Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ugledni profesor sa njujorškog univerziteta Kolumbija, predvi\u0111ja da \u0107e ekonomska kriza potresati svet još najmanje dve godine i da inflacija nije najve\u0107i problem.<\/p>\n
Pi\u0161e: Zoran Stanojevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Transkript intervjua emitovanog u emisiji Oko<\/em>.<\/p>\n Profesore Stiglic, veoma mi je drago što ste naš gost. I da po\u010dnem, pretpostavimo da imate vremeplov i da ste filmski junak koga šalju da spase svet of finansijske krize, gde biste otišli u prošlost i šta biste uradili?<\/p>\n Stiglic: Priroda istorije je da je svaki trenutak u vezi sa prethodnom istorijom. Tako da je teško odrediti neki datum kada biste mogli sve da po\u010dnete ispo\u010detka i da pokušate da spre\u010dite ovu krizu.<\/p>\n Da probamo sa godinom?<\/p>\n Stiglic: Po mom mišljenju kriti\u010dna greška napravljena je 2001. godine, objasni\u0107u zašto. Ali mnogo grešaka je napravljeno još sredinom osamdesetih. Tada je Alan Grinspen izabran za predsednika Federalnih rezervi umesto dotadašnjeg šefa Pola Vokera koji je uspeo da obuzda inflaciju, što je jedan od najva\u017enijih zadataka šefa centralne banke. Ali on je potom otpušten. Zašto je otpušten? Zato što je verovao u regulaciju, dok Regan nije verovao u takvu kontrolu. Dakle ako glavni regulator u dr\u017eavi ne veruje u regulaciju to zna\u010di da je ne\u0107ete ni imati. To je pokrenulo procese deregulacije, sistem se nije prilago\u0111avao promenama.<\/p>\n \u017delite da ka\u017eete da su koreni krize duboki skoro tri decenije?<\/p>\n Stiglic: Mnogi faktori jesu. Ovo sa deregulacijom po\u010delo je sredinom osamdesetih, sasvim sigurno, dakle dvadeset godina.<\/p>\n Šta se onda dogodilo 2001.?<\/p>\n Stiglic: Dvehiljadite je pukao balon tehnoloških kompanija, a taj balon je do tada davao gas ameri\u010dkoj privredi. Pitanje je bilo, budu\u0107i da smo skliznuli u recesiju, kako \u0107emo se iz nje izvu\u0107i. I predsednik Buš je odlu\u010dio da iskoristi ekonomsko usporavanje kao izgovor za smanjenje poreza bogatim Amerikancima. Zašto je to bitno? Zato što to smanjenje poreza nije stimulisalo ekonomiju u dovoljnoj meri. Jeste malo, ali nedovoljno. Tako da je ekonomija ostala slaba. I to je prebacilo teret pokretanja ekonomije na monetarnu politiku, ponovo na Alana Grinspena. I šta je on uradio, spustio je kamate na rekordan nivo, jedan odsto. A odbijao je to da uradi devedesetih. Ali je sada iz politi\u010dkih razloga pristao da ih spusti skroz dole na jedan odsto. Ohrabrio je praksu davanja r\u0111avih kredita. A u kombinaciji sa nedostatkom kontrole to je bilo eksplozivno.<\/p>\n Na šta mislite kada govorite o r\u0111avim kreditima?<\/p>\n Stiglic: Postoji \u010ditav niz primera. Mi smo izmislili nove stvari poput kredita bez dokumentacije. Mogli ste da ušetate u banku i dignete kredit. Ali najgori deo je bila varijabilna kamata. Dakle ako kamata ode na gore, pla\u0107ate više. A ako je kamata jedan odsto, ona mo\u017ee da se kre\u0107e samo u jednom pravcu, gore. On je ohrabrivao ljude da uzimaju kredite sa promenljivom kamatom. Oni su uzimali maksimalne kredite, a brokeri su ih ube\u0111ivali da \u0107e cene nekretnina samo rasti i rasti. Uzimali su kredite sa promenljivom kamatom na pretpostavci da \u0107e kamata ostati niska, dok \u0107e cene rasti.<\/p>\n Ali to je problem vas u Americi, kako se uopšte dogodilo da to pogodi nas u Srbiji?<\/p>\n Stiglic: To je dobro pitanje. Napravio se globalni problem i to preko nekoliko kanala ili mehanizama. Delimi\u010dno zbog toga što smo mi uzeli te r\u0111ave kredite, spakovali ih i preprodali. Rekli smo, na\u0107i \u0107emo dovoljno budala po svetu spremnih da kupe ovako loš proizvod, te otrovne stambene kredite. I našli smo ih širom sveta.<\/p>\n Ali zašto bi neko to kupio, mora da ste ih mnogo lepo spakovali?<\/p>\n Stiglic: Bili su odli\u010dno spakovani, vrlo netransparentni i kako su u Evropi bile niske kamatne stope, mnogo ljudi i u Evropi i Americi je reklo, daj da okrenem nešto para. Tako da je pohlepa podstaknuta višom kamatom u\u010dinila da zaboravimo na rizik. A znamo da nema besplatnog ru\u010dka. Nema ni više kamate bez ve\u0107eg rizika. Nisu dobro analizirali stanje, koliki su rizici, kakve to kredite otkupljuju, kakav je njihov kvalitet. Verovali su jer su krediti dolazili iz Amerike gde valjda imaju dobre banke i jaku regulaciju, sve su to verovali. Pa su ih kupovali. Tako da smo mi polovinu svojih r\u0111avih kredita izvezli, prebacili na druge. <\/p>\n Drugo, izvezli smo i filozofiju deregulacije. Mnogi evropski kontrolori nisu radili svoj posao kako treba. Tako da problem kvaliteta regulacije postoji i u Evropi. Tre\u0107e, ako imate problem u centru svetske ekonomije, u Sjedinjenim dr\u017eavama i Evropi, svi \u0107e ga osetiti. I to kroz nekoliko kanala. Ekonomija se usporava, zna\u010di kupova\u0107emo manje robe. Taj trgovinski efekat \u0107e biti zna\u010dajan pre svega za zemlje koje mnogo trguju sa SAD. Ili Evropom. Ali drugo, i danas verovatno mnogo va\u017enije je to da su banke tako loše vo\u0111ene da su preuzele sve te rizike, bankarske derivate, a nisu znale sopstvene bilanse. <\/p>\n Znale su da ne znaju ni svoje ni tu\u0111e bilanse i naprosto su stale sa pozajmljivanjem novca. Znate, krediti su \u017eila kucavica svake ekonomije i kada nju prekinete pacijentu nije dobro. Dakle krediti su zamrznuti u SAD, zamrznuti su u Evropi, a kada se to desi vrlo brzo se raširi svetom.<\/p>\n Veoma ste glasan protivnik sistema iskupljivanja posrnulih banaka i kompanija koje ameri\u010dka administraicija sada sprovodi. Zašto?<\/p>\n Stiglic: Jednostavan odgovor je da smo potrošili ogromne pare, stotine milijardi dolara, a nemamo \u010dime da se pohvalimo. Suštinski, davali smo bankama pare, a zauzvrat smo tra\u017eili veoma malo. Mi smo davali bankama pare, a one su ih onda prosle\u0111ivale svojim deoni\u010darima ili su pla\u0107ale velike bonuse menad\u017eerima. Jedna banka sada tra\u017ei da isplati deset miliona dolara bonusa, a vi ih pitate, za šta? Vaša kompanija gubi novac kao pijana<\/p>\n Zar to nije prestalo?<\/p>\n Stiglic: Ne. Još uvek se bune. Prvi \u010dovek jedne od velikih investicionih banaka to radi iako je njegovu banku preuzela druga banka koliko je bila slaba. Nisu nau\u010dili lekciju, \u010dak ne razumeju ni politiku. Rezultat ovoga je, budu\u0107i da nisu postavljena nikakva ograni\u010denja i imamo jedan veoma loš dogovor, da \u0107e ameri\u010dki poreski obveznici podneti ogroman gubitak. Svakako ne\u0107emo dobiti kompenzaciju za rizik koji smo podneli pozajmljuju\u0107i im novac.<\/p>\n Ali kada govorite o stotinama hiljada miliona dolara, bolje re\u010deno stotinama milijardi dolara, sti\u010de se utisak da tog novca ima koliko ho\u0107eš jer se ovamo daje sto milijardi, tamo sto pedeset milijardi. Kako je to mogu\u0107e?<\/p>\n Stiglic: Jedan naš senator je rekao, milijardica ovde, milijardica tamo i vrlo brzo govorimo o velikom novcu. Ali to je bilo pre dosta godina. Danas ka\u017eemo bilion\u010de ovde, bilion\u010de tamo i vrlo brzo govorimo o velikom novcu. Ovo jeste veliki novac. \u010cinjenica je da pove\u0107avanjem našeg nacionalnog duga mi sebi vezujemo ruke, mi stavljamo svoju budu\u0107nost pod hipoteku. Ne\u0107emo imati potrebna sredstva za obrazovanje, istra\u017eivanja i pomo\u0107 starima. Da vam dam jedan primer. <\/p>\n Pre nekoliko meseci predsednik je stavio veto na veoma va\u017ean zakon. Pedeset miliona Amerikanaca nema nikakvo zdravstveno osiguranje, a ako to nemate u Americi, mogu da vas zbrišu. Kongres je rekao, ako ne mo\u017eemo da obezbedimo zdravstveno osiguranje za siromašnu decu, ona \u0107e biti do\u017eivotno ošte\u0107ena. I Kongres je usvojio zakon koji je predvi\u0111ao ulaganje od nekoliko milijardi dolara u zdravstveno osiguranje siromašne dece. Predsednik je ulo\u017eio veto rekavši da mi to ne mo\u017eemo sebi da priuštimo. A onda odjednom trošimo stotine milijardi dolara kako bismo iskupili dugove bankara.<\/p>\n Ali da li bi u suprotnom sva deca bila siromašna? Jer bi sistem propao?<\/p>\n Stiglic: Vidite, pitanje je na koji na\u010din to radite.<\/p>\n Pa šta vi preporu\u010dujete?<\/p>\n Stiglic: U najmanju ruku rekao bih da ako bankama dajem pare, one moraju da po\u010dnu sa davanjem kredita. Ne da ga daju akcionarima, ovo nije program pomaganja akcionarima. Radije bih novac dao siromašnoj deci nego bogatim deoni\u010darima. Ovaj novac vam je dat da biste pokrenuli ameri\u010dku privredu. Ako ne\u0107ete to da uradite, ne uzimajte naš novac, da\u0107emo ga nekom drugom. I o\u010dekivao bih neku vrstu odgovornosti. Jer ono što sada imamo je privatizacija profita i socijalizacija gubitka. To nije kapitalizam. To nije tr\u017eišna privreda. Ako nema korespodencije izme\u0111u privatne dobiti i društvene koristi tr\u017eišna privreda ne\u0107e funkcionisati.<\/p>\n Da, ali zar nismo svi u toj pri\u010di. Ima li zemalja koje su dobro vodile svoju finansijsku politiku? Od koga bismo sada trebali da u\u010dimo? <\/p>\n Stiglic: Što se ti\u010de iskupljivanja bankarskih dugova Britanija je uradila mnogo bolji posao od Amerike. Postavili su bolje uslove, ve\u0107u odgovornost, menad\u017eeri su morali da odu, uspostavili su mehanizme koji su obezbedili davanje kredita privredi, posao su shvatili ozbiljnije. Mo\u017eda to nije idealno ali je znatno bolje nego u SAD. Što se ti\u010de regulisanja bankarskog sektora, neke zemlje u razvoju su napravile bolji posao od Amerike. Brazil nije imao problem u bankarskom sistemu. Ekonomija Brazila ima problema, baš kao i sve druge ekonomije, i to uprkos \u010dinjenici da tamošnji bankari nisu davali rizi\u010dne kredite. Ima dosta šeova centralnih banaka koji su gledali Ameriku i govorili da naši regulatori ne rade svoj posao.<\/p>\n Ubrojte tu i Srbiju \u010diji bankarski sistem ima vrlo \u010dvrstu regulaciju tako da je kroz tu prvu fazu krize prošao neošte\u0107en. Ali sada je pitanje da li \u0107e bankarski sistem biti ugro\u017een recesijom?<\/p>\n Stiglic: Svaki bankarski sistem je ugro\u017een recesijom. Jer je priroda recesije ta da se biznis usporava, prodaja pada, troškovi ostaju, mo\u017eda se smanjuju ali ne toliko brzo kao prodaja, a na sve to raste stopa bankrostava. A sa porastom bankrostava rastu gubici. Tako da bez obzira na to kakva vam je regulacija, bankarski sistem biva pogo\u0111en. Dobra regulacija ipak zna\u010di da su banke ostavile na stranu dovoljno novca da bi mogle da pre\u017eive oluju. Naša bankarska regulacija nije to uradila. \u010cak i pre recesije banke su se našle u takvom problemu da smo morali da ih spasavamo.<\/p>\n Šta se dogodilo sa auto industrijom u Americi. Tu nije bilo r\u0111avih kredita i hipoteka.<\/p>\n Stiglic: Zapravo automobilska industrija je zbir svih mogu\u0107ih grešaka napravljenih u Americi. Najpre, nisu odreagovali na promenu potreba ameri\u010dkih potroša\u010da. Ima jedna šala koja ka\u017ee da kada god bi Kongres doneo zakon da kola treba manje da troše i da budu bezbednija i uopšte bolja, Japanci bi otr\u010dali svojim i\u017eenjerima da pokušaju to da nadmaše, dok bi Amerikanci otr\u010dali advokatima kako bi zakon zaustavili. Tako da je njihov mentalitet bio da se suprotstavljaju stvarima o kojima brinu ameri\u010dki potroša\u010di, i rezultat je bio da su stavili na kocku svoje kompanije klade\u0107i se na niske cene goriva, i na to da \u0107e globalno zagrevanje nestati samo od sebe. Ali to je stvarnost, za globalno zagrevanje znamo ve\u0107 dve decenije, bio sam na nau\u010dnom panelu na tu temu još 1996. to se nije moglo ignorisati.<\/p>\n Ali treba li ih sada pomo\u0107i?<\/p>\n Stiglic: Da nismo u recesiji verujem da bi ve\u0107ina ameri\u010dkih ekonosmitra rekla da im ne treba pomagati. To nije poštena trgovina, to je kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije, druge zemlje bi mogle da uvedu sankcija Americi zbog izigravanja pravila poštene trgovine.<\/p>\n Ali pošto smo u recesiji?<\/p>\n Stiglic: Ali pošto smo u recesiji strahuje se da ako oni propadnu, s njima idu i dobavlja\u010di, dileri i to \u0107e imati razaraju\u0107e efekte. I normalna adaptacija ne bi mogla da se obavi upravo zbog recesije. Tako da je moje mišljenje da moramo da obavimo brzo restrukturiranje i to duboko restrukturiranje, investitore \u0107emo zbrisati, obveznice se pretvaraju u deonice, dakle izgubi\u0107e dosta. Dolazi vlada sa svojim novcem i ako budu tra\u017eili još para mora\u0107emo da im damo, ali mi onda postajemo siguran kreditor. Menad\u017ement koji je odgovoran za ovo stanje mora\u0107e da ode jer mora postojati ose\u0107aj odgovornosti.<\/p>\n Ali šta se dešava sa cenom automobila koji bih ja da kupim? Ide li cena dole ili gore, šta vi predvi\u0111ate?<\/p>\n Stiglic: Znate, postoji globalna utakmica na tom polju. Imate japanska kola, imate evropska kola. Najverovatnije \u0107e uticaj svega ovoga biti mali, mo\u017eda \u0107e automobili malo poskupeti jer \u0107e biti potrebno vreme za restrukturiranje i ne\u0107e biti tako konkurentni neko vreme, ali mo\u017ee biti i obrnuto. Najve\u0107e posledice \u0107e osetiti Amerika, ali se nadamo da \u0107e rezultat svega biti sna\u017enija automobilska industrija. I sada imamo neke vrlo efikasne proizvo\u0111a\u010de automobila, ali oni su japansko vlasništvo. No, prave se u Americi što zna\u010di da su naši radnici efikasni, da su naše fabrike efikasne, jedini problem su ameri\u010dki menad\u017eeri.<\/p>\n Koliko ja razumem, Sjedinjene dr\u017eave moraju da pozajme najve\u0107i deo novca potrebnog da iskupe dugove privrede, je li to ta\u010dno?<\/p>\n Stiglic: Malo je komplikovanije od toga, nešto od novca \u0107emo jednostavno da odštampamo. Federalne rezerve \u0107e naprosto da stvoriti novac.<\/p>\n Ne\u0107e li to pokrenuti inflaciju?<\/p>\n Stiglic: Ne, jer je deo problema u tome što novac dajemo bankama, a banke sa tim novcem ne rade ništa, a da biste napravili inflaciju treba da imate preteranu potrošnju. Najve\u0107i problem je što novac ne ide tamo gde bi trebalo da ide. Ali stoji to što ste rekli, jednoga trenutka u budu\u0107nosti banke \u0107e re\u0107i daj da se vratimo u posao kreditiranja i tada…<\/p>\n Kako bih ja mogao da kupim kola…<\/p>\n Stiglic: Ali to \u0107e biti tek za nekoliko godina i trik je u tome što \u0107e ekonomija po\u010deti da se oporavlja i ako se bude oporavljala preterano brzo mogli bi da imamo problem sa inflacijom. I onda \u0107emo morati novac da povu\u010demo izvan sistema, odgovaraju\u0107om brzinom, kako bismo to spre\u010dili. I to \u0107e biti najte\u017ei zadatak.<\/p>\n Ako Sjedinjene dr\u017eave pozajmljuju na stotine milijardi dolara sa svih strana, po celoj planeti, dok Srbiji treba mo\u017eda tri ili \u010detiri milijarde. Da li \u0107e Srbiji sada biti te\u017ee ili lakše da pozajmi taj novac kada Amerika potra\u017euje toliko mnogo?<\/p>\n Stiglic: Mislim da \u0107e globalne kamate porasti za male zemlje kao što je Srbija i to je ispravna briga sa vaše strane. Kao i to da toliki plasman novca ka Sjedinjenim dr\u017eavama zna\u010di da \u0107e ga biti manje za druge. Zapravo još je komplikovanije. Kina, na primer, pozajmljuje mnogo novca Sjedinjenim dr\u017eavama, ali Kina sada ima sopstvene probleme. Kina je najavila stimulativni paket od petsto sedamdeset milijardi dolara. Tako da \u0107e deo novca koji su planirali da pozajme Americi sada morati da potroše na spas sopstvene ekonomije. U ovoj globalnoj krizi dotok novca \u0107e biti smanjen sa strane onih koji štede prema glavnim pozajmljiva\u010dima, pre svega Americi. I to \u0107e \u017eivot u\u010diniti još te\u017eim, zemljama kao što je Srbija.<\/p>\n Šta Srbija onda mora da uradi da bi dobila pozajmice, šta treba da doka\u017ee, ne investitorima ve\u0107 kreditorima, kako bi ih ubedila da je dobro mesto za njihove pare? Mo\u017eda i bolje mesto nego Sjedinjene dr\u017eave…<\/p>\n Stiglic: Mislim da \u0107e to biti izuzetno teško jer je garancija vlade Sjedinjenih dr\u017eava i dalje znatno vrednija od bilo kakve garancije koju daje mala zemlja. Mo\u017ee vam zvu\u010dati nepravedno to da su Sjedinjene dr\u017eave prouzrokovale svetsku finansijsku krizu, a da novac svejedno ide ka Americi jer joj svet više veruje. Ali to je realnost i odgovor iz moje perspektive je da me\u0111unarodna zajednica mora da se ujedini po ovom pitanju i konstatuje da je to veliki problem i ja se zala\u017eem za reformu globalnog finansijskog sistema koja \u0107e omogu\u0107iti da više novca ide manjim zemljama poput Srbije. Da promenimo sistem svetskih rezervi i na\u010din povla\u010denja novca iz njih, što MMF mo\u017ee da uradi i što bi omogu\u0107ilo zemljama kao što je Srbija da se odupru svetskoj ekonomskoj krizi.<\/p>\n Kada gledate zemlje poput Srbije, Bugarske, Hrvatske, šta biste rekli, gde su najranjivije u ovom trenutku?<\/p>\n Stiglic: Svaka zemlja je pri\u010da za sebe. Neke poput Srbije imaju bankarski sistem koji barem nije bio uklju\u010den u kupovinu pomenutih bankarskih derivata. Jedna od prednosti kašnjenja u razvoju i toga što ste mali je što niste bili uklju\u010deni u velike finansijske tokove koji su Vol strit uveli u probleme. Ali širom Evrope imamo problem previsokih cena nekretnina koje \u0107e verovatno pasti, što je problem sam po sebi \u010dak i kada ne znate ništa o svakoj zemlji ponaosob. Taj naduvani balon nekretnina mo\u017ee da prsne bilo gde u svakom trenutku i to \u0107e napraviti silne probleme u svakoj zemlji gde se to bude dogodilo.<\/p>\n Da li to va\u017ei i kada je davanje saveta u pitanju? Šta je bolje sada raditi, brinuti o stabilnosti cena i kursa ili smanjivati bud\u017eetski deficit, šta biste savetovali malim evropskim zemljama, šta im je pametno da \u010dine? Rekli ste da ne treba toliko da se brinu za inflaciju…<\/p>\n Stiglic: Mislim da inflacija danas nije najva\u017enije pitanje. Postoji ve\u0107a briga za inflaciju nego što je potrebno što je razumljivo ako uzmemo u obzir istoriju, gde je inflacija bila veliki problem. Generalno, lakše je malo usporiti ekonomiju, ako se pregrejala, nego je pogurati ako je suviše slaba. Kejnz je imao obi\u010daj da ka\u017ee da je vo\u0111enje monetarne politike koja treba da pokrene posustalu ekonomiju isto što i plivanje uzvodno. <\/p>\n Šta biste onda rekli, pustite inflaciju, ali vodite ra\u010duna o \u010demu…<\/p>\n Stiglic: Dakle, dr\u017eite oko na inflaciji i budite spremni da reagujete ako se problem pojavi, ali nastojte da dr\u017eite kamate na niskom nivou, obezbedite garancije za kredite, budite sigurni da novac te\u010de, mo\u017eda je dobro napraviti i vladino telo za pozajmljivanje sredstava ako ga mo\u017eete organizovati tako da bude objektivno, da imate profesionalnu kontrolu rizika. Dakle to su stvari koje mo\u017eete uraditi mnogo bolje nego što su to uradile SAD. Zapitajte se, šta \u017eelimo da postignemo? <\/p>\n \u017delimo davanje kredita, \u017eelimo tok investicija. Jedna od grešaka koju je Amerika napravila je ta da smo premalo štedeli, a previše trošili. Ali sada kada se bavimo problemom mi govorimo o garantovanju potroša\u010dkih kredita, \u010dime samo pogoršavamo stvari. U izvesnoj meri na taj problem nailazimo i u nekim zemljama Balkana i Isto\u010dne Evrope. Nisu dovoljno investirale, a bez investicija ne\u0107ete imati dobru budu\u0107nost. Tako da ja mislim da moramo ohrabrivati investicije kroz odgovaraju\u0107u poresku politiku, pomaganjem firmama da do\u0111u do kredita. Jer \u0107e to stimulisati ekonomiju i pomo\u0107i budu\u0107i rast privrede.<\/p>\n Kada govorite o investicijama, na kakve investicije mislite? Na strane investicije, doma\u0107e investicije?<\/p>\n Stiglic: Na neki na\u010din to je svejedno jer \u0107e i jedne i druge dovesti do ve\u0107e produktivnosti. Stvori\u0107e poslove, bolju budu\u0107nost. Na izvestan na\u010din više verujem u doma\u0107e investicije nego u strane investicije. Re\u0107i \u0107u vam odmah zašto. Uspešne privrede tra\u017ee uspešne preduzima\u010de. Da biste razvili preduzima\u010dki duh, morate stvoriti sopstvene preduzima\u010de. A ako vam stranci dolaze i otvaraju firme to ne rešava vaše probleme. <\/p>\n Neke zemlje su bile uspešne u privla\u010denju stranih investicija, ali su veoma vodile ra\u010duna da nau\u010de nešto od njih, da razumeju tehnologiju i da onda mogu da stanu na svoje noge. Na primer, Malezija, kada je pronašla naftu nije znala kako da je vadi te je pozvala strane firme da to rade. Ali uz zahtev da dok to rade obu\u010davaju Male\u017eane. Tako da danas Malezija ima jaku naftnu industriju i sada oni obu\u010davaju ljude u manje razvijenim zemljama. Dakle to je ono što se tra\u017ei od stranih investicija, da nau\u010dite nešto i steknete preduzima\u010dke sposobnosti, da razvijete ljudski i privredni potencijal.<\/p>\n Poslednje pitanje je da li mislite da \u0107e administracija novoizabranog predsedika bitno promeniti stvari, bili ste deo njegovog izbornog tima, da li \u0107ete biti i u njegovom timu kada postane predsednik?<\/p>\n Stiglic: Misli da \u0107e se stvari bitno promeniti u odnosu na administraciju predsednika Buša, tu nema sumnje. Niko i ne pomišlja da \u0107e ovo biti nastavak Bušove politike. Problem sa Bušovom politikom je bila pogrešna ekonomska filozofija, loše sprovo\u0111enje, sve je bilo vrlo \u017ealosno.<\/p>\n Kako stoje stvari sa Obamom?<\/p>\n Stiglic: Obama dolazi sa druga\u010dijim razumevanjem zna\u010daja vlade. Da moramo stimulisati ekonomiju, da nam je potrebna regulacija, da moramo dovesti kompetentnije ljude koji bolje razumeju ekonomiju, ali i dalje \u0107e biti rasprave, ima mnogo pitanja na koje nemamo odgovore. A problemi koje je nasledio od predsednika Buša su vrlo veliki, nikada nismo imali takve probleme sem u vreme kada je predsednik Ruzvelt nasledio predsednika Huvera. Tako da sada u Americi raspravljamo o tome da li \u0107e stimulans privredi biti dovoljan, da li su federalne rezerve otišle predaleko u svojoj politici, kakve rizike u budu\u0107nosti nam nosi inflacija. Svi se sla\u017eu da nam treba više kontrole. Ali da li smo otišli predaleko ili nismo… Vol strit \u017eeli samo kozmeti\u010dke promene, dok ve\u0107ina Amerikanaca \u017eeli ve\u0107e promene od tih kozmeti\u010dkih.<\/p>\n Ho\u0107ete li vi biti u timu?<\/p>\n Stiglic: Znate, ja obo\u017eavam to što sam profesor na Kolumbiji, što mogu da predajem, da pišem. Nadam se da \u0107u nastaviti da razgovaram sa ljudima u Obaminom timu, ali iz svog kabineta na Kolumbiji.<\/p>\n Da se vratim vremeplovu sa po\u010detka. Kako ja nisam heroj samo \u017eelim da se probudim u svetu koji je doveden u red. Koji datum da ukucam?<\/p>\n Stiglic: Mislim da \u0107ete mnogo rizikovati ako stavite bilo koji datum pre 2011. Nadam se da \u0107e biti znakova da se stvari popravljaju u 2010. Pravo pitanje za Ameriku je, kada se oporavimo, a oporavi\u0107emo se sigurno, da li \u0107emo se vratiti u robustnu ekonomiju ili u neku poput japanske, koja nije robustna ve\u0107 se samo kre\u0107e. Ne zaboravite da temelji naše ekonomije nisu sna\u017eni ve\u0107 dve decenije. Imali smo recesiju 1991. onda smo imali pucanje tehnološkog balona, onda recesiju 2001. pa balon nekretnina. Dakle pitanje je šta \u0107e da usledi nakon tih balona, mo\u017eda neki novi balon ili \u0107e se ekonomski razvoj bazirati na ne\u010dem razli\u010ditom od prekomerne potrošnje, na neumerenom investiranju ve\u0107 na \u010dvrstim ekonomskim temeljima.<\/p>\n Profesore Stiglic, hvala Vam na razgovoru.<\/p>\n Stiglic: Hvala vama<\/p>\n RTS<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, ugledni profesor sa njujorškog univerziteta Kolumbija, predvi\u0111ja da \u0107e ekonomska kriza potresati svet još najmanje dve godine i da inflacija nije najve\u0107i problem.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46835","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46835","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46835"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46835\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46835"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46835"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46835"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}