Najve\u0107i potonuli brod na ju\u017enojadranskim prostorima, austrougarska krstarica koju su 16. avgusta 1914. godine torpedovale savezni\u010dke, francuske snage, nalazi se u moru nedaleko od Petrovca<\/p>\n
Pi\u0161e: Savo Gregovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n "Zenta" skoro ceo vek po\u010diva na morskom dnu Petrovac – U moru, nedaleko od Petrovca, nalazi se najve\u0107i potonuli brod na ju\u017enojadranskim prostorima. Kako do\u0107i do njega, pitanje je koje u poslednje vreme mu\u010di ronioce.<\/p>\n Podru\u010dje oko ostrva Kati\u010d, ispred Petrovca u više navrata pretra\u017eivali su doma\u0107i ronioci, ali i njihove kolege iz Austrije. "Ljudi-\u017eabe", ali i stru\u010dnjaci koji se bave istorijom i publicistikom. Njihov cilj je bila krstarica "Zenta", koja skoro ceo vek po\u010diva na morskom dnu. U mnoštvu potonulih brodova u crnogorskom delu Jadrana ona je svakako i jedna od najinteresantnijih.<\/p>\n Re\u010d je o austrougarskom ratnom brodu – krstarici koju su 16. avgusta 1914. godine torpedovale savezni\u010dke, francuske snage.<\/p>\n Koriste\u0107i posebnu smesu helijuma, kiseonika i azota ronioci kluba "Neptun – Mimoza" iz Tivta i nema\u010dke ronila\u010dke asocijacije "International tehnical diving ITD", bavili su se du\u017ee vreme na velikoj dubini kod ostrva Kati\u010d, naspram petrova\u010dke pla\u017ee. Krstarica po\u010diva na morskom dnu gde dubina iznosi 73 metra. \u010clanovi ronila\u010dkog kluba "Marina" iz Herceg Novog koji su rukovodili jednom akcijom istra\u017eivanja isti\u010du da je nu\u017ena velika opreznost u traganju za ovim brodom. On je, naime, prekriven mre\u017eama i parangalima ribolovaca koji na ovom prostoru love. Mre\u017ee su velika zamka za neiskusne i one koji bi na brzinu da odrade posao.<\/p>\n Ono što je iznenadilo ronioce jeste \u010dinjenica da je ovaj brod u izuzetno dobrom stanju. Kako isti\u010du, krstarica le\u017ei na ravnoj "kobilici" i ima se utisak da je neko polo\u017eio na dno mora. Polovina propelera je ispod peska, svih osam topova kalibra 120 milimetara i isto toliko topova manjeg kalibra – 47 milimetara – su na brodu. Po re\u010dima ronilaca, posebno dobro izgleda drveni pokrov glavne palube – prosto kao da je nedavno ugla\u010dan. "Zenta" koja je, ina\u010de, teška 2.300 tona pogo\u0111ena je direktno u komandni most i iznad mašinskog stroja je velika rupa od granate koja je probila sve palube.<\/p>\n Ova krstarica je izgra\u0111ena u brodogradilištu Pula 1897. godine. Po\u010detkom Prvog svetskog rata njome je komandovao kapetan fregate Paul Paher. Kada se našao nadomak Petrovca odbio je da se preda Britancima i Francuzima, \u010dija je flota bila okolo. Usledilo je torpedovanje i tom prilikom je poginulo 210 vojnika. Njih 129, dakle svoje neprijatelje, spasili su petrova\u010dki ribari, pokazuju\u0107i tako veliku humanost. Oni su zarobljeni i nekoliko dana kasnije internirani na Cetinje. U januaru 1916. svi su se vratili svojim ku\u0107ama. Posadu su ve\u0107inom \u010dinili vojnici s prostora bivše Jugoslavije koji su nosili uniforme "crno-\u017eute" monarhije, koja je umrla nakon rata.<\/p>\n Pre\u017eiveli mornari su, u znak zahvalnosti spasiocima iz Petrovca, podigli crkvicu posve\u0107enu Svetoj nedjelji na ostrvu Kati\u010d. Decenijama su svake godine na dan brodoloma paljene sve\u0107e. Vreme je u\u010dinilo svoje, taj obi\u010daj je nestao, a crkva je stradala u razornom zemljotresu 1979. godine. U leto 2006. Franc Mitermajer i Ingelbert Apfeltaler, \u010dlanovi Udru\u017eenja istori\u010dara pomorstva Austrije, polo\u017eili su vence na ostatke broda. Od tada uveliko i traje pri\u010da o tome kako na suvo preneti veliki brod koji je potopljen prve godine Prvog svetskog rata, od \u010dijeg završetka se napunilo upravo devedeset godina.<\/p>\n