Koliko kulturnih dobara Hrvatska o\u010dekuje da joj se vrati iz Srbije, \u010du\u0107e se tokom sudskog procesa pred Me\u0111unarodnim sudom u Hagu. <\/p>\n
Pi\u0161e: Sonja \u0106iri\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Republika Hrvatska tra\u017ei od Me\u0111unarodnog suda u Hagu da Srbiju proglasi krivom zbog kršenja Konvencije o genocidu, zbog zlo\u010dina po\u010dinjenih tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine, pla\u0107anje ratne štete i – vra\u0107anje kulturnih dobara. Nekoliko dana nakon što je srpskoj javnosti predo\u010dena hrvatska tu\u017eba, iz Novog Sada je u Vukovar i Dalj vra\u0107eno 35 ikona, deo kulturnih dobara koji poti\u010de iz ovih mesta. Tim povodom odr\u017ean je u Novom Sadu i sastanak Mešovite srpsko-hrvatske komisije za povra\u0107aj kulturnih dobara. Zbog aktuelnog zahla\u0111enja u odnosima dve susedne dr\u017eave, i zbog \u010dinjenice da je Me\u0111unarodni sud pravde nedavno odlu\u010dio da do glavne rasprave izme\u0111u ostalih zahteva ostane otvoren i zahtev Hrvatske da se Srbija obave\u017ee na povratak kulturne baštine, \u010dini se da ovaj sastanak ima druga\u010diji zna\u010daj od prethodnih.<\/p>\n "Vra\u0107anje kulturnih dobara vrlo je va\u017ena stvar, pogotovo u svjetlu ovog zastoja kojem svjedo\u010dimo u posljednje vrijeme u razvoju bilateralnih politi\u010dkih odnosa", komentarisao je Ton\u010di Stani\u010di\u0107, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji, na Hrvatskoj televiziji, a Nebojša Bradi\u0107, ministar kulture Republike Srbije, otvaraju\u0107i novosadski sastanak, ocenio je proces povra\u0107aja u Hrvatsku kulturnih dobara koja se nalaze u Srbiji "izuzetno va\u017enim, jer je to dobar signal koji omogu\u0107ava stvaranje dobre osnove za povratak našeg naroda i manjine u Hrvatsku, odnosno stvara uslove za budu\u0107i \u017eivot i kulturnu saradnju". <\/p>\n Koliko kulturnih dobara o\u010dekuje Hrvatska da joj se vrati, \u010du\u0107e se tokom sudskog procesa. Prema podacima iz Srbije, Hrvatskoj bi trebalo da vratimo oko 30.000 inventarskih jedinica kulturno-istorijskog i arheološkog materijala. Pomenutih 30.000 predmeta, kako ka\u017eu nadle\u017eni, evakuisali su iz ratnih podru\u010dja ili \u010dlanovi dr\u017eavnog kriznog štaba ili kustosi i stru\u010dnjaci samoinicijativno, od novembra 1991. do kraja 1993. godine. Marko Om\u010dikus, konzervator Republi\u010dkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i \u010dlan Mešovite komisije, pri\u010da za "Vreme": "\u010cim se \u010dulo da je kulturno blago Vukovara ugro\u017eeno, otišli smo, mi stru\u010dnjaci, i iz ruševina spasavali šta je moglo da se spase. To je bio naš civilizacijski zadatak. Eksponati koje smo preneli iz Vukovarskog muzeja su prvi vra\u0107eni." Evakuisani predmeti odneti su u Novi Sad. Tamo su konzervirani i restaurirani u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kako bi bili vra\u0107eni na mesta s kojih su uzeti. Njihovu restauraciju finansirali su ministarstvo kulture Republike Srbije i Izvršno ve\u0107e Vojvodine. <\/p>\n RESTAURACIJA: U materijalu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture piše da je najve\u0107i deo od 30.000 inventarskih jedinica evakuisan iz Gradskog muzeja u Vukovaru, Galerije umjetnina, franjeva\u010dkog samostana i Zbirke "Bauer" iz tog grada. Tako\u0111e, prema podacima Pokrajinskog zavoda, do danas je najve\u0107i deo tih vrednosti vra\u0107en na mesta s kojih je prenet u Srbiju. Oko 21.000 inventarskih jedinica \u010duvanih u Muzeju grada Novog Sada vra\u0107eno je u Vukovar u decembru 2001. godine. Vra\u0107ena je Zbirka "Bauer", zatim je 3833 knjiga \u010duvanih u franjeva\u010dkom samostanu svetog Ivana Krstitelja u Zemunu vra\u0107eno 2004. godine u franjeva\u010dki samostan svetog Filipa i Jakova u Vukovaru, u Ernestinovo Likovnoj koloniji "Petar Smaji\u0107" vra\u0107eno je 35 skulptura koje su bile u Banji Junakovi\u0107 kraj Apatina… U materijalu Pokrajinskog zavoda piše i da su od 1991. do 1993. godine s podru\u010dja osije\u010dko-poljske i baranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve, u dogovoru s episkopom Lukijanom, u Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture preneseni ikonostasi iz srušenih i ošte\u0107enih pravoslavnih crkava iz Vukovara, Opatovca, Bobote, Marinaca, Mikluševaca, Koprivne, Dalja. Do sada je u Hrvatsku vra\u0107en konzerviran i restauriran deo ikona sa ikonostasa crkve svetog Nikole u Boboti. Sve crkvene i druge umetnine koje su preba\u010dene u Novi Sad konzervirane su i restaurirane, ili se još uvek restauriraju u Pokrajinskom zavodu.<\/p>\n Prošle nedelje, tom spisku priklju\u010deno je i 35 ikona: dve su vlasništvo porodice Paunovi\u0107 iz Vukovara, a ostale su sa ikonostasa Patrijaršijskog dvora u Dalju. Ikone-slike na platnu na kojima su sveti Nikola i sveti Prokopije, nalazile su se u Kapeli porodice Paunovi\u0107 u Vukovaru. Naslikao ih je Stevan Aleksi\u0107 1905. godine, i imaju veliku umetni\u010dku vrednost. U Novi Sad su stigle u izuzetno lošem stanju. Olivera Brdari\u0107, koja je rukovodila radovima konzervacije, opisala je medijima da je platno bilo procepljeno i probijeno na više mesta, da su nose\u0107i okviri bili ošte\u0107eni, a da su na obe ikone nedostajali va\u017eni delovi bojenog sloja. Pozla\u0107eni okviri u ukrasnom duborezu su tako\u0111e bili ošte\u0107eni, a neki delovi su i nedostajali. Branka Šulc, kopredsednica Mešovite komisije, ina\u010de pomo\u0107nica ministra kulture Hrvatske i predsednica Povereništva za povratak kulturnih dobara, ocenila je da su dela "izvanredno restaurirana".<\/p>\n Borislav Šurdi\u0107 iz Ministarstva kulture Srbije i \u010dlan Mešovite komisije, ka\u017ee za "Vreme" da je "srpska strana u Komisiji insistirala da se u Hrvatskoj obezbede uslovi za povra\u0107aj predmeta koji su bili kod nas: da budu zašti\u0107eni od atmosferskih nepogoda i od ljudske ruke, i da se vrate u mesta gde sada ima srpskog stanovništva, ili u muzeje. Cilj nam je da poka\u017eemo da je srpsko stanovništvo autohtono stanovništvo hrvatskog prostora, i da je tamo imalo duboke korene." <\/p>\n \u010cesto, i kako ka\u017ee "gotovo obavezno" pitanje – a šta \u0107e Hrvatska da vrati Srbiji, gospodin Borislav Šurdi\u0107 komentariše pitanjem "na \u010dijoj se teritoriji ratovalo?" Objašnjava da je me\u0111u uništenim kulturnim dobrima stradala, na primer, imovina Srpske pravoslavne crkve, "što jeste deo kulturnog identiteta srpskog naroda, ali ta imovina je u Republici Hrvatskoj. To zna\u010di da Hrvatska ima teritorijalnu odgovornost nad tim predmetima, i da ona vodi brigu o njima zato što su na njihovoj teritoriji." Marko Om\u010dikus objašnjava da je to "princip tla", i dodaje: "Vra\u0107a se vlasniku, dakle, u objekat Srpske pravoslavne crkve koji je na hrvatskoj teritoriji." <\/p>\n Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda, navodi da su ove godine završeni konzerviranje i rekonstrukcija ikonostasa manastira Krke, što je finansiralo Izvršno ve\u0107e Vojvodine, da su u toku radovi na tre\u0107oj fazi konzerviranja i restauracije ikonostasa crkve u Boboti, zatim revizija materijala iz crkava Eparhije osije\u010dko-poljske i baranjske, i potpuna rekonstrukcija carskih dveri i bo\u010dnih vrata za ikonostas Kapele svetog arhi\u0111akona Stefana u Dalju. Borislav Šurdi\u0107 navodi jedan tehni\u010dki problem: "Veliki broj ikona i slika bi trebalo restaurirati. Na poslednjem sastanku Komisije smo procenili da bi i naše i hrvatske konzervatorske slu\u017ebe morale da potroše petnaest do dvadeset godina za taj posao." Razmišlja se o tra\u017eenju stru\u010dne pomo\u0107i iz inostranstva.<\/p>\n