Lik Svetog Save, sa jedne od najlepših i najpoznatijih fresaka iz manastira Mileševa, je – retuširan! <\/p>\n
Pi\u0161e: Ve\u010dernje Novosti<\/strong><\/em><\/p>\n "Umetnik", koji je radio konzervaciju, prime\u0107uju stru\u010dnjaci, uneo je li\u010dnu notu, a lik svetitelja poprimio je druga\u010diji karakter.<\/p>\n Freska, za koju se smatra da je najrealniji prikaz Svetog Save, sada je "našminkana", a Rastko Nemanji\u0107 je porumeneo, nema više bora oko o\u010diju, a kada bi mogao da zapla\u010de, sav bi se umrljao. Jer, svojevrsni mejkap je ura\u0111en – vodenim bojama! U okru\u017eenju ostalih, od vremena izbledelih Nemanji\u0107a, prvi srpski arhiepiskop deluje sve\u017ee i \u017eivahno…<\/p>\n Retuš<\/p>\n MAGISTAR grafike Miroslav Stanojlovi\u0107 zapo\u010deo je slikarsko-konzervatorske radove na obnovi \u017eivopisa na poziv vladike mileševaskog Filareta. Ceo posao finansirao je Kongres srpskog ujedinjenja. Za taj posao vladika Filaret je naknadno pribavio potrebnu odobrenje Republi\u010dkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, što je za njega, kako je na jednom od sastanaka konstatovala Velika komisija Ministarstva kulture, bilo uobi\u010dajeno.<\/p>\n – Upore\u0111uju\u0107i fotografije iz devedesetih godina prošlog veka sa sadašnjim stanjem, uo\u010dene su velike promene na liku Svetog Save. On više ne li\u010di na sebe – ka\u017ee istori\u010dar umetnosti i jedan od \u010dlanova Komisije Marko Om\u010dikus. – Promene su posledica retuša. Sa lika Svetog Save ve\u0107 je otpalo par\u010de "plombe" kod desne nozdrve, što dovodi u sumnju kvalitet izvedenih radova.<\/p>\n Om\u010dikus, koji je jedno vreme bio direktor Republi\u010dkog zavoda, ka\u017ee još da je rad na \u017eivopisu po\u010deo pre njegovog dolaska na to mesto, a da je za vreme svog mandata imao dosta problema sa kontrolom na\u010dina finansiranja radova na manastirskom kompleksu.<\/p>\n Komisija je, tako\u0111e, utvrdila da je tokom "vladavine" vladike Filareta u mileševskoj eparhiji, divljom novogradnjom devastiran najve\u0107i deo srednjovekovne monaške naseobine. Uništene su gra\u0111evine iz 19. veka i porušen zvonik iz 1912. godine, "za \u010dije je rušenje saglasnost moglo dati samo Ministarstvo kulture".<\/p>\n – Manastirsko groblje je formirano na neprimerenoj i arheološki neistra\u017eenoj lokaciji, a buldo\u017eerima je preoblikovan teren jugozapadnog dela prilaza manastiru, tako\u0111e, neistra\u017eenog, a gde se osnovano o\u010dekivao prvobitni ulaz u manastirsku portu – navodi se u njihovom izveštaju. – Tokom rušenja zvonika i izgradnje novog, mnogi fragmenti srednjovekovnih nadgrobnih plo\u010da su uništeni. Plo\u010da sa natpisom iz 15. veka je potpuno razdrobljena. U toku preduzetih radova na ure\u0111enju manastirske celine, dislocirani su i neki nadgrobni spomenici i njihova dalja sudbina je neizvesna.Vladika<\/p>\n I PORED toga što je Ministarstvo kulture donelo rešenje o obustavi radova na riznici i biblioteci, kao i na adaptaciji stare štale u ekonomiji, investitor Srpska pravoslavna eparhija mileševska i uprava manastira nastavili su radove. Tako da su na tom prostoru uništeni konzervirani i nedovoljno istra\u017eeni arheološki ostaci.<\/p>\n – Mileševska eparhija više nema istorijsku autenti\u010dnost – ka\u017ee arhitekta Miladin Luki\u0107, bivši pomo\u0107nik ministra kulture, koji je 15 godina, od 1980, radio u Mileševi. – U Mileševi smo radili Olivera Kandi\u0107, Svetlana Popovi\u0107 i ja. Problem je nastao kada se u eparhiji ustoli\u010dio vladika Filaret. Prvi ozbiljan incident nastao je kada je Filaret iskopao rupu veli\u010dine fudbalskog igrališta i tu napravio ribnjak. Tada po\u010dinje muka cele slu\u017ebe. U me\u0111uvremenu je samoinicijativno preduzeo radove na malom konaku, a ni veliki konak nije bio pošte\u0111en. Srednjovekovni objekti oko crkve su potpuno srušeni, ostao je samo ogradni zid. Na severu je sagra\u0111en novi objekat, nemam pojma ko je to napravio. Na obali Mileševe vladika je postavio binu, kao u Gu\u010di. Osim manastirske crkve, sva ostala zdanja izgubila su autenti\u010dnost, tako da o mileševskom kompleksu ne mo\u017ee više da se govori kao o istorijskoj celini.<\/p>\n Sporovi pojedinih stru\u010dnjaka sa vladikom Filaretom završavani su zabranom ulaska u manastar Mileševu. Pitanje je da li \u0107e razgovori predstavnika ministarstava kulture i vera pomo\u0107i da se problem reši ili \u0107e doma\u0107in imanja – vladika Filaret, nastaviti da "tera po svom". <\/p>\n "OKRPLJEN" AN\u0110EO<\/p>\n IAKO su umetni\u010dka dela mileševskog slikarstva znatno ošte\u0107ena višestrukim razaranjima u vreme turske vlasti, upravo je zidno slikarstvo proslavilo Mileševu. Smatra se da mileševske freske po svojoj lepoti spadaju me\u0111u prave dragulje srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Na najlepšoj fresci "Beli an\u0111eo", a koja je putopisce 19. veka primorala na veliko divljenje, da joj, prema re\u010dima jednog od njih, ni \u0110oto nije ravan, za sada je ura\u0111en samo retuš na rukavu!<\/p>\n PRE 28 GODINA<\/p>\n Snimci iz 1980. godine još pokazuju stari izgled dela freske na kome je jedan od najautenti\u010dnijih izgleda velikog srpskog prosvetitelja i prvog arhiepiskopa SPC.<\/p>\n VODENE BOJE<\/p>\n \u010cudan mejkap na licu Svetog Save lišio ga je \u010dak i bora oko o\u010diju, a rumenilo na obrazima potpuno udaljilo od izbledelih delova \u010duvene freske.<\/p>\n