Mo\u017eemo tvrditi sa sigurnoš\u0107u da sadašnji sistem ne mo\u017ee da pre\u017eivi. Mo\u017eemo da predvidimo koji \u0107e to novi poredak biti izabran da ga zameni, jer \u0107e biti rezultat beskona\u010dnih individualnih pritisaka. <\/p>\n
Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n Depresija je po\u010dela. Novinari i dalje boja\u017eljivo propituju ekonomiste da li ili ne, mo\u017eda, ulazimo u pravu recesiju. Nemojte verovati u to ni za trenutak. Mi smo ve\u0107 na po\u010detku zahuktale svetske depresije s ekstenzivnom nezaposlenoš\u0107u skoro svuda. Ona mo\u017ee uzeti formu klasi\u010dne nominalne deflacije, sa svim njenim negativnim posledicama za obi\u010dne ljude. Ili mo\u017ee uzeti formu, što je malo manje mogu\u0107e, nesavladive inflacije što je, jednostavno, drugi na\u010din da se vrednosti smanjuju, i koja je, \u010dak, gora za obi\u010dne ljude.<\/p>\n Naravno da se svako pita šta je pokrenulo ovu depresiju. Da li su to derivati, koje Voren Bafet zove »finansijska oru\u017eja masovne destrukcije«? Ili su to primarno hipoteke? Ili su to špekulacije sa naftom? Ovo je bestidna igra tuma\u010denja i nema realan zna\u010daj. Ova igra tuma\u010denja od nas tra\u017ei da se koncentrišemo na ono što je Fernand Brodel nazvao prahom kratkoro\u010dnih doga\u0111aja. Ako \u017eelimo da razumemo šta se dešava treba da pogledamo dve druge zemaljske pojave koje mnogo više otkrivaju. Jedna od njih je, po medijskom terminu, cikli\u010dni tok, a druga se odnosi na dugoro\u010dne strukturalne trendove.<\/p>\n Kapitalisti\u010dka svetska ekonomija imala je, barem nekoliko stotina godina, dve glavne forme cikli\u010dnog postojanja. Jedna je tzv. Kondratijev ciklus koji je, istorijski, trajao 50-60 godina. A drugi su vladaju\u0107i, hegemonski ciklusi, koji su mnogo du\u017ei.<\/p>\n U uslovima hegemonskih ciklusa, SAD su bile sve sna\u017eniji borac za hegemoniju još od 1873, posti\u017eu\u0107i punu hegemonsku dominaciju 1945, da bi lagano nazadovale od 1970-ih. Ludosti D\u017eord\u017ea V. Buša transformisale su sporo nazadovanje u strmoglavljivanje. A od sada, mi smo daleko od bilo koje sli\u010dnosti sa hegemonijom SAD. Mi smo ušli, kao što se normalno i dešava, u multipolarni svet. SAD su ostale jaka sila, mo\u017eda i dalje najja\u010da, ali \u0107e nastaviti da nazaduju u odnosu na druge sile u decenijama koje dolaze. Izgleda da niko ništa ne mo\u017ee da u\u010dini da to promeni.<\/p>\n Kondratijevi ciklusi imaju razli\u010dito vreme nastajanja ili tajming. Svet je izašao iz poslednje Kondratijeve B-faze 1945, a zatim je nastupila najja\u010da A-faza uspona u istoriji modernog svetskog sistema. Ona je dostigla svoj vrhunac otprilike 1967-1973, a zatim je zapo\u010dela svoj silazni put. Ova B-faza potrajala je mnogo du\u017ee nego prethodne i mi smo još u njoj.<\/p>\n Karakteristike Kondratijeve B-faze su dobro poznate i uglavnom su ono što je svetska ekonomija iskusila od 1970-ih godina. Stope profita iz proizvodnih delatnosti idu nadole, posebno u onim tipovima proizvodnje koji su bili profitabilniji. Zbog toga se kapitalisti, koji \u017eele da naprave stvarno visoke stope profita, okre\u0107u finansijskoj areni, anga\u017euju\u0107i se u onome što je u osnovi špekulacija. Proizvodne delatnosti, da ne bi postale suviše neprofitabilne, te\u017ee da se pomeraju iz središnjih zona u druge delove svetskog sistema, trguju\u0107i sa ni\u017eim troškovima transakcije za ni\u017ee li\u010dne troškove. To je razlog da su poslovi nestajali iz Detroita, Esena i Nagoje, a fabrike su se širile u Kini, Indiji i Brazilu.<\/p>\n A što se ti\u010de špekulativnih balona, neki ljudi uvek u njima naprave mnogo novca. Ali špekulativni baloni se uvek rasprsnu, pre ili kasnije. Ako se pitamo zašto je ova Kondratijeva B-faza potrajala toliko dugo, odgovor je da je to zato što su sile kao što su rezerve SAD, Banka za federalne rezerve, me\u0111unarodni monetarni fond i njihovi saradnici u zapadnoj Evropi i Japanu – intervenisali na tr\u017eištu, redovno i zna\u010dajno – 1987. (pad berze akcija), 1989. (kolaps štednje i zajmova), 1997. (finansijski pad isto\u010dne Azije), 1998. (dugoro\u010dni pad menad\u017ementa kapitala), 2001-2002. (»Enron«) – da bi poduprle svetsku ekonomiju. Oni su nau\u010dili lekciju iz prethodnih Kondratijevih B-faza i prepoznali sile za koje se mislilo da mogu da ugroze sistem. Ali, postoje unutrašnje granice. I mi smo sada dospeli do tih granica. Ovaj put ne\u0107e biti tako lako, mo\u017eda \u0107e biti nemogu\u0107e da se spre\u010di najgore.<\/p>\n U prošlosti, kada bi depresija završila sa svojim pustošenjem, svetska ekonomija bi se ponovo uspravila na osnovu inovacija koje bi mogle biti, za neko vreme, kvazimonopolizovane. Tako, kada ljudi ka\u017eu da \u0107e berza ponovo porasti, to je ono što oni misle da \u0107e se dogoditi, ovaj put kao i u prošlosti, posle sve te štete koju je podnela svetska populacija. I mo\u017eda \u0107e tako i biti za nekoliko godina.<\/p>\n Ima, me\u0111utim, nešto novo što se mo\u017ee umešati i sudariti s ovim lepim cikli\u010dnim modelom, koji je podr\u017eavao kapitalisti\u010dki sistem nekih 500 godina. Strukturalne tendencije mogu da se sukobe sa cikli\u010dnim modelom. Bazi\u010dne strukturalne osobenosti kapitalizma kao svetskog sistema deluju po izvesnim zakonitostima kretanja ravnote\u017ee nagore. Problem, kao i sa svim strukturalnim ravnote\u017eama svih sistema je da, vremenom, krivulje te\u017ee da odvedu daleko od ravnote\u017ee, toliko da postane nemogu\u0107e njeno ponovno uspostavljanje.<\/p>\n Šta je to što \u010dini da se sistem kre\u0107e toliko daleko od ravnote\u017ee? Vrlo kratko, to je zato što su preko 500 godina tri bazi\u010dna troška kapitalisti\u010dke proizvodnje – li\u010dni, unosi i porezi – pravilno rasli kao procenat mogu\u0107e prodajne cene, tako da danas oni \u010dine nemogu\u0107im velike profite u kvazimonopolizovanoj proizvodnji, što je uvek bila osnova zna\u010dajne kapitalne akumulacije. To nije zato što kapitalizam ne uspeva u onome šta najbolje radi. To je upravo zato što je on to radio toliko dobro tako da je, kona\u010dno, potkopao osnovu budu\u0107e akumulacije.<\/p>\n Ono što se dešava kada dosegnemo takvu ta\u010dku jeste to da se tada sistem razdvaja, rašlja (po jeziku studija kompleksnosti). Neposredna posledica je visoko haoti\u010dna turbulencija, koju naš svetski sistem sada iskušava i nastavi\u0107e da iskušava mo\u017eda još 20-50 godina. Kao što svako ide u pravcu za koji misli da je za njega neposredno najbolji, novi poredak \u0107e iskrsnuti iz haosa, zajedno sa jednim od dva alternativna i vrlo razli\u010dita puta.<\/p>\n Mo\u017eemo tvrditi sa sigurnoš\u0107u da sadašnji sistem ne mo\u017ee da pre\u017eivi. Mo\u017eemo da predvidimo koji \u0107e to novi poredak biti izabran da ga zameni, jer \u0107e biti rezultat beskona\u010dnih individualnih pritisaka. Pre ili kasnije novi sistem \u0107e biti uspostavljen. Ovo ne\u0107e biti kapitalisti\u010dki sistem, ali mo\u017ee biti mnogo gori (\u010dak više polarizovan i hijerarhizovan) ili mnogo bolji (relativno demokratski i relativno egalitaran) nego kapitalisti\u010dki sistem. Izbor novog sistema je najva\u017enija svetska politi\u010dka borba našeg vremena.<\/p>\n A što se ti\u010de naše neposredne, kratkoro\u010dne i privremene budu\u0107nosti, jasno je šta se svuda dešava. Mi smo se kretali u protekcionisti\u010dkom svetu (zaboravimo na tzv. globalizaciju). Kretali smo se ka mnogo široj direktnoj ulozi dr\u017eave u proizvodnji. \u010cak su SAD i Velika Britanija delimi\u010dno nacionalizovale banke i umiru\u0107e velike industrije. Mi se kre\u0107emo ka populisti\u010dkoj redistribuciji kojom upravlja vlada i koja mo\u017ee da uzme socijaldemokratske forme levo-od-centra ili daleko više desne, autoritarne forme.<\/p>\n I kre\u0107emo se ka akutnom socijalnom konfliktu unutar dr\u017eava, pošto se svako bori za manje par\u010de kola\u010da. U kratkom roku to nije, ni izbliza, lepa slika.<\/p>\n Prevela Borka \u0110uri\u0107<\/p>\n