Uvredljive, uznemiravaju\u0107e i šokantne izjave i informacije o politi\u010darima i drugim poznatim osobama više ne\u0107e biti predmet krivi\u010dnih postupaka, odlu\u010dio Vrhovni sud Srbije<\/p>\n
Pi\u0161e: Aleksandra Petrovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kleveta i uvreda osta\u0107e krivi\u010dna dela samo na papiru. Iš\u010deznu\u0107e iz sudske prakse zbog najnovije odluke Vrhovnog suda, takozvanog pravnog shvatanja koje ima snagu zakona.<\/p>\n "Granice prihvatljive kritike su šire kada je re\u010d o javnim li\u010dnostima u odnosu na privatna lica. Za razliku od obi\u010dnih gra\u0111ana, koji to svojstvo nemaju, javne li\u010dnosti su neizbe\u017eno i svesno izlo\u017eene pomnom ispitivanju svake svoje re\u010di i dela, kako od novinara, tako i od javnosti uopšte, te stoga moraju ispoljiti ve\u0107i stepen tolerancije".<\/p>\n Tako glasi tekst pravnog shvatanja koje je usvojeno na sednici Krivi\u010dnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije, odr\u017eanoj 25. novembra ove godine. „Politika" je ekskluzivno dobila ovaj dokument, sa iscrpnim obrazlo\u017eenjem.<\/p>\n "Sloboda izra\u017eavanja pojedinca ne va\u017ei samo za informacije ili ideje koje se smatraju uvredljivim, ve\u0107 i za ono što vre\u0111a, šokira ili uznemirava, jer je sve to usredsre\u0111eno na pitanja od javnog interesa, a ne na privatni \u017eivot javnih li\u010dnosti", ka\u017ee se u zaklju\u010dku dokumenta.<\/p>\n Javne li\u010dnosti, dakle, treba da poka\u017eu visok stepen tolerancije na informacije koje su uvredljive, šokantne i uznemiravaju\u0107e, \u010dak i ako se odnose na njihov privatni \u017eivot. Samim tim što su javne li\u010dnosti, one su stalno pod lupom novinara, drugih javnih li\u010dnosti i celokupne javnosti, pa moraju da budu svesni da njihovi postupci i ponašanje podle\u017eu javnoj kritici i razli\u010ditim vrednosnim sudovima.<\/p>\n Ako, na primer, novine objave da sin ministra prosvete ima pet „ke\u010deva" na polugodištu, sud \u0107e ceniti da je to u\u010dinjeno zbog javnog interesa, jer kakav je to ministar prosvete ako mu je dete loš \u0111ak. Ako bi neko javno postavio pitanje da li, na primer, ministar zdravlja upotrebljava narkotike, ceni\u0107e se na sudu da li je to pitanje bilo u javnom interesu.<\/p>\n – Onaj ko je imao hrabrosti da bude javna li\u010dnost mora biti spreman na sve udarce. Ovakva odluka je zapravo poziv javnim li\u010dnostima da ne pote\u017eu olako tu\u017ebe – re\u010deno je „Politici" u Vrhovnom sudu.<\/p>\n Mnoge tabloidne novine na naslovnim stranama imaju fotografije estradnih zvezda uz bombaste naslove koji govore o tome da imaju celulit ili da ne nose ga\u0107ice. Me\u0111utim, šta ako se tako nešto napiše za \u017eenu koja je na visokoj dr\u017eavnoj funkciji i ako je o\u010digledno da se time narušava ugled te funkcije i dr\u017eave.<\/p>\n – Svaka javna li\u010dnost mora da pazi kako se ponaša, s kim se dru\u017ei i kako se obla\u010di. Ne bi bilo primereno da jedna ministarka nosi tako kratku suknju da joj fotoreporteri mogu snimiti donji veš, ili da bude pijana u kafani. I kad sam u sudu, i kad sam na ulici i kad sam kod ku\u0107e, ja sam sudija Vrhovnog suda. Ta funkcija nosi odgovornost i novinari imaju pravo da komentarišu da li se ponašam adekvatno toj funkciji – ka\u017ee za „Politiku" sudija krivi\u010dar Novica Pekovi\u0107.<\/p>\n Zametak ovakve odluke najvišeg suda nalazi se u Babušnici, malom mestu na jugoistoku Srbije. Pri\u010da je došla do suda u Strazburu i vratila se predsedniku opštine Babušnica Petru Jon\u010di\u0107u i svim javnim li\u010dnostima kao bumerang, preko Beograda.<\/p>\n Babušni\u010dki opštinski sud je juna 2003. godine oglasio krivim za klevetu Zorana Lepoji\u0107a, predsednika Opštinskog odbora DHSS-a, što je kao autor teksta pod naslovom „Nasilni\u010dki predsednik", objavljenim u listu „Narodne lu\u017eni\u010dke novine" napisao: „Tako Petar Jon\u010di\u0107 u julovskoj euforiji, pod sloganom ‘para vrti gde burgija ne\u0107e’, zarad svoje li\u010dne egzistencije sumanuto troši novac gra\u0111ana opštine na sponzorstva i gala ru\u010dkove".<\/p>\n Okru\u017eni sud u Pirotu potvrdio je presudu, pa je parni\u010dni sud u Babušnici odlu\u010dio da Lepoji\u0107 mora da plati Jon\u010di\u0107u 120.000 dinara sa kamatom „zbog pretrpljenih duševnih bolova" zbog povre\u0111ene \u010dasti i ugleda, kao i 39.000 dinara na ime troškova postupka.<\/p>\n Zanimljivo je obrazlo\u017eenje te presude – da je Jon\u010di\u0107 „poznat i ugledan \u010dovek jer da nije tako gra\u0111ani ga na izborima ne bi izabrali za predsednika opštine, a pored toga je dugogodišnji direktor uspešne firme koja je i u najte\u017eim uslovima privre\u0111ivanja uspešno poslovala i radnici su primali plate u uslovima kada su mnoge firme prestale sa radom i što sve uti\u010de da povre\u0111eno dobro tu\u017eioca ima ve\u0107i zna\u010daj nego što bi to bilo sa bilo kojim obi\u010dnim gra\u0111aninom".<\/p>\n Sudijama u Strazburu je \u017eestoko zasmetao upravo poslednji deo obrazlo\u017eenja – da ugled javne li\u010dnosti ima ve\u0107u vrednost nego ugled obi\u010dnog \u010doveka. „To je dvosmisleno mišljenje doma\u0107ih sudova", napisano je u Strazburu.<\/p>\n Evropski sud za ljudska prava donosi odluku da su sudovi u Babušnici i Pirotu povredili pravo na slobodu izra\u017eavanja, odnosno \u010dlan 10. Konvencije o zaštiti ljudskih prava, „što predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva i ne va\u017ei samo za informacije i ideje koje se smatraju uvredljivim, ve\u0107 i za ono što vre\u0111a, šokira i uznemirava".<\/p>\n Sud u Strazburu je naveo da informacije o pitanjima od javnog interesa podrazumevaju i štetne izjave i kritike na ra\u010dun politi\u010dara, da bi „u toku izbornih kampanja trebalo dozvoliti da slobodno cirkulišu mišljenja i informacije svih vrsta", kao i da „vlade uvek treba da poka\u017eu suzdr\u017eanost u pribegavanju krivi\u010dnim kaznama".<\/p>\n Istu sudbinu u Strazburu do\u017eivela je i pirotska osuda Zorana Filipovi\u0107a, koji je za Petra Jon\u010di\u0107a rekao na javnom skupu u Babušnici da je proneverio 500.000 maraka. Filipovi\u0107 je zaista verovao da je predsednik opštine umešan u utaju poreza, ocenile su sudije u Strazburu.<\/p>\n Epilog ova dva slu\u010daja doga\u0111a se u Beogradu. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava (sektor za zastupanje pred sudom u Strazburu) tra\u017eilo je u septembru ove godine od Vrhovnog suda Srbije da zauzme na\u010delan stav. Predsednica VSS Vida Petrovi\u0107-Škero predla\u017ee da Krivi\u010dno odeljenje usvoji pravno shvatanje i to „upravo radi budu\u0107eg postupanja doma\u0107ih sudova u sli\u010dnim situacijama, gde bi se budu\u0107a sudska praksa uskladila sa stavovima sadr\u017eanim u navedenim presudama Evropskog suda za ljudska prava u slu\u010dajevima Lepoji\u0107 i Filipovi\u0107".<\/p>\n – Vrednosni sudovi o javnim li\u010dnostima ne bi trebalo da potpadaju pod odredbe krivi\u010dnog zakonodavstva jer intervencija u takvim slu\u010dajevima nije neophodna u demokratskom društvu – navedeno je u zaklju\u010dku pravnog shvatanja Krivi\u010dnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije.<\/p>\n