05T11:15:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46855"},"modified":"2009-01-05T11:15:48","modified_gmt":"2009-01-05T11:15:48","slug":"amerika-lagala-oko-mladica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2009\/01\/05\/amerika-lagala-oko-mladica\/","title":{"rendered":"Amerika lagala oko Mladi\u0107a!"},"content":{"rendered":"

Vlada SAD je lagala svoje gra\u0111ane u vezi sa odlu\u010dnoš\u0107u da uhapsi optu\u017eene za ratne zlo\u010dine. Uklju\u010duju\u0107i tu ne samo Radovana Karad\u017ei\u0107a, kome je Holbruk obe\u0107ao da ne\u0107e biti uhapšen ako se povu\u010de sa javne i politi\u010dke scene, ve\u0107 i Ratka Mladi\u0107a, ka\u017ee ameri\u010dki istori\u010dar \u010carls Ingrao<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Danijela Milinkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Grupa od 300 nau\u010dnika, istori\u010dara, sociologa i pravnika, prou\u010davaju\u0107i raspad Jugoslavije i ratove koji su usledili, došla je do iznena\u0111uju\u0107ih otkri\u0107a o dešavanjima tokom devedesetih. Svoja saznanja, od kojih \u0107e mnoga baciti potpuno novo svetlo na dosadašnje shvatanje uloge me\u0111unarodne zajednice, a pogotovo SAD, u balkanskim misterijama, objavi\u0107e u specijalnom izveštaju krajem januara, najavljuje u intervjuu za "Novosti" \u010carls Ingrao, profesor istorije na ameri\u010dkom Perdju univerzitetu i direktor projekta "Suo\u010davanje sa jugoslovenskim kontroverzama".<\/p>\n

– Umesto što se i dalje me\u0111usobno optu\u017euju oko toga šta je ko uradio i kome, politi\u010dari bi trebalo da vide otkri\u0107a svojih nau\u010dnika – Albanaca, Bosanaca, Hrvata, Srba i Slovenaca – zasnovanih na \u010dinjenicama koje su svima dostupne. Oni su radili u 11 timova i došli do saznanja koja \u0107e razotkriti mnoge poteze svih strana, uklju\u010duju\u0107i i ameri\u010dku. Vlada SAD je lagala svoje gra\u0111ane u vezi sa odlu\u010dnoš\u0107u da uhapsi optu\u017eene za ratne zlo\u010dine. Uklju\u010duju\u0107i tu ne samo Radovana Karad\u017ei\u0107a, kome je Holbruk obe\u0107ao da ne\u0107e biti uhapšen ako se povu\u010de sa javne i politi\u010dke scene, ve\u0107 i Ratka Mladi\u0107a. Ali, ne bih o tome više govorio dok izveštaj ne bude i zvani\u010dno objavljen.<\/p>\n

Prošlo je dosta vremena od dekompozicije Balkana, a i dalje ima mnogo nerešenih pitanja izme\u0111u dr\u017eava naslednica bivše Jugoslavije. Slovenija je zaustavila evropske integracije Hrvatske, Srbiju optere\u0107uje pitanje Mladi\u0107a…<\/strong><\/p>\n

– Hrvatska \u0107e sigurno u\u0107i u EU u bliskoj budu\u0107nosti, jer je postigla veliki pomak u postizanju potrebnih standarda, ali i zbog odlu\u010dnosti njenih lidera da urade šta god je potrebno kako bi zadr\u017eali sna\u017enu podršku Zapada. S druge strane, manje je verovatno da \u0107e Bosna, Srbija i Makedonija posti\u0107i zna\u010dajniji progres, s obzirom na preovla\u0111uju\u0107i i u velikoj meri potvr\u0111en stav me\u0111u dr\u017eavama EU da se po\u017eurilo sa prijemom zemalja, poput Rumunije i Bugarske.<\/p>\n

Kada bi ovaj region mogao najbr\u017ee da se na\u0111e u EU?<\/strong><\/p>\n

– Aktuelna ekonomska kriza, kao i konstantna nesposobnost Bosne i Srbije da pre\u0111u nekoliko va\u017enih stepenika, sugerišu da mo\u017ee pro\u0107i \u010ditava decenija pre nego što postanu \u010dlanice EU. Iako \u0107e Srbija nastaviti da se kre\u0107e evropskim putem, brzina \u0107e biti merena milimetrima.<\/p>\n

Amerikanci su prepustili rešavanje problema Kosova Evropljanima. Da li ste zadovoljni na\u010dinom na koji se EU nosi sa ovim pitanjem? <\/p>\n\n\n\n
\n

Povu\u0107i optu\u017ebe<\/p>\n

Odnosi na Balkanu optere\u0107eni su me\u0111usobnim optu\u017ebama Srbije, BiH, i Hrvatske za genocid. Mnogi misle da ovaj "diplomatski rat" dr\u017ei region u stalnoj nestabilnosti?<\/strong><\/p>\n

– Hrvatska i srpska vlada treba zajedni\u010dki da povuku optu\u017ebe za genocid iz 1991. i 1995. Da, zlo\u010dini su po\u010dinjeni, ali nijedan "ne zadovoljava" definiciju genocida. Jedini efekat ovakvih optu\u017ebi je dalje odlaganje dobrih komšijskih odnosa i ekonomske saradnje Hrvatske i Srbije – što je u njihovom obostranom interesu.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

<\/strong><\/p>\n

– Evropljani sigurno rade bolji posao nego što su Amerikanci pod D\u017eord\u017eom Bušom. Oni su oprezniji, i, pretpostavljam, mnogo spremniji za saradnju sa obe strane. Ipak, ne mo\u017ee se posti\u0107i trajno rešenje ukoliko ga ne prihvate i Beograd i Priština.<\/p>\n

Da li o\u010dekujete otvaranje neke nove krize u Srbiji? Mnogi u našoj zemlji strahuju da bi u bliskoj budu\u0107nosti moglo biti pokrenuto pitanje Vojvodine?<\/strong><\/p>\n

– Nema potrebe za novim "teritorijalnim" krizama u Srbiji – pogotovo ne u Vojvodini – dok god gra\u0111ani Srbije, sa obe strane Dunava, me\u0111usobno poštuju legitimne zahteve svojih sunarodnika. Demografska realnost je takva da \u0107e Vojvodina uvek biti deo Srbije. Gra\u0111ani centralne Srbije, Srbijanci, treba da znaju da zahtevi za ve\u0107u autonomiju Vojvodine – a naro\u010dito ja\u010du kontrolu nad obrazovanjem i kulturom – nikada ne\u0107e voditi ka secesiji, ali mogu popustiti tenzije i ubla\u017eiti netrpeljivost izme\u0111u njih i tzv. Pre\u010dana, kao i Ma\u0111ara i pripadnika ostalih nacionalnosti koje tamo \u017eive. Kompromis je mogu\u0107, ali, \u010dak i bez njega, Vojvodina nikada ne\u0107e napustiti Srbiju.<\/p>\n

U kojoj sferi interesa je sada Srbija – ruskoj ili zapadnog sveta – EU, SAD? Da li je mogu\u0107e balansirati izme\u0111u ove dve velike sile?<\/strong><\/p>\n

– To je i prednost manjih dr\u017eava – da igraju sa velikima u sopstvenu korist. Srbija mo\u017ee pa\u017eljivo da vaga prednosti saradnje, kako sa Evropom i Amerikom, tako i sa Rusijom. Na\u017ealost, po\u010dinila je veliku grešku kada je svoju energetsku nezavisnost prepustila Rusiji. <\/p>\n

<\/p>\n\n\n\n
\n

Kraj krize za \u010detiri godine<\/p>\n

Kakve su vaše prognoze za 2009? Koji \u0107e biti glavni efekti finansijske krize u SAD, Evropi, a posebno na Balkanu i u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

– U ovom trenutku, niko sa sigurnoš\u0107u ne mo\u017ee da ka\u017ee koliko duboka \u0107e biti ova kriza, niti koliko \u0107e trajati. Ipak, dogovor o zajedni\u010dkom odgovoru na krizu me\u0111u industrijski najmo\u0107nijim dr\u017eavama sveta i kraj ere zaštitnih cena energenata bude nadu da \u0107e se recesija završiti u roku od dve do \u010detiri godine.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Da li \u0107e se ameri\u010dka spoljna politika prema Balkanu i Srbiji promeniti kada predsednik Obama u\u0111e u Belu ku\u0107u?<\/strong> <\/p>\n

– Odnos \u0107e definitivno biti druga\u010diji. Obama se ve\u0107 okru\u017eio sa nekoliko savetnika koji imaju veliko balkansko iskustvo. On je tako\u0111e mnogo sposobniji da analizira kompleksna pitanja. Svoj mandat \u0107e zapo\u010deti ponovnom izgradnjom veza sa evropskim i drugim saveznicima Amerike. Iako \u0107e njegov fokus biti van Balkana, ne\u0107e ignorisati ovaj region.<\/p>\n

Kako vidite budu\u0107nost EU, a posebno regiona zapadnog Balkana?<\/strong><\/p>\n

– EU je ovde da bi ostala. Njeno širenje \u0107e biti usporeno, delimi\u010dno zbog ekonomske krize, ali ne\u0107e biti u potpunosti zaustavljeno. Evropa \u0107e se "oja\u010dati" na Balkanu sa Hrvatskom, a mo\u017eda i Crnom Gorom. Bosna i Srbija \u0107e, najverovatnije, biti poslednje dve dr\u017eave regiona koje \u0107e u\u0107i u EU.<\/p>\n

Ve\u010dernje novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vlada SAD je lagala svoje gra\u0111ane u vezi sa odlu\u010dnoš\u0107u da uhapsi optu\u017eene za ratne zlo\u010dine. Uklju\u010duju\u0107i tu ne samo Radovana Karad\u017ei\u0107a, kome je Holbruk obe\u0107ao da ne\u0107e biti uhapšen ako se povu\u010de sa javne i politi\u010dke scene, ve\u0107 i Ratka Mladi\u0107a, ka\u017ee ameri\u010dki istori\u010dar \u010carls Ingrao<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46855","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46855","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46855"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46855\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46855"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46855"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46855"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}