Pitanje promene kalendara kod nas niti je novo, niti jednostavno. \u010cak se mo\u017ee re\u0107i da sukobi mišljenja oko ra\u010dunanja vremena u srpskim svetovnim i crkvenim krugovima traju skoro ceo vek. <\/p>\n
Pi\u0161e: Rade Dragovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Dok do\u010dek Nove godine za zapadni svet ozna\u010dava povratak u uobi\u010dajeni ritam \u017eivota posle prazni\u010dne groznice, u Srbiji je ovaj doga\u0111aj tek uvertira u dane praznovanja. Zbog primene "novog" – gra\u0111anskog i "starog" – crkvenog kalendara sezona blagdana kod nas traje sve do polovine januara i nama svojstvene Srpske nove godine.<\/p>\n Ipak, skoro dvonedeljno slavlje, brojni neradni dani i vreme u\u017eivanja u hrani, skoro svake godine u doma\u0107oj javnosti, ali i u crkvenim krugovima, nametnu i pitanje usaglašavanja crkvenih kalendara u hriš\u0107anskom svetu.<\/p>\n Pitanje promene kalendara kod nas niti je novo, niti jednostavno. \u010cak se mo\u017ee re\u0107i da sukobi mišljenja oko ra\u010dunanja vremena u srpskim svetovnim i crkvenim krugovima traju skoro ceo vek. Od kada je 1919. godine Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prešla na "zapadno" ra\u010dunanje vremena traju ube\u0111ivanja da li bi i SPC, koja je ostala verna julijanskom kalendaru, trebalo to da u\u010dini.<\/p>\n Naro\u010ditu te\u017einu ovom pitanju daju povremene vesti da je kalendarsko pitanje više puta bilo razmatrano na saborima SPC, kao i spekulacije da deo arhijereja smatra da je za Crkvu bolje da prihvati gregorijansko ra\u010dunanje vremena. Ovakvi stavovi argumentuju se potrebom osavremenjavanja Crkve, a kao primeri naj\u010deš\u0107e se pote\u017eu Grci, Rumuni ili Bugari, koji su poodavno prešli na reformisani kalendar.<\/p>\n Nasuprot njima, branitelji starog na\u010dina ra\u010dunanja vremena smatraju da je julijanski kalendar specifi\u010dnost i dobra strana pravoslavlja, koju nema potrebe menjati. Nisu malobrojni ni oni koji hodaju po ivici preterivanja i "latinskog straha", i za koje gregorijanski kalendar nosi katoli\u010dki pe\u010dat – kao oru\u0111e za širenje dominacije Vatikana. Otud, ideja o crkvenom prihvatanju svetovnog na\u010dina ra\u010dunanja vremena, po njima, nije ništa drugo nego pokušaj unija\u0107enja i pokoravanja rimskom papi.<\/p>\n Kakvi god da su argumenti na strani jednog i drugog mišljenja, izvesno je da bi otvaranje kalendarskog pitanja donelo nove podele u Crkvi. Bar je takvo iskustvo crkava koje su prešle na novo ra\u010dunanje vremena. U svima su se odmah javile grupe tzv. "starokalendaraca", nezavisnih od postoje\u0107e jerarhije. Ovi pokreti i danas su \u017eivi u Bugarskoj, Rumuniji i Gr\u010dkoj, gde su se vrlo brzo primakli u\u010denju pravoslavnih ekscentrika – zilota.<\/p>\n Srednji put je stav da se me\u0111u vernicima koji na pravi na\u010din neguju hriš\u0107anske vrednosti pitanje na\u010dina ra\u010dunanja vremena – ne postavlja. Tako protojerej Radomir Popovi\u0107, profesor Bogoslovskog fakulteta i autor dela "Kalendarsko pitanje – crkveno merenje i ra\u010dunanje vremena", smatra da za pravoslavne problem kalendara ne postoji, jer je njegovo pitanje rešeno u duhu hriš\u0107anskog predanja. Sve novine, bez obzira na izgovore (astronomska i matemati\u010dka ta\u010dnost, prakti\u010dne potrebe i tako dalje), samo unose smutnju i razjedinjuju duhovno i liturgijsko telo Crkve.<\/p>\n – Suština je da osmislimo naš \u017eivot i naše li\u010dno vreme koje \u017eivimo svakog trenutka – govorio je o kalendaru Popovi\u0107 za list "Pravoslavlje". – Nauka napreduje i verujem da \u0107e nova astronomska i matemati\u010dka prora\u010dunavanja biti još ta\u010dnija. Pravoslavna crkva ne\u0107e po tom pitanju ništa posebno \u010diniti – niti zabranjivati, niti striktno odobravati.<\/p>\n Popovi\u0107 isti\u010de da je najva\u017enije \u010duvati veru i hriš\u0107ansko u\u010denje. Ono, po njegovim re\u010dima, "svemu daje smisao, svakom kalendaru, bez razlike bio on julijanski ili neki drugi".<\/p>\n Specifi\u010dnost kalendara Pravoslavne crkve je u \u010dinjenici da su nepokretni praznici utemeljeni na solarnom, a pashalija (Vaskrs i ostali pokretni praznici) na lunarnom kalendaru. I jedni i drugi uklopljeni su u tzv. stari kalendar.<\/p>\n Crkvenom julijanskom kalendaru i pashaliji i danas su verne Jerusalimska patrijaršija, Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslavna crkva, kao i Ruska zagrani\u010dna crkva i Sveta gora.<\/p>\n Gregorijanski kalendar, a julijansku pashaliju dr\u017ee Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska patrijaršija, Gr\u010dka, Rumunska i Bugarska pravoslavna crkva, Kiparska i sve crkve zavisne od Carigradske patrijaršije. To zna\u010di da praznik Vaskrs proslavljaju istog dana kada i ostali pravoslavci, dok Bo\u017ei\u0107 obele\u017eavaju – 25. decembra.<\/p>\n Me\u0111u retkima koja je prihvatila i kalendar i pashaliju na gregorijanski na\u010din je Finska pravoslavna crkva.<\/p>\n NEPRECIZNOSTI<\/p>\n U dokazivanju koji je na\u010din ra\u010dunanja vremena bolji navodi se nepreciznost starog kalendara, koja \u0107e da dovede da se Hristovo ro\u0111enje 2100. godine prvi put proslavi – osmog januara. Ni gregorijanski kalendar nije najprecizniji, a mane se ispravljaju preko tzv. prestupnih godina. Najprecizniju varijantu ra\u010dunanja vremena predlo\u017eio je naš \u010duveni nau\u010dnik Milutin Milankovi\u0107 1923. godine, koji iz više razloga do danas nije usvojen. On bi za jedan dan odstupio tek posle 400.000 godina koriš\u0107enja.<\/p>\n HRONOLOGIJA <\/p>\n – 4.000 godina pre nove ere Egip\u0107ani osmislili solarni kalendar<\/p>\n – 46. godine nove ere po\u010dinje da va\u017ei kalendar Julija Cezara tzv. julijansko ra\u010dunanje vremena<\/p>\n – 325. godine Prvi vaseljenski sabor u Nikeji prihvata julijanski kalendar kao hriš\u0107anski<\/p>\n – 1582. godine papa Grgur 13 menja ra\u010dunanje vremena, tzv. gregorijanski kalendar<\/p>\n – 1920. godine Kraljevina SHS prihvata novi kalendar<\/p>\n – 1923. godine Milutim Milankovi\u0107 predla\u017ee Svepravoslavnom kongresu najprecizniju varijantu kalendara. Ipak, Carigradska patrijaršija prihvata gregorijansko vreme.<\/p>\n – 1978. godine po\u010detak me\u0111upravoslavnog dijaloga o usaglašavanju kalendara na inicijativu Carigradske patrijaršije.<\/p>\n