{"id":46825,"date":"2008-11-29T14:46:19","date_gmt":"2008-11-29T14:46:19","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=46825"},"modified":"2008-11-29T14:46:19","modified_gmt":"2008-11-29T14:46:19","slug":"kakve-promene-donosi-obama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2008\/11\/29\/kakve-promene-donosi-obama\/","title":{"rendered":"Kakve promene donosi Obama?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Jankovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Infatnilna idolatrija Baraka Obame kojoj prisustvujemo ovih dana i u Americi i u svetu, uklju\u010duju\u0107i Srbiju, ponekad poprima razmere pravog kolektivnog ludila. Ljudi odbijaju da sude o ovom politi\u010daru na osnovu njegovih principa, izjava, programa i prošlosti, ve\u0107 na osnovu mesijanskih obe\u0107anja "kolektivnog iskupljenja" koja daje, i njegove li\u010dne "harizme". Ako nas je istorija XX veka, a posebno Evrope, i\u010demu nau\u010dila, to je da se plašimo politi\u010dara \u010diji je najja\u010di argument li\u010dna harizma i  koji obe\u0107avaju da \u0107e našim privatnim \u017eivotima dati "kolektivni smisao".<\/em> <\/p>\n

U horu hvalospeva novom ameri\u010dkom predsedniku Baraku Obami, jedan napev se stalno ponavlja: da on donosi velike promene koje su potrebne Americi i svetu. Ne samo da je Amerika izabrala prvog crnca za svog predsednika, ve\u0107 i \u010doveka koji \u0107e promeniti pogubno nasle\u0111e D\u017eord\u017ea Buša, i vratiti Americi pravo lidersko mesto u svetu koje joj je uvek pripadalo.<\/p>\n

Me\u0111utim, ono o \u010demu se re\u0111e raspravlja jeste koju to vrstu promena Obama simbolizuje i najavljuje? Kakav je ta\u010dan sadr\u017eaj tih promena i da li su one, i za koga, dobre? Bojim se da odgovori na ova pitanja uveliko pomra\u010duju tu slavljeni\u010dku, eufori\u010dnu optiku kroz koju skoro ceo svet njega gleda u ovom trenutku. Tip promena koji Obama obe\u0107ava nije mnogo ohrabruju\u0107i.<\/p>\n

„Prljava mala tajna" Baraka Obame je da on zapravo ne donosi nikakve promene; da budem precezniji, on najavljuje promene u ekonomskoj i spoljnoj politici koje su sve samo ne nešto novo: to je program radikalnog kolektivizma, \u010dije su osnovne ideje vodilje poništavanje ameri\u010dkog Ustava kroz radikalno preoblikvanje ameri\u010dkog društva u skladu sa socijalisti\u010dkom ideologijom redistribucije (kako sam obama ka\u017ee u jednom i ntervjuu). To je promena u pravcu radikalizma progresivne ere ranog XX veka, starog umornog dr\u017eavnog diri\u017eizma i paternalzma ruzveltovske ere, samo obu\u010dena tj prepakovana u zavodljivo post-politi\u010dko, post-rasno i podstmoderno marketinško pakovanje. U spoljnoj politici, to je povratak „internacionalizmu" ameri\u010dkih i zapadnih levi\u010dara kakav znamo ve\u0107 sto godina i koji je svoj vrhunac do\u017eiveo u pokušajima appeasmenta Hitlera i Staljina. Neko je ve\u0107 Obamin mandat nazvao drugim mandatom D\u017eimija Kartera, dobrog prijatelja Fidel Kastra i Huga \u010caveza. <\/p>\n

Kome se ovo \u010dini kao preterivanje treba da razmotri slede\u0107i skup \u010dinjenica:<\/p>\n

1. Barak Obama je po tradicionalnoj anketi National Instituta iz Vašingtona bio „najliberalniji" senator u ameri\u010dkom Kongresu 2007 godine, što u ameri\u010dkom vokabularu zna\u010di „najve\u0107i levi\u010dar ili socijalista". Istorijat glasanja i zakonodavnih predloga Baraka Obame je takav da je on najviše od svih 100 senatora podr\u017eavao visoke poreze, programe dr\u017eavne potrošnje, regulacijiu biznisa, socijalne transfere itd. D\u017eo Bajden, njegov potpredsednik je u istom istra\u017eivanju tre\u0107i "najliberalniji". Obama stalno govori u mesijanskom tonu o "novom ose\u0107anju kolektivne svrhe" koje njegova pobeda treba da donese, retorikom koja ponekad jezovito podse\u0107a na totalitarizam. Na sajtu Obaminog tranzicionog tima piše da \u0107e oni tra\u017eiti uvo\u0111enje obavezne "slu\u017ebe zajednici" (radne akcije!) 50 sati godišnje za osnovce, a 100 sati godišnje za srednjoškolce, a ohrabriti i penzionere da uzmu u\u010deš\u0107a! Izbor takvog predsednika jeste promena, ali samo u smislu dolaska na vlast ekstremne levice u Americi, a ne pronala\u017eenja ne\u010deg revolucionarno novog, najmanje obe\u0107avaju\u0107eg za prose\u010dnog glasa\u010da.<\/p>\n

2. Predlozi i programska na\u010dela koja je Barak Obama iznosio u kampanji su takvi da ga \u010dine mo\u017eda najsocijalisti\u010dkijim predsedni\u010dkim kandidatom u poslednjih pola veka. I svi ti konkretni predlozi i na\u010dela nisu ništa „novo", ve\u0107 naprotiv vrlo "staro" – filozofija „oporezuj i troši", odnosno paternalisti\u010dka ideologija dr\u017eave Bo\u017ei\u0107 Bate koja brine o pojedincu od kolevke pa do groba. Ne samo da je zagovarao pove\u0107anje skoro svih poreza i dr\u017eavne potrošnje, i to zna\u010dajno, nego i pove\u0107anje mnogih programa dr\u017eavnih intervencija. Gde god postoji neki problem ili „problem", Obama misli da dr\u017eava treba da ga reši. Zdravstveno osiguranje nije zadovoljavaju\u0107e – rešenje je da se ukine ili znatno oslabi konkurencija u zdravstvu, pove\u0107a dr\u017eavna kontrola i dramati\u010dno suzi sloboda izbora potroša\u010da – osiguranika. Privreda usporava – podigni potrošnju za javne radove i socijalne izdatke. Obrazovanje ne valja – pove\u0107aj dr\u017eavni bud\u017eet. Firme su u problemu – proširi Bušovu nacionalizaciju sa Wall Streeta i na njih. U jasnom aktu etatizacije  bez presedana, Bušova amdinistracija je (uz pomo\u0107 demokrata u Kongresu i samog Obame) dodelila 700 milijardi dolara za "spasavanje" bankarskog sistema. Obama sad tra\u017ei da se isti princip primeni i na ostatak privrede i na gra\u0111ane: Kad bankari mogu, što ne bi i obi\u010dan narod dobio koju milijardu od Ujka Sema. Kome god treba malo para, nek do\u0111e kod vlade. Ford i GM su prvi na listi, onda su tu vlasnici ku\u0107a, pa siromašni. Ne treba sumnjati da \u0107e se i farmeri uskoro pojaviti. A ko \u0107e sve to da plati? Na to pitanje nismo dobili odgovor. Mo\u017eda novi predsednik, koga mnoge njegove pristalice smatraju Mesijom, ima neke mo\u0107i transupstancijacije sli\u010dne Hristovim, pa pretvara vodu u vino ili hrani buljuke hodo\u010dasnika iz ni\u010dega. Ipak, dok se tako šta ne doka\u017ee van razumne sumnje, nama ne preaostaje ništa drugo nego da smatramo \u0107e Obama svoja dobro\u010dinstva fakturisati poreskom obvezniku kroz više da\u017ebine, inflaciju ili deficit bud\u017eeta, što \u0107e re\u0107i, slabljenje ekonomije, i smanjenje dohotka i zarada. Samo, to je i Stanko Radmilovi\u0107 znao, \u010dak i bez prosvetljuju\u0107eg otkrovenja Mesije.<\/p>\n

Jedna od mantri Obamine kampanje bilo je „smanjenje poreza za 95% gra\u0111ana". U stvari, re\u010d je o \u010disto semanti\u010dkoj prevari: ne mo\u017eete u Americi da smanjite poreze za 95% ljudi, jer tamo 40% ljudi i ne pla\u0107a nikakve poreze na dohodak. Suština Obaminog predloga je bila da oni koji zara\u0111uju manje od odre\u0111enog praga, dobijaju takozvane poreske kredite, odnosno bud\u017eetske dotacije od strane vlade. Dakle, pove\u0107anje socijalne pomo\u0107i. Obama je tako „prodao" kao „smanjenje poreza" pove\u0107anje bud\u017eetskih dotacija siromašnima! Obama \u0107e zapravo pove\u0107ati radikalno sve poreze. Recimo porez na korporativnu dobit koji je u Americi ve\u0107 me\u0111u najvišim u zapadnom svetu, 35%, Obama \u0107e pove\u0107ati na oko 42 % efektivno (Mekejn je predlagao smanjenje na 25%), pove\u0107ati zna\u010dajno doprinose za socijalno osiguranje i podi\u0107i troškove zdravstvenog, kao i stepen progresivnosti poreza na dohodak. Profesor sa Harvarda Greg Menkju je izra\u010dunao da \u0107e najve\u0107e poreske stope pod Obamom i\u0107i i do 93%. Ne-partijski Cato insitut, vrlo kriti\u010dan prema republikancima poslednjih godina napisao je o Obaminim poreskim predlozima: "Za ekonomiju, za komplikovanost poreskih zakona i za ameri\u010dki ideal jednakosti pred zakonom, Obamini poreski predlozi predstavlja\u0107e katastrofu".  Ne bi se reklo da je to neka inovativna i dosad nevi\u0111ena promena koja \u0107e ozdraviti Ameriku. Naprotiv, re\u010d je o vrlo staroj i tradicionalnoj etatisti\u010dkoj filozofiji „oporezuj i troši" kao predtekstu koncepta sigurnosti "od kolevke pa do groba". Suštinu o\u010dekivanja glasa\u010da od Obame izrazila je mo\u017eda najbolje jedna njegova glasa\u010dica na Floridi kada je rekla da je izbor Obame "najzna\u010dajniji dan u mom \u017eivotu. Nikad nisam verovala da \u0107e se ovo desiti. Ne\u0107u morati da brinem o benzinu za moja kola, ni o otplati hipoteke. Ako ja pomognem Obami on \u0107e da pomogne meni."<\/p>\n

3. Barak Obama obe\u0107ava da \u0107e podr\u017eati sindikalni zakon za koji je Buš pretio vetom, a koji je orvelovski naslovjen "Zakon o slobodi sindikalnog organizovanja". Suština predloga je, naprotiv, ukidanje slobode organizovanja, kroz ukidanje obaveze tajnog glasanja pri odlu\u010divanju da li \u0107e postojati sindikat u firmi. To prakti\u010dno daje kart-blanš sindikalnim vo\u0111ama da uz malo ve\u0107 oprobanog sindikalnog "prijateljskog ube\u0111ivanja" slanjem opasnih momaka na ku\u0107ne adrese i sli\u010dno, obezbede ve\u0107insku podršku, bez da imaju demokratski legitimitet dat tajnim glasanjem. To \u0107e dramati\u010dno poja\u010dati uticaj sindikata, oslabiti konkurentnost privrede i pove\u0107ati nezaposlenost. Nezaposlenost u Americi poslednjih decenija se kre\u0107e izme\u0111u 4% ina\u010de i 7% u recesiji (sada je nešto preko 6%) dok u visoko sindikalizovanim zemljama Zapadne Evrope normalno iznosi od 8-15%. Obama dodatno zagovara pove\u0107anje minimalnih nadnica što je još jedna od sidnikalnih privilegija i ima za posledicu samo porast nezaposlenosti siromašnih, nekvalifikovanih i omladine – onih koji ne mogu na tr\u017eištu da zarade platu u visini te vešta\u010dki postavljene „minimalne". Oni ostaju bez posla ili prelaze u ilegalu. Kakva je ovo vrsta promena? Promena u pravcu skleroti\u010dnih dr\u017eava blagostanja zapadne Evrope sa nezapslenoš\u0107u duplo ili tri puta višom nego u Americi. Nisam siguran da ameri\u010dki glasa\u010di sanjaju o takvoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

4. Obama se protivi slobodnoj trgovini i zagovara protekcionizam. On i njegovi saveznici u Kongresu su pod vrlo dubioznim obrazlo\u017eenjima odbili sporazum o slobodnoj trgovni sa Kolumbijom, Ju\u017enom Korejom i nekoliko manjih latinoameri\u010dkih dr\u017eava, i obe\u0107avaju da ne\u0107e dozvoliti nikakvo dalje liberalizovanje spoljne trgovine. Štaviše, Obamin zvani\u010dni ekonomski program ka\u017ee da su koristi od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kanadom i Meksikom (NAFTA) "prenaduvane", da je sporazum štetio ameri\u010dkim radnicima i da ga treba promeniti. Obama napušta politiku slobodne trgovine iz Klintonovog i Bušovog vremena i prihvata militantnu protekcionisti\u010dku politiku koja je najbli\u017ea onoj koju ve\u0107 godinama i decenijama zastupa ekstremno desni\u010darski populista Pit Bjukenen. Osnovni predlog Obame kako da se doaka slobodnoj trgovini je pove\u0107anje poreza kompanijama koje sele pogone u tre\u0107e zemlje, uz implicitnu najavu pove\u0107anja carina, subvencija i drugih barijera ("fer trgovina", što je politi\u010dki korektan, orvelovski izraz za protekcionizam). Da li je to ta "sve\u017ea promena" o kojoj sanjaju idealisti širom sveta, uklju\u010duju\u0107i i Srbiju? Mo\u017eda, ako je \u010dovek „neoptere\u0107en knjiškim znanjem", kako bi rekao Slobodan Jovanovi\u0107, što mnoge Obamine pristalice zaista i jesu.<\/p>\n

5. U jednom intervjuu iz 2001 godine koji je isplivao ovih dana Obama pru\u017ea dotrinarnu osnovu za ovakve svoje ekonomske politike: on objašnjava kako je ameri\u010dki Ustav "duboko pogrešan" dokument koji predstavlja izraz predrasuda O\u010deva utemeljiva\u010da, i da je njegova najve\u0107a slabost u tome što je slobodu definisao negativno i onemogu\u0107io „široke mere redistribucije dohotka". Obama \u010dak kritikuje u istom intervjuu ameri\u010dki pokret za gra\u0111anska prava iz 1960-ih zbog toga što se ograni\u010davao na borbu za ljudska prava pred ameri\u010dkim sudovima, umesto da obezbedi široku redistribuciju dohotka crncima koriste\u0107i politi\u010dki proces. Pokret nije bio dovoljno radikalan. Obama misli da je sada sazreo trenutak da se ta greška ispravi, i da široka redistribucija treba da postane „administrativno pitanje", kroz stvaranje „široke politi\u010dke koalicije". Dakle, ideal novog predsednika je radikalno preoblikovanje ameri\u010dkog društva u skladu sa socijalisti\u010dkom filozofijom redistribucije, pri \u010demu on ameri\u010dki Ustav vidi kao glavnu pretnju svom politi\u010dkom programu.<\/p>\n

Da bi olakšao ovaj prelazak ka društvu u kome \u0107e radikalna redistribucija da postane administrativni, a ne konstitucionalni problem, Obama obe\u0107ava da \u0107e u Vrhovni i ostale sudove imenovati sudije koje ne\u0107e poštovati slovo Ustava i zakona, ve\u0107 koji \u0107e „pokazivati razumevanje i empatiju za siromašne i ugnjetene". Ako je nešto ideal vladavine prava i zakona onda je to ideal slepe pravde, koja nema simpatije ni za koga, ni za ugnjetene ni za ugnjeta\u010de, ve\u0107 samo deli pravdu „ni po babu ni po stri\u010devima". Obama zapravo pripada najekstremnijem krilu pokreta za „\u017eivi Ustav" u Americi koji smatra da nije va\u017eno šta u Ustavu piše, ve\u0107 šta mi \u017eelimo da piše, i da ustavne odbredbe treba da budu tuma\u010dene po \u017eeljama i ideološkim nagnu\u0107ima sudija i javnosti, a ne po svom sadr\u017eaju i eksplicitnom slovu. U ovom kontekstu, Obamina pobeda li\u010di na neki tihi, demokratski dr\u017eavni udar – 20 januara \u0107e se na vernost Ustavu SAD zakleti \u010dovek koji rušenje tog istog Ustava, koji naziva najve\u0107om fundamentalnom greškom ameri\u010dkog društva, smatra svojim glavnim politi\u010dkim projektom. To svakako jeste promena, samo ne takva koju bi prose\u010dan \u010dovek smatrao mnogo dobrom, pa \u010dak ni mnogi od onih koji su glasali za samog Obamu.<\/p>\n

6. Kada je re\u010d o spoljnoj politici, Obama najavljuje tako\u0111e velike promene, i njegovi obo\u017eavaoci širom sveta papagajski ponavljaju da \u0107e te promene biti velike i pozitivne. Me\u0111utim, jedino što o Obaminoj spoljnoj politici do sada znamo jeste da \u0107e on bez preduslova razgovarati sa iranskim mulama, i da \u0107e verovatno biti mekši u odnosima sa glavnim spoljno-politi\u010dkim rivalima SAD, poput Kine i Rusije. Sve drugo je totalna napoznanica. U kom to ta\u010dno smislu ovakva promena treba da donese neki boljitak Americi ili svetu nije jasno. U celoj histeriji oko Obaminog izbora stvorena je jedna smešna iluzija da je jedini problem svetskog poretka zli unilaternalni D\u017eord Buš, i kad on ode, pti\u010dice \u0107e zapevati i cve\u0107e procvetati. Ceo svet je u redu, samo Amerika ne valja i glavni prblem sveta je ameri\u010dki intervencionizam. Kada Amerika interveniše u Iraku, onda je to unilataralizam i kaubojska politika; kada Rusija interveniše u Gruziji onda je to legitimna zaštita nacionalnog interesa i odraz "ja\u010danja Rusije". Pretpostavlja se da je savršeno normalno da svi slede svoje nacionalne interese svim sredstvima, osim u slu\u010daju Amerike, koja treba da sledi interese drugih o svom trošku, tj da „ja\u010da UN" i „multilateralizam". I veruje se da je Obama predsednik koji \u0107e tu viziju da sprovede u delo. On je ve\u0107 obilato podgrejao takve spekulacije upravo svojim pri\u010dama o multilateralizmu i "ja\u010danju uloge UN", što su kodne re\u010di svih korumpiranih antiameri\u010dkih klika širom sveta za promenu koja bi više mo\u0107i dala njima, a manje Americi.<\/p>\n

Ve\u0107 u samoj kampanji desio se jedan skandal, koji je pokazao sav spoljnopoliti\u010dki rizik koji Americi sledi sa Obamom, a koji, slandal, su mediji pokušavali maksimalno da zataškaju i minimiziraju. Naime, D\u017eo Bajden je nekoliko dana pred izbore izjavio da \u0107e Rusi, Iranci, Kinezi i sli\u010dni protivnici Amerike u prvim mesecima Obaminog presednikovanja pokušati da ga testiraju izazivaju\u0107i neku veliku krizu. To su republilkanci odmah iskoristili da ka\u017eu kako u tome i jeste problem, jer Mekejna svakako ne bi probali da testiraju na takav na\u010din, jer savršeno dobro znaju kakav odgovor od njega mogu da o\u010dekuju. Zaista, dan posle izbora Obame, Rusi su prvi krenuli sa "testiranjem" – najavili su postavljanje raketa na granice Poljske, u oblasti Kalinjingrada, koje \u0107e uperiti ka Evropi, kao odmazdu za ameri\u010dke radare u \u010ceškoj.  Šta \u0107e uraditi novi ameri\u010dki predsednik kao odgovor na to? Nemamo pojma. Mo\u017eda \u0107e tu\u017eiti Ruse Savetu bezbednosti. U ime multilateralizma…Ili \u0107e, kao što izgleda, odustati od radara?<\/p>\n

Ako bismo pokušali da opišemo ono što je zajedni\u010dko percepciji Obame u Teheranu, Moskvi, Pekingu i sli\u010dnim mestima, jeste do\u017eivljaj njega kao „korisnog idiota", da se izrazim lenjinovski. Do\u017eivljaj visokopranog, nesikusnog, narcisti\u010dkog  „idealiste" i „gra\u0111anina sveta", koji ide okolo i pri\u010da o cve\u0107u, humanizmu i ljubavi me\u0111u ljudima, dok oni rade iza le\u0111a ono što im je volja. To je do\u017eivljaj smešnog egzoti\u010dnog \u010dudaka koga mogu zarad svojih interesa da manipulišu i vozaju kako ho\u0107e (kao što \u010cavez i Kastro vozaju svog drugara Kartera), dok horovi korisnih idiota na Zapadu slave Obaminu „miroljibivu, kooperativnu politiku" i spasenje od zlog Buša.<\/p>\n

Infatnilna idolatrija Baraka Obame kojoj prisustvujemo ovih dana i u Americi i u svetu, uklju\u010duju\u0107i Srbiju, ponekad poprima razmere pravog kolektivnog ludila. Ljudi odbijaju da sude o ovom politi\u010daru na osnovu njegovih principa, izjava, programa i prošlosti (recimo prijatelja poput vele\u010dasnog Rajta i teroriste Ejersa), ve\u0107 na osnovu mesijanskih obe\u0107anja "kolektivnog iskupljenja" koja daje, i njegove li\u010dne "harizme". Ako nas je istorija XX veka, a posebno Evrope, i\u010demu nau\u010dila, to je da se plašimo politi\u010dara \u010diji je najja\u010di argument li\u010dna harizma i  koji obe\u0107avaju da \u0107e našim privatnim \u017eivotima dati "kolektivni smisao".  <\/p>\n

Katalaksija<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Jankovi\u0107 Infatnilna idolatrija Baraka Obame kojoj prisustvujemo ovih dana i u Americi i u svetu, uklju\u010duju\u0107i Srbiju, ponekad poprima razmere pravog kolektivnog ludila. Ljudi odbijaju da sude o ovom politi\u010daru na osnovu njegovih principa, izjava, programa i prošlosti, ve\u0107 na osnovu mesijanskih obe\u0107anja "kolektivnog iskupljenja" koja daje, i njegove li\u010dne "harizme". Ako nas […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46825","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46825","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46825"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46825\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46825"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46825"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46825"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}