{"id":46844,"date":"2008-12-21T09:46:43","date_gmt":"2008-12-21T09:46:43","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46844"},"modified":"2008-12-21T09:46:43","modified_gmt":"2008-12-21T09:46:43","slug":"nespremnost-na-izazove-vremena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/12\/21\/nespremnost-na-izazove-vremena\/","title":{"rendered":"Nespremnost na izazove vremena"},"content":{"rendered":"

Milan Vukomanovi\u0107:<\/strong> Gra\u0111ani Srbije, me\u0111u kojima ima dosta nominalnih vernika, stavljaju se pred gotovo nemogu\u0107u dilemu: biti Srbin pravoslavac ili biti Srbin-Evropljanin, \u010dime se dovodi u pitanje višestrukost njihovih identiteta<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: An\u0111elka Cviji\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Najnovija zbivanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi otvorila su mnoga, u javnosti \u010desto postavljana, pitanja na koja me\u0111utim iz crkvenih krugova ne sti\u017eu odgovori. Ve\u0107 je i kraj prošlog veka, a naro\u010dito 21. vek, pred religiju postavio nove zahteve kojima ona, prema nau\u010dnim tvr\u0111enjima, uglavnom ne uspeva da parira. U razgovoru s dr Milanom Vukomanovi\u0107em, profesorom sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, razgovaramo upravo o tome, ali kroz prizmu najkriti\u010dnijih tema koje se skoro svakodnevno otvaraju.<\/p>\n

Milan Vukomanovi\u0107 je u javnosti prisutniji svojim knjigama nego intervjuima: retko \u0107ete nai\u0107i u novinama na razgovore s njim, ali njegove sveobuhvatne, argumentovane i polemi\u010dne poglede mo\u017eete na\u0107i u svim knjigama koje je do sada objavio. Izme\u0111u ostalih tu su dela „Sveto i mnoštvo", „Svet Tominog jevan\u0111elja" i najnovije – „Homoviator. Religija i novo doba" (sva u izdanju „\u010cigoja štampe").<\/p>\n

Koliko je pismo vladike zahumsko-hercegova\u010dkog Grigorija \u010dlanovima Sabora SPC ukazalo na suštinske probleme Srpske pravoslavne crkve?<\/strong><\/p>\n

To pismo, prema re\u010dima samog autora, nije bilo namenjeno javnosti i internog je karaktera. Napisano je povodom konkretnog doga\u0111aja – jesenjeg zasedanja Arhijerejskog sabora SPC. U dnevnim novinama preneti su samo fragmenti, a ne pismo u celini. O suštinskim problemima, kojih nema malo, trebalo bi da se raspravlja na Saboru, ali ne \u010dini mi se da \u0107e to biti slu\u010daj u skorijoj budu\u0107nosti. Zamislite instituciju u koju gra\u0111ani Srbije imaju najviše poverenja, a koja se na svom saboru bavi autenti\u010dnoš\u0107u patrijarhovog potpisa!<\/p>\n

A koji bi bili ti problemi?<\/strong><\/p>\n

Crkva ve\u0107 dugo boravi u samonametnutom liturgijskom getu, bez pravog kontakta s javnoš\u0107u. Ne nazire se tu ni nekakvo koherentnije socijalno u\u010denje ili spremnost da se odgovori na izazove vremena. Nema zna\u010dajnijeg napretka u teologiji. Zagledana u eshaton, Crkva kao da je zaboravila na kairos.<\/p>\n

Da li je SPC ivoljna i kadrovski spremna da se nosi sa zadacima modernog doba? Da li je njeno insistiranje na principu sabornosti prevazi\u0111eno?<\/strong><\/p>\n

Sabornost, sama po sebi, bar u crkvenom kontekstu, nije problem. Problem je u nespremnosti, nedostatku vizije i hrabrosti da se u\u0111e u istinske reforme.<\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva nije zvani\u010dno dr\u017eavna crkva, ali se ose\u0107a tendencija i u SPC i kod nekih politi\u010dara da to bude. Da li je u tom slu\u010daju dr\u017eava lakše instrumentalizuje? Mislite li da se to posebno ose\u0107alo u svim doga\u0111anjima oko (ne)izbora novog patrijarha SPC?<\/strong><\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva je, defacto, dr\u017eavna crkva, iako to nije deiure. U istoriji pravoslavlja, dr\u017eava je, pak, uvek bila mo\u0107niji partner u tom odnosu. Otuda i stalna pretnja od instrumentalizacije. Ne mislim, me\u0111utim, da je to naro\u010dito bilo izra\u017eeno na poslednjem Saboru SPC.<\/p>\n

U jednom tekstu ka\u017eete da je „tokom \u010detvorogodišnje Koštuni\u010dine vlasti u Srbiji, SPC postala zna\u010dajan akter u srpskoj politici. Štaviše, Koštunica i SPC imaju vrlo sli\u010dno, konzervativno vi\u0111enje srbijanskog društva". I zaklju\u010dujete da je to u velikoj meri doprinelo usporavanju politi\u010dkih i ekonomskih reformi u Srbiji i usporavanju procesa pridru\u017eivanja Evropi. Koje glavne doga\u0111aje, kada je u pitanju SPC, vidite kao ispoljavanje tog konzervativizma?<\/strong><\/p>\n

U protekle \u010detiri godine, taj konzervativizam je u velikoj meri doprineo usporavanju politi\u010dkih i ekonomskih reformi u Srbiji, pogoršanju odnosa sa susednim dr\u017eavama i blokiranju procesa pridru\u017eivanja EU. Crkvena ideologija u tom periodu ima jasne odlike konzervativnog, desnog nacionalizma. Obnova monisti\u010dkog zavetnog obrasca na po\u010detku 21. veka i povratak slavenofilskom na\u010delu društvene i politi\u010dke sabornosti (što je u velikoj meri prihvatio i Koštunica) posledica je odbacivanja modernog pluralisti\u010dkog koncepta društva koji bi bio više u duhu nasle\u0111a evropskog prosvetiteljstva. Nije stoga, svakako, slu\u010dajno što su se SPC i srpska vlada tokom 2007. godine toliko orijentisali baš prema Putinovoj Rusiji.<\/p>\n

Srbija se opredelila za Evropu, a dobar broj srpskih episkopa još satanizuje one koji to \u017eele… Kuda to dvojstvo vodi?<\/strong><\/p>\n

U SPC ima još mnogo evroskepticizma i antievropskog govora, \u010dak i me\u0111u vladikama tzv. reformistima. Gra\u0111ani Srbije, me\u0111u kojima ima dosta nominalnih vernika, stavljaju se, na taj na\u010din, pred gotovo nemogu\u0107u dilemu: biti Srbin pravoslavac ili biti Srbin-Evropljanin, \u010dime se dovodi u pitanje višestrukost njihovih identiteta. To, dakako, nije u duhu ni samog hriš\u0107anstva, pa ni pravoslavlja, \u010dime neki sveštenici samo pokazuju da nisu ni pribli\u017eno na visini zadatka pred kojim se nalaze. Sve to, naravno, pored nedostatka jasne politi\u010dke vizije sadašnje vlade, izaziva dodatnu konfuziju me\u0111u gra\u0111anima Srbije.<\/p>\n

Kako biste, me\u0111utim, okarakterisali me\u0111ureligijsku saradnju u Srbiji? Koliko je jaka ekumenska struja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n
\n

Kako sebe vidi Crkva<\/p>\n

Mislite li da je kod nas religija depolitizovana? Treba li da se Crkva pita oko problema u društvu? Koja treba da bude mera njenog odgovora?<\/strong><\/p>\n

Nova uloga crkava i verskih zajednica u balkanskim dr\u017eavama omogu\u0107ava im da se bave i društvenim problemima. Kakav je, me\u0111utim, stvarni opseg društvenih, pa i politi\u010dkih problema koji spada u domen crkvenih nadle\u017enosti i njenog ustavnog okvira? Koliko je Crkva u stanju da se nosi s tim problemima i kakav je njen kapacitetu pogledu njihovog rešavanja? Koliko su odgovori Crkve na savremene društvene probleme zaista relevantni? Kakva je njena vizija društva? Da li Crkva sebe vidi kao deo civilnog društva ili ne? Treba se, najpre, suo\u010diti s pravim pitanjima da bi se dali odgovori.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Grubo gledano, u SPC danas preovla\u0111uju dva stava u pogledu ekumenizma. Prvi bi bio jedan ekstremni stav da je ekumenizam „svejeres" i da je jeres sve što nije pravoslavlje. On bi se mogao dovesti u vezu i s gledištima Justina Popovi\u0107a i njegovim trajnijim uticajem u SPC. Drugo je, pak, ono stanovište koje vidi prostora u razvijanju ekumenskih odnosa s Katoli\u010dkom crkvom, a mo\u017eda i nekim drugim tradicionalnim verskim zajednicama u Srbiji. Me\u0111utim, retka je, gotovo nepostoje\u0107a, otvorenost prema malim verskim zajednicama \u010dak i u liberalnijim krugovima Crkve. Tu je, uglavnom, re\u010d o evan\u0111eoskim protestantskim denominacijama i drugim „manjincima" koje SPC, a ponekad i dr\u017eava, javno diskriminiše i proglašava za sekte ili satanisti\u010dki uticaj sa Zapada. <\/p>\n

A šta je sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine?<\/strong><\/p>\n

Zakon donekle ure\u0111uje odnose u religijskoj sferi, u domenu organizacije crkava i verskih zajednica. Ali negativne posledice su mnogo izra\u017eenije. Zakon sadr\u017ei neke diskriminatorske odredbe u pogledu registracije „netradicionalnih" verskih zajednica, a daje i suviše diskrecionih prava izvršnoj vlasti, što je protivno Ustavu i fundamentalnim religijskim pravima i slobodama. Zakon, potom, štiti versku slu\u017ebu u javnim ustanovama, ali ne štiti autonomiju i lai\u010dki karakter dr\u017eavne, javne škole. Zašto bi se javna škola odricala svog nekonfesionalnog identiteta da bi se zaštitila nepovredivost verske slu\u017ebe u njoj? Ovim primedbama bih dodao i potpunu netransparentnost u sastavljanju razli\u010ditih prednacrta Zakona, uklju\u010duju\u0107i i stru\u010dnost samih zakonopisaca, izostanak koherentnije javne rasprave, kao i o\u010diglednu pristrasnost prethodnog Ministarstva vera Srbije koje je, kao dr\u017eavno telo, javno zastupalo interese ve\u0107inske religijske organizacije.<\/p>\n

Da li se ve\u0107 sada mogu naslutiti efekti veronauke u našim školama?<\/strong><\/p>\n

Da bi se jasnije i potpunije sagledale posledice veronauke, a i gra\u0111anskog vaspitanja, u našim javnim školama, potrebno je da pro\u0111e više vremena nego što je proteklo od 2001. godine, kada su ti predmeti na brzinu uvedeni u školski sistem. Zasad sti\u017eu pritu\u017ebe o neadekvatnoj metodi\u010dkoj pripremljenosti nastavnika veronauke i ote\u017eanom pristupu podacima o tome koliko u\u010denika zaista poha\u0111a tu nastavu, što je u nadle\u017enosti Ministarstva vera. Evaluacije u\u010denika bi tu, svakako, bile od pomo\u0107i, ali se to još ne radi sistematski. <\/p>\n\n\n\n\n
\n

Sigurno uto\u010dište za „odbranu"…<\/p>\n

Bli\u017ei ste stavu o desekularizaciji nego sekularizaciji modernog sveta. „Samouverena religija, aktivna, u ekspanziji, s namerom da preuzme kontrolu, itekako se vratila", ka\u017ee i antropolog Kliford Gerc. Šta religiju \u010dini privla\u010dnom u 21. veku?<\/strong><\/p>\n

Religija danas ponovo stupa u razli\u010dite, vrlo slo\u017eene, interakcije s ideološkim, politi\u010dkim, kulturnim i ekonomskim sistemima. Ona je, štaviše, sastavni deo globalizacijskih procesa. S druge strane, ona još pru\u017ea sigurno uto\u010dište za „odbranu kulture", nacionalnog, lokalnog, partikularnog. Re\u010d je tu, u stvari, o zaštiti religijskog interpretativnog nasle\u0111a. U svetu koji karakteriše velika dislociranost etni\u010dkih, religijskih i, uopšte, kulturnih manjina, religije su mo\u0107ni \u010duvari grupnih, kolektivnih identiteta. To jednako va\u017ei i za društva u procesu transformacije, kao što je, na primer, društvo u Srbiji. Na izazove modernizacije i sekularizacije religije danas odgovaraju religizacijom modernosti.<\/p>\n<\/td>\n

 <\/td>\n<\/tr>\n
 <\/td>\n <\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Sve ve\u0107i broj mladih se vra\u0107anjem „pravoslavnim korenima" vra\u0107a zapravo konzervativizmu, nacionalizmu, verskoj isklju\u010divosti, me\u0111unarodnoj izolaciji. Mladost bi trebalo da je nespojiva s takvim društvenim, politi\u010dkim, kulturnim parametrima. Gde vidite klju\u010d tog nesporazuma?<\/strong><\/p>\n

S obzirom na dešavanja u proteklih 20 godina, mislim da imamo onakve mlade kakve smo i zaslu\u017eili.<\/p>\n

Kakav je, na Balkanu, odnos prema islamu? Šta ka\u017eete na sve \u010deš\u0107u pojavu vehabizma kod nas?<\/strong><\/p>\n

Posebnost balkanskog islama, pored dugog istorijskog prisustva, jesu njegovi varijeteti, njegova heterogenost, i to ne samo u religijskom smislu. Tu imamo i etni\u010dke, jezi\u010dke, politi\u010dke i druge raznolikosti. Na Balkanu je, svakako, dominantan sunitski islam hanefitske škole, dok je vehabizam u nas prisutan tek odnedavnoni njegov manjinski uticaj ne bi trebalo prenaglašavati. Ve\u0107i problem je nedostatak pravog dijaloga hriš\u0107anskih crkava s tradicionalnim islamom na Balkanu.<\/p>\n

Postoji li antisemitizam u Srbiji? Kako se on ispoljava?<\/strong><\/p>\n

Kada je re\u010d o antisemitizmu u Srbiji, on je, tokom devedesetih godina, ali i danas, najviše dolazio do izra\u017eaja na tribinama i u proglasima paraklerikalnih organizacija, u privatnom izdavaštvu, izjavama pojedinih sveštenika, kao i vandalizmu huligana koji ispisuju antisemitske grafite ili skrnave jevrejska groblja i druge objekte od religijskog i kulturnog zna\u010daja u Srbiji. To sve je dovoljno dobro dokumentovano i dr\u017eava mora o tome da povede više ra\u010duna. Ali antisemitizam bi trebalo da osude i same verske zajednice.<\/p>\n

Zamerate SPC da nema pravi kontakt s (civilnim) društvom, gra\u0111anskim društvom. Koja je osnovna ideja vode\u0107ih teologa SPC i da li ona uspeva da se uskladi s modernim vremenom?<\/strong><\/p>\n

Od samog po\u010detka demokratskih promena SPC je brzo ostvarila kontakt sa srbijanskom dr\u017eavom, odnosno s predstavnicima njenih institucija. Mnogo manje se tu, me\u0111utim, razumela slo\u017eenost savremenog društva. Koncepti kao što su gra\u0111anstvo ili civilno društvo gotovo se uopšte ne pojavljuju u izjavama crkvenih predstavnika, crkvenih medija i Informativne slu\u017ebe, a kada se i pojave, to neretko biva u negativnom kontekstu. Moglo bi se re\u0107i da je danas jaz izme\u0111u SPC i nevladinih organizacija (naro\u010dito onih koje se bave ljudskim pravima) ve\u0107i od programskih razlika koje postoje izme\u0111u bilo koje dve politi\u010dke partije u Srbiji. Re\u010d je o izvesnim predrasudama i pomerenoj optici na obe strane. Nepristrasniji uvid u postoje\u0107e strukturalne vezei sli\u010dnostiizme\u0111u religijskih institucija i organizacija civilnog društva mogao bi, eventualno, otvoriti prostor za nekakvu saradnju u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Milan Vukomanovi\u0107:<\/strong> Gra\u0111ani Srbije, me\u0111u kojima ima dosta nominalnih vernika, stavljaju se pred gotovo nemogu\u0107u dilemu: biti Srbin pravoslavac ili biti Srbin-Evropljanin, \u010dime se dovodi u pitanje višestrukost njihovih identiteta<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46844","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46844","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46844"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46844\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46844"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46844"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46844"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}