Bajka o taocima i odbeglom vlasniku naših sudbina nije više utešna za odrasle Srbe<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubodrag Stojadinovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pre pet godina ministar Dušan Mihajlovi\u0107 potra\u017eio je gra\u0111anina Ratka Mladi\u0107a na ku\u0107noj adresi, u beogradskom naselju Golf. Igrom slu\u010daja, doma\u0107in se nije zatekao u svom domu, pa je ministar policije naredio svojim snagama da generala potra\u017ee u obli\u017enjem Košutnjaku. Mo\u017eda tamo s penzionerima re\u0111a domine.<\/p>\n Ovo nije anegdota, a mogla bi da bude. Nije Dule s Povlena jedini koji je tra\u017eio Mladi\u0107a pa ga nije našao. Od blizu dvadeset ozbiljnih potraga u poslednjih deset godina, nijedna nije dovela gonioce ni blizu odmetnika. Nikada Mladi\u0107 nije bio na mestu gde su ga opkoljavali. Verovatno postoji sveta tajna tako duge hajdu\u010dije. Za Ratka Mladi\u0107a, prorok Dragan Dabi\u0107 beše samo skrušeni amater.<\/p>\n I tako je stvorena legenda o nedosti\u017enosti koja \u0107e se, jednoga dana, mo\u017eda razbiti na potpuno trivijalan na\u010din. Razrešenje drame \u0107e svima otvoriti o\u010di i tek posle svega \u0107e i odmetništvo i hajka i epilog biti potpuno logi\u010dni i objašnjivi.<\/p>\n Mit o Mladi\u0107u je stvoren na Zapadu, a ne u Srbiji. Njihovi mediji su ga uzdizali do nebesa i bacali u kal, sve u skladu sa slikom neodoljivog lucifera koji ih najpre ponizio a onda nestao.<\/p>\n Za Srbe \u017eeljne poslednjih ostataka uzaludnog prkosa, general je simbol otpora be\u017eanjem od stvarnosti. Od nje se udaljio davno, još dok je bio „svevišnji", gospodar \u017eivota i smrti u bosanskom paklu.<\/p>\n Nije bio jedini, ali je ostao jedini s harizmom neuhvatljivog begunca koji godinama nije udostojio radoznali svet da se bar javi. Takva vrsta \u0107utanja i neobjašnjivog nestanka samo je uve\u0107avala generalovu mra\u010dnu slavu. Njemu ona ionako više nije bila potrebna, osim kao na\u010din tvrdoglavog odbijanja da se suo\u010di s bilo \u010dim. U svetu, Mladi\u0107 je postao savršeno funkcionalna poluga za pritiske na Srbiju kad god se kome prohte. U Srbiji, izvor svake nelagode i posle toliko obavljenog posla. Razlog za svakovrsna, \u010desto i nesuvisla objašnjenja o tome gde se uopšte deo taj \u010dovek.<\/p>\n I sve to traje, kao nau\u010dena teatarska igra bez sre\u0107nog kraja, koja ve\u0107 svima postaje prili\u010dno dosadna. I to, kao i sve što je predugo, jednoga dana bi\u0107e okon\u010dano senzacionalnom katarzom. Gotovo je, nema više! Ako ne ra\u010dunamo Gorana Had\u017ei\u0107a, koga više niko ne ra\u010duna i na koga \u0107e negde sigurno nabasati.<\/p>\n Rasim Ljaji\u0107, recimo, tvrdi da se u akciju traganja za Mladi\u0107em krenulo sasvim ozbiljno. Ozbiljnije nego ikad. Ova je izjava va\u017ena pre svega zbog licitiranja nivoom tragala\u010dke odlu\u010dnosti. Ministar je valjda \u017eeleo da ka\u017ee kako su potrage, pre navedene najave, bile nedovoljno agilne. Ili mo\u017eda na nivou labave improvizacije koja se iz današnjeg rakursa mo\u017ee iš\u010ditavati kao neozbiljnost.<\/p>\n To bi moglo da zna\u010di kako je vlast u Srbiji svoju odlu\u010dnost dozirala u skladu s pritiscima: što se više navaljuje „odozgo", ima više naznaka da su se traga\u010di mobilisali, makar upali i u proizvodne pogone za vodu „Vuji\u0107". Zanimljivo, ni tamo nije bilo Ratka Mladi\u0107a, kao ni u ubogim pansionima za vojne besku\u0107nike u Deligradskoj ulici, gde su ga nalazili pre dve godine.<\/p>\n I sad se, posle dugog odsustva pojavila teza o tome „da smo svi mi taoci Ratka Mladi\u0107a!" Zbog njega \u0107e, navodno, biti inflacije, manjih penzija, velike krize i postavljene još masivnije barikade ka Evropskoj uniji.<\/p>\n Takvo objašnjenje, kojim se opravdava i relativna neozbiljnost o kojoj je govorio Ljaji\u0107, više ne mo\u017ee da pro\u0111e. Dr\u017eava nema prava da sve nas proglašava taocima zbog na\u010dina na koji ona obavlja svoje poslove.<\/p>\n Ako je to opravdanje pred bilo kim, onda je ono o\u010dajno loše. Ako je to pokušaj da se kod Mladi\u0107a izazove gri\u017ea savesti, onda je takva ideja apsolutno zastarela i oduvek besmislena. Bajka o taocima i odbeglom vlasniku naših sudbina nije više utešna za odrasle Srbe.<\/p>\n Re\u010d je naprosto o razli\u010ditim vrednosnim pozicijama: Mladi\u0107 je uveren da samo svoju sudbinu dr\u017ei u rukama. Ma za šta bio optu\u017een, on sa svojom slobodom, ili uverenjem da je to što ima sloboda, mo\u017ee da \u010dini šta ho\u0107e. Pre kona\u010dnog epiloga su\u0111enja, njegovi su zlo\u010dini samo hipoteti\u010dki. A to bi moglo da se razume i ovako: ako smo mi svi zaista godinama ne\u010diji taoci, onda dr\u017eava nema ideju kako da nas ratosilja tog velikog belaja.<\/p>\n Zbog toga je izjava Rasima Ljaji\u0107a, posve\u0107ena ozbiljnosti legitimne dr\u017eave, mo\u017eda najava nekakvog „osloba\u0111anja talaca". Ma šta to zna\u010dilo. Nema razloga da se bez rezerve veruje kako „nadle\u017eni organi nisu locirali haške optu\u017eenike…!" Ispada da iz samih vrhova „cure" vitalne informacije o ozbiljnim planovima. Jedino one mogu da sa\u010duvaju begunce. Jedan operativac VBA rekao mi je nedavno da „to što Mladi\u0107a nigde nema, zna\u010di da dovoljan broj ljudi zna gde je on!" I dodao: „A ti razmisli šta to zna\u010di!"<\/p>\n Posle svega, a ni pre, nisam se ose\u0107ao kao talac Ratka Mladi\u0107a. Nego samo onih koji još \u010duvaju njegovu nedosti\u017enost.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bajka o taocima i odbeglom vlasniku naših sudbina nije više utešna za odrasle Srbe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46827","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46827"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46827\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}