Izbjeglištvo u dvije slike<\/p>\n
Pi\u0161e: Vuk Dedi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ognjišta<\/u><\/strong><\/p>\n Priznajem, 1991. kad sam tek stigao u (tada SR) Srbiju bilo mi je po malo ganutljivno kada su komentatori na (tadašnjoj) RT Beograd govorili o „vekovnim ognjištima" koja smo „mi odanle" napustili pod pritiskom „neoustaških"… znate ve\u0107. Jebiga, tada sam još (maloljetan, praštajte) vjerovao da je tome tako, odnosno da je srpska manjina (ama konstitutivna!) u Hrvatskoj na braniku plemenite jugoslovenske ideje i da je \u010ditavo to sranje sa ratom u Hrvatskoj samo incident koji su izazvali neoustaški, neofašisti\u010dki, neoštatijaznam elementi, koji su na prevaru uhvatili Hrvate da za njih glasaju i da \u0107e to sve biti gotovo za tri dana, poslje \u010dega se ja vra\u0107am u svoju Slavoniju da jurim i dalje onu malu plavu sa velikim… o\u010dima, ali malo morgen – za tri dana nije završeno. Kako je vrijeme proticalo, sve su me više \u017euljala ta „ognjišta". Dobro, mislio sam, pjesni\u010dka figura.<\/p>\n Onda je došao i \u0111ed u Srbiju. Njegov ro\u0111eni brat kod kog smo mati i ja stanovali, pravi kadar Tita i Partije, do\u010dekao je brata srda\u010dno, ali uz instrukciju da se ve\u0107 koliko sutra prijavi nadle\u017enim organima. Za divno \u010dudo u Novom Beogradu svi „organi" za prijem novih izbjeglica su bili u krugu od 500 metara, te se \u0111ed zaputio sam. „'Ajde, bogati pa nisam dijete da se izgubim". Uglavnom, nekoliko sati kasnije \u0111eda dovodi policija. Jedan od policajaca mi ka\u017ee: „Deda ti je bio malo nervozan u Crvenom krstu pa su nas pozvali". „Jebala vas ognjišta i Miloševi\u0107!", vi\u010de \u0111ed za milicionerima dok odlaze. „Crni \u0111ede, šta je bilo?", pitam ga. „Vako je bilo. Odem ti ja u Crveni kri\u017e da se prijavim, u\u0111em kod one curice što popisuje i ona pita za ime i prezime kad sam ro\u0111en, odakle sam i onda me upita kad sam napustio ognjište. Ja velim ‘iljadu devetsto pedes't \u010detvrte u jesen. Ona me pita da li se šalim, a ja odgovaram da se ne šalim, nego da smo tad pokojni \u0107a\u0107a i ja završili novu ku\u0107u i prešli u nju, da je u toj novoj ku\u0107i bila pe\u0107 na drva, a u staroj ku\u0107i da je bilo ognjište koje smo tad napustili. Onda ona ka\u017ee da pita kad sam kao i ostali Srbi iz Krajine napustio ognjište u smislu da smo izbjegli. Na to ja njoj velim da niko u selu nije imao ognjište, da su svi imali pe\u0107i i šporete i da to nije Krajina neg’ Slavonija. Onda ona meni re\u010de da se ne zezam i da je \u010ditava Srbija na \u010delu sa Slobodanom Miloševi\u0107em na nogama da nam pomogne da sa\u010duvamo naša vjekovna ognjišta. E, onda mi se zamra\u010dilo pred o\u010dima i po\u010deo sam psovati i terati u rodni kraj i nju i ognjišta i Miloševi\u0107a. Onda je došla milicija i eto".<\/p>\n Danas kad \u010dujem za ognjišta uskuva mi iznutra nešto što bi se donekle moglo rije\u010dima iskazati kao: „Jebala vas ognjišta! Još je moj pokojni pra\u0111ed nabavio metalnu furunu koju je prika\u010dio na dimnjak ku\u0107e koju je sagradio. Pokojni \u0111ed je kupio štednjak (šporet) ‘smederevac’ na drva! Stari je uznapredovao do kombinovano elektri\u010dno-plinskog šporeta u stanu. A kad je rije\u010d o plinu, imali smo i bocu i plinsku instalaciju! Pun mi je kurac vaših ognjišta, ionako su nastavila da se dime još dugo nakon što smo otišli, a samo da vam ka\u017eem – nisam ja zaboravio da isklju\u010dim šporet – neki seronja ga je zapalio, ne znam koje oznake je nosio na uniformi, ne znam koji je ‘Dnevnik’ gledao, ne znam je li naš ili njihov, moj nije, sigurno!"<\/p>\n Izb(j)eglice<\/u><\/strong><\/p>\n Jebote, glupe li kovanice. Devedesetih smo se od sve muke sprdali sami sa sobom nazivaju\u0107i se „uteklice" jer od sranja smo utekli, ali ga nismo izbjegli. Ako ste se tek sada vratili iz inostranstva, raspitajte se kod komšija o inflaciji u Srbiji ranih devedesetih. Moj drug je imao izreku: „Bog te mazo kakvo vrijeme došlo, odeš sa deset maraka u grad, \u010dastiš dva drugara da se userete od pi\u0107a i još ti ostane za sutra. Samo, odakle mi još devet maraka?" Pa onda veselo ljeto 1995. Hvataju po ulici sve muško ro\u0111eno u Hrvatskoj. Patrole kombinovane od naoru\u017eanih pripadnika tada formalno strane „dr\u017eave" SAO Krajine i doma\u0107ih pandura, svi sa dozvolom da pucaju u le\u0111a ako pokušaš da pobjegneš. Uve\u010de se vra\u0107aš sa neke \u017eurke ili sa posla, piješ pivo ispred prodavnice, a ujutro si ve\u0107 ponosan vojnik u Kninu. Ako imaš sre\u0107e, daju ti i pušku. Ako imaš vezu, dobiješ i metke. Ako imaš baš jaku vezu ili nemaš nogu ili ruku, onda te puste nazad ku\u0107i. Od tada imam fobiju od plave uniforme (do tada sam imao samo fobiju od maskirne, SMB i uopšte od zelene odje\u0107e). I dan danas ustuknem kad vidim poštara.<\/p>\n