Orginalnost njihovih \u017eivotnih rešenja je neiscrpna! Savršenstvo brzog prilago\u0111avanja. Metamorfoze<\/p>\n
Pi\u0161e: \u017deljko Markovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Vru\u0107e staklo upaljene uli\u010dne sijalice u uzrujanom, košmarnom oblaku no\u0107nih leptira i mušica u suicidalnoj letnjoj igri oko elektri\u010dne, \u017eute kruške oka\u010dene za lozastu šipku na bradavi\u010davoj banderi (u Vrdniku), zrnca misterioznog lete\u0107eg \u017eivota poput ultravioletne prašine prosute u o\u010di. I\u017eivljavanje orgijasti\u010dkog, "besmislenog" plesa no\u0107nih insekata oko elektri\u010dne vatre, vrzino kolo veštica tako \u010desto u toplim letnjim no\u0107ima.Pa, ipak mi se iz tog uskomešanog, amorfnog \u017earišta na osvetljenoj vrdni\u010dkoj banderi, name\u0107e "detalj" kristalizovane drame: krupni leptir – veštica, vileni oko staklene kruške kao misao u mozgu pod temperaturom, zatim udara u sijalicu, jednom, drugi put… I posle nekoliko neuspešnih pokušaja lomi vratne pršljenove o sijali\u010dno staklo i, opr\u017eenih krila, spiralno poput suvog lista, pada mrtav na zemlju! <\/p>\n Samoubistvo ovog no\u0107nog leptira, leš veštice na mom dlanu, entomologija pripisuje "polimerizaciji tkiva", ali u stvarnosti jedne konkretne suicidalne smrti leptira u uskovitlanom roju histeri\u010dnih lete\u0107ih buba oko elektri\u010dnog sunca, sve to, ipak, podvu\u010deno svakodnevnim jezikom, nije ništa drugo do prosta posledica \u010dovekove mehani\u010dke presije nad prirodom. <\/p>\n "Priroda je u lancima. Pa, ipak, insekti se za razliku od mnogih drugih bi\u0107a vrlo brzo prilago\u0111avaju, šta više, insekti su u svom specifikumu stvorenja savršeno prilago\u0111ena okru\u017eenju i okolnostima. Imaju veliku uspešnost u filogenetskom razvoju. U stanju su da vrlo brzo, tako re\u0107i iz godine u godinu, menjaju genetske informacije… Ali, da li znate da je sovica koja se ‘ubila’ pred vašim o\u010dima, mo\u017eda doletela na Frušku goru iz Sredozemlja?"<\/p>\n I, dakle, dok u lekovitom razgovoru, tako dalekom od toksi\u010dnih isparenja dnevne politike, sa ekspertom za leptire i autorom nau\u010dnih radova iz ove oblasti Dejanom Stojanovi\u0107em, entomologom Nacionalnog parka "Fruška gora", evociram apsurdni prizor "samoubistva" leptirice u letnjoj no\u0107i, imam ose\u0107aj kao da mi taj strasnik prirode (\u010diji je duhovni otac i prvi u\u010ditelj entomolog Gvido Nomveje, svetski ekspert za mutilide, a uzor akademik Svetislav \u017divojinovi\u0107, ekspert za leptire), svojim objašnjenjima i iskustvom u istra\u017eiva\u010dkoj avanturi sa insektima, skida zgrušanu skramu sa unutrašnjih o\u010diju i otvara jedno novo, potpuno nepoznato polje stvarnosti, "svet buba" zamagljen i izobli\u010den neznanjem, predrasudama, mistifikacijama…<\/p>\n "Insekti su univerzum o kojem skoro da ne znamo ništa, a neznanje je najve\u0107i greh", pri\u010da mi leptirolog Stojanovi\u0107. – "Oni proizvode nama nepoznate ultrazvuke, vide više od nas… Leptiri, na primer, imaju ogroman broj o\u010diju… Insekti nemaju krvotok, njihovi organi plivaju u krvnoj te\u010dnosti… Fascinantna je njihova sposobnost brzog prilago\u0111avanja! U nauci je poznat slu\u010daj stri\u017eibube koja je u stadijumu larve u latentnom stanju pre\u017eivela sedamnaest godina u drvetu! Ili, na primer, larve ose drvenarice, nakon što su se izlegle zarobljene u drvetu opto\u010denom olovnom plo\u010dom, ‘prostvrdlale’ su kroz drvo, progrizle olovo i izletele napolje… Buva sko\u010di kao kada bi \u010dovek u jednom skoku presko\u010dio pola stadiona…"<\/p>\n Zasvrbeo me Stojanovi\u0107ev podatak da jedan leptir na Frušku goru mo\u017ee da doleti, \u010dak, sa Sredozemlja… A ja, kao i vi, mislio da \u017eive jedan dan! Ma, kakvi. U Srbiji, pak, ka\u017ee mi sagovornik, "insekti su globalno neistra\u017eena vrsta", istra\u017eeno je jedva mo\u017eda deset posto od kompletne entomofaune; sli\u010dno kao i na Fruškoj gori, morfološkom specifikumu Panonskog mora, biodiverzitetu koji je jedan nau\u010dni "eldorado mogu\u0107nosti" i sudbinski ogledni poligon mog sagovornika, \u010doveka sa diplomom Šumarskog fakulteta u Beogradu i postdiplomca na Biološkom fakultetu (entomologija, naravno), koji je samo za zadnjih pet godina, otkako je iz Bora došao u Novi Sad, i otkako vrši integralna istra\u017eivanja insekata Fruške gore (25.000 ha), otkrio na ovoj planini oko šesto pedeset vrsta leptira! "Ovde je vrlo malo ra\u0111eno na monitoringu leptira, a meni je cilj, znate, da na Fruškoj gori, s kojom sam fasciniran, uradim ono što je akademik Svetislav \u017divojinovi\u0107 uradio u Majdanpeku, gde je u jednoj domeni otkrio hiljadu insekata… <\/p>\n Postoji jedna jaka grupa na PMF-u u Novom Sadu koja se bavi osolikim muvama, pod rukovodstvom uva\u017eene prof. Smiljke Šimi\u0107. U Zavodu za zaštitu prirode entomolog Natalija Pil, sa kojom sara\u0111ujem, bavi se stri\u017eibubama… Mene interesuju leptiri Fruške gore! Neke vrste \u017eive samo ovde i nigde više. A druge vrste, pak, sti\u017eu sa velikih razdaljina, da \u010dovek ne poveruje… Olijanderova veštica i još neke migratorne vrste leptira u stanju su da prelete Sredozemno more, centralnu Evropu i, ako se ne zaustave na Fruškoj gori, da završe, na primer, u Skandinaviji! Pre više godina jednu olijanderovu vešticu, \u010dija se larva hrani biljkom olijanderom, uhvatio sam u selu Mosna kod Donjeg Milanovca na olijanderu u saksiji… Mogu\u0107e da je doletela, \u010dak, sa Crnog mora! Kako joj je to uspelo? Pa, vidite, sva \u017eiva bi\u0107a, pa i leptiri, nastoje da postignu što ve\u0107i efekat sa što manje utrošene energije, a leptiri koji prele\u0107u Sredozemno more koriste vetar, vazdušna strujanja… Insekti su veoma slo\u017eena i ‘rentabilna’ stvorenja, i svaka vrsta ima orginalno rešen \u017eivotni status! \u010cesto pomislim, da se novac za svemirska istra\u017eivanja – protiv kojih nemam ništa, da se razumemo – usmeri prema prou\u010davanju skrivenog \u017eivota insekata, \u010ditavog jednog univerzuma o kojem tako malo znamo, dogodila bi se najve\u0107a revolucija u sferi ljudskih saznanja." <\/p>\n Generalno gledano, ako stepen naših univerzalnih saznanja o entomofauni, tj. galaksiji insekata od milion vrsta ("U stvarnosti je broj insekata najverovatnije mnogo ve\u0107i!"), kojih je "više od svih \u017eivih bi\u0107a zajedno", reljefno predstavimo kroz stadijume razvi\u0107a npr. jednog leptira – jaje, larva, lutka i imago (odrasli primerak), uo\u010di\u0107emo da je univerzum insekata, sagledan u odnosu na fascinantni broj vrsta, skoro netaknuto istra\u017eiva\u010dko polje, i ljudsko znanje o ovim slo\u017eenim stvorenjima nije se odmaklo od stadijuma jajeta!<\/p>\n U kancelariji direktora Nacionalnog parka "Fruška gora" Konstantina Plu\u017earevi\u0107a, dok sedim zavaljen u lova\u010dkoj stolici s naslonom od jelenjih rogova, zarezuje mi se u oko na zidu jedan od, ispostavi\u0107e se, \u010detiri nau\u010dno-popularna postera, štampana prošle godine u njihovom izdanju; vizuelno upe\u010datljiva "didakti\u010dka" kolekcija lepidoptera, a u stvari izbor od oko dvesto pedeset dlakavih no\u0107nih leptira sovica ili veštica, što lokalnih, što migratornih vrsta, koje je istra\u017eiva\u010d Dejan Stojanovi\u0107, s dobrim logisti\u010dkim vetrom u le\u0111ima, kojeg pripisuje Plu\u017earevi\u0107evom interesovanju, sluhu i razumevanju za istra\u017eiva\u010dki rad, poslednjih godina "svetlosnom klopkom" uhvatio na Fruškoj gori. Kakvo fascinantno vešti\u010dije kolo! <\/p>\n Iste ve\u010deri, dok u razgovoru o vešticama sa Fruške gore šetamo novosadskim studentskim gradom u društvu upaljenog diktafona u mojoj ruci, Stojanovi\u0107 mi pri\u010da da su sovice ili veštice s postera samo "zrnca peska u nepreglednom moru fruškogorskog biodiverziteta i ekosistema". U svojstvu koautora jedne studije o bubamarama, ra\u0111ene sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Ragebom Tkaljijem, entomologom i zaljubljenikom u bubamare, otkriva mi podatak da su on, kao sakuplja\u010d, i Tkalji, koji je odradio determinaciju ovih insekata, zabele\u017eili više od dvadeset pet vrsta bubamara na Fruškoj gori, "više nego sve što je do sada prona\u0111eno u Srbiji"!<\/p>\n "Šta \u010dovek mo\u017ee da nau\u010di od insekata?" upitao sam fruškogorskog leptirologa Dejana Stojanovi\u0107a, koji mnoga svoja saznanja o leptirima i uopšte insektima duguje Mom\u010dilu Ze\u010devi\u0107u iz Zaje\u010dara i prof. Ljubodragu Mihajlovi\u0107u sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, u\u010deniku najve\u0107eg srpskog entomologa (doktorirao na sovicama), prof. Konstantina Vasi\u0107a. <\/p>\n A Stojanovi\u0107 (stavlja mi upravo ulovljenu mušicu na dlan): "Orginalnost njihovih \u017eivotnih rešenja je neiscrpna! Savršenstvo brzog prilago\u0111avanja. Metamorfoze. Zamislite samo, ja to ne umem da objasnim, kolika je energija potrebna da jedno \u017eivo bi\u0107e u stadijumu hibernirane lutke apsorbuje zimsku hladno\u0107u i da se na prole\u0107e izlegne leptir! A leptiri su, opet, savršenstvo insekatskog sveta i, po filogenetskom razvi\u0107u, oni su zadnji… Dokaz su i timpanalni organi ispod njihovih krila pomo\u0107u kojih leptiri osete zvuk slepog miša i uspeju da izbegnu njegov smrtonosni nalet."<\/p>\n "Ali, leptiri su i lepi… Mo\u017eda i najlepša stvorenja na planeti? Šta je smisao njihove lepote?"<\/p>\n "Oplodnja. Produ\u017eenje vrste. Kada postanu polno zreli, nekoliko dana pošto izlete iz lutke, mu\u017ejaci leptira ‘love’ miris \u017eenke. Veliki no\u0107ni paunovac, na primer, miris \u017eenke oseti i na udaljenosti od dva kilometra! Genitalni aparati leptira su \u010dudesne strukture, svaka vrsta ima svoju klju\u010daonicu i svoj klju\u010d, ali je smisao svakoj vrsti isti: mu\u017ejaku da oplodi \u017eenku, a \u017eenki da polo\u017ei jaja… \u017denka jedne vrste nosi leptira koji sa njom kopulira u letu… "<\/p>\n Zahvalan je Seniji i Mi\u0107i Stoku\u0107i, divnim ljudima, koji su mu posle prvog slu\u010dajnog susreta i saznanja da istra\u017euje leptire, dali klju\u010deve svoje vikendice na Fruškoj gori. I priznaje: bila je to njegova prva istra\u017eiva\u010dka baza, odatle je sve po\u010delo…<\/p>\n I ja priznajem: ubijao sam insekte. Molim za oproštaj. Više ne\u0107u (osim ponekog komaraca). Se\u0107am se jedne svoje demonstracije nevine de\u010dije surovosti na šumskoj livadi, po\u010dinjene nad tvrdokrilim flagmatikom s jelenskim rogovima, bubom-oklopnikom koju sam s mehani\u010dkom neosetljivoš\u0107u proburazio slam\u010dicom kroz trbuh i, zatim, posmatrao kako se u agoniji jelenak "nabijen na kolac" tetura i zapli\u0107e no\u017eicama u ropcu, ostavljaju\u0107i za sobom u prašini svetlucavi konac zelene sluzi, prosutu utrobu iz koje cure "creva". Analiza ove krvave (de\u010dije) obesti i sna\u017eno, introspektivno pre\u017eivljavanje ovog se\u0107anja na moje prvo ritualno ubistvo, isteruje iz mene pokajni\u010dku misao – kao što jaka patnja istera misao, \u010dak, suzu iz o\u010diju vola ili glogov kolac belog leptira iz povampirenog leša – od koje \u0107e se mo\u017eda zgroziti ljubitelji detinjstva, ljigave patetike i opštih mesta: \u010covek koji u svom \u017eivotu bar jednom ne pljune na svoje detinjstvo zbog nekog ubijenog leptira, bube ili ptice koje nosi na duši, taj se izla\u017ee riziku da nedovršen u razvi\u0107u zauvek ostane zarobljen u stadijumu leptirove lutke. Oprostite mi fruškogorske veštice! Oprosti mi, jelenko! <\/p>\n