Naš reporter prekju\u010de na zidu kuhinje u vili \\'Mir\\’ video delo slavnog umetnika za koje se verovalo da je netragom nestalo<\/p>\n
Pi\u0161e: Slobodan Kljaki\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Fransisko Goja: "Drugari na pripremama" (18 x 11,5 cm), bakropis, izme\u0111u 1797. i 1799. godine U jednoj od kuhinja vile „Mir" reporter „Politike" prekju\u010de je pronašao grafiku Fransiska Goje (1746-1828) „Drugari na pripremama" koja je pre dvanaest godina nestala iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, odnosno nekadašnjeg Memorijalnog centra „Josip Broz Tito".<\/p>\n Pre pet godina ovaj muzej je priredio izuzetnu izlo\u017ebu jedanaest Gojinih grafika, iz serije „Los caprichos" (fantazije), budu\u0107i da je Tito 11. maja 1956. u Parizu, od jugoslovenskih iseljenika, dobio jedinstveni poklon – mapu sa originalnim bakrorezima Fransiska Goje.<\/p>\n U katalogu izlo\u017ebe,autor postavke Nenad Radi\u0107, kustos likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije, naveo je i podatak da je Tito sedamdesetih godina 20. veka dobio „još jednu Gojinu grafiku iz iste serije". Bila je to grafika „Drugari na pripremama", poklon predsednika Narodne socijalisti\u010dke partije ŠpanijeEnrika Tiernoa Galvana, uru\u010den u 1978. godine.<\/p>\n U pomenutom katalogu Radi\u0107 objašnjava da „je u pitanju list broj 11: ‘Muchacos al avio’. Drugovi su u stvari krijum\u010dari, banditi, u predahu izme\u0111u dva prepada!".<\/p>\n Po Radi\u0107evim re\u010dima, „grafika se nalazila u biblioteci rezidencije u U\u017ei\u010dkoj br. 15. Od trenutka kada je deo muzejskog kompleksa, u \u010dijem sastavu je bila i rezidencija, promenio namenu, njoj se gubi svaki trag".<\/p>\n Dogodilo se to 1996. godine, kada je prestao da postoji Memorijalni centar „Josip Broz Tito", posle \u010dega su u sastav Muzeja istorije Jugoslavije ušli Muzej „25. maj", Ku\u0107a cve\u0107a i Stari muzej. Prvo \u017ei\u010danim, a onda i betonskim zidom, ove ustanove su potom i bukvalno razdvojene od ostalog dela nekadašnjeg jedinstvenog muzejskog kompleksa.<\/p>\n S druge strane zida, na površini od oko sedam hektara, ostali su objekti rezidencije, lova\u010dka ku\u0107a, bilijarnica i vila „Mir".<\/p>\n Jedan od najintimnijih Titovih kutaka bila je upravo biblioteka u rezidenciji koju je NATO bombardovao 1999. godine, kada je u njoj boravio Slobodan Miloševi\u0107. <\/p>\n Osuda ljudskih poroka<\/p>\n Rad na 80 grafika „Los caprichos" Fransisko Goja je zapo\u010deo 1792. da bi seriju završio 1799. godine. Umetnik je svoje delo najavio slede\u0107im re\u010dima: „Zbirka grafika i kapricioznih tema, smišljena i gravirana rukom don Fransiska Goje.Autor je ube\u0111en da osuda ljudskih grešaka i poroka mo\u017ee biti dostojna tema slikarstva: kao pogodne teme za svoje delo, on je iz mnoštva gluposti i grešaka izabrao one koje su zajedni\u010dke svakom gra\u0111anskom društvu, a me\u0111u uobi\u010dajenim pomra\u010denjima i la\u017eima koje su prouzrokovane obi\u010dajima, neznanjem ili samoljubljem, one za koje veruje da su najprikladnija tema za podsmeh ali koje u isto vreme podsti\u010du maštu."<\/p>\n Šibaju\u0107i poroke, nemoral i taštinu, Goja nikome nije ostao du\u017ean. Svojim izoštrenim kriti\u010dkim duhom i vrhunskim slikarskim ume\u0107emnarugao se crkvi, dr\u017eavi, svakidašnjem \u017eivotu, poeziji i filozofiji, bogatima i sirotinji, mladima i starim, muškarcima i \u017eenama.<\/p>\n U izradi ovih grafika Goja je koristio do tada nevi\u0111enu tehniku, jer je tradicionalni bakropis kombinovao sa relativno novom tehnikom akvatinte, a na nekim listovima je koristio i tehniku suve igle.<\/p>\n Naro\u010dita vrednost Gojinih grafika iz fondova Muzeja istorije Jugoslavije, sadr\u017eana je \u010dinjenici da su to autorski otisci. Goja ih je izradio izme\u0111u 1797. i 1799. godine.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Prekju\u010de, tokom posete vili „Mir", dok su kolege novinari razgovarali s ljubaznim doma\u0107inima, Milošem Alavanjom i Momom Cvijovi\u0107em, raspituju\u0107i se gde je sedeo Slobodan Miloševi\u0107, a gde \u010cedomir Jovanovi\u0107 u no\u0107i Miloševi\u0107evog hapšenja, ko je spavao na ovom, a ko na onom krevetu, malo sam se odvojio od grupe i ušetao u jednu kuhinju. Pored šporeta, na kuhinjskom „radnom stolu", video sam uramljenu grafiku, uzeo sam je u ruke i bio gotovo šokiran: Goja!<\/p>\n List broj 11, onaj koji je pre pet godina i zvani\u010dno, kataloški, proglašen za nestalo delo velikog španskog umetnika. <\/p>\n Naravno da sam pred kolegama iz drugih redakcija morao da skrijem svoje uzbu\u0111enje, ali sam o vi\u0111enom diskretno obavestio Momu Cvijovi\u0107a, kustosa Muzeja istorije Jugoslavije i jednog od najboljih poznavalaca Titovih fondova. On je reporteru „Politike" dao na uvid kataloški dokument broj 3158 iz precizne evidencije Titovih poklona, a snabdeo nas je i kopijom Gojine grafike. Ona je, na\u017ealost, lošijeg kvaliteta, jer je re\u010d o fotokopiji, nastaloj davno pre nestanka bakropisa.<\/p>\n „Grafika ‘Drugari na pripremama’, španskog slikara Fransiska Goje (18 x 11,5 cm). U paspartuu, zastakljeno", navedeno je u kataloškom dokumentu 3158.<\/p>\n Ovaj bakropis, dvanaest godina otkako mu se gubi bilo kakav trag, prekju\u010de je slu\u010dajno prona\u0111en i o\u010digledno je da ga treba vratiti tamo gde mu je mesto, u fondove Muzeja istorije Jugoslavije.O tim fondovima ve\u0107 decenijama predano i odgovorno brinu stru\u010dnjaci ovog muzeja, ali primer Gojine grafike pokazujekako se prilje\u017enost i stru\u010dnost sudaraju s politikom, koja je isklju\u010divi krivac što muzeolozi nisu znali gde je nestao 11. list Gojinih „Los caprichos".<\/p>\n Kako da znaju da se grafika nalazi tik uz ringlu šporeta jedne od kuhinja vile „Mir", kada u ovo zdanje nisu mogli da u\u0111u od 1996. godine.<\/p>\n\n\n
\n \n